Page images
PDF
EPUB

упаљеница, f. Sie Brünjtige, femina ardens de fachen, succendo. 2) (у ц. г.) vidе опаsiderio coitus.

лити [3]: Пак уаири сјајна цефердара упаљивање, т. 1) Sag dugünben, inсеnѕiо. упирјанити, упирјаням, у. pf. н. п. месо, ко2) das Cutbrennen, ardor.

KOW, dünsten, schmoren, in olla clausa coquo. упаљивати, паљујем, v. impf. anşünben, incendo. уписати, ўпишем, v. pf. 1) einjhreiben, inscribo. упаљивати се, паљујем се, у. r. impf. 1) рот 2) таlеn, pingo: лијеп као уиисан.

Feuer ergriffen werden, flammis corripi. — 2) уписивање, n. Sug Linjbreiben, inscriptio. in Brunst gerathen, exardesco. .

уписивати, писујем, v. impf. einjhreiben, inscribo. ўпамтити, тим, v. pf. im (Seoätrip behaltet, me- ўпиени, на, но, н. п. војник, jörnilib, verus (q.

moria teлeo. [cf. запазити 2, утубити (уту d. inscriptus protocollo). вити)).

упитати, ў пятам, v. pf. befragen, interrogo. упањити се, упањим се, у. r. pf. стати као упитати се, упитам се, у. г. pf. с ким за здра

пањ, erjtarrei, obstupesco. [vidе упропастити B.be, sich begrüßen, salutare se invicem, dare ce]. cf. унроштити се.

reddereque salutem. упаочити, чим, v. pf. коло, беп феттijobuh ail: ўпити, ўпијем, (cf. вапити) v. pf. (у ц. г.) auflegen, sufflamino. [cf. укочити).

rufen, inсlаmо. [vide зовнути]. cf. викнути, упарадити, парадим, v. pf, н. п. војску, іn 4ая

покликнути. rade (Reib und Glied) stellen, instruo aciem. упити се, ўпијем се, у. r. pf, н. п. упно се унарићати, һам, v. pf. (у ц. г.) vide [згото kpreb (y meco), fich einjaugen, adhaeresco. вити) уготовити.

упитивање, п. За Зеfragen, interrogatio. упарложити, жії м, v. pf. т. і. Виноград, реrѕ упитивати, упитујем, Ү. impf. befragen, interwahrlojen, negligo.

rogo [cf. упитовати]: Па ста Драго упити[упарложити се, упар.ложим се, у. r. pf. pers ват' Турке —

mabrlojt mеrbеn, negligor; cf. залежати се 2.] | упитивати се, упитујем се, v. r. impf. с ким, унарожити, жим, v. pf.: Кад делија коње уна sich begrüßen, salutare se invicem : Pyke mupe, рожи

улице се љубе, За јуначко здравље уииупасти, паднём, v. pf, bineinfallen, incido. тују - Господски се с краљем упитује упанти се, ийм се, v. r. pf. (у Сријему и у упитовати, пйтујем, v. impf. (у ц. г.) vide

Бачк.) ju jtіntеn аnjаngеn, situm redolere: упитивати: Но га Тирак уаитоватпође —

улашило се месо. cf. [vide] усмрдјети се. ўпицање, п. perbal. p. упицати се. упёичити се, чим се, y, r. pf. стати као пейк. улицати се, ўпичём се, v. r. impf. jid einbaden ўпекнути, нём, (у Дубр.) vidе упећи.

(einbraten), beim Backen (Braten) an Inhalt einутепёљавити, вії м, v. pf. пnit 24јсфе bејтивет, büpen, assando dеminui: колико се увече у cinere maculo. .

јагњету од десет ока ? уперак, ёрка , m. у дебела конца или друге упишати, нам, vidе повишатн.

какве врвце тањи крај, који се уврази у улайрити, уплайрим, vidе уплахирити. иглу, ба зидеjpiste &nbe eines abеng, finis fu- уплайрити се, уплайрим се, vidе уплахирити се. niculi tenuior. cf. наперити.

1. ўплакати се, плачём се, v, r. pf. за ким или упети се, упнём се, у. r. pf, jih entjblojjеn mі.

за чим, 311 .meinent beginnen, illacrimari. derjeben, obstinari.

2. уплакати се, ўплачём се, у. r. pf. као увући упёһати, фам, v. pf. (у Дубр.) крух, т. б. ис се, н. п. у какав посао или међу кога, ji) пећи [1], batten, pinso.

einschleichen, irrepo. упёѣи, упечём (3 пекнём), (упeкнути) v. pf. (у упластити, ўпластим, у. pf. т. і. сијено, да

Дубр.) jtecteii, imрungo: упекла змија, муха, Heu aufschobern, metam feni construere. комар; Боље је да те змија учекне, него да уплахйрити, уплахирйм, (уплаирити) vidе уснате сунце Марчано огрије.

ирити. улёћи се, печём се, v. r. pf, jib einbatet, bеini уплахирити се, уплахирӣм се, [уплаирити се]

Braten an Inhalt einbüßen, assando deminui: V. r. pf. vіdе успаирити се.

у десет ока меса униећи ће се двије оке. уплашити, шим, v. pf. erjdredent, exterreo. yn újâie, n. das Rufen, clamor.

уплёјати, ўплејам, (ист.) vidе упљехати. упијати, ўпијам, v. impf. (у Ц. г.) rufen, clamo. уплеснивити се, вим се, (ист.) vidе упљесни

cf. викати [2, звати 1]. упињање, п. За entjblojjene iѕеrjtreben, obsti- уплести, плетём, v. pf. einflertet, imрlеctо. natio.

уплести се, плетём се, v. r. pf, jih perflеttет, упињати се, њем се, y, r. impf, jih fejt miser einmengen, immisceor. jeßen, obstinare se.

уплетак, тка, т. (у Хрв. Оточк. рег.) vide ўпирање, п. Ваз 21njtеттеп, сtіgеn, inniѕiо. уіплетњак. упирати, рём, v. impf. anjtеттеп, іnсlino. ўплетање, п. Sas Ginflеttеn, implexio. упирати се, рём се, v. [r.] impf, ji) anlebne, уплетати, плеhем, v. impf. einflефten, imрlеctо. innitor.

уплетати се, плећем се, у. е. impf. sich einmen. упёрити, ўпірім, у. pf. 1) н. п. ватру, ап деп, іmmіѕсеri. [cf. мијешати се, пачати се).

Ви ти се.

вити се.

уплетник, m. Bas Bans, as in Sen Sopf gejloc) • упорност, упорности, f. Sіе 2Biserjeklifeit, perуплетњак,tеn mіrѕ, fascia crinalis. [cf. упле tinacia. так, талош, галун, сабак).

упоемӯк, прести (кад се не цмиљи), 21rt Spinуплиснивити се, вим се, (зап.) vidе упљесни nerei.

употан, тна, тно, (у Рисну) нездравијех ногу ўплитке, ўплитака, f. р. (у Спљету) 2lrt Ropf. и руку, 24rt #ranfheit, morbus quidam.

puß der Mädchen, ornamentum quoddam capitis. ynòrechti, CÎM, v. pf. abtheilen, das Feld in упловити, ўпловим, v. pf. (у ц. г.) иntеrtаuѕtеп, Vecer, Wiesen 11. s. w., dividere agrum in

subirе aquam, cf. [vide) заронити [1]: Таден prata, arva. cf. потес. опет натраг уиловио

употица, f. vіdе упоћак. уплочити се, чим се, у. r. pf. н. п. уплочиле употљив, а, о, н. п. платно, кад се у ткању

се прси од новаца, т. ј. постале као плоча, пређа много кида, па се навезује, piele Bewie eine Platte steif werden, starr stehen, rigesco.

berfnotteit habend, nodis plenus. упљачкати, кам, v. pf. erpeuten, praedor, capio. употребити, потребім, [ист.] v. pf. (ионајвише [vide] заплијенити, cf. добити.

код књижевника) gebraud еn, adhіbео. упљати, упљéäм, vidе упљехати.

употребљавање, п. Заз 33ebrauchen, usus. упљевак, ёвка, т. (у Рисну) vidе упљувак. употребљавати, требљавам, v. impf. gebraисфен, упљеенивити се, війм се, у. r. pf. (јуж.) н. II. usurpo.

. X.beo, verjchimmeln, situ obduci.

употријебити, ундтријебам, v. pr. [(јуж.) vide упљёхати, упљехам, [упљеати] v. pf. [јуж.] er: употребити). jblagen, interimo. [vidе умлатити 1].

упоћав, һка, т. (у Дубр. иоардица) ein Rorn упљувак, ўвка, т. Sie Fliegenbrut, muscarum

in der Leinwand, granulum in linteo [cf. yiofetus [cf. упљевак): Има ту некакав укљу- і

тица): Тешко упобку на бабину олећку. вак (fig.).

управа, f. Sie Peitung, regimen: Двори су ти упљување, п. 1) Bag in einjpeient, insputio. —

тамом потављели Уздишући за управом сво2) das pineinschmeißen, injectio fetus muscarum.

јом 1. упљувати, ўпљувам, У. impf. Die (GFliegen») управитеъ, т. Der Reiter, Regierer, rеctоr. cf. Brut hineinschmeißen, injicio fetum.

[комендат.] уредник. 2. упљўвати, ўпљујем, v. pf. 1) binеinjpeier, in- | управити, вим, v. pf. чим, реrfahren, trасtо rет,

vеrѕоr іn rе: Управио као ајдук кућом. spuo. — 2) beipeien, conspuo.

ўправи цё, (у Паштр.) улознавање, n. Sa3 23erfennen (0 b. 24njeben einer

Сафе für etmas, Sag jie nicht ijt), maluѕ tасtus. управичке, (у ц. г.) / упознавати се, познајем се, y, r. impf. у кога

управљање, п. За Berfahren, Reiten, Renfet, rесtiо.

управљати, љам, v. impf. regieren, leiten, rego. HAL y uito, verkennen, irrig für etwas halten ,

[cf. комендирати, крмити 3). credere suum quod est alienum.

управо, gerase, recte, recta: оде управо; да упознати, знам, v. pf. кога с ким, befant па

ти кажем управо ; управо рекавши

cf. chen, qnem ad quem deducere.

[правице,) управице, управичке. упознати се, знам се, v. r. pf. 1) у кога или у упратити, тим, v. pf. (по југоз. кр.) vide прошто, irrig für jein balten, credo meum quod

пратити: упрати ме од кучка да ме не би non est. 2) с ким, Befanntjcb aft тафеп,

увио. cognosco.

[упрaшити, упраліим, . pf. vіdе испрашити.] упокојити се, покојим се, v. r. pf. in рrіебеп упрдети, (ист.) підӣм, у. pf. [vide] уби

Sabin fabren, gur Ruje jih bеgеbеt, tеrbеп, ето- упрдити, (зап.) ти [1], erjblagen, percutiо. rior, decedo, obeo.

упрдјети, (југоз.) у Србији се ово говори уполежачити се, уполежачи се, y, r. pf. т. і. упр, ети, (јуж.) као у шали, али у Далмакукурузница у ватри, аblіеgеn, Iange liegen,

цији и у Хрватској говори се баш од збиље: diutius jacuisse. .

кад сам ја 1838 године путовао по Хрватуполовачити, ловачім, v. pf. big gur päljte gut ској и по Далмацији, дође у Лици у селу уполовити, полові м, 3 (fertig) jein, pervenisse Смиљану лаһману Николи Боројевићу један ad dimidium.

старац да се тужи како је неко хтио да га упор, м. вјетар на благу Скадарском, који убије, и извадивши из торбе камен пружи душе од запада, еii 20ejtmins aт ago si

му га говорећи: „Ево, господине, овијем је Sfutari, ventus quidam.

ћео да ме упрди.упора, f. (у Хрв.) vidе лијевча.

упредање, п. 1) Ваз 21nіріппеп, (noreben, torsio, упоравити, вим, у. pf. (по зап, кр.) vide [ова 2) vidе напредање. рисати) опоравити.

упрёдати, ўпредам, v. impf. 1) оrеlеп (Зmirn, упоран, pнa, pнo, miѕеrjpenjtig, pertinax.

Strick), torqueo. 2) vidе напредати. упоредити, дим, v. pf. gleih jtellen, comparo, cf. упрёжати, ўпрёжам, v. pf. erlauern, aucupando испоредити,

deprehendo. cf. [vide] увребати. ўпopeдo, vidе напоредо.

(упрезање, п. perbal. p. учрезати, cf. 2 презање.]

vidе управо.

(упрезати, упрежем, у. impf. einўраппеп, еquam cipio in dorsum, tollo. [cf. напртити, приjungere currui; cf. 1 презати.]

пртити). упрёко, (ист.) vidе упријеко.

упртити се, там се, т. r. pf, у какав посао, упрести, упрёдём, v. pf. 1) jusreben, intоrqueo т. ј. примити га се, заплести се ую, unter(filum). . 2) vide нaпрести.

nehmen, suscipio. ўпрет, т. (у Ц. г.) vide пoпрет: мичи ми се упртљача, f. т. б. торба, eine Riten-торба, pera

супрета, т. ј. огњишта, од моје куће. in dorso. [cf. упрта 2, ваљевица]. упрётати, ўпрећем, v. pf. vіdе запретати. упрцати, упрцам, v. pf. vіdе утећи [1]: у Срупрёти, ўврем, (ӯиро, ўнрла) (ист.) vidе упри

бији се понајвише каже: учрца и утече, а јети.

у Далмацији слушао сам само уйрца: Упр[упрећи се, упрегнем се, т. r. pf. jih einјpan. цаше здраво и весело пеп, сurrui jungor; cf. потпрегнути се.]

упёати се, пуам се,

vidе упухати се. упржити, жім, vidе попржити.

упувати се, упувам се, упригати, гім, vide пoпpигати.

улузати, ўпужем, v. pf. bіnеіn frіефеп, irrepo. упријеко, аdv. (јуж.) quer, per transversum: По упустити, ўпустім, [упуштити) v. pf. austajjеп, три копља упријеко скаче Уиријеко, али

dimitto. [vidе пропустити 2; cf. 2 упутати). попријеко

упустити се, пустям се, y, r. pf. fit einlajjеп,

immittere se. упријекрст, (у ц. г.) vidе увкрст. ўпријети, ўпрем, (ўпријех, ўприје, ўпро, ўшрла) ўш ўт, jogleib, continuo [vidе одмах): Пошли (јуж.) v. pf. 1) апjtепітеп, adclino. 2) очи

луда на пут, па ајде за њим унут. y kora, die Augen heften, figo.

1. упутити, ўрутим, v. pf. кога, апneije, monупријети се, упрём се, v. r. pf. (јуж.) jih ent.

stro viam, dirigo. [cf. навијестити 2, напу

тити, прошутити). gegen stemmen, obnitor.

2. унутити, тим, v. pf. (у Дубр.) vide спуўприко, (зап.) vidе упријеко.

тити [1]. уприти, ўшрём, (ўнро), (зап.) vidе упријети. упр.љати, з прљам, v. pf. Dejdунивен, inquino [c. (улутити се, упутим се, v. r. pf. vіdе овари

сати.] обрљати, побрљати, помрљати, похабати 2, Убрљати, угнусити, умрљати; измењати, уме: упућивање, п. Зав 2nmeijen, directio. Лати, у мазати; огнусити): Да ја свучем зе. упућйвати, пўљујем, v. impf. аnmeijen, anleiten,

mоnѕtro viam. [cf. напућивати). лену доламу, Да с' долама крвљу не упра — упїхати се, пухам се, [улуати (упувати) ce]

уr. pf

v. r. pf. 1) still farzen, emitto ventum tacite. мати се. ]

- 2) in die pojen scheißen, den Muth verlieren, упропастити, проніс гії м, v. pf. јu Brunse tit).

expavesco. ten, an den Abgrund führen, everto.

унуштање, п. За Дuslajjen, dimissio. упропастити се, пропастям се, у. е. pf. ji) 1. унуштати, ўп ў штам, v. impf. auglajjen, dimitto.

enitjesent, obstupcsco. [cf. пренеразити се, упа- 2. унуштати, там, v. pf. vіdе упустити. њити се, упроштити се].

улуштити, ўпуштим, vidе упустити. упронашивање, в. Бie perniting, eversio.

ўра, f. (у Дубр.) [1)] sie ubr, Stunse, hora, cf. упронашњивати, упропашћујем, v. imрt. зи [vide) сахат [1]: које су уре ? т. ј. колико Grunde richten, everto.

је сахати? [— 2] Ура пићу цијени (rette ўпроинице, н. п. скочно коњ упроіннице, т. ј. 3eit, [vide 2] ора; cf. час).

процео се на стражње ноге, баз fety baini» урављање, п. За3 Сіngraben bеr lаntert, ѕеріte sich, equus tollit se arrectum. [cf. ycupou

menti genus. нице).

урављати, ўрављам, v. impf. т. ј. пропhe, bie yapochuk, m. (CT.) der Brantwerber, petitor pu Erde aufgraben für die Planfenhece, sepem plan

ellae, cf. [vide] просац: Oj! и два свата и carum insero terrae utrinque effossae, et poдва упросника

stea rejiсiеndae. cf. проштац. унронтити се, проінтiїм се, v. . pf. vіdе упро- уравнити, ўравийм, v. pf. glei) machen, aequo: астити се.

А дворе му са земљом уравни упрскати, ўпрскам, v. pf, bејprise, conspergo. урадити, ўрадим, v. pf. machen, perficio. [cf. упрт, іn bеr hеѕеllѕurt, на упрт н. п. носити узработати, узрадити].

што на леђима, т. і. упртивнін, аніf bei hiitten yразумити, урізӯ мім, v. pf. belebret, mоnео. nehmen, in dorsum tollo.

уранак, ранка, m. Sag frübe fufjteben, surrectio упрта, f. 1) беr tienter (Bas Ban0) и Sie торба, matutina [cf. подранак): срећан уранак,

die auf dem Rücken hängt, über die Achseln 311 миран данак ! (кад се напија); Каж ујаку befestigen, lorum perae. — 2) eine solche ropa јутрос на уранку jelbjt, pera, cf. [vide] упртљача: Донесите 1. уранити, нії м, v. pf. früh aujjteben, surgo mаnе. тридесет упрта, Ево блага, колико вам 2. уранити, храним, vide ухранитн. драго

ўраскорак, vide раскорак. упртити, тим, v. pf. auf беи :tiiсtен перпен, ас- урвање, n. Sag chleifen, demolitiо.

[ocr errors]

ном ІШланивом

ўрвати, вам, v. imрi. joleije, demolior. урлање, п. ба фешеп, ululatus. [vide 2 виўрвина, f. 1) беr jteile 2bbaata, pont Set Crbe јање 3]. herabrollt, mons praeceps.

2) (Урвина] урлати, лам, т. impf. Deuten, ululo. [vide 2 ви(ст.) некаква планина: Покрај мора Урви јати 3].

ypaúkâbe, n. das Veulen, ululatus (österr. das ӯрда, f. vіdе грушевина.

sobelin). [vide 2 вијање 3]. урёвати, вём, v. pf. (у Грахову) einoringen, jtürs урлйкати, ўрлічём, v. impf. Deulen (@jterr. jo.

3e, irruo: Док нарева на Никољску цркву, deln), ululo. cf. fr. hurler und it. urlare. [vide У бијелу уревала цркву и од цркве олтар 2 вијати 3]. однијела

урма[*], f. Sie Dattel, palmula [плод од палме ўрёд, (у ред) cf. ред [2].

phaenix dactylifera L.). уредан, дна, дно, orbentlid, mie jit's gehört, at урмашица, f. (у Босни и Херц. по варошима) decet. .

пита која се у Лозници од прије звала пита уредба, f. Sie Cinribtung, institutio.

на брду. cf. пита. уредити, ўрёдійм, v. pf. 1) orben, constituo, урметин, урметина, [Фурметин) т. (по југоз. ordino: Уредио као Наста танке. [cf. намје

кр.) vide кукуруз: Доста вина, доста урстити 4, оправити 3, средити 1; yјдурисати,

метана, Доста има бијеле вишенице учинити 6].

2) лан, кудјељу, porribtei, урнебес, п. баз (Setije, strepitus. praeparo. cf. редити.

ġpher,* m. das Muster, exemplar, cf. (vide) 10уредник, m. који што уређује, 23erpatter, Reiter,

четак [2]. rector, adininistrator. (vide yapabutes].

ӯровањ, m. (у Ц. г.) подупорањ уровљен у зеypehúpâie, n. das Einrichten, ordinatio.

мљу, fabt, palus. уређивати, ређујём, v. impf. einrioten, ordino. ўрёзан, зна, зно, (ист.) vide уриjезан.

уровити, урові м, у. pf, т. ј. прошћe, lаntent,

Pflöde eingraben, infodio sepem plancarum. cf. урезати, режем, . pf. (ју ж. и ист.) 1) vide зарезати [1]. — 2) binеinjchneiben (н. п. лука уродити, Ўродім, v. pf. 1) eintrejjen, in Grfül

протац. улонац), addо sectum.

(iung geben, exitum habeo : уродила моја риурезивање, п. (јуж. и ист.) аз фіnеinjchneisen,

јеч. 2) vidе родити: Није л' мајка уроinsculptio, additio secti.

Дила сина Црна гора листом уродила урезивати, резујем, v. impf. (јуж. и ист.) 1) hineinjchneiden, insculpo. — 2) ein wenig beißen jpoquia, f der Kuhweizen, melampyrum arvense

Уродиле боровнице (н. f.

Linn. [vide) резити. ўреаник, т. (највише се говори pl. урезници) ўрокљив, а, о, н. п. дијете, leibt su bejreiеп,

incantabilis, fascinabilis (d. i. schön und zart): (bei den Webern das Ende des Zettels, welches nicht

Није урокљив (који не бира много). mehr gewebt werden fann), das Bettelende, tines texti. Жене гатају да урезницима не ваља | уронити, хроним, v. pf. jim in8 23ajjer tайфеи,

subirе aquam: Па у сиње море уронио Ішити ништа што

на себи: Мајка свога сина свјетовала да се чува и да се уросити, Ўросим, v. pf. н. п. кошуљу, скуте, учува од ујамка и од урезника

betbauen, irroro. [cf. обросјети). урёс, m. (у Дубр.) беr etmut, оrnatus. уроци, ўрока, m. p. Sie Bejoreiung, fascinatio урёснти, Ўрёсим, v. pf. јфntiiten, exorno: Ливаде [cf. зле душев: Не буди урока! (кад се што су урешене Б’јелим цв'јетом и црвеним

похвали). урећи, уречем, v. pf, bejcbreien, fascino. [cf. под- урдчити, ўрочим, v. pf. fejtjesen, statuo: Наш рећи).

састанак ког смо урочили ўривак, ўривка, т. (у ц. г.) уже што жене ўрочнӣк, m. Ser Bejdreier, qui fascinat. cf. ва – hoce Opene, ein Strid der Lastträgerinnen,

рица [1]. ўрӣзан, зна, зно, (зап.) н. п. пож, jdarj, урочница, f. Sie Bejreieri, fascinans mulier. ўријезан, зна, зно, (јуж.), acutus.

cf. варицца [1]. ўринути, нём, v. pf. (у ц. г.) jtürgen, irruo: Урош (cf. Јуропі), т. 2Rannanie, nomen viri. уринуо у бој; уринуо снијег.

ўрсна недјеља, f. (у Боци) vide [себични 2] Урица, f. 1) Traиетате, поmеn feminae. урша.

2) [урица] (у Дубр.) бie ubr, horologium. Ўртија,* f. vіdе кров (у Сријему се говори само cf. [vide] сахат [2].

за кров на лађи). ўриш[*], т. (у ц. г.) vidе јуриші.

Урумелија, [*] f. vide Румелија: Скендерију и уришање, п. vіdе јуришање.

Уруменлија, Урумелију — Све спаије од Урууришати, шам, v. impf. (у ц. г.) vidе јури менлије шати.

ўрига недјеља, f. (у Боци) т. і. себична. [vide урлакање, р. vide [2 вијање3] урли кање. себични 2]. урлакати, ўрлачём, (у Грбљу) vide [2 ви ја- урши бурши, (у котору): Урши бурши ка” и ти 3) урликати.

Турци. [cf. уши буни.

се носи

Sero.

sero.

ye, in Ser Зијатттепјеsung, vidе уз [4], н. п. ако усетити се, тим се, v. [r.) pf. (у Вуковару и усиишем.

Барањи) кога н. п. у болести, или у сиромаусаветовати се, (ист.) тујем се, v. r. pf. in Іштву (чим н. п. даром, понудом, походом), ycáburoBatu ce, (3a11.) sich geben, bejjer werden, gedenfen, memini. . усавјетовати се, (ју ж.)) ad frugеm redire: ва- усећи, усёчем, (ист.) vidе усјећи.

ља да се је од толи кога страдања усавје- усецати, цам, (ист.) vidе усјецати. товао. cf. усвјетовати се.

ўсив, т. (зап.) vidе усјев. усадити, ўсідим, v. pf. 1) jtielen, manubrio in- усидање, т. (зап.) vidе усједање. sero. — 2) н. п. воћку, лозу, jesen, pitanjen, усидати, дам, (за ін.) vidе усједати.

уси, елица, f. Sie jigen geblieben, teinen Rann be усан ути, са нём, vide усахнути.

fonimen, alte Jungfer , virgo coelebs, a nullo усар, усара, т. vide [хајдук 1) гусар : У expetita. То се врло ријетко догађа (и то ўсарин, у њој има до дван'ест усара само дјевојкама које имају особиту каку ману У гори је усарин Милета

на тијелу), и код простога народа држи се ycàput, a, 0, Banditens, ubi latrones versantur: за велику несрећу. [cf. оседиличина, осијеПред њима је гора усарита

ђелица). усіхнути, ўсахнём, (усіхнула и усахла, усах- усиђеличина, f. augm. р. усиђелица.

нуло и усахло) [усан ути) v. pf. 1) austroctne1, 1. ўсијати, jём, v. pf. (зап. и јуж.) 1) jäеп, per borrent, exaresco. [cf. осахнути). 2) (у

2) scherzhaft für: verlieren, jocose pro: Боци) vidе увенути.

perdo. усачмити се, ўсачми се, v. r. pf. н. п. грожђе, 2. уейјати, јам, vidе усјати.

т. ј. отријебило се од цвијета и нарас10 1. ўсијати се, јем се, у. r. pf. (јуж. и заш.) колико сачма, fürnet, jejte Rörner (Beerei) be sich hinein mengen, non vocatus me infero.

foniтеп, baccas emitto. cf. [vide] угрентитн. 2 усиjати се, јам се, vidе усјати се. ўсветовати се, тујем се, (ист.) vide [у саве- усилина, f. (зап.) vidе усјелина. товати се] усвјетовати се.

усилити, йм, v. pf. (у Боци) vidе осилити. усвиста, f. (у Сињу) као чудо: За усвисту ја ўсименити се, нім се, (зап.) vidе усјеменити се. остах у мајке

ўсиловати, лујем, v. pf. натјерати кога на што, ўсвитовати се, тујем се, (зан.) v. r. pf. vide зwingen, cogo. [vide нaгнати 2]. усвјетовати се, тујем се, (ју ж.), усавјетовати усирити, рим, v. pf. н. п. млијеко, сирац, faсе: Да се други млађи усвјетује

sen, cogo, coagulo. ўсебичити, чим, v. pf. 3пт täglitten Bebraut bеr ўсирити се, рiм се, v. r. pf. geriптеп, соgі. stimmen, incipio uti quotidie.

усмрћетити се, тім се, v. r. pf. н. п. вино, усев, т. (ист.) vidе усјев.

т. і. узвиштало и постало сирhe, jauer pers ўседање, п. (ист.) vidе усједање.

беп, аcesco. [vidе усјекнути 2]. ўседати, дам, (ист.) vidе усједати.

ịcucâłe, n. das Verdorren, Austrocnen, exsicусинбеговача, f. (у Јадру) 24rt Birne , piri catio. genus [pirus communis L. var.].

ýcucatu, cuniêm, v. impf. austrocknen, exsiccor, усејати, jём, (ист.) vide [1] ўсијати.

exaresco. ycéxabe, n. das Ausschnäuzen, emunctio. усисти, сидём (сиднём), (зап.) vidе усјести. усёкати се, ўсечём се, v. r. impf, jih jdnaljen, yейтнити, ўситним, v. pf, flein, заrt, Selitat thun emungere se.

(im Gehen, Trinken), facio delicate, affecto eleyoècây, ycekára, m. die Lichtpuke, emunctorium. gantiam, venustatem.

cf. (клијеште 2, штипаљка,) мумаказе. усићи, усйчём, (зап.) vidе усјећи. усёкнути, ўсёкнём, v. pf. 1) н. п. дијете, јфийи» усйһити се[*], ўсиhим се, v. r. pf. grоllеn, in

зеп, еmungo. [cf. убрисати 2]. — 2) свијећу, fensus sum. јфпäизеп, еmungo, cf. убрисаги [2].

ўсицати, цім, (зап. ) vidе усјецати. усeкoвaније, п. (ист.) vidе усјекованије. ycjábâibe, n. das Glübendmachen, candefactio. уселина, f. (ист.) vidе усјетина.

yejabath, i cjâ bâm, v. impf. glühend maden, canуселити, ўселім, v. pf 1) апjieveIn, coloniam defacio.

deduco. . 2) уселиті коме Ішто у главу, усјао, ејала, лo, glittens, candens.

in den Kopf seken, in animum induco. ýcjath, jâm, v. pf. glühend machen, candefacio. усёлити се, ўселим се , v. r. pf. jib anjievelat, [cf. 2 усијати). einnisten, nidum ponere.

ýcjath ce, jâm ce, v. r. pf. erglühen, candetio. усељавање, т. perbal. p. усељавати.

[ct. 2 усиjати се]. усе.љавати, сељавам, v. impf. 1) апjieseliп, со- усјев, т. (јуж.) бie Caat, sementis. [vide he

loniam deduco. 2) коме што у главу, і тина). den Kopf jeßen, in animum induco.

усједање, п. (јуж.) аз Дијjigen, conscensio equi. ўсеменити се, нійм се, (ист.) vidе усјеме- усједати, дам, v. impf. (јуж.) н. п. на коња,

aufsiten, conscendo. ўсести, седём (седнем), (ист.) vidе усјести. усједба, f. (у ц. г.) vide [љетина] усјев.

Нити се.

« PreviousContinue »