Page images
PDF
EPUB

фумање, п. баз кашфет, fumatio. cf. [vide) пу- Фурметин, фурметина, т. (у Боци) vide [кушење [1].

куруз; cf. ферментун, фрментин,] урметии. фумати, мам, у. impf. (у примор.) raubeit, | фуруна (фурўна) [*], f. vіdе вуруна. fum o. cf. [vide] пушити [1].

фуруница (фурўница) (вуруница], f. dim. р. фуфунта (вунта), f. (у војв.) баз #juno, pondo.

руна. фунташ, фунташа, т. 1) лан, хафз, Ser pjuns.

meije perfаujit (perpadt) miro, linum quod jam | Фўрунски, кa, кo, vide вурунски.
pensum venditur.
2) фунташки кантар,

фурунџија,* m. vіdе вурунџија. којијем се не мјери на оке него на фунту. І фус, т. (у Ц. г.) игра у којој један другоме die Pfundwage, libra quae pondo exhibet. - додајући запаљену сламку говоре фусо !3) лонац у коме се куха фунта меса, Xopf

лепе ! „зови“ кога ?

омрчена jo ein Pfund faßt, olla libram capiens.

до тебе, «

па у чијој се руци угаси сламка, фунташки, кa, кo, н. п. кантар, бie Djunіmаgе,

онај је као надигран и надјену му ружно libra quae pondo exhibet.

име. фур, т. (у Славонији) vidе курдем.

фучија[*], f. vіdе вучија. Фўрање, п. vide [2] бацање.

фуштан[*], m. (у Далм.) као сукња од платна, фурати, фурам, у. impf. vide [2] бацати [1]. која има леђа и преко рамена као уске руфурир, фурира, m. (у војв.) Sеr yourier, scriba каве, 21rt fraretrot, chlamidis genus. [cf. фиmilitaris: Ил” фурира или официра

стан; брњица 4 ?].

х

cf. торна.

се

xå, ha! heu!

tenlaujs, fundus sclopeti. [vide 2] огњиште, хбање [абање), п. За8 Ctrapajiren (bes todes), detritio panni, .

хазналар[*], xaзнaдaрa, [aзнaдap) m. (voc. xiхабат, т. (у Дубр.) 20tti, ebulum. [vide апта). знадаре), беr Bablmeijter, quaestor. хабати [абати), бам, v. impf. н. п. хаљину, хазнадарев [азнадарев]. а, о, без заblmeijters, abtragen, strapaziren, detero pannum.

хаянадаров [aзнaдaров],5 quaestoris. хабер* [абер), т. 1) Rabrikt, nuncius, cf. | xaзнaдaрче [aзнaдaрче), чета, т. еіn junger

глас [2]: Синоћ мени кара хабер дође, Кара 3ablmeijter, quaestor juvenis: и бабино младо хабер, а у кара доба — 2) нема (за то) хазнадарче ни хабера, т. і. није му ни бриге: А за кулу хазна-одаја* [азна-одаја), f. Sie Chagiammer, ни хабера нема

aerarium, cf. [vide) ризница: и остави у хабёрдак [абердак), хабердака, т. Т. ј. топ азна-одају хабёрдар [абердар), ердара, m. или пуш- 1 хазур* (азур), indecl. vіdе спреман, готов, хаберник [аберник), хаберника, т. (ка (што оправан : Хазур кола без точкова. Хазур хаберњача [aбeрњача), f.

mehe пушка без кремена, на глас), бie fürmfаоlе, tormentum tumul-1 хазурaлa" [азурaлa]! auf! agite! спремајте се: tum puntians [vidе гласник 2): и пријали Хазурала, кита и сватови топа хабердака — Па он меће пушку ха-хаинство, п. [xаин,* невјеран човјек, изда

бердара Те избаци пушку хаберника јица]: Ти не купи свате по xаинству, Но Хаброноша [аброноша), m. Sеr оftеnträger, fa покупи свате по делијаству, По ођелу и migerator. [vide стокућанин].

добру оружју, Оџак.лвје и опаковиће, А Хавала[*], f. vide Авала.

све суврст од двадест година хаван* [аван), т. бer Rörjer, mortarium. [c. | хаир [аир), m. 1) vidе задужбина: Па ћу ступа 1).

њему хаир учинити 2) хаир ! неіnt, non хавлија* [авлиja 2], f. велика бијела махрама [vide ne 1]; daher aus 1 und 2 das Wortspiel:

(хавлимахрама) што се завјешају дје. А. (н. п.) Јеси ли га виђео ? — Б. Хаир.

војке кад се удају, Ser Brautjbleier, flammeum. — А. Хаир је на Вишеграду Ћуприја. хавли-махрама* (авли-махрама], f, vide хавлија. хаирала* [аирала] ? mie ? mаз ijt ? quid ita ! које хадум* [адум).

m. ohne Gejchlechts. добро [vide 1 добро 2]: Хаирала, кукавицо хадумац [адумац), умца, theile, expers puden сиња? | ІІто си тако рано долеће.ла ? dorum.

хайрлн Гаирли]! glutlich, prospere, cf. [vide] хадумица [адумица], f. Traнeng immеr рlу e poll - срећно: Да Бог даде, хаирли ти било

foniniente Gejbledotstbeile, mulier expers puden- 1 хайрција ((айрција)*], т. (у ц. г.) ваља да dorum.

онај који чини хаир (задужбину): Хаирџије хазна* (азна], f. 1) бie Gajje, aerarium, pecu нити шићарџије

nia: Дај ти мене азну и џебану — 2) (у | i. Xaj, m. Паштровски пуст град близу ж еЦ. г.) куруук у пушке, Ser Bohen Se& lin.

љезнице, сад под Турцима. [cf. Hexaj].

2. xâj [aj]! holla! heus! хајање (ајање], n. баз Befiintern ит еtmаз, сurа. xâjâr[*], xajára, (cf. ajar, bajar), m. die Kammer,

cella. cf. [vide) клијет (3 и 4]. хајати (ајати), jём, v. impf. за кога или за што,

ji tümntern, curo, cf. [vide] марити : ил' не чујеш ил' не гајеш за ме — и рећи ће да не

зајем зањга, А ја тајем и душицу дајем хајван, хајвана, [ајван] m. Sa 3bier, animal.

[vide) живинче, cf. звјерка. [хајвар", хајвара, (ајвар) m. посољена икра,

Kaviar, ova piscium condita. хајдац [ајдац]! Sappit! abiit. [cf. 2 алов]. хајде[*], хајдемо, хајдете, [ајде) geben mir! (fr.

allons), eamus: хајд' одатле ! apage: хајде нека буде тако како ти велиш; хајде да

идемо. [cf. ходи 2]. хајлук, хајдўка, [ајдук) т. 1) беr Ctrapenräu

ber, latro (in diesem Lande weniger abscheulich, und näher dem Heldenthume); Othmao y xajAyke, er ist ein Räuber geworden, inter latroпеѕ аbiit. [cf. пустаија, 2 гуса, гусар 1, усар, усарин). Народ наш мисли и пјева да су у нас хајдуци постали од Турске силе и неправде. Да речемо да гдјекоји отиде у хајдуке и без невоље, да се наноси хаљина и оружја по својој вољи, или коме да се освети, али је и то цијела истина, да што је го,д влада Турска боља и човјечнија, то је и хајдука у земљи мање, а што је гора и неправеднија, то их је више, и за то је међу хајдуцима бивало кашто најдоштенијих људи, а у почетку владе Турске јамачно их је било и од прве господе и племића. Истина да многи људи не оду у хајдуке да чине зло, али кад се човјек (особито прост) један пут отпади од људскога друштва и опрости се сваке власти, он почне особито један уз другога и зло чинити; и хајдуци ЧИНе зло и народу своме, који их према Турцима љуби и жали, али се и данас чини хајдуку највећа срамота и поруга кад му се рече да је лопов и пржибаба. У стара су времена хајдуци, као што се и у пјесмама пјева, најрадије дочекивали Турке кад носе новіце од дације, али је то у наше вријеме слабо бивало, него дочекују трговце и друге путнике, а кашто ударе и на кућу коме, за кога мисле да има новаца или лијепа руха и оружја, те га похарају. Кад коме ударс на кућу, па не нађу новаца, а мисле да их има, они га уцијене па му одведу сина или брата, и воде га са собом докле им год он уцјену не однесе. Прави хајдук неће никад убити човјека који му ништа не чини, већ ако да га наговори какав пријатељ или јатак. Макар била и само два хајдука, опет се зна који је од њих двојице харамбала (старјепина). Хајдуци љети живе по шуми и долазе јатацима те се хране, н. І, дођу коме на вечеру па им онај да што те понесу у

торбама што ће јести до сјутра на вече; а кашто их јaтaк намјести гдје у шуми на им носи и ручак и ужину. Кад дође зима, они се растану и отиду сваки своме каком пријатељу на зимовинк, али најприје уговоре кад ће се на прољеће и гдје састати. На зимовницима гдјекоји леже дању по подрумима или по другијем зградама, а ноћу се часте и пјевају уз гусле, а гдјекоји преообучени у просте хаљине чувају стоку као слуге. Ако који у одређено вријеме на рочи пите не би дошао, друштво иде те га тражи, па ако би се догодило да јатак хајдука на зимовнику изда или убије, то сваки хајдуци гледају да освете макар послије педесет година. Хајдуци у наше вријеме у Србији носили су највише чохане плаветне чакшире, доље на ногама чарапе и опанке, горе чохане ђечерме и копоран, гдјекоји и доламу зелену или плаветну, а поврх свега куровни гуњ; на глави или ћелепоте или фeсове или свилене каре кићенке, од којијех су свилене ките висиле с једне стране низ прси, и које је осим њих слабо ко носио ; врло су радо носили на прсима сребрне токе, а који их нијесу могли набавити, они су мјесто њих пришивали сребрне крупне новце; од оружја имали су дугу пушку и по двије мале и велики нож. у Србији је за владе Турске готово у свакој кнежини био по један буљубанга (Турчин) са неколико пандура (међу којима је било и Срба и Турака), који су гонили хајдуке, а кашто кад би се хајдука много појавило и стали би често убијати и отимати, подизали су Турци и народ сав у потјеру, и премда су их гдјекоји људи у друштву тјерали и тражили а код кућа их по зградама и по пумама крили, опет се је кашто догађало да су их хватали и убијали: кога убију ономе пандури осијеку главу и однесу је у град, те се на коцу метне на беден, а кога Турци жива у руке докопају, онога набију на колац. А кад ни потјера не може ништа да им учини, онда Турци изиђу на тефтиш, т. ј. какав велики старјешина Турски изиђе с подоста момака у народ, па затвором, бојем и глобама нагони Кметове и родбину хајдучку да се траже хајдучки јатади и да се хватају хајдуци (а осим тефтипа у хајдукову родбину и у жену и дјецу, ако их има, није нико дирао, него су код својијех куһа живљели на миру). Тефтиши су особито бивали послије ратова кад многи људи од страха Турскога побјегну у хајдуке. Кад се хајдук насити хајдуковања или га ко намоли и наговори да га се окани, он се преда, т. ј. поручи кметовима те му изваде од паше бурунтију, и онда онет изиђе међу људе, и послије тога нико му не смије споменути за оно што је хајдукујући учинио. Предани хајдуци послије по

тако

[ocr errors]

отуда !“ хајдуци остали онда прсну куд која / дучка Піто се рањени хајдуци највише њоме

највише бивају пандури, јер су се одучили излазе те људе (понајвише Турке) харају и од рада пољскога; само кнез не може бити убијају, пак се опет враћају к својијем куонај који је био хајдук. Хајдуци држе свој ћама. Тако су се звали и они јунаци нашизакон, посте и моле се Богу као и остали јех пјесама, који су од прије, особито у људи, и кад кога поведу да набију на колац, XVI и XVII вијеку, излазили из Млетачкога па га Турци понуде да се потурчи, да му приморја, те четовали по Турској крајини. опросте живот, он псује Мухамеда додајући: и Турци имају хајдука, који се зову кесс„па зар послије не ћу умријети ?“ Хајдуци чије, али су они коњици и не крију се онако се сви држе за велике јунаке, за то у хаj као Српски, него иду и зло чине јавно. дуже слабо смије и отићи онај који се у Оваки су хајдуци били и кралије, као што се не може поуздати. Кад кога ухвате и је казано код ријечи ове. 2) der Gerichtsповеду да набију на колац, понајвише пје heidul in Ungern, Sirmien, haiduco, haiducus, вају иза гласа, показујући да не маре за lictor. [cf. пандур 2]. . 3) (у Пожешкој живот, и предани је хајдук свагда слобод нахији) vidе нӑтега [1]. нији и отресенији од другијех људи, не да хајдуков, а, о, беҙ хајдук, тої хајдук. на се никоме, и свак га се прибојава. Ка- хајдуковање, п. ба? Либеrjein, latrocinjum. што по два и по три хајдука повежу и по- хајдуковати, дў кујем, v. impf, ih bin ein хајдук, харају много више људи; али кашто и они latrocinor.

. ударе на чудо гдје се не надају, н, п. за хајдучење, p. perbal. p. хајдучити се. мога времена био је у Троношком прњавору хајдучија, f. (coll.) бie peibuten, haiduсі. неки Михайло Гишо, који је као момак | хајдўчина, f. 1) Sa3 Räubеrbаnѕwеrt, latrocinium.

кашто уз Троношкога архимандрита! — 2) augm. p. [x]ајдук. Стефана Јовановића, и имао је врло добро хајдучити ее, хајдӯ чӣм се, v. r. impf. ji) alg и лијепо оружје; неколико хајдука договоре хајдук jtelen, simulo тду хајдук : Он је млађи, се да му ударе на кућу и оружје узму, али за што се хајдучи

Ши по то дозна и још у који ће дан уда- хајдучица, f. Sіе Räuberit, praedatrix. рити, те наредивши шешану сакрије се за хајдучка трава, f. vide [папрац] споринг. кућу у грах причаник; кад хајдуци дођу пред Кад се стрља међу дланима, кажу да је докућу, он потегне из шешапе те једнога обори бра на сваку рану; за то се зове и гајна земљу, па повиче: „хај море, удрите

лијече. и једва се састану послије неколико дана, | Хёјдучка Чесма, f. извор код Топчидера (око а ІШишо ономе убијеноме осијече главу и једнога сахата од Биограда). однесе Турцима те му даду челенку и бу- хајдучки, кa, кo, räuberijk, lаtrопит. рунтију да може оружје носити свуда (и по хајдуштво, т. Sіе Räuberei, latrocinium: Од ка? варошима). Тако из народнијех пјесама по смо се дали у хајдуштво — Профите се знати Станко Црнобарац кад се 1805 го врага и хајдуштва дине био одвргао у хајдуке, са шеснаест | xajђиди [ajђиди]!* berrlid), припреrfcbüt, praeдруга дочека у Троношкој планини уочи ве clarus. cf. фиди. лике Госпође два трговца који су из Звор- хајка [ајка), f. Sie Creibjago, venatio, qua ex

носили рубу намастиру да продају; citatae a servis ferae, in biviis triviisque al кад хајдуци иза грмова повичу:

venatoribus excipiantur: Ни моја тајка, ни се! баците оружје! не гините!“ они то не моја засједа, т. і. нијесам започео, не ћу ни послушају, него се стану бранити ; пошто расправљати. један од њих погине и другога, који дуге хајкање [ајкање), п. perbal. p. xајкати. пушке већ није могао напунити него је ба- хајкати [ајкати], кам, v. impf. 1) јадеш, venor. цио на земљу, погоди хајдук иза грма у малу 2) н. н. свиње, роr jih bеrtreibeir (вичући пушку за појасом, он с другом малом пушI xaj! xaj!), ago. 3) н. п. чворке, реrjсфеия ком, коју је у руци држао, потрчи управо chen durch den Ruf [h]aj, abigo voce [h]aj! на хајдука: „на поље, курво, иза грма !“ хајкач, хајкача, [ајкач] m. 1) беr Treiber, actor. па њега из пиштоља посред сриједе; хајдук - 2) Treiber (auf einer Treibjagd), qui excitat падне, а он нагне употок и утече; по той

feras.

. хајдуци чујући да изокола црквaри гдјешто хајкача [ајкача), f. (у Сријему) бie Tфjeпрeits пуцају из пушака и вичу: „хај, море, шта јфе, ѕсutica major: Стрпа мене у врећу Па је то ?“ побјегну срубом, а свога мртва он узе тајкачу друга оставе; трговац пак онај, коме је било хајкнути [ајкнути), нём, у. impf. auftreitен, име Илија, врати се из потока, те хајдуку excito: Тамо хајкни звјерад из планине осијече главу, на је однесе Турцима те и хајоп, хајдшia, [ајош] m. (у војв.) Беr ефijја. њему даду челенку и бурунтију као и Шишу. fnecht, helciarius. cf. nahap. у Босни и у Херцеговини хајдуци се зову хајошки [ајошки), кa, кo, chijistinebt8. , helи Црногорци и њихови ускоци, који одонуд ciariorum.

Ника

„предајте

midis genus.

хајтер [(ајтер)*], m. (у Ц. г.) vide xатер : Рад кле һе трчати халку, па станувши све по хартера његовијех слуга —

два и два уред отиду по свога старјешину, 1. хак [1 ак],* m. 1) Ser Royat, Sie 23ejoloung, који се зове maestro de campo : кад се овако stipendium, merces. cf. [vide) плата.

2)

пође, напријед иду халкарски момци, за њима xak my je, das hat er verdient! es ist ihm recht један пјешице са округлијем штитом на прgeschehen, habet, habet sibi. 3) доћи коме сима, а поред њега са сваке стране по јехака главе, зи Зrse richtent, perdo: икад дан носећи уз прси у руци буздован, а за њему хака главе дођох

овијема се води навићен и с кубурама и 2. хав [2 ак), т. душак, $aud), halitus, f. сабльом наоружан коњ. Старјешина узјахавши [2] ак [1]: Пасји так мора не мути.

на коња, намјести се са својијем ађутантима, хала, f. (у Дубр.) Sеr сфnts, sordes: воња који поред њега јапу с голијем сабљама у халом. .

рукама, и у ономе истоме реду као што су халав, а, о, (у Дубр.) јефтифіg, ѕоrdіdus. [vide] допіли одведе халкаре на биљегу, одакле они прљав, cf. гнусан.

један по један трчећи на коњу погађају кохалал,* халала, [алал] m. vіdе благослов: дао ІІљем у халку. Кажу да је ова игра ондје

ми је схалалом; што човјек справдом постала 1717 године, пошто су Турци раз

стече, то му је халал; да му је халал! бијени и оданде истјерани. халäлити, халалім, [aлaлити) v. pf. vide [cf.] халкар, халкара, m. cf. халва 2.

опростити [3], благословити [2]. Кад који што халкарски, кa, кo, cf. халка 2. купи од кога, а он каже: Халали, брате.“ i халуга [алуга], f. (у Ц. г. и по околинама) А онај му одговори: „Да ти је халал;“ Je vidе провалија: Док уљезе низ халуге тврде дан другом крвцу халалище

2) (у Бачк. иу Лици) vidе воров, трахалаљивање [алаљивање), п. За3 Седнеп, be

вуљина. nedictio. .

хаља, f. 1) (у Хрв. око Оточца) женска хахалаљивати, халаљујем, [алаљивати) v. impf. мина кратка и без рукава. — 2) (око Спљета) jegnen, benedico

мука дугачка Плава хаљина, по којој се халан, у загонеди: Халан јаше на аалану, neonacyje, Art Männer- und Frauenrod, chla

хам му је кита до копита (овав). халах, m. (у Босни у Срба Турског закона) хаљак, хаљка, [аљак] m. (у Сињу) кратак гую,

vide Бог: Не изједини, Халаху, крста ! који није нашаран (а који је нашаран онај халва* [алва), f. 1) eine 2nebljpeije (pon 23eiзеп се зове коиоран; дугачки пак гую зове се

mehl, Schmalz und Honig), cibi genus. - 2) rabuna), eine Art furzen Mantels, pallii genus.

ораха, која се продаје. — 3) cf. прстен [3]. хаљётак [аљетак), тка, т. еіn #leisung=jtud, халвалук* [алвалук], m. Ваз 2 rinitgels (auf халва), vestis.

. mаз таш 22egetleibetеn аbforbert, cor оllаrium, хаљётина [аљетина], f. augm. p. хаљина. manusculum : дај халвалук (jagt nian mie in хаљина [аљина), f. (pl. gen. хаљина) 1) у СрDesterreich: den Schneider auszwiden) (cf. anny бији се од прије звала хаљина од бијела машче]: Здрава била, Ајко Атлагића, Здрава сукна као гую, и то била мушка или женбила и гаће дерала, Аи мени алвалука cka, Art Oberkleid mit Vermeln, chlamidis geдала

nus. [vidе гуњ]. cf. бјелача. 2) ein Kleid, халвација* (халвација) „Галвација], т. palma vestis. [cf. дреха, риза 1]. händler, qui vendit xa.iba.

хаљинак [аљинак), нка, т. (у Котору) һур. халка [алка],* f. 1) гвозден колут, ein eijerner р. хаљина 1.

Ring, s. 23. Ibürriiig, Tejel, annulus, cf. (зве- хаљинац [аљинац), нца, т. (у Лици) vide кир 1, биочуг: Ко то куца халко.м на вра [ryњ] хаљина 1. " тима? — 2) (у Сињу) игра у којој млади хаљине, хаљина, [аљине] f. pl. 1) Sag Semans, момци трчећи на коњма погађају копљем у vestimenta. 2) das Bettgewanid, stragula. халку, која је особито за то начињена, и хаъиница [аљиница), f. dim. p. хаљина. то се каже трчати галку. Неколико момака хаъка [аљка), f. vіdе [гую) хаљина: Хальку обученијех у народне своје хаљине (чакшире на батаљку ; Хаъку стере на зелену траву — око растрижи везене златом, јечерма сили- хам, у за гонеци, cf. халам. цима или токама, преко ње црвен појас ; хамајлија [амајлија], f. 1) запис а по њој долама (плаветна или од какве какве, што се носе уза се, н. р. хамајлија друге боје) са сребрнијем пуцима и шемше од пушке, од главобоље, од грознице и т. тима и остра са шеритима и китама,

A., der Talisman, signum magicum. [vide 3aглави у врху шири калпак од видре или како пис 1). 2) она кесица или кутијца што друге фине коже с бијелом перјаницом) и се у њој носи запис, баз aligmaint-fajt beit, са окованом сабљом усједну на добре, и што capsula servando signo magico: Capajanje је могуће љепше накићене коње, на којима златне тамајлије, што ћевојке носе у њеспријед и кубуре висе, па носећи сваки ко дрима — 3) (у Уж. н.) eine 21rt Xpfel, mali пље у десној рупи, скупе се на мјесту ода genus [pirus malus L. var.).

[ocr errors]

на

хамајлијца [амајлијца), f. dim. p. хамајлија. | 1. хáран, а, о, (у Дубр.) abgеtragen, abgenust, хамам, хамама, [амам) т. баз Bashaii3, Забе. tritus. zimmer, balneum.

2. харан, рна, рно, (харни, на, но) (у Дубр.) хамамрик [амамрик], т. dim. p. xамам. Ха Saintbar, gratus. cf. захвалаа.

мампик има у свакој Турској соби (гдје спа- харар,* xapapa, [apap] m. врећа од костривају људи са женама) за пећи.

jeru, ein Sad von Ziegenwolle, saccus e lana хан , хана, [ан) m. Ser Chan, dеvеrticulum. caprina. cf. [vide] врећа. [vidе гостионица).

харарина [арарина), f. augm. p. xарар: Похандрача, f. (у Дубр.) vidе шума [1]. cf. ан гледајде, харарино моја, Што ти чини бодрак.

лесница твоја. хански [ански), кa, кo, н. п. врата, Seg (Shan, | 1 xарач,* харача, [1 арач) m. Sie stopfjteuer, trideversorii. .

butum, exactio capitum. [vidе главарина]. хануар[*], ханцара, [анцар] m. велики нож, ser Харач се плаћа (у Турскоме царству) дару

Handjchar, cultes major, cf. jararau: Ila 110 од мушкијех глава почевши од седам година трже злаћена ануара

па до смрти. ханција [(анција)*], m. Sеr с lyanmirth, dominus 2 xарач, харча, 12 арач) т. бie 24tslage, exdeversorii, .

pensa. cf. [vide) трошак. ханцијин [анцијив], а, о, де є thаmіrthes, dо- харачлија (арачлија),* m. Ser optiteler(*innebmini deversorii.

mier, cxactor tributi. ханрӣјнски [анцијпски), кa, кo, lirt()», dо- харачлијин [арачлијин), а, о, без харачлија, ханцијски [анцијски), mini deversorii. exactoris tributi. хапе [анс),* m. [1)j Ser 21rrejt, custodia [vilе харачлӣјнекӣ (арачлијнски), ака, кo, Ser Xopf.

затвор 1]: у хансу човјек; метнули га у харачлијски [арачлијски], I steuer-Einnehmer, хаис. [- 2) vidе хансана].

exactorum tributi. хапсана [апсана],* f. Ser 21rrejt, Ваз 21rrejtball, I харбија (арбија],* f. шипка (дрвена или гвозcustodia. [cf. хапс (анс) 2, ариште, бухара дена), што се набија њом мала пушка, кад (буара), бутурница).

ce vybu, der Ladestock, bacillus adigendae glandi хапсеник [апсеник), m. Ser 21rrejtant, captivus, plumbeae.

qui in сuѕtоdia est. [cf aриштанац). Харват, Харвата, т. у пјесми мјесто Хрват: хансонӣчки [апсенички), кa, кo, 24rrejtantel*, Ја ћу узет тридесет Харватах captivorum.

харёшли[*] (шишана) [лакат дуга]: И довати хапсити [апсити), сим, v. impf. arretirent, per аарешли іни плану haften, in custodiam mitto.

харзлак,* m.: Сваки носи по двадест пушака, хапшење [апшење), п. Ваз 21rretirен, сuѕtоdia. Све на један гарз.ак изгоњене хар[*], m. (loc. хару) 1) Ser 2 jersejtall, stabulum харлина, f. (у Дубр.) eine 24rt flange, herbaө equorum, cf. [vide) коњушница [1]: Добре genus [galega L.?].

). коње у топле подруме, A сватове на нове і харност, харности, f. (у Дубр.) бie Tantbarteit, .rарове 2) (у Цr.) Ser poj, aedes, [vide] gratus animus. cf. захвалност. двор [1], cf. конак, ахар: Пију вино аге хартија [артија), f. Sag Tapier, charta [cf.

од Никшића на бијелом хару Мушовиһа — књига 4, карта 2, haге): Па узима дивит и харам , харама, [арам) т. [vide) прокле хартију

ство (6ag Begentheil p. халал), luch) ! male | хартијетина [артијетина], [f. augm. p. xарvеrtаt: харам ти била со ихљеб, што си хартијешина [артијешина), 5 тија. изјео код мене !

хартијца (артијца), f. dim, p. хартија. харамбаша (арамбаша],* m. поглавица хајдучки, харчалија ((арчалија)*), f. пушка, von grорет der Räuberhauptmann, dux latronum.

Raliber, tеlum majus: A пупка је моја хархарамбашин [арамбашин], а, о, Seg Räuberhapt чалија: У пушци је дванаест сачама, Свака mannes, ducis latronum.

сачма од дванаест драма, А у зрну пуно харамбашовање [арамбашовање), т. За ха седамнаест — А пусница пушка харчалија, рамбапia-jein, imperium latrona.

До рамена откиде му главу, Не би сабља харамбашовати [арамбашовати], шујем, v. impf. љевше порубила

харамбаша-jein, imperito latronibus. харченье [арченье), п. Ваз 23erselbret, 23erbrauchen, харамија [арамија],* m. Ser Räuber, Tieb, fur, consumtio, absumtio.

latro (mit niebertribtige Rebenbeariji, mahreno харчити [арчити), чім, т. impf. nerbrauchen, der xajayk ihn nicht hat).

absumo. [cf. 2 xарач). харамити, харамім, (cf. арамити) v. pf. perflus харучити се Гарчити се], чім се, v. r. impf. феn, exsecror. [cf. харам).

sich in Untosten jeten, expensas facio. харамљивање [арамљивање), п. За 23erflutchen, харчљив [арчљив), а, о, perfфтепбеrijb, prodigus. exsecratio.

Xäc (Ac), m. eine Gegend im Süden Serbiens, харамљивати, харамљујем, [арамљивати) v. nom. propr. regionis. Хас је негдје око Гуimpf. verfluchen, exsecror.

сиња (кнежина низ ријеку Лим близу Бc

« PreviousContinue »