утупити, ўтупим, v. pf. abitumpfen, obtundo, ob- утурање, п. баš Dineinwerfen, injectio. утурити, рим, v. pf. bineinjchleubern, injicio. cf. abtragen, abnußen, usu detero. cf. [vide] yxaбати. ухарачити, ухарачим, [уарачити] v. pf. кога, или што, zin bar mahen, tributarium facere: Ухарачи мјеста и градове — ухватак [уватак], тка, м. т. ј. јунац, који се хвата у плуг, (junger) Зидо, jumentum. |ухватити [уватити, уфатити], тӥм, v. pf. [cf. ухитити (уитити)] 1) ertappen, fangen, capio, prehendo: Од куле су хабер ухватили 2) кад се ватра креше па труд не ће да се запали, каже се: не ће да ухвати, euer fangen, scintillas excipere: Hе ухвати, да је Бог убије ухватити се [уватити се], тим се, v. г. pf. unbeweglich bleiben, nicht bewegt werden, erstarren, consisto, non moveor, н. п. рука, нога; мјесец, сунце (кад помрчи). [vide помрчати 1]. ухилити[*], ухилим, v. pf. (у Ц. г.) као пренемоћи се, in humacht fallen, deficio prae dolore. утући, тучём, v. pf. 1) лука, соли, [toßen, contundo. - 2) вола, биф 3er[toßen fajtviren, te-|ухитити [уитити, уфитити], там, v. pf. (у Дубр.) sticulos contundo. ући, уђем, (ушао, ўшла) v. pf. bineingeben, in- ућутети, тим, (ист.) vide уһутјети. vide ухватити. ухо [уво, уo], п. (pl. ўши) 1) baš Dhr, auris. 2) н. п. у лонца, ber Spenfel, ansa. 3) (у Ц. г.) нема је у женскоме уху, т. ј. међу женама. ухода (cf. увода), f. ber pion, Runs after, explorator [cf. жбир, шпијун]: Ухода је ухо Дила дивно уходити, ўходим, v. impf. 1) bineingehen, intro: ухолача, f. (у Дубр.) vide ухолажа. сен шиљеже, на друго прољеће двизица, sagino. уцвасти, [цватем] v. pf. aufblühen, effloresco: уцватити, цватим, И бијелим уцватила цве том ућућети се, һутим се, (јуж.) vide уђутјети се. ухранити, ухраним, [уранити] v. pf. mäften, уфал, (у Боци) vide нехотице. уфање, п. (по зап, кр.) баз offen, spes. ўфати се, уфам се, v. r. impf. (по зап. кр.) Бofen, spero, cf. [vide 1] падати се. уфатити, тим, vide ухватити: И уфати на граду капију уфитити, тим, v. pf. (у Боци) [vide] ухитити. yx interj. uh! ach! ah! ef. y [7]. ухабати [уабати], бам, v. pf. (ein neues Reis) ffrapaziren, attero (pannum). [cf. похабати (поабати)1, ухарати]. - ухар [увар], (у Дубр.) vide заувар. уцвелити, уцвелим, (ист.) V. pf. meinen ma mas. уцедити, ўцёдим, (ист.) vide уциједити. уцеђивање, п. (ист.) vide уцјеђивање. уцеђивати, цеђујем, (ист.) vide уцјеђивати. уцена, f. (ист.) vide уцјена. уценити, уценим, (ист.) vide уцијенити. уцидити, уцидим, (зап.) vide уциједити. уциђивање, п. (зап.) vide уцјеђивање. уциђивати, циђујем, (зап.) vide уцјеђивати. уциједити, уциједим, v. pf. (јуж.) Бineinfeißen, incolare. уцијенити, уцијеним, v. pf. (јуж.) ä, еstimo, н. п. хајдуци кад ухвате човјека (или му дијете одведу) па уцијене; то се догађа и сад по Турској. Кашто хајдуци воде ди учинети, учиним, (у Ц. г.) vide учинити: На рамо му рану учињела учитељ, m. ber lehrer, docens, magister. cf. [маВистор ;] школа. учитељев, а, о, без lehrers, magistri. [cf. мађисторов]. учитељовање, п. баš Rehrerfein, magisterium. учитељовати, љујем, v. impf. lehrer fein, magistrum esse. јете по мјесец дана са собом, док му отац | учитељски, ка, ко, Zehrer, magistrorum. [cf. не састави уцјену и не да. ўцина, f. (зап.) vide уцјена. уцинити, циним, (зап.) vide уцијенити. удјеђивање, п. (јуж.) баз іneinfeißen, incolatio. мађисторски]. учити, чим, v. impf. 1) кога, [еђren, doceo. уцјеђивати, цјеђујем, v. impf. (јуж.) hineinfei» | учити се, чим ce, v. r. impf. lernen, disco: учи Gen, incolo. уцјена, f. (јуж.) біе bjdägung, aestimatio. cf. уцијенити. уцјењивање, n. [јуж.] баз 20äßen, aestimatio. се књизи ипб учи се писати, чатити и т. д. Матор се коњ не учи играти. ўчка, f. вика или мала буна, и понајвише у смијешноме и срамотноме смислу, готово као кучница, бег Ýärm, tumultus. уцјењивати, цјењујем, v. impf. [јуж.] [фäßen, учкур[*], m. vide гатњик. Гатњик је оплетен као aestimo. cf. [уцијенити ;] уцјена. уцрвати се, вам се, v. r. pf. murmig werden, уцрвљати се, љам се,, vermino, vermiculor. учајник, м. човјек који пости и једноуди више него остали људи (чини ми се да учајници у почетку часнога поста не једу ништа до сриједе), бет gajter, jejunator. Ал ўчан, чна, чно, funbig, erfahren, peritus [vide | | узица (вунена и пртена), а учкур је од пла- учкурлук, m. ber beil ber (türfifhen, ungrifen) -- кучка село учува; Ево ћу ти учувати главу учурисати[*], ришем, v. pf. vide сакрити. Уџбар, т.: Кад је била до Уџбара града ўџбашлије* (павте), f. pl. Xrt павте: Зађеше се злаћени пиштољи За њезине павте убашлије ўџера[*], f. Shimpfwort auf eine elenbe Spütte, con vicium in casam. [vide crpahapa]. ўџума[*], f. (у Ц. г.) женски надимак. 1.ўш, ўши, f. (pl. ўши, ўшӣ и. ушију) (cf. 2 Baш) 1) die [Kopf-] Laus, pediculus [capitis L.]. - 2) бијела уш, leiberlaus, pediculus vestimenti [Retz.]. 2. ўш! interj. jagt man zum hweine, иш ез weg zujagen, vox pellendi sues. cf. [ујдо,] уше. ўшанчити, чим, v. pf. н. п. војску, verjmanzen, vallo munire. cf. ушанчити се. ўшанчити се, чим се, v. r. pf. fich verjanjen, учинити, учиним, v. pf. [1)] што, thun, facio [cf. учињети, уделати]: Па учини да се натраг врне - Можемо ли боја учинити 2) коме, anthun (verheren), fascino. 3) кожу, zurichten, praeparo. [cf. уштавити, устро- | ўшара, f. (у Славонији) vide сова. јити 2]. 4) жито, reitern, cribro. - 5) (у ушарати, ушарам, v. pf. anfangen zu lügen (e3 Дубр.) кафу, т. ј. начинити, скухати. [- 6) bunt ju treiben), mentiri coeрі. vide уредити 1; види s. v. средити 1]. учинити се, учиним се, v. r. pf. 1) mir fommt es vor, videtur mihi. 2) fidh anftellen, simulo: учинио се мртав. ушати, ушам, v. impf. (у Ц. г.) in ber Reben. art: слушају, али не ушају, fie bören, aber sie achten nicht, audiunt, sed parum curant. ўшатка, f. (у Ц. г.) бијела водена тица, ко лико вранац, еine Wrt 2Baffervogel, avis quae-ушорити, ўшорим, v. pf. село, reguliren, ordam aquatica. dino. уше! interj, vide [2] ўш! Нити 3. ўшта [вушта, уштва], f. н. п. и он је нека ушењак, њка, m. fleine laus, pediculus parvus. ушта, ein фimpfwort, homo nihili. ушепртљити, љйм, v. pf. in fünımerliche Page|ўштавити, вим, т. ј. кожу. cf. [vide] учиfommen, in angustias indico. cf. [увечадити, умачадити, ускубурити, ушукутрити,] уку-уштап, m. Bolmons, plenilunium [cf. ужба]: бурити. кад ће бити уштай? да ако буде кише око уштала. ушетати, ушетам (ушећем), v. pf. bineinfpaziren, уши, уши (ушију), f. pl. 1) bie Dhren, aures, уштва, f. (у Сријему) vide ушта. н. п. у котла, у чабра, у игле, у сјекире, ўши бўши, vide урши бурши. [cf. буша]. ушивање, п. баš Sincinnähen, insutio. ушикати, ўшикам, v. pf. (по југоз. кр.) ди- уштедети, (ист.) штедим, у. pf. erfparen, уштедјети, (југоз.){ comparco, cf. заштедјети. уштеђети, (јуж.) уштеђивање, п. баз Érfparen, Tò comparcere. уштеђивати, штèђујем, v. impf. erjparen, comparco. уштинути, ўштинём, v. pf. fneipen, zwiđen, vel- Уштипа, т.: Краљ Уштипа бијелу Петрову, уштипак, пка, m. (öfterr. bie Swidfrapfen), pla- ушикати се, ўшикам се, v. r. pf. 1) (у Бачк.)| ўштипчар, m. 1) који мијеси и продаје уштипке. Бininien, irrepo: Кад се дика у дворе 2) који радо једе уштипке. ушика - 2) (у горњ. прим.) einhafen, ob- | уштипчара, f. 1) која мијеси и продаје уштипке. dormisco: Сан те љуби и говори: Ушикај - 2) која радо једе уштипке. се, драго моје ўшимице, adv. ударио га сјекиром ушимице, | т. ј. ушицама. ушинилити, лим, v. pf. (у Хрв.) т. ј. брвна, ушити, ушијем, v. pf. Біnеіннäßen, insuo. ушкопити, ушкопим, vide уштројити. ўштипчић, m. dim. v. уштипак. ўштиркати, кам, v. pf. (у војв.) [tärfen, amylo corroboro (lintea). cf. [vide] заскробити. уштркнути, нём, v. pf. мало умусти, еіn weпід melfen, parum mulgeo. уштројити, уштројим, v. pf. ѵесібен, castro. [cf. почистити 2, подметнути 2, устројити 1, ушкопити]. ушће, m. bie ünbung, ostia. [vide уток 1]. ушунутрити, ам, v. pf, као забунити се, cf. [vide] ушепртљити. ушур[*], m. 1) vide ујам. - 2) узео Бог од њега ушутети, тим, (ист.) vide ушутјети. ушкрљак, крљка, m. (у Славонији) парче од ўшљив, а, о, Тaufig (Räufe Labens), pediculosus. ушљивац, йвца, m. ber Caušterl, homo pediculosus. [cf. вашљивац]. ушљивица, f. bie Zaufige, pediculosa. [cf. вашљивица]. ушњаци, ушњака, m. pl. (у Сријему) vide обоци. ушутити се, тим се, (зап.) vide ушутјети се. ушутјети се, тим се, v. г. pf. (југоз.) perftum. фајдисати, дишем, v. impf. [vide] вајдисати. ферментун, ментӳна, m. (у Боци) [cf. фрментин, фурметин (урметин)] vide кукуруз. [фајта, f. vide пасмина.] факља [вакља], f. (ст.) [vide валка]: Један фёс[*], фèса, m. vide вес. калпак, девет челенака, И десета факља | Фесић [весић], m. dim. v. фес. окована, Из ње су му до три пера златна,| | феслиген [веслиген], m. (у примор.) eine Wrt Што јунака бију по плећима фала [вала], f. vide хвала, mit allen Woleitungen. фёлаге,* фалаке[*], f. pl. vide валаке. фалинка, f. vide валинка. 1. фалити, лим, vide валити. 2. фалити, фалим, vide хвалити, mit allen b leitungen. [фаља,* f. vide ваља.] фамилија [вамилија], f. (у војв.) bie Familie, familia. cf. [обитељ, породица; робље 2;] ко љено. flanze, herbae genus [vide босиљак]: Нит' је дуњом, нит' неранџом, Ни горскијем фе фамилијаз, лијаза, m. (у војв.) ber amulus | фијока, f. (у војв.) vide чекмене. фијукати, кам, v. impf. pfeifen (3. 8. von 2Bінбе), фара, f. стражњи крај од лађе, менише, баз intertheil без варка [3]. фат, m. vide хват. фатање, n. vide хватање. фатати, там, vide хватати. pecunia sol филар[*], филара, m. (у Лици) женска цревља гдје се ду- (фирале?), Wrt Grauenjhub, soleae genus. [3, puppis. cf. | филарета, f. (у Сријему) баз Gelänber, epime dion. Филдиш,* m. vide вилдиш. [Филип, m. vide Вилип; види s. v. Пилип.] филиман[*], филимана, m. vide вилиман. Фатима, f. женско име у Турака, türtifфer &rauen | [философ, m. cf. Кирил философ.] name, monen muliebre turcicum: Her' лијена | филуга, f. некака лађа на мору, eine Wrt Gee Фатима ђевојка [f, navis genus: Дарова јој злаћену филугу - фатити, тим, vide хватити. фатити се, тим се, vide хватити се: Па се филџан, * филџана, m. bie hale, phiala. фаца, f. (у Дубр.) baš Sejiht, facies, cf. фён[*], m. (у Ц. г.) игра, у којој играчи сјед- Филев [виљев], а, о, Élephanten, elephanti: Камо ли ти дви змајеве главе И у свакој два фиљева зуба финдељ, т. (око Сиња) од сламе женска капа, финдика, f. (у Боци) vide младица [1] (што за фирале[*], f. pl. (у Боци) [cf. филар] vide je- фис! hallwort, ben i bezеіфнен. [cf. фискац]. фйснути, нём, v. pf. vide [2] звизнути. фришак, шка, шко, vide вришак. фрк, adv. (у Боци) jogleich, illico, cf. [vide] одмах: Фрк паре море, т.ј. дај новце сад одмах; Како рекли, фрк се послушали Фрк је баци на силна лабуда - Фрк Илију браћа сусретоше фрка, f. баз Befhnurrе, fremitus. фркање, п. баз фnurren, fremitus. фићфирић, фићфирића, т. (у војв.) [vide кицош]. фишек* [вишек], m, біе Batrone, embolus igniarius. | фркати, фрчём, v. impf. fnurren, fremo: На фишеклије [(вишеклије)*], f. pl. hece, vide припојаснице. фишеклук [вишеклук],* m. I die Patronфишек-кесе [(вишек-ћесе)*], f. pl.j tajme, pera embolorum igniariorum. vide [припојаснице] фишеклије. фишечница, f. vide [припојаснице] фишеквесе. фиштати, фиштим, v. impf. (у Ц. г.) vide вриштати: Коњи фиште, соколови пиште фландра, f. (у војв. особито по варошима) ein Shimpfwort für eine lieberliche Beiběperjon, vulgivaga. Фландретина, f. augm. v. фландра. фланер, франера, т. баз lanell, pannus flanella dictus. Фојница, Г. кршћански манастир у Босни. фора, (у Дубр.) у овој пословици: Канделора зима фора. форинта, f. vide воринта. нос фрче, држати се не да фркун, фркуна, m. (у Боци) мушко дијете од 10-15 година, ber nabe, puer. [vide дечак]. cf. шипар. фркунић, m. dim. v. фркун. фрлесија, f. (у Ц. г.) назеба велика, біе Ст fältung, refrigeratio. [vide рорина]. Фрментин, фрментина, m. (у Боци) vide [кукуруз; с. ферментун, фурметин] урметин. фрњока, фрњоока, f. (у Боци) vide [1]звічка. фре! кад се казује како је пушка френула. фрснути, нём, v. pf. (у Ц. г.) н. п. френула му пушка, т. ј. слагала, verjagen (von ber linte), fallere. [vide штроцнути]. фртаљ, фртаља, m. vide вртаљ. фртаљче, чета, n. vide вртаљче. Фруг, а, о, (у Ц. г.): Брз као тица, а фруг као штица. Фрула, f. (у војв.) vide свирала [1]. форма, f. (у војв. особито по варошима) біе фрус, (у Ц. г.) 1 m. чибуљица у дјеце по Form, forma. фрусин, (у Паштр.) лицу, rt uuchlag, pustularum genus. Фрушка [Врушка] Гора, f. baš Sebirge, ba Sirmien von Westen nach Osten durchschneidet, nom. propr. saltus. Фрушкогорац, брца, m. н. п. калуђер, Ciner von Фрушка гора. Фрушкогорски, ка, ко, рон Фрушка гора. фрфљање, n. vide [блебетање] брбљање. фрфљати, љам, v. impf. vide [блебетати] брбљати. фрч, кад се мачке гоне, рече се: пошле или удариле у фрч (а рече се и момку и дјевојци кад се проскитају), Begattungštrieb, desiderium naturale. фрчка, f. (у Ц. г.) коло на дршку, којијем се у стапу масло мете, ber Butterftempel, bacillum butyro conficiendo. фўга, f. (у Ц. г.) vide вуга. Фудљика, f. (у Ц. г.) vide фуљика. фузда, f. (у Боци) vide узда. фук! Борз!: Фук у рај! фука, f. баз Bezifche, sibillus: Стаде фука крсташа барјака фукати, фукам, v. impf. [vide] јести: Боље је у појату фукати, но у полачу хукати. pyлати cе, byлâм cе, v. impf. schleichen, repo, [vide шуњати се;] cf. улати се: Па се Порча покрај Саве фула фуљика [фудљика], f. (у Ц. г.) дрво од кога се чибук гради, eine Wrt Haum, arboris genns. [vide удика]. |