усједнути, нём, vide усјести. ускочина, m. augm. v. ускок: Но је оно једна Усјелина, f. (јуж.) ein abjchujjiger Drt, locus prae- | [ускочница, f. vide добјеглица; види s. v. ca ceps. усјеменити се, ним се, v. r. pf. (јуж.) н. п. ---- усјести се, сједем (сједнем) се, v. г. pf. [јуж.] anhauen, caedo satis lignorum. јејецати, цам, v. pf. (јуж.) dim. von усјећи, anschneiden, indo, inseco. ускакавчити, чим, v. pf. т. ј. ноге (легавши на леђа скупити мало ноге да се кољена издигну, као у скакавца кад стоји), біе tel= ut locusta. модошла.] ускошен, а, о, (у Дубр.) рђаве воље, bei mür rischer Laune, male affectus. усковити се, [ускрвим се, v. r. pf. von кр- ускре, m. vide васкрсеније. ускрсов, а, о, н. п. јаја, Djter, paschalis. Ускрсовање, vide васкрсовање. lung einer Speujoređe nehmen, contraho crura | ускршњак, т. (у Ц. г.) јаје (обојено или и ускакање, п. баз Şineinjpringen, transultus. ускакати, ускачём, v. impf. bineinipringen, sal- | ўскршњача, f. н. п. кошуља, т. ј. ускрена, Dfter to in усков, m. (pl. gen. ӱскока) ber Entiprungene, ускопавање, n. baš Mufgraben, fossio. ускос, (у Сријему) уз пркос, зит $roß, per contumaciam. [cf. пркос]. ускотрљати, љам, v. pf. zeroüblen, bur einanber werfen, diruo. 3. B. Hemde, paschalis. ускршњи, ња, ње, н. п. пост, Dfter, paschalis. [cf. вазмени]. ускубурити, рим, v. pf. vide [ушепртљити] укубурити. ускучкобила, f. некака игра, Wrt Spiel, ludi ускушљати се, љам се, ѵ. г. pf. н. п. ускуш- напио, Бог молитву услишио! (кад напијају). gerathen, situm redolere; cf. убаздјети се, увоњати се, узвоњати се; упашити се, 2 утајати се.] усмртити, тим, v. pf. töbten, occido, cf. [vide] убити [1]: Доклен га је онђе усмртио Черек ода усмрти јунака усмртити се, там се, v. r. pf. vide умријети и увити се: смртан био онај који га је родио, па се и он усмртио. усна, f. (pl. gen. ўсана) біе Sippe, labium. [cf. лабрда, лабрња]. уснат, а, о, großlippig, labeo, labiosus. уснетина, f. augm. v. усна, уснити, ним, v. pf. шта, träumen, somnio. [cf. саснити, сашњети]. уснити се, ни се, ѵ. г. pf. коме што, mir bat geträumt, somnio. усница, f. dim. v. усна. [усновак, усновка, m. cf. разметати 3.] усован, вна, вно, (у Ц. г.) [cf. опорит] 1) чо- успавати, успавам, v. pf. einjiläfern, sopio. успављивање, п. баз injiläfern, sopitio. успављивати, спављујем, v. impf. einjhläfern, sopio. успайрити, айрим, v. pf. кога, in Ингube verjeßen, inquieto. [cf. уплахирити (уплаирити), усплахирити (усплаирити)]. успайрити се, айрим се, ѵ. г. pf. unrubig wer ben, excitari. ef. усплахирити се [(усплаприти се), уплахирити (уплаирити) се]. успалити се, успалим се, vide упалити се [2]: Успалио се као неслан сир. усперак, ерка, m. ber injag (im Beinffeibe), pannus insertus in latus caligarum [cf. пропарак]: На усперку пашин делибаша усперица, ) f. (у Славон.) лијеви (дебели) крај ўсперница,) у раоника од ушију па горе до нокта, а лијева (оштра) страна његова зове се перо. cf. браник 2. успијати, успијам, v. impf. уснама, vide опијати [2]. усплайрити, усплайрим, vide усплахирити. усплайрити се, усплайрим сe, vide усплахирити се. усплахирити, усплахирим, vide успаирити. усплахирити се, усплахирим се, vide успаирити се. уста, n. pf. 1) ber Жин, os. [cf. жвале 2, жва- фlenje, canalis clausus ad tempus: меље воденица на уставу. cf. самотег. уставити, вим, v. pf. ђemmen, aufhalten, retineo. [cf. суставити 2]. уставити се, вим се, v. r. pf. fih aufhalten, fte= ben bleiben, sistere: Наопако колом окренула, Окренула, пак се уставила уставина, f. (у Ayбp.) der Saugefisch [Schiffshal- устављање, п. баз Mufhalten, retentio. успљускивати се, успљускујем се, v. r. impf. успомена, f. (у Дубр.) vide спомен [1]. успор, m. ударио успор, Ser fleinere luß ift bur das Anschwellen des größern, in den er sich ergießt, zurückgetreten, redundatio fluminis. успоредо, небеn einanber, simul. remoror. уставци, уставака, m. pl. 1) трећи дан по крсном имену. cf. крено име. 2) (у Ц. г.) први дан по креном имену; други дан зове се приуставци [и преуставци), а трећи делиуставци, cf. окриље [2], појутарје. усправити, вим, v. pf. aufrihten, erigo, statuo. устајање, п. баз Wufjteßen, surrectio. [cf. издићи 1, поперити]. усправљање, n. baš ufrihten, erectio, allevatio. усправљати, љам, v. impf. aufrichten, erigo, allevo. [усправо, vide дупке; види s. v. жбан.] устајати, јем, v. impf. aufjtehen, surgo. Siegen genießbar werben, mitesco (de pomis): има много крушака и јабука које се не могу јести док се не устоје. успрдежити се, жим се, v. r. pf. (jherzhaft) in устакнути, устакнем, vide устаћи. Berlegenheit fommen, confundi. успрегнути, ўспрегнем, vide узмаћи: Ништа Турци успрегнути не ће усталац, стаоца, m. т. ј. човјек, бег Heißige beiter, assiduus: Има јадна браца устаоца устанак, станка, т. баз Mufftans, seditio. устанути, нём, v. pf. vide устати: Кад је пу- устриљети се, устрийм се, ѵ. г. pf. (јуж.) fich деbulben, quiesco, expecto: устрии се до сјутра; нијесам се могао устраљети да му не речем. ста вода устанула, Носи вода јеле и борове, Камо л' не ће коње и јунаке ли Тиса вода устанула Кад устручавати се, стручавам се, v. r. impf. jih geniren, non audeo. cf. [снебивати се 1, скружавати се, туљити се, улибати се 1,] жа пати се. устати (cf. устанути), станем, v. pf. 1) auffte= | устручавање, п. Xrt gêne, verecundia. уствено, (у горњ. прим.) vide наустице. устезање, п. баз Inzieben (beš Bügels), adductio устезати, устежем, v. impf. anziehen, adduco. љати 2. устока, f. ber Ditwins, eurus. [cf. исподсунчаник, источник]. устопице, auf бет иßе (nad folgen), vestigiis устопце, insasto [cf. узастопце, сустопце]: отишао за њим устолице. усточићи, m. pl. cf. брадићи (само у оној за устра, f. (у Хрв.) vide бријачица. устрести, устресём, v. pf. (у Ц. г.) erzittern, устрести се, устресём се, ѵ. г. pf. (у Дубр.) н. п. од зиме, vide уздрхтати се. устрчавање, п. баз pinauflaufen, excursio in (montem). устрчавати, трчавам, v. impf. binauflaufen, curro sursum. устрчати, чим, v. pf. binauflaufen, curro sursum. устук, m. [cf. утук] 1) bei бен бајалице ber Spruch, womit sie das Uebel besprechen, daß es zurücktrete, formula incantatricis ut malum cedat retro, abeat. - 2) ein Araut бази, herbae veneficarum genus. 3) das Gegen. mittel, remedium: Свако зло има свој устук. устукнути, нём, v. pf. zurüdweidjen, recedo. устумарати се, рам се, v. r. pf, vide успропадати се: Устумарао се као кучка по мљечари. уступање, п. баз Burüdtreten, recessio. маћи (узмакнути), узмаћи (узмакнути) се]. устурање, п. баз Buriüdiolagen, zo retorquere. устурати, устурам, v. impf. zurüdjdlagen, retorqueo. устурити, рам, v. pf. zurüd[ýlagen, retorqueo: Устурио копље на рамена усуд, ш. тако ти је усуд усудио (у приповијеци) hidjal, fatum. [vide судбина]. усудити, усудим, v. pf. beftimmen, bejcheiben, destino: Да Бог не усуди! усудити се, ўсӳдим се, v. r. pf. (у војв.) w0- усуђивање, п. baš 2Bagniß, ausus. усукати, усучём, v. pf. brehen, intorqueo. усукивање, п. баз Drehen, intorsio. устрижак, стришка, m. (у Дубр.) стриза што | усукивати, сукујем, v. impf. Srehen, torqueo. остане иза какве хаљине кад се скроји, баз усумит, vide сумитице. Abschnigel, segmen. Усура, f. ријека која утјече у Босну с лијеве стране. yeyти, yeпêм, v. pf. hineingießen, schütten, infundo. усутонити се, ни се, v. r. pf. Sämmerig werben, nox appetit. усушити се, [сут]ам ce, v. r. pf.eintrodnen. ўсхитати се [узитати се], там се, v. r. pf. ei устријелити, устријелим, (јуж.)) v. pf. 1) er= ВУКОВ РЈЕЧНИК трийм се, vide устри len, propero: куд си се ти тако усхитао? усходати се, ўсходам се, [узодати се] v. г. pf. anfangen zu wanbeln, inambulo: што си се ти усходао? усциктати се, спикаем се, v. r. pf. reht in 52 Shreien fommen, clamo: Нешто јој се чедо утезање, п. баš nieben, strictio. усциктало утабати, бам, v. pf. einftampfen, conculco, in culco. утаборити, рим, vide улогорити. утезати, утежêм, v. impf. anziehen, adducо, stringo. утемељити, темељим, v. pf. grünben, fundo. утаборити се, рим се, vide улогорити се. 1. утајати се, јим се, v. г. pf. 1) fich verbergen, утеривати, терујем, (ист.) vide утјеривати. утећи, течём, v. pf. (утèкох, ўтече, утекао, утекла) 1) entlaufen, evado. [cf. убјећи, упрцати]. - 2) einen im Laufe binter fich lafjen, cursu supero. 2. утајати се, јûм се, v. r. pf. vide [усмр-|утећи се, течём сe, v. r. pf. 1) fih hervorthun, дјети се] упашити се. exsisto. 2) коме, vide затећи се. утакмице, деденeinanber, alterum pro altero: даје | утециште, п. (у Ц. г.) ber uflu tort, refugium, воће за жито утакмице, т. ј. мијења једно cf. [уток 2,] уточиште: Јер овамо т' утециза друго. уталожити се, жим ce, v. r. pf. fich legen (vom шта нема утирање, п. 1) baš Mbwijdßen, abstersio. - 2) das Abweiden, depastio. утањити, утањим, v. pf. бинn werben, extenuor, imminuor, н. п. утањила вода, т. ј. готово | 1. ўтирати, рем, v. impf. 1) abwifchen, abstergeo. пресушила. - 2) abweiben, depascor. ўтапкати, кам, v. pf. ftampfen, conculco. [vide | 2. ўтирати, рам, (зап.) vide утјерати. угазити 2]. утиривање, п. (зап.) vide утјеривање. утва, f. 1) (ст.) некаква тица водена [eine übl-, утиривати, тирујем, (зап.) vide утјеривати. rb-nte, tadorna casarca L.]; кажу да је по | утиришити[*], утӥришим, v. pf. vide накитити трбуху жута као злато: и за то се свагда (iherzhaft): утиришила га жена. пјева утва златокрила, eine Ente in Bolfs= | утискивање, п. баз Şineinbrüden, impressio. liebern, anatis genus cantibus celebratum. Ja | утискивати, тискујем, v. impf. bineinbrüden, сам у Бесарабији гледао дивљијех патака у којијех су крила као позлаћена, и то ће јамачно бити наше утве, којијех у нашијем земљама данас нема. 2) [Утва] Frauen name, nomen feminae. утвара, f. баß Befpenft, spectrum. cf. [утвор, утвора, утворица, аветиња,] авет. утварање, п. bie Érheinung, visio. - premo in утиснути, нём, v. pf. bineinòvüđen, imprimo. утити, ӱтијём, v. pf. fett werben, pinguesco. [vide одебљати 2]. cf. [утовити се,] опрет љати. утицање, vide утјецање. утицати, утичём, vide утјецати. утицати се, ўтичём се, vide утјецати се. утварати се, утвара се, v. r. impf. коме што, утишати, шам, v. pf. 1) ftill werben (3. 3. vom erscheinen, video. Утвија, f. Granenname, nomen feminae. утвор, m. (у Боци)) утвора, f. vide утвара. утворити се, утвори се, ѵ. г. pf. коме што, erfeinen, video: утворило ми се, ih glaubte zu sehen, es erschien mir (als Gespenst). Winde), conticesco. 2) stillen, sedo. ўтишити, шим, (зап.) vide утјешити. Утјерати, рам, v. pf. (југоз.) 1) н. п. овце у тор, bineintreiben, intro cogere. [vide угнати 1]. cf. сатјерати. 2) н. п. клин у каку јаму, hineinschlagen, adigo. [cf. укупати]. утјеривање, п. (југоз.) verbal. v. утјеривати. ўтворица, f. vide [утвара] утвора: Најо- | утјеривати, тјерујем, v. impf. (југоз.) vide утје утегнути, ўтёгнём, v. pf. ftart anziehen, stringo. | утјецати, утјечем, v. impf. (јуж.) 1) fich ergie= Бen, influo. 2) entlaufen, effugio, hinter sich lassen, praecurro. 3) уточиште, п. (у Дубр.) vide утециште. утрапити, пим, v. pf. eingraben, infodio, defodio. утјецати се, утјечем се, ѵ. г. impf. (јуж.) fidh hervorthun, exsisto. cf. [vide] затјецати се [2]. утјешавање, [јуж.] п. баз Zröften, consolatio. | утјешавати, тјешавам, [јуж.] v. impf. (cf. [vide] тјешити) 1) дијете, bewichtigen, lenio. 2) tröften, consolor. Утјешен, м. (јуж.) Тапиšname, nomen viri. уткати, учём (уткам), v. pf, einweben, intexo. уткивати, уткûвам, v. impf. einweben, intexo. утленсати, * ишем, v. pf. ausbügeln, laevigo. утовити, утовим, v. pf. fett madhen, wohl füttern. pasco. cf. угојити. утовити се, утовим се, v. г. pf. vide [одебљати 2] утити. уток, т. 1) біе Münbung, ostia [cf. ушће]: на утоку Саве у Дунаво. 2) (у Ц. г.) 3. flut, refugium, cf. [vide] утециште: овђе му је уток. утока, f. баз Éntlaufen, effugium: Ја ћу имат коња од утоке, Ја ћу имат браћу од освете, Ја ћу имат сабљу од посјеке - утрвеник, утрвеника, m. (у Хрв.) vide утреник. утргнути се, нём се, ѵ. г. pf. (утргнух се и утргох се, утргнуо се и ўтргао се, утргнула се и утргла се) н. п. од посла, vide [искилавити се] претргнути се. утреник, треника, m. bie Speerftraße, via trita [cf. трвеник, утрвеник]: узео утреник (er ift davon gelaufen). утрина, f. bie Zrieft, pascua. [cf. потрица 2; рудина, тратина]. утркивање, п. баз Bettlaufen, cursus. у гркивати се, тркујем се, v. impf. wettlaufen, curro. угрямити, мим, v. pf. (у Ц. г.) кога с ким, н. п. кад се сваде, vergleichen, compono. cf. [vide 1] помирити. у грлити, лим, v. pf. н. п. клис, erpaffen, excipio. [cf. укечити]. 1. утрнути, нём, v. pf. н. п. свијећу, ватру, auslöden, exstinguo. [vide угасити]. 2. утрнути, утрнём, v. pf. ftarr werben, obtorpesco: утрнула ми нога, рука. угрњивање, п. vide трњење. у грњивати, трњујем, v. impf, vide трнити 1. угро, п. (у Доброти) vide јутро [1]. угроба, f. баß ingemeibe, intestina. утолити, утолим, v. pf. ftill werben, conticesco: |§ гробица, f. (по југоз. кр.) vide џигерица [1 и 2]: утолио вјетар; утоли! (рекне се дјетету, кад скаче и виче по соби). ўтома (утомах ?), н. п. ићи, говорити што, T. 3. насумце, не знајући куда и за што, zwet= los, incassum. утонути, ўтонём, v. pf, erlaufen, ertrinten, mergi. утопак, пка,) m. (у Ц. г.) на кашилуку оно утопац, пца, у што удара кремен, особито у Арнаутскијех или Турскијех пушака. утопити се, утопим се, v. r. pf. ertrinfen, mergi. утопљеник, пљеника, m. бег Értrunfene, merутопник, (у Рисну) | sus: Ухватио као утоиљеник. Тако се уточник не звао! ўтор, m. (у Боци) у дуга оно гдје се дно умеће. cf. [vide] уторе [2]. уторак (ўторак), брка, m. vide уторник [1]. уторе, f. pl. 1) біе Rimme, баз Boripringenbe ber Faßdauben außerhalb des Bodens, quod procurrit de tabulis extra fundum. 2) оно у чему дно стоји. cf. утор. уторий, на, но, (у Ц. г.) н. п. уторна пушка, која је јака у курјуку, а у шали рече се и жени кад је темељна, grunófeft, ferufeft, firmus, robustus. уторник, т. 1) ber Dienftag, dies Martis. cf. уторак. - 2) (ierzhaft) ber Rolbenprügel. vide [батина 1] кијача. уторњак, м. т. ј. обруч, ber Reif an бен уторе, orbis dolii extra fundum. утоскало (утоскало), m. (у Сријему) vide уљез. уточити, уточим, v. pf. cinfmenten, infundo. Кад у Меју двије утробице У гројичити се, чй се, v. r. pf. кажу да се од велике Госпође утројичи, јер су од онда три недјеље до мале Госпође, а од мале Госпође до Михоља дне, а од Михоља дне од прилике толико до Лучина дне. утростручити, чим, v. pf. breifadh maßen, ver. dreifachen, triplicare. утре, m. (у Боци) кад се човјек (н. п. од многога хода на врућини) утре или оједе. утрти, ўтрём, (утрх, утр, утро, утрла) v. pf. 1) einreiben, tero (Rettig). 2) bart treten, conculco, tero: утрла говеда око села. 3) abwifdhen, abstergeo, cf. [убрисати 1,] отрти: Утри сузе од бијела лица утрти се, ўтрём се, v. r. pf. [vide отрти се] 1) fich abwifchen, abstergere se. - 2) (у Боци) vide ојести се. утрудити, ўтрӯдим, ѵ. pf. bemüßen, defatigo. cf. затрудити. утрунити, утрним, v. pf. кога, Splitter in біс Augen werfen, festucas injicio in oculum. утрунити се, ўтрӳним се, ѵ. г. pf. утрунио сам ce, es ist mir etwas ins Auge gefallen, incidit mihi aliquid in oculum. утрчавање, п. баз Mineinlaufen, incursatio. утрчавати, трчавам, v. impf. bineinfaufen, in curso. утрчавати се, трчавам се, v. r. pf. fih unberujen in etmas mengen, ingerere se. утрчати, чим, v. pf. bineinlaufen, curro in —. |