Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

2. улёћи (улећи) се (cf. yлeкнути се), ўлёкнє се, уличити, ўлійчйм, v. pf. eine Bejcbitе јфӧп та.

у. r. pf. ji jentеn, deprimor. [cf. угнути се). chen, coino. уайбати се, ўлибам се, у. r. impf. (у ц. г.) уличити се, ўлічім се, . r. pf. Sie oilette

1) од кога, као бојати се, устручaвати machen, comi. ce, fib geniret, verecandor. — 2) пред ким, ўлиште (ўлиште), п. (по југоз. кр.) vidе копкао увијати се, fik jmiegen, adulor.

ница. ўливак, йвка, т. нешто на сату у кошници. уловити, зловій лі, v. pf. fangen, erjаgеn, capio. улёвсити се, ўливсям се, (у Ц. г.) vidе улип- улогорити, рим, v. pf. н. п. војску, lager, col

loco exercitum. [cf. утаборитн]. улигањ, гња, m. (у Боци) риба (?] морска, која улогорити се, рим се, v. r. pf. jih lagert, ca

се једе и на велики петак, беr ВІafftjb, gine stra pono. [cf. утаборити се). tenfijd, sepia loligo L.(?) [sepia officinalis и ӯлох, m, vide [у холажа] уволеж. loligo vulgaris L. Kalmare).

уложити, ўложим, v. pf. 1) bineinlege, bineinулизак, ўлиска, m, Sag Stät, Ser Rumреn сайд, steder (Geld auf eine Unternehmung), colloco. -

den man dem Viehe zu leden gibt, salis fru 2) einrenfet, restituo. — 3) (у Ц. г.) Sie parts stum linctui expositum.

аnіеgеn, аnjаngеn, agredior : Удри, попе, гром улйзати, ўлііжем, v. pf. аblесtеri, delingo.

те удрио, ІІто не у.гони, него све кани III улизати се, улӣжём се, v. r. pf. н. II. чоха, (у приповијеци); у.оже најприје у зеље, т. sich ablecen, abreiben, deteri.

ј. почну та jести. 4) (у ц. г.) на кога, yAudúbâbe, n. das Anleden des Baums, um daran т. ј. први ударити нањ, баnѕ ait semans le.

die Größe zu messen, comparatio magnitudinis. gen, manus injicere, vim affere (vide Hanoулизивати се, лизујем се, v. r. impf. 1) ji жити 3}: Уложише Брда сваколика

messen, wer größer ist, experiri magnitudinem; yao3u, ý.uôrâ, m. pl. die Gliedersucht, [die Gicht; кажу да се младо момчади која још расте Gelenférheumatismus,] arthritis (rheumatismus не ваља улизивати у сухо дрво, јер више articulorum). не би расла. cf. улизати се. 2) fig. ex-ýnom, m. [der Knochenbruch, fractura ossium:] oba perior uter plus valeat.

је трава добра од улома. ўлизица, f. Ser Opeichelletter, adulator. cf. [vide] | ӯломак, бмка, m. Bruckjtud, fragmentum. удворица.

уломити, ўлом йм, v. pf. vіdе сломити: ил' hy улизнути се, нём се, vidе улазнути се.

скочит' са бијеле куле, Те бијела у.омити улијевање, п. [јуж.) баз Сіngіејзеп, infusio. [cf. врата

Уломи му ногу по кољену уљевање).

улопати се, улонам се, у. r. pf. vіdе уланулијевати, ўлијевам, (јуж.) v. impf. eingіереп, дати се. infundo. [cf. уљевати].

ўлоптати се , там се, у. r. pf. н. п. брашно, улијегање, т. perbal. p. улијегати.

ji) ballen, conglobari. cf. [vide] угрудати се. улијегати, ўлијежем, т. impf. (јуж.) нафlajjen, ӯлоѣкати се, кім се, vide [уландати се]

intermitto: не улијсжу чете, једне пођи а улопати се. друге дођи.

ул.ep, m. у чохе она страна с које се обично улијенити се, Ўлијенійм се, v. r. pf. [јуж.) faul почиње сјећи.

perben, pigresco. [cf. облијенити се]. Ўлѣин, т. vide [2] Оцин : Земље твоје Гара и улијепити, ўлијепим, v. pf. (јуж.) befleiberi, illino. Yafuna улинити се, ўлинии се, (зап.) vidе улијенити се. | улукавити се, вим се, у. r. pf, jih perjtelle, улипити, ўлипим, (зап.) vidе улијепити. simulo. [cf. уињити се). улипсити се, ўлипсим се, [уливсити се! v. r. улупити, ўлӯийм, v. pf. н. п. кoтao, einbiegen,

pf. fich todt stellen (von Thieren), mortem simulo. verbiegen, inflecto. cf. [vide) умртвити се.

ўља, f. (у војв.) vidе ула. улии шавање, т. (зап.) vidе уљешавање. уљани, на, но, (у Боци) н. п. млин, Del, oleулицшавати, айпшавам, (зап.) vidе уљепшia arius.

уљанӣк, уљаника, іn. (по југоз. кр.) vidе коулйишати, шам, (зап.) vidе уљепшати.

ванлук. Обичај је да се на какав колац код ўлисти, лизём, (зап.) vidе уљести.

уљаника набије суха главуча (кост) од коња улистати там, v. pf, fit belauben, frоndеsco: и или од другога каквог великог живинчета; зеленим улиетала листом

али за што се то чини ја управо не знам, улйтати, ўлитам, v. pf. bejuteln (mit meibeni једни веле да је од урока. cf. [vide) че

Stuhlgang), concaco. ўлити, ўлијем, v. pf. 1) binеіngiepen, infundo. уљарица, f. (у ц. г.) Sag Delgefäp, vas olea2) (у ц. г.) као насрати.

rium. cf. мазалица [1], зеитиница. ўлићи, лигнём, (за.) vidе уљећи.

ўље, т. (у Херц.) Sag Bauntil, oleum. [cf. зейулица, f. 1) Ser Sof, Sie Flair, aula, area. [vide тин, олај].

2 двориште). — 2) (у Дубр.) Sie Bajje, pla- уљевање, п. (јуж.) vidе улијевање. tea. cf. [шор, сокак.

уљевати, вам, (јуж.) vidе улијевати.

вати.

лињак.

сте по глави

ўљеви, m. pl. (у Сријему) бie Bienerbrut, apium Tod vergessen, q. d. si centum mentes hafetus. .

berem, non meminissem. ўљез, m. (јуж.) човјек који уђе жени у кућу, 2. ўм, ўма, т. 1) vide хум. — 2) (Ум] nom.

der in das Haus seiner Frau eingeheirathet hat, рrорr. брдо у Хрватској код Плашкога: Маqui nupsit uxori suae, quem quasi uxor du гла на Уму, киша на гувну. xit. cf. [домазет, домазетовић, доходац (до- ума, vidе умах: и ума се јаду осјетио

одац), привук, при шупак, утоскало, ] прип уз. Ума га је сестра познавала ўљезина, f. (у Боци) у мале дјеце некаке кра- умазати, мажем, v. pf, bejtimusen, commaculo. [cf.

и по лицу, eine Krt Blattern, умељати; упрљати). pustularum genus. [vide руса болест). умав, т. обари јаје на умак, meibes ti, ovum уљенак, т. пита, која се у Кастелима од зеља sorbile. cf. ровито (јаје).

прави на бадњи дан вечер и уље.м помаже умакање, т. баз Cintuiten, immersio. [cf. ква(јер ако су и кршћани, не једу онај дан шење 2]. масла), eine 2{rt Ruben 311 22einachten, placen- Гумакати, ўмачём, v. impf. eintunfen, immеrgо. tae genus.

cf. квасити [2]. ўљeњe, n. Sa3 Delen, unсtiо.

умакнути, ўмакнём, vidе умаћи. уљепак, пка, т. (јуж.) бie et meerfappe, cucul- умілити, умілим, v. pf. н. п. слуги плату, lus pinguedine maculatus.

perringeri, perfürgen, imminuo. [cf. умањити. уљепшавање, п. (јуж.) Ваз 23erjbönеrn, adornatio. ӯмало, vidе мало 2. уљепшавати, љёр шавам, v. impf. (јуж.] perjbö• ӯман, мнa, мно, 1) реrnünjtig, intelligens [vide nern, exorno, excolo.

разуман): Не бој се, мајко, не бој, Ја сам уљепати, шам, v. pf. (јуж.) perjcbinеrn, pul ти у.мна разумна 2) нијесам ни уман crius reddo.

био то и то учинити, pornehmen, decerno. cf. [уљепшати се, уљепшам се, (јуж.) v. г. р. уљет [vide) намјеран. шати ; cf. прољепшати се.]

уманика, f. трава дугачка лишћа, која се даје уљести, ўљезём, v. pf. (јуж.) біnеіngeben, intro. уочи Ђурђева дне и на Бурђев дaн краcf. [vide) ући.

вама поради млијека. [vidе повратич]. cf. уљетница, f. (у Црмн.) што се Циганину даје вратич.

на годину за ковање: од вола и од кобиле умањивање, п. Sa8 23erminbern, imminutіо. по багапа жита (или према томе вина), а умањивати, умањујем, у. impf, perringer, imод маске по један багаш, баз ақrgels, Ser

minuo. . Jahrlohn, annua.

умањити, умањйм, v. pf, perringern, imminuo. ўљећи, ўљегнём (ўљегох), v. pf. (јуж.) vide [cf. умалити]. [ући) уљести: Бјеш” уљегамјесец у об- умаћи (cf. умакнути), ўмакнём, (ума кох, умаче)

v. pf. entmijen, effugio. [cf. сумакнути се]. уљика, f. (у Трсту) vidе маслина (на чему уље умаћи се, умакнём се, v. r. pf. vіdе помаћи се: роди), Delbaum, olea.

Умаче се један до другога ўљити, ўљим, v. impf. (у Дубр.) посипати уљем | умах [ума], vidе одмах.

н. п. јело, ӧlen, oleo perfundеre, ungere: уміхати, ў машём, v. pf. ватру, јфningens Sie сад је коризма, па се много у.љи.

Flammie erregen, vibrans elicio flammam. уљубити се, ўљубим се, т. г. pf. (у Грбљу) ўмац, ўмца, m. 1) vide хумац. — 2) (Умау)

jih perlieben, cujuѕ аmоrе capi: уљуби се була пот. propr. главица у Грахову: Широкијем у некаква Арапа (у приповијеци).

друмом низ Грахово А до Умца и Мечита уљудан, дна, дно, leutjelig, humanus, comis. старог уљудити, ўљудим, v. pf. јфіn mафеn, facio pul- умацкати, ўмацкам, cre, ingenue, ut hominem decet.

умацупати, пам,

y. pf, augm. р. умазати. ўљудност, ўљудности, f. Die Reutjeligteit, huma- умачадити, дим, v. pf. (у Бачв.) vide [ушеnitas, comitas.

пртљити) увечадити. уљуђивање, т. баѕ jaubere Зurichten, comtіо. умaшити, шiм, v. pf. feblen (іт банати се рiel). уљуђивати, љујем, у. impf. (роп људи, mie

es Menschen haben) sauber zurichten, humane ýmeknyth, hệm, v. pf. milde, weich werden, mipraeparo.

tesco. уљўнити се, уљўнійм се, v. т. pf. jih tоѕt jtel - умекшівање, п. Sas &rmeiben, emоllіtіо. Теп, mоrtеm simulo [vidе умртвити се]: није умекшaвaти, мекшавам, v. impf. ermeiфен,

impf. мртав, већ се уһунио.

умевшати, шам, v. pf

emollio. 1. ӯм, ума, т. 1) Sie 2ernunft, ratio [cf. умље]: умёљати, ўмёљам, v. pf. befфnmieren, illino. [cf.

Ум царује, а памет имају и све животиње. умазати; упрљати). Ум за морем, а смрт за вратом (ars longa, умеравање, п. (ист.) vidе умјеравање. vita brevis). — 2) Sag Sebabtnip, mens, me- умеравати, меравам, (ист.) vidе умјеравати. moria: паде ми на ум; [cf. припасти 3, па- умерати, рам, v. pf. т. ј. восак, meit sieben, мет 2;) ни до сто ума, it babe es auf Sen duco ceram.

лаке

aberro.

2) cf.

умерити, рим, (ист.) vidе умјерити.

1. Умиљен, т. 2) аnnіnаmе, поmеn viri. умёсити, ўмёсим, (ист.) vidе умијесити. 2. умиљен, а, о, vidе умиљат: Уми.љено јагње умести, мéтём, vide [2] замёсти.

двије овце доји. ўместити, тим, (ист.) vidе умјестити.

умиљети, умилим, v. pf. (јуж.) 1) bineintrіефен, Ýmota, f. der Rehrlappen, der Ofenwisch. lacinia

irrepo. - 2) davonfriechen, 'se subducere. ad vеrrendum fоrnacem antequam panem im- ўмина, f. (у ц. г.) vidе жупа 1. mittas. [cf. Омело).

уминути, ў мянём, v. pf. 1) н. п. мука, бол, пафуметак, тка, т. 1) беr @injag, insertunі. 2) Laben, remitto. [cf. одминути, одоминути, оду(у Паштр.) Blenbling. nоthuѕ, н. п. коњ. cf.

минути, смaнишкати 2]. — 2) [vide] проћи [1], [vide] мелез [1].

durchs, vorbeigehen, passiren, transeo: Ymunywe ўметан, тна, тно, (ист.) vidе умјетан.

пољем Грачачкијем . и Купину гору умиуметање, п. баз Cinjеgеt, insertio.

нуше. У Пипере тврде уљегоше, Па и ymėtatu, jmehêm, v. impf. hineinjeßen, insero.

Црнце село умингуше Кад напријед умётати се, у меһём се, у. r. impf. 1) vide мe

мало / минутие тати се [1] н. п. камена : А умећу гла

ум) m. (у Ц. г.) 1) Sеr frіебе, рах (cf. увјевом Витковића

2) на кога ,

vide

умет рица): немамо умира с Турцима. нути се 2.

крвно коло. умети, ўмём, (р. умёмо, умёте, умеју) (ист.) умиравање, п. (зап.) vidе умјеравање. vidе умјети.

умиравати, мйравам, (зап.) vidе умјеравати. ўмет и Муамед,* (у мети Муамед) 23olf Daiiban. | умирање, п. Заѕ еtеrbеn, mоrѕ. [cf. 1 одмиmebs, populus Muhammedіѕ: Турци вичу :

рање). умет и Муамед

ýmupatu, pêm, v. impf. sterben, mit dem Tode rillo уметнути, нём, v. pf. bineintbun, insero.

gen, mori. [cf. 1 одмирати, помирати). уметнути се, нём се, v. r. pf. 1) уметнути се

1. умирити, чийрим, . pf. berubigen, расо. чијом главом, реrѕеrbеп, еnесо. 2) на кога, 2. умирити, рім, (зап.) vidе умјерити.

vidе врћи се. умёдати, ўмёцам, v. pf. н. п. јабуку, mei6tlo. | ўмирнӣк, т. (у Ц. г.) један од онијех који су pfen, contundo.

y mupy, Einer von denen, die den Waffenstillstand ўмешан, шна, піно, (ист.) vidе умијешан.

geschlossen haben, qui fecit inducias. умешати, мешам, (ист.) vidе умијешати.

умйсити, ў мӣсім, (зал.) умијесити. умештање, п. (ист.) [vide) умјештање.

ўмистити, тім, (зап.) vidе умјестити. умештатн, там, (ист.) vidе умјештати.

ўмитан, тна, тно, (зап.) vidе умјетан. умивање, п. Ваз 21ајфеn, lotio, lavаtiо.

1. ўмити, ўмијбм, v. pf, majchen, lavo. [cf. омити). умиваоница, f. баз 25ajbeten, pelvis.

2. ўмити, мим, v. impf. überlegen, jinnet, rаtіо

cinor, agito mente: У мом уміі, а ушима умивати, ўмӣ вам, v. impf. majben, lavo. , , . . , 3 мм

стриже einteigen, miѕсеrе mаѕѕаm farinaceam", et fa | 3. ўмити, і міім, (3 мију) (зап.) vidе умјети. cere panem. [cf. укухати (укувати) 1].

ўмити се, умијем, v. r. pf. fit) majke, lavor. ўмијешан, шна, шно, (јуж.) gejbitt, erfinberij),

[cf. омити се]. Наши људи кажу да се ујуіngeniosus. [vidе умјетан].

тру свагда ваља умити прије сунца, јер веле умијешати, змијешам, v. pf. (јуж.) тijeben",

да је ономе кога оно види неумивена, осам misceo.

дана назатка, а осам без напретка. умилети, лим, (ист.) | v. pf. vіdе умиљети: умнцање, п. 1) ба? Єntmijchen, fuga. умилити, лим, (зап.) Да сам гуја, умилио

Reifen, avulsio. не бих

умицати, ўмичём, v. impf. 1) entmijen, effitўмилити ее, ийм се, у. r. pf. код кога или

gio. .

2) reiзеп, аvеllo: A прекри га суром kome, sich beliebt machen, gratiam inire apud

мефедином, Да му гора свилу не умиче aliquem.

умишати, умишам, (зап.) vidе умијешати. умилостивити, вим, v. pf. geneigt, gnbig тафеn, умиштање, т. (зап.) vidе умјештање. concilio. .

уми штати, там, (зап.) vidе умјештати. умиљавање, п. За ефтеiteln, adulatio. [cf. умјеравање, п. (јуж.) Ваз 21bmejjen, Bemejjen, dcумиљање).

mensio. умиљавати се, умиљавам се, v. [r.] impf. коме умјеравати, мјеравам, v. impf. (јуж.) benzejјен,

или код кога, око кога, jtmeideln, adulor, cf. demetior. умиљати се.

умјерити, рим, v. pf. (јуж.) abniejjen, demetiоr. умиљaњe, n. vіdе умиљавање.

умјестити, стим, v. pf. (јуж.) н. п. разбој, топ, ўмиљат, а, о, einjenieichelno, blаndus [ef. 2 уми

stellen, statuo. љен]: Умињато јагње и двије овце посе. умјетан, тна, тно, (јуж.) н. п. човјек, gejwitt, умиљати се, умӣљам се, vidе умиљавати се.

habilis, aptus. [cf. умијешан, 2 прикладан]. умиље, n. Sіе Beliebtbeit, caritas: и с њом свака умјети, змијем, . pf. (јуж.) mijjen, perjtebeli ,

добра донесите, а највише биља од умиља intelligo, scio: Боље је умјети него имати.

[ocr errors]
[ocr errors]

умјештање, п. (јуж.) bag Gtеllеn, instructio, dis- умрачивати се, мрачује се, т. г. impf., fіnіtеr positio.

умрачити се, мрачӣ се, у. r. pf. wer: умјештати, там, v. impf. (јуж.) ftеllеn, statuo. den, obscuror. ўмјештина, f. (у ц. г.) Ваз 223ijje, scientiа. умрети, (ист.) ўмрем, (ўмро, ўмрла) у. умка [унка, уњка], f. vіdе хумка.

умријети, (јуж.) pf. (jyx.) sterben, morior. [cf. умлатити, млатим, v. pf. 1) зи ходе бrejmen, умрити, (зап.) поћи 5, починути 2, преста

interficio verberibus. [cf. смлатити, упљехати вити се).

(упљеати)]. — 2) bеrаbjmlagen (Objt), decutio. умрли, ла, ло, н. п. час, обез», mortis; тако умлёчити, ўмлёчим, (ист.) v. pf. умлије мі умрлога часа ! умлијечити, ўмлијечим, (јуж.), чиле челе, т. умрљати, умрљам, v. pf. bejmieren, inquino умайчити, ўмлійчйм, (зап.) ј. затвориле на [vidе упрљати): Нађе њега у крв умр.љана сату чаурице одозго, permache, obstruxеrе

Све се бјеше у крв у мрљало cellas.

умртвити се, умртвім се, v. r. pf. jity tоѕt jtel. умложити, ймложим, vidе умножити.

len, simulare mortem. [cf. y.nuncunu (5.111Bўмље, п. (ст.) бie Berunit, mens [vide 1 ум 1]:

сити) се, уљунити се). Немој дати умље за безумље

умре, п. (у Дубр.) Ваз Ctеrbеn, obitus: Није умљети, з мељём, у. pf. (јуж.) vidе самљети.

та фаца од умрfia. ўмљети се, мељём се, т. г. pf. [јуж.) jid eiн» умуасёрити, рим, v. pf. belaqern, obsideo. cf.

mahlen, molendo deteri. умножити, змножим, (ум.ложити) v. pf. Dermeb- Гумудрити, умудрим, v. pf. vіdе просвијетлити 2.]

[vide) он колити. ren, augeo. Умњаци, Умњака, т. р. некако племе негдје у мукнути, нём, vide умући.

у Херцеговини (као што једни говоре на за- умусти, умузём, v. pf. einmelfen, mulgere іn -. падној страни око Дувиа). Кажу да умњака умући (уму внути], зму кнём, v. pf. (3 мукох,

ўмуче, умукао, кла) peritumment, obnutesco. највише има закона Римскога, али их има и Турскога; сви се носе као сељаци у Хер- умучкaвaњe, n. bas etmeigenheifen, impositio

[vidе заш утјети). цеговини и држе многу стоку (козе и овце),

silentii. с којом највише, и љети и зими, живе но

умучкавати, умўчкавам, v. impf. кога , eiten Планинама; жене онијех који су Турскога

jbmeigen beigen, silere jubeo: Слушала их Бозакона не крију се.

жја мајка, Свако чедо умучкава, и но гори умњачки, кa, кo, ppt Умњаци.

свако дрвце,, А јасике не умучка, већ јаўмо ! interj. умо, поганн једна ! Sap біф —! vah! мови, m. pl. брда у Ресави. cf. [2] ум (хум).

сика трепетала Усред љета и без вјетра. умолити, ўмолим, v. pf. кога, рон einem erbit Ўмучкати, кам, v. pf. кога, einen jomeigen bеіреп,

silere jubeo [vidе ућуткати]: А јасике не ten, exoro. умолити се, ўмолйм се, v. P. pf. коме, код Уна, f. Die una (lus in Broatien), Una dumen.

умучка кога, еrbitten, exoro. [cf. домолити се). умор, т. 1) на умору, іn bеn lеstеn gigen, mo- унавӣъчити, чим, v. pf. сијено, т. і. скупити ribundа est: Стара ми је на умору мајка

у навиљке. Ја сам био цару на умору 2) bie Grmй уназад, rütiparts, retro [vidе натраг): Уназад

баби сватови. Sing, dеfаtіgаtіо: не може од умора (п. п. да једе); Од умора нек се одмарају

ункрст, іnѕ frеиз, in formam crucis. [cf. уприуморан, рна, рно, тüse, lаѕѕus. [cf. сустао,

јекрст]. трудан 1].

унаоколо, vidе наоколо. уморити, ўморіям, v. pf. 1) tіotei, песо. 2)

уніточ, зирiser, contra (aliquem facere): Кад erniisen, lаѕѕ0 [cf. заморити, саморити, са

смо hели унаточ чинити, Јера си нас од

Зеке искао харати, сморити): Малена је тица препелица, Ал' умори коња и јунака.

унатраге, у пјесми мјесто натраг: Само не (уморити се, уморим се, у. е. при уморити 2;

дај Турком унатраге cf. уклатити се.].

унітрч, (у Сријему) има унатрч, н. п. треуморница, f. чаша ракије, коју уморан човјек

шања на пијаци, т. ј. доста. nonuje, der Labetrunt, potus vires reticiens.

Ўнац, нца, т. вода у Хрватској. умістити, ўмостим, vidе угодити [1].

Унач, нча, т. село у Херцеговини: Кнеза с y Morábâle, n. das Einwinden, involutio.

Унча стотину овнова умотавати, мотавам, y. impf., einwidtein, in- ундуру.ља, f. (у Дубр.) [кисела сурутка): Бог умотати, там, . pf.

volvo.
.

срећу дијели, а Влахиња ундурусъу.
умотрити, ўмотрії м, v. pf. erjeђеп, conspicor. ўнёти, унесём, (ист.) vidе унијети.
[vidе угледати).

унети се, унесём се, (ист.) vidе унијети се. умочити, змочім, v. pf. eintiunten, immеrgо. [cf. унизи (у низи) mten, infra, inferius. оквасити 2, cквасити 2].

yhújar, m. der Unirte, homo graeci ritus unitus умрачивање, п. ба тіnіtеrmеrbеnt, obscuratio. cum ecclesia roinana.

yhüjaTanka, f. die Unirte, unita.

ўњ,

унијатити, тим, v. impf. пniren, unire ecclesiae | ўнутрашњй, ња, њe, innerlid, internus. [cf. нуromanae.

тарњи]. унијатити се, тим се, у. r. impf, jib uniren, ўнучад, f. (coll.) бie Cntel, nepotes. [cf. унуunire se ecclesiae romanae.

чићи). унијатка,

унуче, чета, п. ein Entelfino, Rinѕеѕtino, nepos aut

neptis. унијатеки, кa, кo, н. п. поп, bеr unіttе 2ор, ўнучићи, m. pl. Sie Sntel, nepotes. cf. [vide] unitorum sacerdos.

унунад. yhijahêne, n. daz Uniren, unitio.

унча, f. (по зап. кр.) Sie unje, uncia: Боља је унијачад, f. (coll.) бie Bu gень беr unirtet, ju унча памети него сто литара снаге.

ventus unitorum. унйјаче, чета, п. ein junger unitter, juvenis yьга, 3 т. і. у њега. unitus.

уњка, f. (у Хрв. Оточк. рег.) vide yнка. унијети, унесём, (ӱнно, унијела, ло) v. pf. улькав, а, о, који говори кроз нос. (ју ж.) 1) bineintragen, infero. — 2) (у ц. г.) уљкавица, f. (у Сријему) vide [назео) ба

лабан. бароіn 'tragen, aufero, cf. [vide) однијети: Унесе га на плећи јуначке - 3) (у ц. г.) yњкање, п. реrbаt. . уњкати. унијети нож у стоку, т. ј. почети сјећи за- yњкати, кам, v. impf. говорити кроз ное, пä. илијењену стоку кад сустигне поточ па хоће ! jeln, de nare loqui. да је отме.

ġo, n. vide yxo. унијети се, унесём се, v. г. pf. (јуж.) бie tajе | [уобичајити се, уобичајим се, т. г. pf. vide in etwas stecken, immiscere se.

изобичајити се.) унирање, п. vіdе понирање.

уолажа, f. vіdе ухолажа. унирати, рём, v. impf. (у Хрв.) vidе tонирати. форити, рім, v. pf. rechte Reit trejjen, gur ret

уоnено, (у Далм.) in 211 genteineit, in genere. ўнити, унесем, (зап.) vidе унијети. унити се, унесем се, (зап.) vidе унијети се.

ten Zeit thun, tempestivus intervenio. унићи, з ниђём, vide [уићијући: Како дође, уӧртачити, чим, v. pf. in çantblang=gejeljbajt

verjeßen, assoziiren, associo. под чадор униве yhumtábâłe, n. 1) die Vernichtung, tù tollere. yòprayutu ce, tím ce, v. r. pf. sich assoziiren,

eine Handlungsgesellschaft eingeben, inire societa2) das Niederschlagen, afflictio.

tem commercii. уништавати, ун й штавам, v. impf. 1) perniditen, уострити се, уострім се, v. r. pf. vilе (раtollo. 2) niederjdlagen, affligo.

срдити се) ражљутити се: lіолико се уо„AUTHTY, TÍM, v. pf. 1) zu nichte machen, ad

стрио ане, Он не тражи ништа од оружја, nihilum redigo. [cf. стопити 2]. — 2) nieber

Но му б'јелим грлом запињане А под грло dlagen, affligo.

зубом доваћаше, Закла њега како вучо јауништити се, тім се, v. r. pf. 1) jid) ernierigen, se demittere. 2) (у Дубр.) ослабити

уочи , (d. i. y Otu) im Angesichte, den Tag vorи омршавити (учинити се ништа), perfallen,

ber, pridie [ef. вече (вечер) 2, навечер, наtabesco.

очи]: уочи Божића; уочи недјеље (т. і. у унка [уњка], f. vіdе умка.

суботу). ункаш , m. bie ®rbölng am Cattel, pоrіне тие уочити, очим, v. pf. кога, теrfеt, erbliten, conhinten, der Sattelinopf. pila selae, [vide 2] 06

spicor, (vide] угледати, cf. замотрити : Од лук [2], cf. облучје, јабука: Он буздован о Никшића уочио Турке -ункашу носи

уочити се, уочім се, ч. r. pf. (у Ц. г.) vide уносити, ўносим, v. impf. 1) bineintragent, in

суочити се. fero. 2) баpоn tragen, aufero: Да нијеси упадак, патка, т. као иштета или номор, н. п. мене уносио

ове је године велики упадак од богиња (т. ј. уносити се, ўносійм се, т. г. impf. Sie zaje bie

умиру многа чељад од њих), Ser Ctеrbеfall, Sie neinstecken, immisceo me.

Sterblichkeit, mors. уноћати се, ћа се, v. r. pf. кад се уноћа, репп | ўпадање, п. Жаз бineinjallen, casis in

eg tief in Ser tacht piro, de multa pocte: Кад ўпадати, дам, v. impf. bineinfallet, incido. се тавна ноћца уноtіала Кад се мало ўпала, f. Sie Brunjt, ador. ноћи уноћало

упалити, упалим, v. pf, ait şünsei, accendo. [vide унішење, п. 1) Dae Spineintragen, illаtiо. 2)

ужећи). das Davontragen, ablatio.

упалити се, ўпалім се, у. r. pf. 1) н. н. упаỳhyk, m. (pl. gen. ġuý kâ) der Enkel, nepos, fi лила се кућа, успеr jange, ignem concіpеrе. lii filius.

- 2) in Hibe, Brunst gerathen, exardesco. (cf. ġayka, f. (pl. gen. ġuġka) die Enfelin, neptis. успалити се). унутар,

упаљеник, љевика, т. беr riijtige, ardens deунутра, 1) drinnen, intus, 2) hinein, intro.

siderio coitus.

гње

« PreviousContinue »