Page images
PDF
EPUB

упаљеница, f. bie Brünftige, femina ardens desiderio coitus.

упаљивање, m. 1) баз иünben, incensio.

2) das Cutbrennen, ardor. упаљивати, наљујем, v. impf. anzünben, incendo. упаљивати се, паљујем се, v. r. impf. 1) рот Feuer ergriffen werden, flammis corripi. - 2) in Brunit gerathen, exardesco. упамтити, тим, v. pf. im Seòähniß behaften, memoria teneo. [cf. запазити 2, утубити (утувити)].

упањити се, упањим се, v. r. pf. стати као пањ, erjtarren, obstupesco. [vide упропастити ce]. cf. упроштити се.

ўпаочити, чим, v. pf. коло, беn emmjjuban legen, sufflamino. [cf. укочити]. упарадити, парадим, v. pf. н. п. војску, іn а

rade (Reih und Glied) stellen, instruo aciem. упарићати, һам, v. pf. (у Ц. г.) vide [зготовити] уготовити.

-

fachen, succendo. 2) (у Ц. г.) vide onaлити [3]: Пак улири сјајна џефердара упирјанити, упирјаним, v. pf. н. п. месо, коKOш, dünsten, schmoren, in olla clausa coquo. уписати, ўпишем, v. pf. 1) ein reiben, inscribo. 2) malen, pingo: лијеп као уписан. уписивање, п. баз injhreiben, inscriptio. уписивати, писујем, v. impf. einjchreiben, inscribo. уписни, на, нӧ, н. п. војник, förmlid, verus (qd. inscriptus protocollo).

упитати, упитам, v. pf. befragen, interrogo. упитати се, упитам се, ѵ. г. pf. с ким за здра

вãe, sich begrüßen, salutare se invicem, dare reddereque salutem.

упити, упијем, (cf. вапити) v. pf. (у Ц. г.) aufrufen, inclamo. [vide зовнути]. cf. викнути,

покликнути.

упити се, упијем се, ѵ. г. pf. н. п. упио се крпељ (у месо), fih einfangen, adhaeresco. упитивање, п. baš Befragen, interrogatio.

упарложити, жим, v. pf. т. ј. виноград, ver | упитивати, упитујем, v. impf. befragen, inter

wahrlosen, negligo.

[упарложити се, упарложим се, v. r. pf. per wahrlojt werben, negligor; cf. залежати се 2.] | упарожити, жим, v. pf.: Кад делија коње упарожи

упасти, паднем, v. pf. bineinfallen, incido. упашити се, шим се, v. r. pf. (у Сријему и у Бачк.) зи ftinfen anfangen, situm redolere: уйашило се месо. cf. [vide] усмрдјети се, упенчити се, чим се, v. r. pf. стати као пеик. | упекнути, нём, (у Дубр.) vide упећи.

упепељавити, вім, v. pf. mit jе Бе[фтивен, cinere maculo.

[merged small][ocr errors]

упитивати се, упитујем се, v. r. impf. c ким, jich begrüßen, salutare se invicem: Руке шире, у лице се љубе, За јуначко здравље упиTyjy Господски се с краљем упитује упитовати, питујем, v. impf. (у Ц. г.) vide упитивати: Но га Ћирак ушитоват' пође упицање, n. verbal. v. упицати се. ўпицати се, ўпичём се, ѵ. г. impf. fih einbađen (einbraten), beim Backen (Braten) an Inhalt einbüßen, assando deminui: колико се упиче у јагњету од десет ока?

уперак, ёрка, m. у дебела конца или друге | упишати, шам, vide попишати. какве врвце тањи крај, који се уврази у уплайрити, уплайрим, vide уплахирити. иглу, баз зидіpißte Cube eines aben, finis fu- | уплайрити се, уплайрим се, vide уплахирити се. niculi tenuior. cf. наперити. 1. уплакати се, плачем се, v. г. pf. за ким или за чим, зи weinen beginnen, illacrimari. 2. уплакати се, уплачем се, ѵ. г. pf. као увући се, н. п. у какав посао или међу когa, fiф einschleichen, irrepo.

упети се, упнём се, ѵ. г. pf. fich entilojjen widersezen, obstinari.

упећати, һам, v. pf. (у Дубр.) крух, т. ј. испећи [1], bađen, pinso.

упеви, упечём (упекнём), [упекнути] v. pf. (у | Дубр.) ftechen, impungo: упекла змија, муха, комар; Боље је да те змија упскне, него да те сунце Марчано огрије. упећи се, печём се, v. r. pf. fih einbađen, beim Braten an Inhalt einbüßen, assando deminui: у десет ока меса умећи ће се двије оке. упијање, п. баš Rufen, clamor.

упијати, упијам, v. impf. (у Ц. г.) rufen, clamo. cf. викати [2, звати 1].

упињање, п. baš enticolofjene Biberjtreben, obstinatio.

упињати се, њём се, v. r. impf. fich fejt miber= jegen, obstinare se.

упирање, п. баз Xnjtemmen, tüßen, innisio. упирати, рем, v. impf. anftemmen, inclino. упирати се, рём се, v. [r.] impf. fih anlebnen, innitor.

упирити, упирим, v. pf. 1) н. п. ватру, ап

упластити, упластим, v. pf. т. ј. сијено, баз Heu aufschobern, metam feni construere. уплахирити, уплахирим, [уплаирити] vide успаирити.

уплахирити се, уплахирим се, [уплаирити се] v. r. pf. vide успаирити се. уплашити, шим, v. pf. erj ređen, exterreo. уплејати, уплејам, (ист.) vide упљехати. уплеснивити се, вим се, (ист.) vide упљесни

вити се.

уплести, плётём, v. pf. einfle ten, implecto. уплести се, плётём се, v. r. pf. fih verfletеn, einmengen, immisceor.

уплетак, тка, m. (у Хрв. Оточк. рег.) vide

уплетњак.

уплетање, п. baš inflechten, implexio. уплетати, плећем, v. impf. einfleten, implecto. уплетати се, плећем се, v. r. impf. fich cinmengen, immisceri. [cf. мијешати се, пачати се].

tinacia.

ўплетник, ( m. baš Запò, baš in ben Bopf gefloh= | упорност, упорности, f. біе Вiberfelicit, perуплетњак, ten wirs, fascia crinalis. [cf. уплетак, галош, галун, сарбак]. уплиснивити се, вим се, (зап.) vide упљесни

вити се.

ўплитке, ўплитака, f. pl. (у Спљету) 2Wrt Ropf= pug der Mädchen, ornamentum quoddam capitis. упловити, упловим, v. pf. (у Ц. г.) unterun, subire aquam, cf. [vide] заронити [1]: Таден опет натраг уиловио

уплочити се, чим сe, v. r. pf. н. п. уплочиле се прси од новаца, т.ј. постале као плоча, wie eine Platte steif werden, starr stehen, rigesco. упљачкати, кам, v. pf. erbeuten, praedor, capio. [vide] заплијенити, cf. добити. упљеати, упљêам, vide упљехати. упљевак, ёвка, m. (у Рисну) vide упљувак. упљеснивити се, вам се, v. г. pf. [јуж.] н. п. хљеб, verjhimmeln, situ obduci. упљехати, упљехам, [упљеати] v. pf. [јуж.] er= lаn, interimo. [vide умлатити 1]. упљувак, ўвка, m. bie liegenbrut, muscarum fetus [cf. упљевак]: Има ту некакав упљувак (fig.).

упљување, п. 1) baš Spineinjpeien, insputio.

2) das Hineinschmeißen, injectio fetus muscarum. 1. упљувати, ўпљувам, v. impf. bіе (&liegen) Brut hineinschmeißen, injicio fetum. 2. упљувати, упљујем, v. pf. 1) Біпеініpeien, inspuo. 2) befpeien, conspuo. упознавање, п. баз Berfennen (6 5. Инјебен einer Šahe für etmaš, баз fie nih ift), malus tactus. упознавати се, познајем се, v. r. impf. у кога или у што, verfennen, irrig für etmaš balten, credere suum quod est alienum. упознати, знам, v. pf. кога с ким, befannt ma= chen, qnem ad quem deducere. упознати се, знам се, v. г. pf. 1) у кога или у што, irrig für jein halten, credo meum quod 2) c Kим, Bekanntschaft machen,

non est.

cognosco.

[ocr errors]

упокојити се, покојим се, v. г. pf. in Srieben babin fabren, zur Huђe fich begeben, fterben, emo-| rior, decedo, obeo. уполежачити се, уполежачи се, v. г. pf. т.ј. кукурузница у ватри, abliegen, lange liegen, diutius jacuisse.

уполовачити, ловачим, v. pf. bis zur Dälfte gut уполовити, половим, Ý (fertig) jein, pervenisse ad dimidium.

упор, m. вјетар на блату Скадарском, који

душе од запада, ein Beftwins am Lago бі Sfutari, ventus quidam.

упора, f. (у Хрв.) vide лијевча. упоравити, вим, v. pf. (по зап, кр.) vide [оварисати] опоравити.

упоран, рна, рно, wiberipenftig, pertinax.

[ocr errors]

упосмук, прести (кад се не цмиљи), Wrt Spinnerei.

употан, тна, тно, (у Рисну) нездравијех ногу и руку, Wrt Srantheit, morbus quidam. упòтесити, cum, v. pf. abtheilen, das Feld in Aecker, Wiesen u. s. w., dividere agrum in prata, arva. cf. потес. употица, f. vide упођак. употљив, а, о, н. п. платно, кад се у ткању пређа много кида, па се навезује, viele berknotten habend, nodis plenus. употребити, потребим, [ист.] v. pf. (понајвише код књижевника) gebrauchen, adhibeo. употребљавање, п. баз Gebrauchen, usus. употребљавати, требљавам, v. impf. gebrauchen, usurpo.

употријебити, уйдтријевам, v. pf. [(јуж.) vide употребити].

упођак, вка, т. (у Дубр. попрдица) ein Rorn in der Leinwand, granulum in linteo [cf. ynoтица]: Тешко упоћку на бабину оплећку. управа, f. біе Zeitung, regimen: Двори су ти тамом потавњели Уздишући за управом својом

управитељ, m. ber Seiter, Regierer, rector. cf. [комендат,] уредник.

"

управити, вим, v. pf. чим, verfahren, tracto rem, versor in re: Управио као ајдук кућом. управице, (у Паштр.)) vide управо. управичкê, (у Ц. г.) управљање, п. baš Berfahren, Zeiten, Senfen, rectio. управљати, љам, v. impf, regieren, leiten, rego. [cf. комендирати, крмити 3].

[ocr errors][merged small][merged small][merged small]

[упрашити, упрашим, v. pf. vide испрашити.] упрдети, (ист.) прдим, v. pf. [vide] убиупрдити, (зап.) ти [1], erdlagen, percutio. упрдјети, (југоз.)( У Србији се ово говори упрђети, (јуж.) као у шали, али у Далма

цији и у Хрватској говори се баш од збиље: кад сам ја 1838 године путовао по Хрватској и по Далмацији, дође у Лици у селу Смиљану лаһману Николи Боројевићу један старац да се тужи како је неко хтио да га убије, и извадивши из торбе камен пружи му га говорећи: Ево, господине, овијем је Һео да ме упрди.“

упредање, п. 1) баз пірінnen, Wnbrehen, torsio. 2) vide напредање. упредати, упредам, v. impf. 1) brehen (Brwirn, Strick), torqueo. 2) vide напредати.

упоредити, дим, v. pf. gleich [tellen, comparo. cf. упрежати, упрёжам, v. pf. erlauern, aucupando

испоредити.

упоредо, vide напоредо.

deprehendo. cf. [vide] увребати.

[упрезање, п. verbal, v. упрезати. cf. 2 презање.]

[упрезати, упрежем, v. impf. ein{pannen, equum
jungere currui; cf. 1 презати.]
упреко, (ист.) vide упријеко.

упрести, упредём, v. pf. 1) zubrehen, intorqueo
(filum). - 2) vide напрести.

cipio in dorsum, tollo. [cf. напртити, припртити].

упртити се, тим се, ѵ. г. pf. у какав посао, т. ј. примити га се, заплести се уњ, unter= nehmen, suscipio.

упрет, м. (у Ц. г.) vide попрет: мичи ми се ўпртњача, f. т. ј. торба, eine Rüđen-торба, рега

с упрета, т. ј. огњишта, од моје куће. упретати, упрећем, v. pf. vide запретати. упрёти, упрём, (упро, упрла) (ист.) vide упријети.

[упрећи се, упрегнем се, v. r. pf. fih einfpan=
nen, currui jungor; cf. потпрегнути се.]
упржити, жим, vide попржити.
упригати, гам, vide попригати.
упријеко, adv. [јуж.] quer, per transversum: По
три копља упријеко скаче Уиријско, али
попријеко

упријекрет, (у Ц. г.) vide унакрст.
упријети, упрём, (упријех, уприје, упро, упрла)
(јуж.) v. pf. 1) anftemmen, adclino. - 2) очи
у кога, біе Мugen heften, figo.

упријети се, упрём се, v. r. pf. (јуж.) fich ent-
gegen stemmen, obnitor.

уприко, (зап.) vide упријеко.
уприти, упрём, (упро), (зап.) vide упријети.

упрљати, ўпрљам, v. pf. bejbmußen, inquino [cf.

обрљати, побрљати, помрљати, похабати 2, убрљати, угнусити, умрљати; измељати, умољати, умазати; огнусити]: Да ја свучем зелену доламу, Да с' долама крвљу не цирља (упрљати се, упрљам се, ѵ. г. pf. vide обрљати се.]

упропастити, пропастим, у. pf. zu Srunbe rich ten, an den Abgrund führen, everto. упропастити се, пропастим се, v. r. pf. fih entjesen, obstupesco. [cf. пренеразити се, упањити се, упроштити се].

упропашћивање, п. біе Bernistung, eversio. упронашѣйвати, упропашћујем, v. impf. zu Grunde richten, everto.

упропнице, н. п. скочно коњ упропнице, т.ј. пропео се на стражње ноге, баз Bferb bäum= te fich, equus tollit se arrectum. [cf. успропнице].

упросник, ш. (ст.) ber Brantwerber, petitor puellae, cf. [vide] просац: Ој! и два свата и два упросника

in dorso. [cf. упрта 2, ваљевица]. упрцати, упрцам, v. pf. vide утећи [1]: у Србији се понајвише каже: упрца и утече, а у Далмацији слушао сам само упрца: Уирцаше здраво и весело упуати се, упрам се, упувати се, упувам се, упузати, упужем, v. pf. binein friechen, irrepo. упустити, ўпустим, [упуштити] v. pf. auslajjen, dimitto. [vide пропустити 2; cef. 2 упуштати]. упустити се, упустим се, v. r. pf. fich einlafjen, immittere se.

vide упухати се.

упут, jogleich, continuo [vide одмах]: Пошљи
луда на пут, па ајде за њим упут.
1. упутити, упутим, v. pf. кога, anweijen, mon-
stro viam, dirigo. [cf. навијестити 2, напу-
тити, пропутити].

2. упутити, тим, v. pf. (у Дубр.) vide спу-
тити [1].

[упутити се, упутим се, v. г. pf. vide овари

сати.]

упућивање, n. baš Inmeijen, directio. упућивати, пућујем, v. impf. anweifen, anfeiten, monstro viam. [cf. напућивати].

упухати се, упӳхам се, [упуати (упувати) се]

v. r. pf. 1) ftill farzen, emitto ventum tacite. 2) in die Hosen scheißen, den Muth verlieren, expavesco.

упуштање, п. baš Mušlafjen, dimissio.
1. упуштати, упуштам, v. impf. auslafjen, dimitto.
2. упуштати, там, v. pf. vide упустити.
упуштити, упуштим, vide упустити.
ўра, f. (у Дубр.) [1] біе Uhr, Stunbe, hora, cf.
[vide] сахат [1]: које су уре? т. ј. колико
је сахати? [- 2] Ура пићу цијени (rechte
Beit, [vide 2]ора; cf. час).

|урављање, п. баз Singraben ber Flanfen, sepi-
menti genus.

урављати, урављам, v. impf. т. ј. прошће, бі Erde aufgraben für die Plankenhede, sepem plancarum insero terrae utrinque effossae, ct postea rejiciendae, cf. проштац. уравнити, уравним, v. pf. gleich maфen, aequo: А дворе му са земљом уравни упрекати, упрскам, v. pf. befprißen, conspergo. урадити, ўрадим, v. pf. mahen, perficio. [ef. упрт, in ber Hebenšart, на упрт н. п. носити узработати, узрадити].

упроштити се, упроштим се, ѵ. г. pf. vide упро

пастити се.

што на леђима, т. ј. упртивши, auf ben Rücfen | уразумити, уразумим, v. pf. belehren, moneo. nehmen, in dorsum tollo.

ўпрта, f. 1) бer Hiemen (baš Sanб) ит біе торба, die auf dem Rücken hängt, über die Achseln zu befeftigen, lorum perae. 2) eine foldhe торба felbft, pera, cf. [vide] упртњача: Донесите тридесет упрта, Ево блага, колико вам

Драго

Уранак, ранка, m. баß frühe Hufftehen, surrectio
matutina [cf. подранак]: срећан уранак,
миран данак! (кад се напија); Каж' ујаку
јутрос на уранку -

1. Уранити, ним, v. pf. früh auffteen, surgo mane.
2. уранити, ўраним, vide ухранити.
ураскорак, vide раскорак.

упртити, тим, v. pf. auf беи Rüđen nehmen, ac-урвање, п. баз hleifen, demolitio.

Урвати, вам, v. impf.in, demolior. ўрвина, f. 1) ber fteile Wbhang, von bem Érbe berabrollt, mons praeceps. - 2) [Урвина] (ст.) некаква планина: Покрај мора Урви

ном планином

ўрда, f. vide грушевина.

Урлање, п. баš Deulen, ululatus. [vide 2 вијање 3].

ўрлати, лам, v. impf. feuten, ululo. [vide 2 вијати 3].

урликање, п. баš Deulen, ululatus (öfterr. Gobeln). [vide 2 вијање 3].

уревати, вём, v. pf. (у Грахову) einbringen, [tür-|урликати, ўрличём, v. impf. heulen (öfterr. jo zen, irruo: Док нарева на Никољску цркву,

У бијелу уревала цркву И од цркве олтар однијела

Урёд, (у ред) cf. ред [2].

deln), ululo. cf. fr. hurler und it. urlare. [vide 2 вијати 3].

ўрма[*], f. bіe Dattel, palmula [плод од палме phaenix dactylifera L.].

уредан, дна, дно, orbentlich, wie fi's gehört, ut урмашица, f. (у Босни и Херц. по варошима)

decet.

уредба, f. bie Çinrichtung, institutio.
уредити, уредим, v. pf. 1) отbnen, constituo,
ordino: Уредио као Наста ташке. [cf. намје-
стити 4, оправити 3, средити 1; ујдурисати,

учинити 6]. - 2) лан, кудјељу, porrichten,

praeparo. cf. редити.

уредник, т. који што уређује, Bermafter, Zeiter,

rector, administrator. [vide управитељ]. уређивање, п. баз inrichten, ordinatio. уређивати, ређујем, v. impf. einrichten, ordino. урезан, зна, зно, (ист.) vide уријезан. Урезати, режем, v. pf. (јуж. и ист.) 1) vide зарезати [1]. - 2) hinin nеібен (н. п. лука

у лонац), addo sectum. урезивање, п. (јуж. и ист.) баз Dineinnіn, insculptio, additio secti.

урезивати, резујем, v. impf. (јуж. и ист.) 1)
hineinschneiden, insculpo. 2) ein wenig beißen
(angenehm), н. п. јабуковача, admordeo, cf.
[vide] резити.

урезник, т. (највише се говори pl. урезници)
(bei den Webern das Ende des Zettels, welches nicht
mehr gewebt werden kann), das Zettelende, fines
texti. Жене гатају да урезницима не ваља
шити ништа што се носи на себи: Мајка
свога сина свјетовала Да се чува и да се
учува Од ујамка и од урезника
ỳpêc, m. (y Ayбp.) der Schmuck, ornatus.
уресити, уресим, v. pf. [müden, exorno: Ливаде
су урешене Б’јелим цв’јетом и црвеним
урећи, уречем, v. pf. befreien, fascino. [cf. под-
рећи].

[ocr errors]

Уривак, уривка, m. (у Ц. г.) уже што жене

носе бреме, cin Štrid ber lajtträgerinnen. Уризан, зна, зно, (зап.) ) н. п. пож, [harf, уријезан, зна, зно, (јуж.) acutus.

ўринути, нём, v. pf. (у Ц. г.) türzen, irruo:
уринуо у бој; уринуо снијег.
Урица, f. 1) Уrauenname, nomen feminae.

пита која се у Лозници од прије звала пита
на брду. cf. пита.

урметин, урметина, [фурметин] m. (по југоз.
кр.) vide кукуруз: Доста вина, доста ур-
метина, Доста има бијеле вшенице
урнебес, п. баз Setöje, strepitus.

урнек,* т. баš Mufter, exemplar, cf. [vide] по-
четак [2].

уровањ, m. (у Ц. г.) подупорањ уровљен у зеMAу, Pfahl, palus.

уровити, уровим, v. pf. т. ј. прошће, lanfen, Pflöcke eingraben, infodio sepem plancarum. cf. проштац.

уродити, ўродим, v. pf. 1) eintreffen, in Grfül

fung gehen, exitum habeo: уродила моја ријеч. 2) vide родити: Није л' мајка уроДила сина Црна гора листом уродила

[blocks in formation]

урокљив, а, о, н. п. дијете, leicht zu befreien,
incantabilis, fascinabilis (d. i. schön und zart):
Није урокљив (који не бира много).
уронити, ўроним, v. pf. fidh ins 2Bajjer tauchen,
subire aquam: Па у сиње море уронио
pf. н. п. кошуљу, скуте,
уросити, ўросим, v.
bethauen, irroro. [cf. обросјети].
уроци, ўрока, m. pl. bie Befreiung, fascinatio
[cf. зле душе]: Не буди урока! (кад се што
похвали).

урочити, ўрочим, v. pf. fejtjeßen, statuo: Наш
састанак ког смо урочили

урочник, m. ber Befd reier, qui fascinat. cf. варица [1].

ўрочница, f. bie Befreierin, fascinans mulier. ef. варица [1].

Урош (cf. Јурош), m. ìannšname, nomen viri. урена недјеља, f. (у Боци) vide [себични2] урша.

2) [урица] (у Дубр.) біе Ußr, horologium. | уртија,* f. vide кров (у Сријему се говори само cf. [vide] сахат [2].

уриш[*], m. (у Ц. г.) vide јуриш. уришање, n. vide јуришање.

уришати, шам, v. impf. (у Ц. г.) vide јури

шати.

урлакање, n. vide [2вијање 3] урликање. урлакати, ўрлачём, (у Грбљу) vide [2 вијати 3] урликати.

за кров на лађи).

Урумелија, [*] f. vide Румелија: Скендерију и Уруменлија, Урумелију — Све спаије од Уруменлије

урша недјеља, f. (у Боци) т. ј. себична. [vide себични 2].

ўрши бўрши, (у Котору): Урши бурши ка и Турци. [сf. уши буши].

ye, in ber Зијаmmenjesung, vide уз [4], н. п. ако усетити се, тим се, ѵ. [r.] pf. (у Вуковару и

[blocks in formation]

Барањи) кога н. п. у болести, или у сиромаштву (чим н. п. даром, понудом, походом), gedenken, memini.

усећи, усечем, (ист.) vide усјећи. усецати, цам, (ист.) vide усјецати. усив, m. (зап.) vide усјев. усидање, п. (зап.) vide усједање. ўсидати, дам, (зап.) vide усједати. усиђелица, f. bie fißen geblieben, feinen Mann be= fommen, alte Sungfer, virgo coelebs, a nullo expetita. То се врло ријетко догађа (и то само дјевојкама које имају особиту каку ману на тијелу), и код простога народа држи се за велику несрећу. [cf. оседиличина, осијеБелица].

усиђеличина, f. augm. v. усиђелица.

1. усијати, јем, v. pf. (зап. и јуж.) 1) fäen, 2) scherzhaft für: verlieren, jocose pro:

sero.

perdo.

[ocr errors]

усачмити се, ўсачми се, ѵ. г. pf. н. п. грожђе, 2. усијати, јам, vide усјати.

т. ј. отријебило се од цвијета и нарасло | 1. усијати се, јем се, v. г. pf. (јуж. и зап.) колико сачма, förnen, fejte Rörner (Beeren) be= sich hineinmengen, non vocatus me infero. fonimen, baccas emitto. cf. [vide] угрешити. 2 усијати се, јам се, vide усјати се. усветовати се, тујем се, (ист.) vide [усаве

товати се] усвјетовати се.

[ocr errors]

ўсилина, f. (зап.) vide усјелина.

усилити, йм, v. pf. (у Боци) vide осилити. усименити се, ним се, (зап.) vide усјеменити се. усиловати, лујем, v. pf. натјерати кога на што, zwingen, cogo. [vide нагнати 2].

усвиста, f. (у Сињу) као чудо: За усвисту ја остах у мајке усвитовати се, тујем се, (зап.) | v. r. pf. vide усвјетовати се, тујем се, (јуж.) усавјетовати | усирити, рим, v. pf. н. п. млијеко, сирац, fä се: Да се други млађи усвјетује fen, cogo, coagulo.

усебичити, чим, v. pf. zum täglichen Bebraud be | сирити се, рим се, v. r. pf. gerinnen, cogi.

[blocks in formation]

усекати се, усечём се, v. r. impf. fich näuzen, | уейтнити, ўситним, v. pf. flein, zart, belifat thun emungere se.

усекач, усекача, т. біе itpuße, emunctorium.

cf. [клијеште 2, штипаљка,] мумаказе.

(im Gehen, Trinken), facio delicate, affecto elegantiam, venustatem.

усићи, усичём, (зап.) vide усјећи.

усекнути, усекнём, v. pf. 1) н. п. дијете, фиäи» | усиһити се[*], усйһим се, v. r. pf. grollen, in

zen, emungo. [cf. убрисати 2]. - 2) свијећу, [uäuzen, emungo, cf. убрисати [2]. усекованије, п. (ист.) vide усјекованије. уселина, f. (ист.) vide усјелина. уселити, уселим, v. pf 1) anjieben, coloniam deduco. 2) уселити коме што у главу, in den Kopf seßen, in animum induco. уселити се, уселим се, v. r. pf. fich anfiebe и, einnijten, nidum ponere.

усељавање, п. verbal. v. усељавати. усељавати, сèљавам, v. impf. 1) anieben, соloniam deduco. 2) коме што у главу, in den Kopf sezen, in animum induco. ўсеменити се, ним се, (ист.) vide усјеме

нити се.

Усести, седем (седнем), (ист.) vide усјести.

fensus sum.

усицати, цім, (зап.) yide усјецати.

усjáвâше, п. das Glühendmachen, candefactio. усјавати, усјавам, v. impf. glübenò maßen, candefacio.

усјао, усјала, ло, gliüßenb, candens. усјати, јам, ѵ. pf. glühenò madhen, candefacio. [cf. 2 усијати].

усјати се, јам се, v. r. pf. erglühen, candetio. [cf. 2 усијати се].

уејев, m. (јуж.) bie Saat, sementis. [videљетина].

усједање, п. (јуж.) баз Hujjišen, conscensio equi. усједати, дам, v. impf. (јуж.) н. п. на коња, auffisen, conscendo.

усједба, f. (у Ц. г.) vide [љетина] усјев.

« PreviousContinue »