Page images
PDF
EPUB

кољена

усједнути, нём, vide yejести.

ускочина, m. augm. р. ускок: Но је оно једна ўсјека, f. (у ц. г.) деr feuerjфрат, boletus

ускочина igniarius Linn. cf. [vide 2] труд.

ускочити, ўскочим, v. pf. 1) entјpringelt, effugio, yejeкнути, нём, v. pf. 1) (у ц, г.) огањ, Хейеr aufugio: ускочио у Црну гору. — 2) на

jlagen, excutio ignem, cf. [vide] укресати. ноге, vide скочити [1]: Па ускочи на ноге — 2) (у Рисну) усјекнула бевaндa, janer Витешке, и окрочи дора дебелога verse, acesco. [cf. усирһетити се).

ускочкиња, f. (у Бачкој) дјевојка што за момyejeкoвaније, п. (јуж.) 3ohannis Centhauptung, ком ускочи. vіdе добјеглица. decollatio s. Joannis. [cf. осјеченије).

ускочкобила, f. vіdе ускучкобила. ўejелина, f. (јуж.) еіn аbjchujjiger Drt, locus prae- | [уекочница, f. vіdе добјеглица; види s. v. caceps.

модошла.] ўејеменити се, ням се, ч. r. pf. (јуж.) н. п. ускошен, а, о, (у Дубр.) рђаве воље, bei mir

Ayk, Samen ziehen, in den Samen gehen, in se rischer Laune, male affectus. men ire. .

усновити сө, [уекрвим се, у. r. pf. роп крусјести, сједём (сједнём), [усједнути) v. pf. вити се?].

(јуж.) н. п. коња, на коња, aufjigen, conscendo:ўекре, т. vіdе васкрсеније. Па царевог усједну ђогата

ускрсење (ускрсење), п. vіdе васкрсеније: Ту ўejeeти се, сједём (сједнём) се, yr. pf. [јуж.)

ће бити многа Србадија Код бијеле у Коостати усиђелица, jigen bleibe, maritum non сово цркве, A cјутра је славно ускрсење. invenire: Која сједи, усјела се

Ускрсење и парена јаја Једно јутро усјећи, усијечём, v. pf. (јуж.) 1) fällen, genug

ускрсење дође anhauen, caedo satis lignorum.

py binlein ўскрснути, нём, v. pf. vіdе васкрснути. schneiden, inseco.

Ускрснуһе, т. (у Дубр.) vide [васкрсеније] ўejецати , цам, у. pf. (јуж.) dim, pоп усјећи, | ўскрсов, а, о, н. п. jaja, Ojters, paschalis.

ускрсење. anschneiden, indo, inseco.

ускрсовање, vidе васкрсовање. уекакавчити, чій м, v. pf. т. і. ноге (легавпи екрсовати, cyjём, vidе васкрсовати. на леђа скупити мало ноге да се

ускршити, ўскршим, v. pf. abbredien, defringo. издигну, као у скакавца кад стоји), sie Ste!

[cf. укршити). lung einer peujbrette пеђтеп, соntraho crura | уекршњак, т. (у Ц. г.) јаје (обојено или и ut locusta. .

шарено), које се о ускрсу коме даје, Оjtеrеі, ускакање, п. За3 pineiljpringei, trаnѕultus. ускакати, скачём, v. impf. bіnеіпјpringen, sal- ўекршњача, f. н. п. кошуља, т. і ускрена, Оjter:

ovum paschale. to in

3. 2. penise, paschalis. ускидање, п. Ваз 21bpfluten, decerptio.

ўскршњи, ња, ње, н. п. пост, Djters, paschalis. ускидати, скидам, y, impf.abpflütfen, abrеіреп,

[cf. вазмени). ўскинути, нём, v. pf. I carpo.

ускубурити, рим, у. pf. vide [ушепртљити] ускипети, (ист.)

укубурити. ускипити, (зап.) кйи йм, v. pf. aujbranje, ef- I уекучкобила, f. некака игра, 24rt &piel, ludi ускинјети, (југоз.) ( tеrvеѕсо: све је уекипљело.

genus. [cf. ускочкобила). ускипљети, (јуж.)

ускушљати се, љам се, т. r. pf. н. п. ускунуекисивање, п. Заз Сашеrреriеп, асеѕсеntiа.

љало се жито (кад полегне, па не полегне ускиейвати, кисује, у. impf. jauer merce, ace

све на једну страну, него се као замрси), ўскиснути, не, v. pf.

( sco.

sich verwirren, conturbari. ўеков, т. (рі. gen. ўскока) Ser (Entiprungeпe, yелишити, шим, v. pf. erhören, exandio: како ти migrant, exul, fugitivus [cf. пребјег]: Пије

напио, Бог молитву услишио! (кад напијају). вино ускок Радоица

ўсмина, f. (у Банату) vide capa [2]. уеколебати се, бам се, v. r. pf. jith perrütеп. усмотрити, ўсмотрим, v. pf, vide угледати. уекоментати се, шам се, dimoveor: усколебао [усмрдјети се, усмрдим се, v. r. pf. in Stanit

се свијет ; Сва се Турска земља усколеба geratben, situm redolere; cf. убаздјети се, усконке, (у војв.) скочити, т. і. смјеста, vide увоњати се, узвоњати се; упатити се, 2 утатрупачке.

јати се.] ускопавање, т. Sag 21ијgrabeit, fossio.

усмртити, тим, v. pf. tiltet, occido, cf. [vide] уекопавати, кошавам, y. impf. aufgraben, fоdio. убити [1]: Доклен га је онђе усмртно ускопати, иам, v. pf. aufgraben, rеfоdio.

Черек ода усмрти јунака ускорити, ускорим, v. pf. ускори! mad)" јфnel, усмртити се, тим се, p. P. pf. vіdе умријети рrореrа! cf. [vide) похитјети.

и убити се : смртан био онај који га је роускос, (у Сријему) уз пркос, 3шт Irog, per con дио, па се и он усмртио. tumaciam. [cf. пркос].

ġcha, f. (pl. gen. ġcânâ) die Lippe, labium. [cf. ускотрљати, љам, v. pf. ermüblen, Surbeinanber лабрда, лабрња). werfen, diruo.

уснат, а, о, grоplippig, labeo, labiosus.

[ocr errors]

IIтета готова.

Osus.

уснётина, f. augm. р. усна.

уепрезање, п. vіdе узницање. уснити, ням, v. pf. Ішта, traltmei, sonio. [ef. уепрезати, ўспрёжён, vidе узницати. саснити, сашњети).

ўспрема, f. Dronung, dispositiо: Зла успрема уснити се, нӣ се, у. г. pf. коме што, mir hat geträumt, somnio.

усирёмање, т. Sag dujräитетi, dispositio. усница, f. dim. р. усна.

уепремати, ўспремам, т. іmрt. aujräumen, in (усновак, усновка, т. cf. paзмeтaти 3.]

Ordung bringen, dispono. усновица, f. eine 24rt eberei, textus genus : усно- успрёмити, ўсиремим, v. pf. aujräители, dіѕроnо. вица је дебља од равни са.

успаднадати се, дам се, v. r. pf. bin uns ber уснути, v. pf. (у Дубр.) vidе заспати.

Таијені, cursito. [cf. пропадати 4, paжњати, узусов, ўсoвa, m. (рі. ў сови) (у Ц. г.) бie Rapine,

ражњати се, устумарати се). nivium moles vento cumulata.

успропницё, vidе упропнице: Скочи доро горе усован, вна, вно, (у Ц. г.) [cf. опорит) 1) чо

устроинице вјек, тіürrijb, morosus. [vide] мрзовољаст, ӯерати, ўсерём, v. pf. anjdjeipe, concaco. cf. осорљив. — 2) јело, еtеllyajt, tеtеr. cf. усрдан, дна, дно, gejallig, eifrіg, alacer, offici

пријетран, отужан. успавати, ўспавам, v. pf. einjilajern, sopio. ụcphe, n. Gefälligkeit, Eifer, voluntas officiosa. успављивање, n. Sag finjciplijer, sopitio. уерёд, тitten, in mеdio [vidе насред): усре, успављивати, ешављујем, v. impf. einjchläfer,

села, усред куће. sopio.

усрећити, hям, у. pf. н. п. кћер, begluter, feуспайрити, дірим, v. pf. кога, іn unruђе pers

licem reddo. jesent, inquieto. [cf. уплахирити (уплаирити), јеро, т. hyp. bu tleiner Cheiper, cacator parусплахирити (усилаирити)).

үulus. уен айрити се, айрим се, у. r. pf. unrubig iners | ўста, n. pf. 1) беr Хип, os. [cf. жвале 2, жвабеп, еxсitari. cf. усилахирити се [(у сплан

лице, ри.лица 1, чељуст 2]. — 2) ба 2iaut, bie рити се), уплахирити (уплаирити) се].

Зunge: има зла уста, еѕt dісах. Не говори успалити се, ўспалим се, vidе упалити се [2]:

на сва уста (кад ко што зло говори за у Усиално се као неслан сир.

напредак). Приповиједа се ушали како је усперак, ёрка, m. Ser Cinjag (in 2jeinfleise), pan

некакоме човјеку син казао да им је вук nus insertus in latus caligarum [cf. npona

изио кобилу, а отац му рекне : не говори рак): На усиерку пашин делибаша

на сва уста,“ онда син метнувши на по уста усперица, f. (у Славон.) лијеви (дебели) крај

три прста : » Богие и ждријебе.“ усперница, у раоника од ушију на горе до устава, f. Die Cblелије, саnаliѕ clausus ad temнокта, а лијева (оштра) страна његова зове

pus : меље воденица на уставу. cf. самотег. се иеро. cf. браник 2. успијати, ўсийјам, у. impf. уснама, vide оши- ўставити, вім, v. pf. Беттеп, aufbalten, retineo. јати [2].

[cf. суставити 2].

уставити се, вим се, т. г. pf. fit aufbalten, jteуенлайрити, усплайрим, vidе усилахирити. уейлайрити се, усплайрим се, vide ycплахи

ben bleibeli, sistere: Наопако колом окренула,

Окренула, пак се уставила рити се. усилахйрити, усплахирим, vidе успаирити.

уставица, f. (у Дубр.) Ser Caugejij) [ефіfіbal. уенлаxйрити се, усилахӯрӣм се, vidе успай

ter], echeneis remora L. рити се.

устављње, п. баз 21ufbaltet, retеntiо. успљускивати се, успљўскујем се, т. r. impf. устављати, љам, у. impf. aufbaltet, retineo.

Деllеn реrfеr, undаrе: Цетиња се вода уси.љу- устављати се, љам се, v. r. impf. jih permeilей, скује

remoror. ўспомена, f. (у Дубр.) vide спомен [1]. уставци, ўставіка, m. pl. 1) трећи дан по крсуспор, m. ударио устор, беr fleintere luр ijt ord) ном имену. cf. крсно име. 2) (у ц. г.)

das Anjdwellen des größern, in den er sich ergießt, први дан по крстом имену; други дан зове zurückgetreten, redundatio fluminis.

се притуставци [и преуставин), а трећи деуспоредо, перен еіtаnter, simul.

.иуставци, cf. окриље [2], поjутарје. ýcnpabutu, BIM, v. pf. aufrichten, erigo, statuo. ġctajâie, n. das Aufstehen, surrectio. [cf. издићи 1, поперити).

устајати, језі, v. impf, aufjteljeni, surgo. ўсправљање, т. ба3 24frichten, erectio, allevatio. устајати се, стојим се, у. г. pf. Our fiegen ўсправљати, љам, у. impf, aufrichte, erigo, al genießbar werden, mitesco (de pomis): una mioro levo.

крушака и јабука које се не могу јести док (усирaвo, vidе дупке; види s. v. жбан.)

се не устоје. ўспрдежити се, жім се, v. r. pf. (jbergbajt) in устаки ути, ўстакнем, vidе устаѣи. Verlegenheit kommen, confundi.

усталац, стаоца, т. т. з. човјек, беr fleipige 21 re успрёгнути, ўспрегнём, vidе узмаһи: Ништа beiter, аѕѕіduus: Има јадна браца устаоца Турци успрегнути не ће

устанак, станка, т. баз 90 ujitano, seditiо.

[ocr errors]

пати се.

ўстанути, нём, v. pf. vіdе устати : Кад је пу- устрпљети се, устрийм се, v. r. pf. (јуж.) fish

ста вода устанула, Носи вода јеле и бо gedulden, quiesco, expecto: yctpuu ce ao cjyрове, камо л' не ће коње и јунаке Кад тра; нијесам се могао устриљети да му не ли Тиса вода устанула

речем. ўстати (cf. устанути), станём, v. pf. 1) aufjte- устручaвaње, п. 2(rt gene, verecundia. beit, surgo. [cf. дићи (дигнути) се, устати се). устручaвaти се, стрічавам се, у. r. impf. ji

2) око кога или око чега [jih bетühen unt geniren, non audeo. cf. [снебивати се 1, скруetwas]. 3) устала вода, т. ј. дошла, жавати се, туљити се, улибати се 1,) жа

schwellen, accresco. ўстати се, станем се, v. r. pf. у пјесми мје- устрчавање, п. Жаз фінаиjlaufen, excursio in

сто устати: Устаде се Але од Новога - (montem). устаћи (устакнути], ўстакнём, (устакох, устаче, устрчавати, тірчавам, y. impf. binauflaufen, carro стакао, устакла) vidе поставити 2.

sursum. усташця, п. p. dim. р. уста.

устрчати, чим, v. pf. binauflaufent, curro sursum. уствено, (у горњ. прим.) vide нaустице. устук, т. [cf, утук) 1) bei Sen бајалице Ser устёгнути, ўстёгнём, v. pf. н. п. коњу узду, Spruch, womit sie das Uebel besprechen, daß es anziehen, adduco.

zu rücktrete, formula incantatricis ut mayerésabe, n. das Anziehen (des Zügele), adductio lum cedat retro, abeat. 2) ein Kraut dazu, freni.

herbae veneficarum genus. 3) das Gegen. устезати, ўстёжём, v. inpf. angiebeli, addugo. mittel, remedium : Свако зло има свој устук. устисати[*], ишём, v. pf. 1) као устати, скочити, устукнути, нём, v. pf. Зuriitmeibet, recedo.

н. п. устисало једно на друго, оrіngeli, prеmо, устумарати се, рам се, v. r. pf. vіdе устроinsto. 2) око кога, навалити иштући што падати се: Устумарао се као кучка по мљеили молећи се за што, bеоrаngеt, urgeo. cf. чари. [vide] cалетјети [1].

yctýuâne, n. das Zurüdtreten, recessio. устицање, п. vіdе постављање.

уступати, ўступам, Ү. impf., зurittretet, recedo. уетицати, тичём, vide [метати5] постав- уступити, ўступим, v. pf. 3 [cf. прилећи, узљати 2.

маћи (узмакнути), узмаћи (узмакнути) се). устока, f. Ser Djtminis, eurus. [cf. исподсунча- устурање, п. За Зuriidjblagen, то retorquere. ник, источник].

устўрати, ўстурам, v. impf, jurdjmlagen, retorjcronunê,/ auf den Fuße (nachfolgen), vestigiis queo. устoпце, insasto [cf. узастопце, сустoпце): | ўстурити, рӣм, v. pf. Зurudjmlagen, retorqueo : отишао за њим устошице.

Устурио копље на рамена усточићи, т. pl. cf. брадићи (само у оној за- | ўсуд, m. тако ти је усуд усудио (у приповигонеци).

јеци) сфitjal, fatum. [vide судбина]. устра, f. (у Хрв.) vide бријачица.

yeўдити, ўсӯдим, v. pf, Dejtimen, bejbеіnеn, deустргнути, нём, у. pf. abreifen, decerpo.

stino: Да Бог не усуди ! устрелити, стрелiм, (ист.) vidе устријелити. усудити се, судим се, v. r. pf. (у војв.) va. yetpeutatu, yctpenhêm, v. pf. erzittern, contre

gen, audeo. . misco : Укућела како жуков цвијет, Устреа- усуђивање, п. баз 213agnip, ausus. тала како трепетљика

усуђивати се, усуђујем се, v. r. impf. twagen, устрёсти, устресём , v. pf. (у ц. г.) ersittern, audeo.

contremisco, cf. устрести се: На мени је усувати, ўсучём, v. pf, prehen, intоrqueo. устресо тијело

усувати се, сучём се, v. r. pf. кад ко ослаби, устрёсти се, устресём се, у. r. pf. (у Дубр.) abfallen, corpus amitto. н. ш. од зиме, vidе уздрхтати се,

усукй вање, р, баз Oreben, intоrѕiо. устрижак, стришка, т. (у Дубр.) стриза што усукй вати, сўкујем, v. impf. Sreben, torqueo.

остане иза какве хаљине кад се скроји, баз усумит, vide сумитице. Abschnißel, segmen.

Ўсура, f. ријека која утјече у Босну с лијеве устријелити, ўстријелям, (јуж.) v. pf. 1) er стране. устрилити, стрілим, (зан.) schießen (mit șcģtu, Ycnêm, v. pf. hineingießen, schütten, inSemi Tjeil), sagitta trajicio: устријелила га fundo.

2) (у ц. г.) устријелило га , ppin усўтонити се, нiн се, v. r. pf. Sünimerig mеrbеп, Schlagfluße getroffen werden, apoplexi arripi. nox appetit. . устројити, устројим, v. pf. 1) н. п. бравца, усўшити се, ($cӯш]йм се, р. . pf. e introdneп.

vidе уштројити. — 2) кожу, зuritten, prae- уехитати се [узитати се), там се, v. r. pf. ei. paro. [vide) учинити [3], cf. уштавити.

[ent, propero :

куд си се ти тако усхитао ? устриети се, (ист.)

уеходати се, ўсходам се, [узодати се) v. r. pf. устриити се, (зап.) трлӣм се, vidе устри

аnfаngеn 3u mаnbeIn, inambulo: што си се ти устријети се, (југоз.), љети се.

усходао ? устрпљење, n. Sie Besul6, patientiа.

уециктати се, Ўецикъём се, у. r. pf. rebt ing

52

Вила.

Вуков РЈЕЧНИК

шта нема

Greier foen, clamo : Нешто јој се чедо | утёвање, п. Oas nieben, ѕtrісtiо. усциктало

утёзати, ўтёжём, у. impf. angieben, adduco, ўтабати, бам, v. pf. einftampfen, conculco , in stringo. culco.

утемељити, темељим, v. pf. grünten, fundo. ўтаборити, ріям, vidе улогорити.

утемељити се, темељим се, т. r. pf. fіt еtаblі. утборити се, рӣм се, vidе улогорити се. ren, niederlasseu, consido. утајати, jiiм, v. pf. 1) vidе затајати. 2) | ўтерати, рам, (ист.) vidе утјерати.

bejbmittigen, jum Cmmeigen bringet, comprimo: yтeривање, п. (ист.) vidе утјеривање. Па утаја тридест девојака, да ни једна утеривати, терујем, (ист.) vidе утјеривати. није говорила

утећи, течём, v. pf. (утекох, ўтече, ўтекао, 1. утајати се, јим се, v. r. pf. 1) jih perbergen, утёкла) 1) еntlаufen, evado. [cf. убјећи, упрabscondor, н, п. зец.

2) unterbrochen werden, цати). - 2) einen im Laufe hinter sich lassen, einige Zeit aufhören, intermitto, intermittor. cursu supero. 2. утајати се, јим се, т. r. pf. vide [усмр- | утећи се, течём се, у. r. pf. 1) jih bеrроrtbun, дјети се) упашити се.

exsisto. 2) коме, vidе затећи се. утакмице, gegeneinanber, alterum pro altero : даје утециште, т. (у Ц. г.) Ser Зuflumtort, refugium,

воће за жито утакмице, т. ј. мијења једно cf. (уток 2,) уточиште: Јер овамо т' утеци

за друго. утіложити се, жім се, v. r. pf, jih legen (рот Утешен, т. (ист.) vide Утјешен.

24ujjtano, Cturnm), remitto, componor. cf. талог. | ўтенити, шим, (ист.) vidе утјепити. утамінити, таманим, v. pf. pertilgen, tollo, perdo. ўтија,* . Sag Bügeleifen, ferramentum laeviga[vidе затрти]. cf. затаманити.

torium. утамањйвање, т. бie Bertilgung, deletiо. утина, f. vide [1ћук; cf.] сова : Трепавице од утамањйвати, мањујем, v. impf. pertilgen, tollo, утине крила perdo. .

ỳtupâne, n. 1) das Abwischen, abstersio. - 2) утњити, ўтањйм, v. pf. Sіn mеrbеп, еxtеnuor, das Abweiden, depastio.

imminuor, н. і. утањила вода, т. ј. готово |1. утирати, рем, v. impf. 1) аbmifфеп, abstergeo. пресушила.

2) abweiden, depascor. утапкати, кам, v. pf. jtampfen, conculco. [vide 2. ўтирати, рам, (зап.) vidе утјерати. угaзити 2).

утиривање, п. (зап.) vidе утјеривање. ўтва, f. 1) (ст.) некаква тида водена [eine 213üb1.. | утиривати, тйрујем, (зап.) vidе утјеривати.

Grb-Cnte, tadorna casarca L.); кажу да је по утиришити[*], утиришим, v. pf. vіdе накитити трбуху жута као злато : и за то се свагда (ibergbaft): утиришила га жена. пјева утва златокрила, eine Ente in 23olf утискивање, п. ба фineinrude, impressio. liebern, anatis genus cantibus celebratum. Ја утискивати, тискујем, т. impf. bineinruden , сам у Бесарабији гледао дивљијех патака у којијех су крила као позлаћена, и то ће утиснути, нём, v. pf. bineinruden, imprimo. јамачно бити наше утве, којијех у нашијем | ўтити, ўтијем, v. pf. fett реrѕеn, pinguesco. земљама данас нема. 2) [Утва) frauen. [vidе одебљати 2). cf. (утовити се,) опрет

name, nomen feminae. ўтвара, f. Sag Bejpenit, spectrum. cf. (утвор, утицање, vidе утјецање. утвора, утворица, аветиња,) авет.

утицати, ўтичём, vidе утјецати. утварање, т. бie Crjbеіnung, viѕiо.

утицати се, ўтичём се, vidе утјецати се. утварати се, ўтвара се, у. r. impf. коме што, утишати, шам, v. pf. 1) ftil mеrben (з. 3. рот erscheinen, video ,

Winde), conticesco. 2) stillen, sedo. Ņtbuja, f. Frauenname, nomen feminae. ўтишити, шим, (зап.) vidе утјешити. утвор, т. (у Боци))

утјерати, рам, v. pf. (југоз.) 1) н. п. овце у утворя, f. J

тор, bineintreiben, intro cogere. [vidе угнати 1]. утворити се, утвори се, v. r. pf. коме што, cf. сатјерати. — 2) н. п, клин у каку јаму,

erjcbеіnеnt, video : утворило ми се, it glaubte bineinjblage, adigo. [cf. укуцати). 311 jeben, es erschien mir (als Gespenst).

утјерйвање, п. (југоз.) perbal. p. утјеривати. утворица, f. vide [утвара) утвора : Најо- утјеривати, тјерујем, v. impf. (југоз.) vidе утјетрагу н'ака утворита

рати. утврдити, утврдим, v. pf. befejtigen, firmo. утјеха, f. (југоз.] Ser rojt, solatium. cf. (разутврђивање, п. Sas Befejtigent, firmatio.

говор 2;) ућеха. утврђивати, тврђујби, v. impf. befejtige, firmo. утјецање, п. (јуж.) 1) ба Crgiepen eine& luj. [cf. тврдити 1).

jes in einen andern, influxus. 2) das Entўтега, f. оно чиме се утеже: 1) н. п. килав laufen, effugium. 3) das Besiegen im Laufe. yobjek, das Bruchband, fascia hernialis. - 2) victoria cursus.

. 4) das Bornehmen, Vorba. die Schnürbrust, thorax linteus.

ben, propositum. утёгнути, ўтегнём, v. pf. ftart ansieben, stringo. | утјепяти, ўтјечём, т. impf. (јуж.) 1) fit, ergie

premo in

љати.

vidе утвара. .

curro.

fen, influo. 2) entlaufent, effugio. 3) | уточиште, п. (у Дубр.) vidе утециште. hinter sich lassen, praecurro.

ўтрапити, пим, v. pf. eingraben, infodio, deутјецати се, ўтјечём се, т. г. impf. (јуж.) jid) fodio. .

bеrроrtђип, еxsisto. cf. [vide] затјецати се [2]. утрвеник, утрвеника, т. (у Хрв.) vidе утреник. утјешавање, [јуж.] п. баз Хrojten, consolatio. Утргнути се, нём се, v. r. pf. (утргнух се и утјешавати, тјешавам, [јуж.] . impf. (cf. [vide] утргох се, тргнуо се и утргао се, ўтргнула

тјешити) 1) дијете, bејфmichtigen, lenio. се и утргла ce) н. п. oд пoслa, vide [и ски2) trösten, consolor.

лавити се) претргнути се. Утјешен, т. (јуж.) Cann&name, nomen viri. утрёник, тренйка, m. Sie peerjtrape, via trita утјешити, шим , v. pf. (јуж.) 1) н. п. дијете, [cf. трвеник, утрвеник]: узео утреник (er ijt

bejdwichtigen (ein Kind), tranquillo. 2) fro| davon gelaufen). jten, consolor: Па утјеши нашу стару мајку утрина, f. die Brieft, pascua. [cf. потрица 2 ;

3) (у Боци) свијећу, т. ј. [vide] угасити. рудина, тратина]. (cf. слава).

утркивање, п. баз 223ettlaufen, cursus. ўткатн, ўчём (ўткам), v. pf. einvebeit, intexо. У гркивати се, тігујем се, y. impf. pettlaufen, уткивање, п. perbal. p. уткивати. уткивати, ўткӣвам, y. impf. eintpeбent, intexо. у гркмити, мм , v. pf. (у ц. г.) кога с ким, утлёнсати, ишем, v. pf. aligbiigelt, laevigo. н. ш. кад се сваде, pergleichen, compono. cf. утовити, ўтовим, v. pf. fett machet, mobt fіttеrn. [vide 1]помирити. pasco. cf. угојити.

У грлити, лим, v. pf. н. п. клис, erpajje, exciутовити се, ўтовійм се, . r. pf. vide [одеб pio. [cf. укечити]. љати 2] утити.

1. ўтрнути, нём, v. pf. н. п. свијећу, ватру, ỳtok, m. i) die Mündung, ostia [cf. yuihe]: Ha all&life, exstinguo. [vidе угасити).

утоку Саве у Дунаво. 2) (у ц. г.) Зи» 2. утриути, ўтрыём, v. pf. ftarr mеrbеп, obtorflut, refugium, cf. [vide] утециште: овће му pesco: утрнула ми нога, рука. је уток. .

У грњивање, п. vіdе трњење. ўтока, f. Заз &ntlanje, effugium: Ја ћу имат” у грњйвати, трњујем, v. impf. vіdе трнити 1.

коња од утоке, Ја ћу имат' браћу од освете, у гро, п. (у Доброти) vidе јутро [1]. Ја һу имат' сабљу од посјеке

irpoon, f. das Eingeweide, intestina. утолити, ўтолм, у. pf. jtill mеrbet, conticesco: ў гробица, f. (по југоз. кр.) vidе цигерица [1 и 2]:

уто.но вјетар; утоли! (рекне се дјетету, Кад у Меју двије утробице кад скаче и виче по соби).

у гројичити се, чӣ се, v. r. pf. кажу да се од ўтома (утомах ?), н. п. ићи, говорити што, т. велике Госпође утројичи, јер су од онда три

ј. насумце, не знајући куда и за што, зwet недјеље до мале Госпође, а од мале Госпође los, incassum.

до Михоља дне, а од Михоља дне од приутонути, утонём, у. pf, erlaufen, ertrinter, mergi. лике толико до Лучина дне. ўтoпак, пка, т. (у ц. г.) на кашилуку оно Утростручити, чим, v. pf. Sreijаф тафе, реrѕ утопад, ща, у што удара кремен, особито у dreifachen, triplicare.

Арнаутскијех или Турскијех пушака. утрс, т. (у Боци) кад се човјек (н. п. од мноутопити се, утопим се, v. r. pf. ertrintеnt, mergi. гога хода на врућини) утре или оjеде. утопљеник, пљеника, m. Ser (Ertrunitene, mer- ўтрти, ўтрём, (ўтрх, ўтр, утро, ўтрлa) v. pf. ўторник, (у Рисну) Лsts: Ухватио као утои 1) einreibent, tero (Rettig). 2) hart treten, љеник. Тако се уточник не звао !

conculco, tero: утрла говеда око села. ўтор, т. (у Боци) у дуга оно гдје се дно умеће. 3) абmijden, abstergeo, cf. [убрисати 1,] отрти: cf. [vide) уторе [2].

Утрин сузе од бијела лица ўторак (ўторак), брка, т. vіdе уторник (1]. утрти се, ўтрём се, у. r. pf. [vidе отрти се] ýrope, f. pl. 1) die Kimme, das Vorspringende der 1) ji) абmijen, abstergеrе ѕе. — 2) (у Боци)

Fabdauben außerhalb des Bodens, quod procur vidе оjести се. rit de tabulis extra fundum. 2) оно у утрудити, ўтрудим, v. pf. Demiiber, dеfаtigo. cf. чему дно стоји. cf. утор.

затрудити. ўторнӣ, на, но, (у Ц. г.) н. п. уторна пушка, утрунити, ўтрӯним, v. pf. кога, брlіttеr in bie

која је јака у курјуку, а у шали рече се Augen werfen, festucas injicio in oculum. и жени кад је темељна, grunofejt, ternfejt, fir- утрунити се, ўтрунӣм се, v. r. pf. утрунио сам robustus. .

re, es ist mir etwas ins Auge gefallen, incidit jTÔphâk, m. 1) der Dienstag, dies Martis. cf. mihi aliquid in oculum.

ytopak. — 2) (icherzhaft) der Kolbenprügel. vide ytpiábâło, n. das Hineinlaufen, incursatio. [батина 1) кијача.

утрчавати, трчавам, v. impf, bineinlaufen, inўторњак, т. т. ј. обруч, бer Reif аn bеп уторе, orbis dolii extra fundum.

утрчавати се, трчавам се, у. r. pf. fib unbe ўтосвало (утоскало), т. (у Сријему) vidе уљез. rusen in etwas mengen, ingerere se. уточити, уточим, т. pf. einmentеn, infundo. утрчати, чим, v. pf. bineinlaufen, curro in

mus,

curso.

« PreviousContinue »