Page images
PDF
EPUB

може

утрчати се, чім се, т. г. pf. jih umberufen in abtragen, abnußen, usu detero. cf. [vide] yxa

etmus mengen, ingerere se alicui negotio. бати. утубити, бим,

ухарачити, ухарачим, [уарачити) v. pf. кога, утyвити, вим, v. pf. vіdе упамтити.

или што, зinbаr mафеn, tributarium facere: ўтук, т. (Begenmittel, remedium. cf. [vide) устук. Ухарачи мјеста и градове ўтукнут, а, о, (у Боци) vide [сулуд) луд: ухватак [уватак), тка, т. т. і. јунац, који се Нута, нута, глава утукнута.

хвата у плуг, (junger) Sugoba, jumentum. утўлити, ўтӯлим, . pf. (у ц. г.) н. п. сви- ухватити [уватити, уфатити], тим, v. pf. [cf.

јећу, чeлe, aceb, Tüјфе, бänipfen, jtillen, re ухитити (уитити)] 1) ertappen, fargeп, саріо, stinguo, extinguo, cf. [vide] угасити: А утули prehendo: Од куле су хабер ухватили лоjану свијећу Пивом жеђу уту.er' не 2) кад се ватра крене на труд не ће да се

запали, каже се: не ће да ухвати, бешеr утупити, тупі м, v. pf. abitumpfen, obtundo, ob fangen, scintillas excipere: Не ухвати, да је tusum reddo.

Бог убије ytýpâbe, n. das Hineinwerfen, injectio.

ухватити се [уватити се], тим се, у. r. pf. Утұрати, ўтурам, 1) v. impf. biteinner jen, in unbeweglich bleiben, nicht bewegt werden, erstarren,

jicio. [vidе убацивати). 2) v. pf, hinein: consisto, non moveor, н. п. рука, нога; schieben, immitto.

мјесец, сунце (кад помрчи). [vidе помрģtyputi, pîìm, v. pf. hineinschleudern, injicio. cf. чати 1]. [vide) убацити.

ухилити[*], ўхілім, v. pf. (у Ц. г.) као пренеутући, тўчем, v. pf. 1) лука, соли, jtopeit, con mohu ce, in Ohnmacht fallen, deficio prae dolore.

tundo. — 2) вола, Surch Serjtopen tajtriren, te- ухитити (уитити, уфитити], тім, v. pf. (у Дубр.) sticulos contundo.

vidе ухватити. утўшити, ўтӯшим, у. pf. н. і. свије, у, челе, ухо [уво, уо], п. (рі. ӯши) 1) ба8 Ohr, auris. vide [угасити) утулити.

2) н. п. у лонца, беr Şentel, ansa. 3) ўhepaти, рам, (јуж.) vidе утјерати.

(у ц. г.) нема је у женскоме уху, т. ј. уферивање, п. (јуж) vidе утјеривање.

међу женама. ућеривати, һерујем, (јуж.) vidе утјеривати. ухода (cf. увода), f. Ser Сpion, Runsfфаftеr, exўћеха, f. (у ц. г. и у Дубр.) vidе утјеха: Ма plorator [cf. жбир, шпијун]: Ухода је ухоћеха зла убеха.

дила дивно ўhешити, шим, (јуж.) vidе утјештити: Саморану уходити, ўходим, v. impf. 1) binеіngebet, intro: мајку ућешити

На литре уходи, на драме исходи (болест). ући, уђем, (ўшао, ўніла) v. pf. bineitgeben, in 2) [уводити 3] airfiumsjajten, erjpähen, ex

tro. [cf. уићи (унићи), уљести, уљећи]. ploro [cf. шпијунити): Да уходи ватру код уһудити се, уһудим се, v. r. pf, jtubig bеrѕеп, Кусиде - Добар их је хајдук уходио obstupefio, obstinor.

Добар сам ти шиһар уходио уѣ ўтети, тим, (ист.) vidе уһутјети.

ухо, ење, 1) аѕ рinеіngeben, introitus. 2) ућўтети се, тім се, (ист.) vidе ућутјети се. [увођење 3] баз Сpionire, exploratio. ућутити, тім, (зап.) vidе уһутјети.

ўхолажа [уволажа, уолажа), f. Ser Ohrmurni, ућўтити се, тім се, (зап.) vidе ућутјети се. forficula auricularia Linn. [cf. уволеж, увоућутјети, hўтім, v. pf. (југоз.) jtіll bеrbеn, per лез, уходача, улож].

jtuттеп, оb mutesco. [vidе зашутјети). ухлача, f. (у Дубр.) vide ухолажа. уһутјети се, hўтії м се, у. r. pf. (југоз.) nerjtinut. ўхор [увор], m. (у Херц.) vidе обер. теп, соnticesco. [cf. ушутјети се).

ўхотка, f. (у ц. г.) у прољеће јагње, у јеућуткати, кам, v. pf. зит сфweigen bringen, si сен шиљеже, на друго прољеће двизица, lеrе jubeo. [cf. умучкати, утајати 2].

а на треће ако се не ојагњи онда је ухотка. уһућети, һутим, (јуж.) vidе ућутјети.

cf. козле. уһўhети се, hўтім се, (јуж.) vidе ућутјети се. Ухранити, храним, [уранити) v. pf. тäften, уфал, (у Боци) vidе нехотице.

sagino. Уфање, п. (по зап, кр.) ба дојjen, spes. уцвісти, цвaтeм]v. pf. aujbliiben, effloresco: ўфати се, ӯ фам се, v. r. impf. (по зап. кр.) уцватити, цвітім, и бијелим уцвати за цве

bojjci, spero, cf. [vide i] падати се. ўфатити, тим, vide ухватити: индіати на уцвёлити, і цвёлім, (ист.) v. pf. weinen ma граду капију

уцвијелити, ўцвијелім, (јуж.); феn, facio ftlere, уфитити, тим, v. pf. (у Боци) [vide] ухитити. уцвилити, цвілім, (зап.)

cogo in lacriỳx! interj. uh! ach! ah! cf. y [7]. ўхабати [yабати], бам, v. pf. (ein пенез RIeis) уцёдити, ўцёдім, (ист.) vidе уциједити.

jtraрaзiren, attero (pannum). [cf. похабати (по- уцеl, йвање, п. (ист.) vidе уцјеђивање. абати) і, ухарати).

уцеђивати, цеђујем, (ист.) vidе уцјеђивати. ухар [увар). (у Дубр.) vide заувар.

уцена, f. (ист.) vidе уцјена. jхарати, рам, v. pf. (у Дуб.) н. п. хаљину, уценити, цінім, (ист.) vidе уцијенити.

[ocr errors]

mas.

уцйдити, ўцидим, (зап.) vidе уциједити. учињeти, ўчинйм, (у ц. г.) vidе учинити: На уци, йвање, т. (зап.) vidе уцјеђивање.

рамо му рану учињела уци, ивати, циђујем, (зап.) vidе уцјеђивати. учитељ, m. Sеr febrer, docens, magister. cf. [мауциједити, ўциједим , v. pf. (јуж.) binеinjeiben, фистор ;) школа. incolare. .

учитељев, а, о, без 'ebrers, magistri. [cf. мауцијенити, ўцијеним, у. pf. (јуж.) jobägen, ae фисторов).

stimo, н, п. хајдуци кад ухваrе човјека (или учитељовање, п. баз Rehrerjein, magisterium. му дијете одведу) па уцијене; то се догађа учительовати, љујем, v. impf. Rehrer jein, maи сад по Турској. Капіто хајдуци воде ди gistrum esse. јете по мјесец дана са собом, док му отац учитељски, кa, кo, febrers, magistrorum. [cf. не састави уцјену и не да.

мађи сторски). ўцина, f. (зап.) vidе уцјена.

ўчити, чим, v. impf. 1) кога, lеbre, docео. уцинити, ціним, (зап.) vidе уцијенити.

2) што, Ternet, disco. 3) lesen, lego. cf. уцјеђивање, п. (јуж.) аз фіnеinjeiben, incolatio. [vide) чатити. упjе, ивати, цјеђујем, v. impf. (јуж.) binеinjei. учити се, чім се, v. r. impf. Tеrnеt, disco: учи ben, incolo.

се књизи ипо учи се писати, чатити и т. д. ўцјена, f. (јуж.) Sie 21bjägung, aestimatio, cf.

Матор се коњ не учи играти. уцијенити.

учка, f. вика или мала буна, и понајвише у уцјењивање, п. [јуж.) ба8 21bjägen, aestimatio. смијешноме и срамотноме смислу, готово као уцјењивати, цјењујем, v. impf. (јуж.] jägen,

кучница, беr görni, tumultus. aestimo. cf. [уцијенити ;) уцјена.

учкур[*], m, vidе гатњик. Гатњик је оплетен као удрвати се, вам се, у. r. pf. Фихтig mеrbеп,

узица (вунена и пртена), а учкур је од плауцрвљати се, љам се, vermino, vermiculor.

тна и на крајевима понајвише извезен златом. учајник, т. човјек који пости и једно уди више

Гатњици су у сељака а учкури у варошана.

yykỳpayk,* m. der Theil der (türkischen, ungrischen) него остали људи (чини ми се да учајници

vosen, durch den der Gürtel gezogen ist, caligarum у почетку часнога поста не једу ништа до сриједе), беr ajter, jejunator.

turcicarum pars. cf. [vide) овењача. ўчан, чна, чно, turbiq, erfahren, peritus [vidе учмасти, " v. pf. melt mеrbеn, marcesco.

учманути, ўчманём (учмануо и. ўчмао, учмало) 1 вичан 1]: Којино су учни боја бити Ал?

уч-тўглија,* т. т. б. паша, ајфа роп бrei Ropда видиш пусте бедевије, Колико је учна

schweifen, passa trium caudarum equinarum: за мејлана

и осмога пашу уч-туглију ўчац, vidе вучац.

учувати, ўчувам, v. pf. vіdе сачувати : Лајава ўчащитн, ийм, v. pf. (у Барањи) vide ишча

кучка село учува; Ево ћу ти учувати главу

учурисати[*], ришём, v. pf. vіdе сакрити. ўчеван, вна, вно, gelebrt, doctus.

Ўрбар, т.: Кад је била до Учбара града — ученик, m. Rehrling. е фіüler, discipulus. [cf. ђак, уџбашлије" (павте), f. pl. 24rt авте: Зађете дјак, скулар).

се злаћени пиштољи За њезине

Павте учўченица, f. Chiilerin, discipula. [cf. школарица]. bavu.xuje jyêbe, n. 1) das Lehren, docere.

2) das ĝvepa[*], "f. Schimpfwort auf eine elende Hütte, conLernen, discere.

vicium in casam. [vide crpahapa). учёстати, там, v. pf. оft thun, frequento [cf. | урума[*], f (у ц. г.) женски надимак.

зачестати]: учестали пијевци (скоро ће сва- |1. ўш, ўши, f. (рі. ўши, ўшӣ и. Ўшију) (cf. нути).

2 Bau) 1) die [Kopf-] Laus, pediculus [capitis ўчин, m. 1) (у ц. г.) стига” га учин (што је L.). — 2) бијела уш, #leiberlain, pеdісulus

он или му ко од старијех зло чинно), Sie yestimenti [Retz.]. That, factum. - 2) (y Cpujemy) das Gärben, 2.ỳn ! interj. jagt man zum Schweine, um es weg. colorium perfectio: узео чарукција кожу на зијaget, yox pеllеndі ѕuеs. cf. [yјдо, уше. учин, т. ј. да је учини, па учињену да је ушанчити, чим, т. pf. н. п. војску, nerjdфазет, врати ономе чија је.

vallo munire, cf. ушанчити се. учинити, ўчинім, v. pf. [1)] што, thun, facio ӯшанчити се, чім се, v. r. pf. jih реrjаnjеп,

[cf. учињeти, уделати: Па учини да се на vallo se munire. [vidе опкопати се). траг врне

Можемо ли боја учинити ўша неђеља, (у ц. г.) vide [себични 2) се2) коме, anthun (perferen), fascino. 3) бична. кожу, зurikten, praeparo. [cf. уштaвити, устро- | ушара, f. (у Славонији) vidе cова. јити 2]. – 4) жито, reitern, cribro. — 5) (у ушірати, ўшарам, v. pf. аnjаngеn јu lingen (e8 Дубр.) кафу, т. і. начинити, скухати. [- 6) bunt zu treiben), mentiri coepi.

vidе уредити 1; види ѕ. у. средити 1]. ўшати, ўшам, . impf. (у ц. г.) in Ser Rеѕеng. учинити се, ўчинйм се, у. r. pf. 1) mіr tоmit art: слушају, али не ушају, јie börent, aber

es vor, videtur mihi. 2) sich anstellen, si sie achten nicht, audiunt, sed parum curant. mulo: учинио се мртав.

ўшатка, f. (у 14. г.) бијела водена тица,

шити.

ко

лико вранац, eine 24rt 23ajjernogel, avis quae- | ушёрити, ўшорим, v. pf. село, rеgulire, ordam aquatica.

dino. . ўше! interj. vide [2] ӯш !

Гўшта [вушта, уштва), f. н. п. и он је нека ушењак, њка, m. ileine Rau, pediculus parvus. ynita, ein Schimpfwort, homo nihili. ушёпртљити, љим, v. pf. in fіnіmеrlihе gаgе ұштавити, вим, т. і. кожу. cf. [vide) учи

foттеп, in angustias indico. cf. (увечадити, нити 3. умачадити, ускубурити, ушукутрити,) уку- ұштап, m. Bollmons, plenilunium [cf. ужба ]: бурити.

кад ће бити упштаи ? да ако буде више око үшётати, ўшетам (ўшећем), v. pf. bіnеіnјразire, штааа. intrare: У цареве дворе ушетати

уштапити се, ўштапям се, т. r. pf. erjtarrеп, ушећерити се, рӣм се, т. г. pf. и Зuter mer obrigesco: Лаке ми се ноге ушташине

Se, mit 3uter beriogеt mеrbеt, in ѕuсhаrum | уштапнути се, ўпітапне се, v. r. pf. т. ј. мјеabire, saccharo obduci.

cen, abnehmen, decresco. ўши, ўшій (з шију), f. pl. 1) Sie Obre, aures, | ўштва, f. (у Сријему) vidе ушта.

р. р. ухо. — 2) За Оebr, ansa, foramen, уштёдети, (ист.) н. ш. у котла, у чабра, у игле, у сјекире, | уштёдити, (зап.) штёдим, v. pf. erjpаrені, у срца. У нашега чабра гвоздене уши. уштёдјети, (југоз.) comparco, cf. за штедјети. — 3) р. р. [1] ӯш.

уштеђети, (јуж.) ӯши бўши, vidе урши бурши. [cf. бу ша]. yutehúsâne, n. das Ersparen, comparcere. ўшибӯшина неђеља, f. (у Боди) т. і. себична. | уштеђивати, ште, ујем, v. impf. erjparent, com[ef. себични 2].

parco. ymábâbe, n. das Hineinnähen, insutio.

уштинути, ўштинём, v. pf, fneiрет, зwitten, velушивати, ўш явам, . impf. Dineinnüben, inѕио. lico. ўшивац, ўтивца, т. (у Дубр.) eine 2rt flange. Ўштипа, т.: Краљ Уштина бијелу Петрову, herbae genus.

А слуга му бијелу Павлицу ушикати, ўшикам, v. pf. (по југоз. кр.) ди- | уштипак, пка, т. (ӧfterr. Sie Smittrapfelt), plajere, einlullen, infantem sopire.

centulae genus. cf. колачић [2, приганида]. ушикати се, ушӣ кам се, v. r. pf. 1) (у Бачк.) | ўштипчар, m. 1) који мијеси и продаје уштипке.

bineinjbleidфен , irrepo: Кад се дика у дворе 2) који радо једе уштипке. ушика 2) (у горњ. прим.) einjblajet, ob-уштипчара, f. 1) која мијеси и продаје уштипке. dormisco: Сан те љуби и говори: Ушикај 2) која радо једе уштипке. се, драго моје

уштипчић, m. dim. р. уштипак. ўшимице, adv. ударио га сјекиром ути.мице, ўштиркати, кам, v. pf. (у војв.) jtärtet, amylo т. і. ушицама.

соrrоboro (lintea). cf. [vide) заскробити. ушишилити, лим, . pf. (у Хрв.) т. б. брвна, ўштркнути, нём, v. pf. мало умусти, ein menia cf. Шипила.

melten, parum mulgeo. ушити, ўшијем, v. pf, bineinnäбеп, іnѕuo. унтројити, ўштројим, v. pf, perfфneibeli, castro. ўшица, f. dim. p. [1]уш.

[cf. почистити 2, подметнути 2, устројити 1, ушице, f. pl. dim. р. уши.

ушкопити). ymunkaty, kâm, v. pf. 1) ein unruhiges Pferdýmke, m. die Mündung, ostia. [vide ytok 1]. ўшишкати, кам, bejänftigen, bеrubigen, mitigo. | ушунутрити, йм, v. pf. као забунити се. «f.

- 2) überhaupt einen Zornigen besänftigen, le [vide] ушеиртљити. nio, mitigo.

ушур[*], т. 1) vide yјам. — 2) узео Бог од њега ушкопити, ўпконим, vidе уштројити.

yuyp, hat gleichsam die Mühlgebühr von ihm gee ушкопљеник, ушкопљеника, m. 1) беr ефӧрз, nommen, i hii gezeichnet (durch Beraubung eines

Hammel, vervex. 2) der Verschnittene, eunu Gliedes). chus. cf. Іконац.

уш ўтети, тим, (ист.) vidе ушутјети. ўшкрљак, крљка, m. (у Славонији) парче од уш ўтети се, тим се, (ист.) vidе ушутјети се.

платна или чохе, баз Тиффnigel, segmentum | ушутити, тім, (зап.) vidе ушутјети. panni.

уш ўтити се, тим се, (зап.) vidе ушутјети се. ўшљив, а, о, Taujig (Sauje babens), pediculosus. | ушутјети, шўтам, v. pf. (југоз.) perjtunттеп, сол[cf. вашљив).

ticesco. [vidе зашутјети). ўшљивац, цвца, m. Ser Sautert, homo pеdісu- | уш ўтјети се, тим се, т. r. pf. (југоз.) perjtunlosus. [cf. вашљивац].

теп, соnticesco. [vidе ућутјети се]. ўшљивица, f. Die Saujige, pediculosa. [cf. ваш- | ушӱhети, шўтім, (јуж.) vidе ушутјети. љивица].

ушуљети се, шўтим се, (јуж.) vidе ушутјети се. ушњаци, ушњака, м. р. (у Сријему) vide [ушчупати, у шчупам, v. pf. vіdе узабрати; види обоци.

S. v. укинути 2.]

[ocr errors]

Т.

вет.

љено.

фајда[*], f. vіdе најда.

фермен,* m. Art männlicher Weste ohne Aerфајдисäње, т. vіdе вајдисање.

фермене, нета, п.5 mеl, subuculae genus. фајдисати, дишём, у. impf. [vide) вајдисати. | ферментӯн, ментўна, т. (у Боци) [cf. фрмен[фајта, f. vіdе пасмина.]

тин, фурметин (урметин)) vide кукуруз. фäвља (вакља), f. (ст.) [vidе валка]: Један | фес[*], феса, т. vіdе вес.

калпак, девет челенака, и десета фака фесић [весні], m. dim. р. фес. окована, из ње су му до три пера златна, | фесийген [веслиген), m. (у примор.) eine Дrt Што јунака бију цо плећима

23flange, herbae genus [vidе босиљак): Нит? фала (вала], f. vіdе хвала, mit allen 24Ыleitungen. је дуњом, нит' нерандом, Ни горскијем фефлаге,

слигеном філаке[*],5 f. pl. vіdе валаве.

фёт (фет* учинити = освојити, покорити]: У фалинка, f. vіdе валинка.

њој био по године дана. Док Грахово фета 1. філити, лим, vidе валити.

учинише и по њему харач покупише 2. філити, фалим, vidе хвалити, mit alein 26. ј. докле га покорише. leitungen.

фётав, фётка, тко, (у Паштр.) vide [1 стар 2] [фäља, f. vіdе ваља. ] фамилија [вамилија), f. (у војв.) бie familie, | Фетислім,* Фетислама, m, vide Кладово. familia. cf. [обитељ, породица; робље 2;) ко- | фигањ, фигања, т. vіdе вигањ.

филин, т. (у Грбљу) vidе вижле. фамилијая, лијаза, m. (у војв.) Sex Xamulug | фиjӧка, f. (у војв.) vidе чекмеце. in der Schule, scholae famulus.

фијувати, кам, v. impf, pfeifei (з. В. pon 2Binse), фамилијазина, f. Sas famulusgels, pecunia sol strideo. venda scholae famulo.

филар(*), филара, m. (у Лици) женска цревља фара, f. стражњи крај од лађе, гдје се ду (фирале ?), 24rt frauenjфиқ, soleae genus.

менише, бав фіntеrtbeit seg ehiji, puppis. cf. | филарета, f. (у Сријему) Ваз (Selancer, epimeварка[3].

dion.

. фат, m. vіdе хват.

филдиш,* m, vide вилдиш. фäтање, п. vіdе хватање.

[Филип, m. vide Вилип ; види s. v. Пилин. ] фатати, там, vidе хватати.

филйман[*], филимана, m. vіdе вилиман. Фатима, f. женско име у Турака, türtifфеr frauen - [философ, m. cf. "Кирил философ.]

пате, тоnеn muliebrе turcicum: Her' лијепа филуга, f. некаква лађа на мору, eine 24rt GeeФатима ћевојка

јфiji, navis genus: Дарова јој злаћену фифатити, тим, vidе хватити.

лугу фäтити се, тим се, vidе хватити се: Па се филџан,* филџана, m. Sie Chale, phiala. фати јогу на рамена —

фиљев [виљев), а, о, Clephantens, elephanti: фіца, f. (у Дубр.) Bas Bejibt, facies, cf. Камо ли ти дви змајеве главе и у свакој

[vide] лице [1]: Није та фаца од умрћа. два фисва зуба [фашина, f. vіdе вашина. ]

финдељ, і, (око Сиња) од сламе женска кана, феля, f. vіdе вела.

као шупаљ тањир, eine 24rt Ropfbеbеtung Sex фен[*], m. (у ц. г.) игра, у којој играчи сјед frauen, vittae genus. [cf. хондељ].

нувши унаоколо биjу туром једнога који је | финдика, f. (у Боци) vidе младица [1] (што за на сриједи, кријући туру и додајући један једну годину избије из дрвета). другоме испод кољена, и вичући: фен ! фен! | фини, нa, нo, vidе вини. код кога онај кога бију туру ухвати, онај | финофесак, [m, vidе виновесак :) На глави ти ваља да устане и да иде у коло, а он сједе фесак финофесак на његово мјесто. Овако се у Бачкој мјесто | Фйрале[*], f. р. (у Боци) [cf. филар) vide jeтуре бију папучом, али не знам како се игра меније. 3ове.

фие! alport, Sen bieb su bезеіфntent. [cf. фискац]. фендик, (у Боци)

фиска, f. (у ц. г.) freusengejrei, clamor laeфенев, (у војв.) і т. Nojeniig, питus.

tus [cf. хиска): Како чине фиску и весеље Фенек, т. намастир у Сријему близу Земуна. Стоји фиска бубња и свирала Фенечанин, m. (pl. Фенечани) Ciner pot Фенек. | фискање, n. perbal. p. фискати. фенечки, кa, кo, pоп Фенек.

фискати, кам, v. impf. н. п. прутом. фењер,* m. Sie Raterne, lаtеrnа.

фискац! vide фис. фереца (верера),* f. 21rt Obertlein? tiirtijker frauer, | Фйенути, нём, v. pf. vide [2] звизнути. pallae turcicae genus.

фистан[*], фистана, т. 24rt Trauenrod, chlamidis ферман[*], фермана, [верман) m. Sеr ѕеrnat, genus [cf. фуштан): Једне ноге, а двоје паrescriptum imperatoris Turcici.

пуче, Једно тело, три златна фистана

фйтати (cf. хитати), там, v. impf. (у ІПерасту) | фришак, шка, шко, vidе вришак.

greifen, prehendo [vidе хватати): А што ме фрк, adv. (у Боци) joglei), illico, cf. [vide] одмах: питаш, те ме не фиташ

фрк паре море, т. ј. дај новце сад одмах; Како фитиљ(*), фитиља, m, vidе витиљ.

рекли, фрк се послушали Фрк је баци на [фитиљача, f. vіdе витиљача; види s. v. cмo силна лабуда Фрк Илију браћа сусретоше — леница. ]

фрка, f. Bas Bejnurre, fremitus. фићфириб, фикфирика, т. (у војв.) [vidе вицош]. фркање, п. баз с пиеrеnt, fremitus. фишек* [ви ішек), m, bie Watroпe, embolus igniarius. фрвати, фрчем, у. impf. јфnurrent, fremo : На «фишеклије [(вишеклије)*], f. р. ћесе, vide нос фрче, држати се не да припојаснице.

фркун, фркўна, m. (у Боци) мушко дијете од фишёклук (вишеклук),* m. die Batron . 10—15 година, беr Rnabe, puer. [vidе дечак). фишек-kёсе [(вишкек-ћесе)*], f. pl.) tajche, pera

cf. Ішипар. embоlоrum igniariorum, vide [припојас- фркуниѣ, т. dim. р. фркун. нице) фишеклије.

фрлесија, f. (у ц. г.) назеба велика, бie (tr фишечница, f. vide [припојасниц е фи fältung, refrigeratio. [vidе pорина]. шекћесе.

фрментин, фрментина, т. (у Боци) vide [куфиштати, фиштим, v. impf. (у ц. г.) vidе ври куруз; cf. ферментун, фурметин) урметин.

штати: Коњи диште, соколови пишите фрњока, фландра, f. (у војв. особито по варошима) ein фрњоока, f. (у Боци) vide [1] звічка.

сфітpjmort für eine lieбerliфе Дkeit&perjon, ful- | фре! кад се казује како је пушка френула. givaga. .

френути, нем, v. pf. (у ц. г.) н. п. фрсну.а фландрётина, f, augm. р. фландра.

му пушка, т. і. слагала, verjagen (von der фланер, франёра, m. Sa3 Flanell, pannus fla linte), fаllеrе. [vidе штроцнути). nella dictus. .

фртаљ, фртаља, m, vidе вртаљ. Фојница, г. кршіански манастир у Босни. фрталче, чета, п. vіdе вртаљче. фора, (у Дубр.) у овој пословици : Канделора | фруг, а, о, (у ц. г.): Брз као тица, а фруг зима фора.

као Птица: форинта, f. vide вoринта.

фрула, f. (у војв.) vide свирала [1]. форма, f. (у војв. особито по варовтима) бie | фрӯс, (у ц. г.) m. чибуљица у дјеце по Form, forma.

фрўсин, (у Паштр.) лицу, 24rt pautaugjmlag, фортеца, f. (по зап. кр.) Sie Tejtiq, arx [vide pustularum genus.

град 1]: Гола г....а тврда фортеца. Фрушка (Врушка) Гора, f. Bas Bebirge, Sa форпан,

Sirmien von Westen nach Dsten durchschneidet, nom. фошпан, m. (у војв.) Bozipalit, jumenta.

propr. saltus. фота, f. (у војв.) vidе вота.

Фрушкогорац, орца, т. н. п. калуђер, ёiner фрајкор, фрајкора, m. vіdе врајкор.

роп Фрушка гора. фрајкорац, рца, m, vidе врајкорац.

Фрушкогорски, кa, кo, ppi Фрушка гора. фрајкориja, f. vіdе врајкорија.

фрфљање, т. vide [блебетање) брбљање. фрајкорски, кa, кo, vidе врајкорски. фрфљати, љам, v. impf. vide [блебетати] Фрајла, f. (у војв. по варошима) баз қrdulein, брољати.

domicella: Да су фрајле к'о звездице сјајне, | Фрч, кад се мачке гоне, рече се: пошле или Сви би момци кривоврати били

удариле у фрч (а рече се и момку и дјефрајт, m. vіdе врајт.

војци кад се проскитају), Begattungstrieb, deФранцёз, Францéза, т. (у ц. г. аиу Хрват siderium naturale.

ској) vide Француз тіt аllеn 24Ыleitungei : Да Фрчка, f. (у ц. г.) коло на дршку, којијем се чувају Млетке од Францеза

y crany macio mérê, der Butterstempel, bacilфранцика (epaнцика), f. (у Ц. г.) vidе цвaнцика. lum butyro conficiendo. Француз, Француза, m. Sеr rangoje, Gallus. [cf. | фуга, f. (у Ц. г.) vidе вуга. Францез).

фудљика, f. (у ц. г.) vide фуљика. Француска, f. adj. Tranfreid, Gallia.

фузда, f. (у Боци) vidе узда. француски, кa, кo, franjӧjij), gallicus. фук 1 bоp3 !: Фук у рај! Францускиња, f. Sіе Trajójiin, Galla.

фука, f. Sa3 Geзije, sibillus: Стаде фука крфрас, т. vіdе врас.

сташа барјака фратор, т. vіdе вратор.

фукати, фукам, v. impf. [vide] јести: Боље је фраторов, а, о, vidе враторов.

у појату фукати, но у полачу хукати. фраторски, кa, кo, vidе враторски.

Фўлати се, фулам се, y. impf. jblеіфеп, repo, френга [*].

[vidе пуњати се;] cf. Улати се: Па се Порча фрёнка*i. f. vіdе врењак. cf. крљево.

покрај Саве фула фресина, f. (у ц. г.) augm. р. фриjес. фуљика [фудљика), f. (у ц. г.) дрво од кога фриж, т. vіdе мерђуо.

се чибук гради, eine 24rt Baum, arboris genns. фриjес, т. (у Ц. г.) vidе вријее.

[vidе удика).

« PreviousContinue »