Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

3) лонац у коме се куха фунта меса, Zopf so ein Pfund faßt, olla libram capiens. фунташки, ка, ко, н. п. кантар, біе Bfunomage, libra quae pondo exhibet.

фур, т. (у Славонији) vide курдељ. Фурање, n. vide [2] бацање.

Фурати, фӯрам, v. impf. vide [2] бацати [1]. Фурир, фурира, m. (у војв.) ber Gourier, scriba militaris: Ил' фурира или официра

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

ха, ba! heu!

X

хабање [абање], п. баš trapaziren (без Rođes),
detritio panni.

хабат, m. (у Дубр.) tti, ebulum. [vide апта].
хабати [абати], бам, v. impf. н. п. хаљину,
- abtragen, ftrapaziren, detero pannum.
хабер* [абер], m. 1) Ravit, nuncius, cf. |
глас [2]: Синоћ мени кара хабер дође, Кара
хабер, а у кара доба 2) нема (за то)
ни хабера, т. ј. није му ни бриге: А за кулу
ни хабера нема
хабердак [абердак], хабердака, т.
хабердар [абердар], ердара, m.
хаберник [аберник], хаберника, т.
хаберњача [аберњача], f.

-

tentaufs, fundus sclopeti. [vide 2] огњиште, cf. торна.

хазнадар[*], хазнадара, [азнадар] m. (voc. xiзнадаре), бег Bahlmeifter, quaestor. хазнадарев [азнадарев], а, о, без Balmeifter3, хазнадаров [азнадаров], quaestoris. хазнадарче [азнадарче], чета, m. ein junger Balmeifter, quaestor juvenis: И бабино младо хазнадарче

хазна-одаја* [азна-одаја], f. біе daşfammer,
aerarium, cf. [vide] ризница: И остави у
азна-одају

т. ј. топ
или пуш- | хазур* [азур], indecl. vide спреман, готов,
ка (што оправан: Хазур кола без точкова. Хазур
ce Mehe пушка без кремена.

на глас), bie gärmfanone, tormentum tumul- | tum nuntians [vide гласник 2]: И припали топа хабердака - Па он меће пушку хабердара - Те избаци пушку хаберника хаброноша [аброноша], m. ber Bojtenträger, famigerator. [vide стокућанин]. Хавала[*], f. vide Авала.

хазурала" [азурала]! auf! agite! спремајте се: Хазурала, кита и сватови

хаинство, п. [хаин, * невјеран човјек, издајица]: Ти не купи свате по хаинству, Но покупи свате по делијнству, По ођелу и добру оружју, Оџаклије и оџаковиће, А

све суврст од двадест година

хаван* [аван], m, ber Mörjer, mortarium. [cf. | хаир* [аир], m. 1) vide задужбина: Па һу ступа 1].

Хавлија* [авлија 2], f. велика бијела махрама
(хавлимахрама) што се завјешају дје-
војке кад се удају, ber Brautier, flammeum.
хавли-махрама* [авли-махрама], f. vide хавлија. |
хадум* [адум].
m. ohne Geschlechts-
хадумац [адумац], ўмца, theile, expers puden-
dorum.

хадумица [адумица], f. Grauenzimmer ofne voll
fommene Bejchlechtstheile, mulier expers puden-
dorum.

хазна [азна], f. 1) bie Caffe, aerarium, pесиnia: Дај ти мене азну и џебану 2) (у Ц. г.) курјук у пушке, бer Boбен без lin

њему хаир учинити 2) хаир! nеіn, non [vide нe 1]; daher aus 1 und 2 das Wortspiel: А. (н. п.) Јеси ли га виђео? - Б. Хаир. - А. Хаир је на Вишеграду ћуприја. хаирала* [аирала]? wie? was it? quid ita 1 које добро [vide 1 добро 2]: Хаирала, кукавицо сиња? Што си тако рано долећела? хайрли* [аирли]! glüdlich, prospere, cf. [vide] срећно: Да Бог даде, хаирли ти било хайрџија [(аирџија)*], m. (у Ц. г.) ваља да онај који чини хаир (задужбину): Хаирџије нити шићарџије

1. Хај, m. Паштровски пуст град близу Жељезнице, сад под Турцима. [cf. Неха]].

2. Хај [а]]! Боlla! heus!

хајање [ајање], n. baš Befümmern um etmas, cura. хајат[*], хајата, (cf. ајат, вајат), т. біе Rammer, cella. cf. [vide] клијет [3 и 4]. Хајати [ајати], јем, v. impf. за кога или за што, fid) fümmern, curo, cf. [vide] марити: Ил' не чујеш ил' не хајеш за ме И рећи ће да не хајем зањга, А ја хајем и душицу дајем хајван,* хајвана, [ајван] т. баз Zhier, animal. [vide] живинче, cf. звјерка. [хајвар", хајвара, (ајвар) m. посољена икра, Kaviar, ova piscium condita.]

хајдац [ајдац]! bavon! abiit. [cf. 2 алов]. Хајде[*], хајдемо, хајдете, [ајде] gehen wir! (fr. allons), eamus: хајд' одатле! apage: хајде нека буде тако како ти велиш; хајде да идемо. [cf. ходи 2].

хајдук, хајдука, [ајдук] m. 1) ber Štraßenräu=

ber, latro (in diesem Lande weniger abscheulich, ип näher бет Spelbenthume); отишао у хајДуке, er ift ein Räuber geworsen, inter latrones abiit. [cf. пустаија, 2 гуса, гусар 1, усар, усарин]. Народ наш мисли и пјева да су у нас хајдуци постали од Турске силе и неправде. Да речемо да гдјекоји отиде у хајдуке и без невоље, да се наноси хаљина и оружја по својој вољи, или коме да се освети, али је и то цијела истина, да што је год влада Турска боља и човјечнија, то је и хајдука у земљи мање, а што је гора и неправеднија, то их је више, и за то је међу хајдуцима бивало кашто најпоштенијих људи, а у почетку владе Турске јамачно их је било и од прве господе и племића. Истина да многи људи не оду у хајдуке да чине зло, али кад се човјек (особито прост) један пут отпади од људскога друштва и опрости се сваке власти, он почне особито један уз другога и зло чинити; тако и хајдуци чине зло и народу своме, који их према Турцима љуби и жали, али се и данас чини Хајдуку највећа срамота и поруга кад му се рече да је лопов и пржибаба. У стара су времена хајдуци, као што се и у пјесмама ијева, најрадије дочекивали Турке кад носе новце од дације, али је то у наше вријеме слабо бивало, него дочекују трговце и друге путнике, а кашто ударе и на кућу коме, за кога мисле да има новаца или лијепа руха и оружја, те га похарају. Кад коме ударе на кућу, па не нађу новаца, а мисле да их има, они га уцијене па му одведу сина или брата, и воде га са собом докле им год он уцјену не однесе. Прави хајдук неће никад убити човјека који му ништа не чини, већ ако да га наговори какав пријатељ или јатак. Макар била и само два хајдука, опет се зна који је од њих двојице харамбаша (старјешина). Хајдуци љети живе по шуми и долазе јатацима те се хране, н. п. дођу коме на вечеру па им онај да што те понесу у

торбама што ће јести до сјутра на вече; а кашто их јатак намјести гдје у шуми на им носи и ручак и ужину. Кад дође зима, ови се растану и отиду сваки своме каком при

јатељу на зимовник, али најприје уговоре кад ће се на прољеће и гдје састати. На зимовницима гдјекоји леже дању по подрумима или по другијем зградама, а ноћу се часте и пјевају уз гусле, а гдјекоји преообучени у просте хаљине чувају стоку као слуге. Ако који у одређено вријеме на рочиште не би дошао, друштво иде те га тражи, па ако би се догодило да јатак хајдука на зимовнику изда или убије, то сваки хајдуци гледају да освете макар и послије педесет година. Хајдуци у наше вријеме у Србији носили су највише чохане плаветне чакшире, доље на ногама чарапе и опанке, горе чохане ђечерме и копоран, гдјекоји и доламу зелену или плаветну, а поврх свега куповни гуњ; на глави или ћелепоше или фесове или свилене капе кићенке, од којијех су свилене ките висиле с једне стране низ прси, и које је осим њих слабо ко носио; врло су радо носили на прсима сребрне токе, а који их нијесу могли набавити, они су мјесто њих пришивали сребрне крупне новце; од оружја имали су дугу пушку и по двије мале и велики нож. У Србији је за владе Турске готово у свакој кнежини био по један буљубаша (Турчин) са неколико пандура (међу којима је било и Срба и Турака), који су гонили хајдуке, а кашто кад би се хајдука много појавило и стали би често убијати и отимати, подизали су Турци и народ сав у потјеру, и премда су их гдјекоји људи у друштву тјерали и тражили а код кућа их по зградама и по шумама крили, опет се је кашто догађало да су их хватали и убијали: кога убију ономе пандури осијеку главу и однесу је у град, те се на коцу метне на беден, а кога Турци жива у руке докопају, опога набију на колац. А кад ни потјера не може ништа да им учини, онда Турци изиђу на тефтиш, т. ј. какав велики старјешина Турски изиђе с подоста момака у народ, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и родбину хајдучку да се траже хајдучки јатаци и да се хватају хајдуци (а осим тефтиша у хајдукову родбину и у жену и дјецу, ако их има, није нико дирао, него су код својијех кућа живљели на миру). Тефтиши су особито бивали послије ратова кад многи људи од страха Турскога побјегну у хајдуке. Кад се хајдук насити хајдуковања или га ко намоли и наговори да га се окани, он се преда, т. ј. поручи кметовима те му изваде од паше бурунтију, и онда опет изиђе међу људе, и послије тога нико му не смије споменути за оно што је хајдукујући учинио. Предани хајдуци послије по

највише бивају пандури, јер су се одучили излазе те људе (понајвише Турке) харају и од рада пољскога; само кнез не може бити убијају, пак се опет враћају к својијем куонај који је био хајдук. Хајдуци држе свој Һама. Тако су се звали и они јунаци нашизакон, посте и моле се Богу као и остали јех пјесама, који су од прије, особито у људи, и кад кога поведу да набију на колац, ХѴІ и ХVII вијеку, излазили из Млетачкога па га Турци понуде да се потурчи, да му приморја, те четовали по Турској крајини. опросте живот, он псује Мухамеда додајући: И Турци имају хајдука, који се зову кесе,па зар послије не ћу умријети ?" Хајдуци џије, али су они коњици и не крију се онако се сви држе за велике јунаке, за то у хај- као Српски, него иду и зло чине јавно. Дуке слабо смије и отићи онај који се у Оваки су хајдуци били и крџалије, као што се не може поуздати. Кад кога ухвате и је казано код ријечи ове. 2) der Gerichtsповеду да набију на колац, понајвише пје- heiduk in Ungern, Sirmien, haiduco, haiducus, вају иза гласа, показујући да не маре за lictor. [cf. пандур 2]. 3) (у Пожешкој живот. И предани је хајдук свагда слобод- нахији) vide натега [1]. нији и отресенији од другијех људи, не да хајдуков, а, о, без хајдук, тоб хајдук. на се никоме, и свак га се прибојава. Ка-| хајдуковање, п. баз Räuberfein, latrocinium. што по два и по три хајдука повежу и по- хајдуковати, дукујем, v. impf. ih bin ein хајдук, харају много више људи; али кашто и они latrocinor.

[ocr errors]

2) augm. v. [х]ајдук.

ударе на чудо гдје се не надају, н. п. за хајдучење, n. verbal. v. хајдучити се. мога времена био је у Троношком прњавору | хајдучија, f. (coll.) біе peibuten, haiduci. неки Михаило Шишо, који је као момак хајдучина, f. 1) баз Räuberhanswerf, latrocinium. ишао кашто уз Троношкога архимандрита Стефана Јовановића, и имао је врло добро и лијепо оружје; неколико хајдука договоре се да му ударе на кућу и оружје узму, али Шишо то дозна и још у који ће дан ударити, те наредивши шешану сакрије се за кућу у грах причаник; кад хајдуци дођу пред кућу, он потегне из шешапе те једнога обори на земљу, па повиче: „хај море, удрите отуда!" хајдуци остали онда прсну куд који и једва се састану послије неколико дана, а Шишо ономе убијеноме осијече главу и однесе Турцима те му даду челенку и бу- хајдучки, ка, ко, räuberich, latronum. рунтију да може оружје носити свуда (и по | хајдуштво, п. bie Räuberei, latrocinium: Од ка варошима). Тако из народнијех пјесама познати Станко Црнобарац кад се 1805 године био одвргао у хајдуке, са шеснаест | друга дочека у Троношкој планини уочи велике Госпође два трговца који су из Звор

хајдучити се, хајдучим се, v. r. impf. fih al Хајдук [tellen, simulo zò хајдук: Он је млађи, за што се хајдучи

хајдучица, f. bie Räuberin, praedatrix. хајдучка трава, f. vide [папрац] спориш. Кад се стрља међу дланима, кажу да је добра на сваку рану; за то се зове и хајДучка што се рањени хајдуци највише њоме лијече.

Ника

Хајдучка Чесма, f. извор код Топчидера (око једнога сахата од Биограда).

смо се дали у хајдуштво - Прођите се врага и хајдуштва

хајђиди [ајђиди]!* berrlich, wunberfhön, praeclarus. cf. ђиди.

хајка [ајка], f. bie Zreibjagó, venatio, qua excitatae a servis ferae, in biviis triviisque a venatoribus excipiuntur: Ни моја хајка, ни моја засједа, т. ј. нијесам започео, не ћу ни расправљати.

носили рубу намастиру да продају; кад хајдуци иза грмова повичу: „предајте се! баците оружје! не гините!“ они то не послушају, него се стану бранити; пошто један од њих погине и другога, који дуге пушке већ није могао напунити него је бацио на земљу, погоди хајдук иза грма у малу пушку за појасом, он с другом малом пушком, коју је у руци држао, потрчи управо на хајдука : „на поље, курво, иза грма!“ | хајкач, хајкача, [ајкач] m. 1) ber Treiber, actor.

па њега из пиштоља посред сриједе; хајдук падне, а он нагне у поток и утече; по том

хајкање [ајкање], п. verbal, v, хајкати. хајкати [ајкати], кам, v. impf. 1) jagen, venor. 2) н. п. свиње, vor fich hertreiben (вичући хај! хај!), ago. 3) н. п. чворке, рефец chen durch den Ruf [h]aj, abigo voce [h]aj!

2) Treiber (auf einer Treibjagd), qui excitat feras.

[ајкача], f. (у Сријему) біе фјеnpeit= [e, scutica major: Стрпа мене у врећу Па он узе хајкачу

хајдуци чујући да изокола црквари гдјешто | хајкача
пуцају из пушака и вичу: „хај, море, шта
је то?" побјегну с рубом, а свога мртва
друга оставе; трговац пак онај, коме је било
име Илија, врати се из потока, те хајдуку
осијече главу, па је однесе Турцима те и
њему даду челенку и бурунтију као и Шишу.
У Босни и у Херцеговини хајдуци се зову
и Црногорци и њихови ускоци, који одонуд

хајкнути [ајкнути], нём, v. impf. auftreiben, excito: Тамо хајкни звјерад из планине хајош, хајоша, [ајош] m. (у војв.) ber Ghiff= fnet, helciarius. cf. лађар.

хајошки [ајошки], ка, ко, фiffstnet, hel

ciariorum.

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

халав, а, о, (у Дубр.) [mmußig, sordidus. [vide]
прљав, cf. гнусан.

халал,* халала, [алал] m. vide благослов: дао
ми је с халалом; што човјек с правдом
стече, то му је халал; да му је халал!
халалити, халалим, [алалити] v. pf. vide [cf.]
опростити [3], благословити [2]. Кад који што
купи од кога, а он каже: "Халали, брате.“
А онај му одговори: „Да ти је халал;" Је-
дан другом крвцу халалише
халаљивање [алаљивање], п. баз Šeguen, be-
nedictio.

халаљивати, халаљујем, [алаљивати] v. impf.
jegnen, benedico

кле ће трчати халку, па станувши све по два и два у ред отиду по свога старјешину, који се зове maestro de campo: кад се овако пође, напријед иду халкарски момци, за њима један пјешице са округлијем штитом на прсима, а поред њега са сваке стране по један носећи уз прси у руци буздован, а за овијема се води пакићен и с кубурама и сабљом наоружан коњ. Старјешина узјахавши па коња, намјести се са својијем ађутантима, који поред њега јашу с голијем сабљама у рукама, и у ономе истоме реду као што су дошли одведе халкаре на биљегу, одакле они један по један трчећи на коњу погађају копљем у халку. Кажу да је ова игра ондје постала 1717 године, пошто су Турци разбијени и оданде истјерани. халкар, халкара, m. cf. халка 2. халкарски, ка, ко, cf. халка 2. халуга [алуга], f. (у Ц. г. и по околинама) vide провалија: Док уљезе низ халуге тврде 2) (у Бачк. у Лици) vide коров, тра

вуљина. хаља, f. 1) (у Хрв. око Оточца) женска хаљина кратка и без рукава. 2) (око Спљета) мушка дугачка плава хаљина, по којој се не опасује, Irt Männer- uns Grauenrod, chlamidis genus.

халан, у загонеци: Халан јаше на халану, хам му је кита до копита (ован). халах,* m. (у Босни у Срба Турског закона) хаљак, хаљка, [аљак] m. (у Сињу) кратак гуњ, vide Бог: Не изједини, Халаху, крста! који није нашаран (а који је нашаран онај халва* [алва], f. 1) eine Relipeije (von Beizen се зове копоран; дугачки пак гуњ зове се mehl, Schmalz und Honig), cibi genus. 2) oд хаљина), eine Irt furjen Mantels, pallii genus. ораха, која се продаје. - 3) cf. прстен [3]. | хаљетак [аљетак], тка, m. ein Meibunge[tud, Kleidungsstück, халвалук* [алвалук], т. баз Zrintgels (auf халва),

од

vestis.

was man Reugefleibeten abforbert, cor ollarium, хаљетина [аљетина], f. augm. v. хаљина. manusculum: дај халвалук (jagt man wie in | хаљина [аљина], f. (pl. gen. хаљина) 1) у СрDesterreich: den Schneider auszwicken) [сf. а.лдумашче]: Здрава била, Ајко Атлагића, Здрава била и гаће дерала, А и мени алвалука

Дала

халвација" (халвација) [алвација], m. palmahänoler, qui vendit халва.

бији се од прије звала хаљина од бијела сукна као гуњ, и то била мушка или женCka, Art Oberkleid mit Aermeln, chlamidis genus. [vide гуњ]. cf. бјелача. 2) ein Kleid, vestis. [cf. дреха, риза 1]. хаљинак [аљинак], нка, m. (у Котору) һур.

. хаљина 1.

хаљинац [аљинац], нца, m. (у Лици) vide [г] хаљина 1.

халка [алка], * f. 1) гвозден колут, ein eijerner Ring, 3. 3. Shürring, Gejjel, annulus, cf. [звекир 1,] биочуг: Ко то куца халком на вратима? - 2) (у Сињу) игра у којој млади хаљине, хаљина, [аљине] f. pl. 1) баз Semand, момци трчећи на коњма погађају копљем у vestimenta. 2) das Bettgewand, stragula. халку, која је особито за то начињена, и хаљиница [аљиница], f. dim. v. хаљина. то се каже трчати халку. Неколико момака | хаљка [аљка], f. vide [гуњ] хаљина: Хаљку обученијех у народне своје хаљине (чакшире на батаљку; Хаљку стере на зелену траву — око растрижи везене златом, јечерма с или хам, у загонеци, cf. халан. цима или токама, преко ње првен појас; хамајлија [амајлија],* f. 1) запис или чипи а по њој долама (плаветна или од какве | какве, што се носе уза се, н. п. хамајлија друге боје) са сребрнијем пуцима и шемше- од пушке, од главобоље, од грознице и т. тима и остраг са шеритима и китама, на A., der Talisman, signum magicum. [vide зaглави у врху шири калпак од видре или каке пис 1]. 2) она кесица или кутијца што Друге фине коже с бијелом перјаницом) и се у њој носи запис, баз Zališman-Rājtchen, са окованом сабљом усједну на добре, и што capsula servando signo magico: Сарајлије је могуће љепше накићене коње, на којима златне хамајлије, Што ђевојке носе у њеспријед и кубуре висе, па носећи сваки ко- Дрима 3) (у Уж. н.) eine Xrt Wpfel, mali пље у десној руци, скупе се на мјесту ода- genus [pirus malus L. var.].

хамајлијца [амајлијца], f. dim. v. хамајлија. | 1.хӑран, а, о, (у Дубр.) abgetragen, abgenukt, хамам,* хамама, [амам] т. баз Забђанз, Вабе- tritus. zimmer, balneum.

хамамџик [амамџик],* m. dim. v. хамам. Хамамџик има у свакој Турској соби (гдје спавају људи са женама) за пећи.

хан,* хана, [ан] m. ber han, deverticulum. [vide гостионица].

хандрача, f. (у Дубр.) vide шума [1]. cf. андрак.

Хански [ански], ка, ко, н. п. врата, без банз, deversorii.

ханцар[*], хандара, [анцар] m. велики нож, бег anjar, cultes major, cf. јатаган: Па потрже злаћена анџара

2. харан, рна, рно, (харий, на, но) (у Дубр.) bantbar, gratus. cf. захвалан.

харар,* харара, [арар] m. врећа од костриjeтn, ein Sack von Ziegenwolle, saccus e lana caprina. cf. [vide] врећа.

харарина [арарина], f. augm. v. харар: Погледајде, харарино моја, Што ти чини болесница твоја.

1 харач,* харача, [1 арач] т. біе Ropffteuer, tributum, exactio capitum. [vide главарина]. Харач се плаћа (у Турскоме царству) цару од мушкијех глава почевши од седам година па до смрти.

ханџија [(анција)*], m. ber hаnwirth, dominus | 2 харач, * харча, [2 арач] т. біе Mušlage, exdeversorii. pensa. cf. [vide] трошак.

ханџијин [анџијин], а, о, без Chamwirthes, do-|хараҹлија [араҹлија],* m. ber Hopffteuer-inneh mini deversorii. mer, exactor tributi.

ханџијнски [анџијнски], ка, ко, Birthś», do- харӑчлијин [араҹлијин], а, о, без хараҹлија, ханџијски [анџијски], √ mini deversorii. exactoris tributi.

exactorum tributi.

хапе [апс],* m. [1)] бer Xrreft, custodia [vide| харачлијнски [арачлијнски], ка, ко, ber opfзатвор 1]: у хаису човјек; метнули га у хараҹлијски [арачлијски], S steuer-Einnehmer, хаис. [- 2) vide хапсана]. Хапсана [апсана],* f. ber Irreft, bаѕ Wrre[thaus, custodia. [cf. хапе (апс) 2, ариште, бухара (буара), бутурница].

хапсеник [апсеник], m. ber Irreftant, captivus, qui in custodia est. [cf ариштанац]. хапсенички [апсенички], ка, ко, Wrreftanten-, captivorum.

хапсити [апсити], сим, v. impf. arretiren, ver= baften, in custodiam mitto.

харбија [арбија],* f. шипка (дрвена или гвоз-
дена), што се набија њом мала пушка, кад
се пуни, бer Cabe[tod, bacillus adigendae glandi
plumbeae.

Харват, Харвата, m. у пјесми мјесто Хрват:
Ја ћу узет тридесет Харватах
харешли[*] (шишана) [лакат дуга]: И довати
харешли шишану

харзлак,* т.: Сваки носи по двадест пушака,
Све на један харзлак изгоњене

хапшење [апшење], п. баз Wrretiren, custodia. хâp[*], m. (loc. хáру) 1) бer Bferbe[tall, stabulum | харлина, f. (у Дубр.) eine Wrt Bflange, herbae equorum, cf. [vide] коњушница [1]: Добре genus [galega L.?].

коње у топле подруме, А сватове на нове | харност, харности, f. (у Дубр.) біе Dantbarfeit, харове - 2) (у Ц. г.) ber of, aedes, [vide] gratus animus. cf. захвалност.

књига 4, карта 2, һаге]: Па узима дивит и хартију

двор [1], cf. конак, ахар: Пију вино аге | хартија [артија], f. баз Вapier, charta [cf. од Никшића На бијелом хару Мушовића харам,* харама, [арам] m. [vide] проклество (баз Begentheil v. халал), Glud! male vertat: харам ти била со и хљеб, што си изјео код мене!

харамбаша [арамбаша],* m. поглавица хајдучки, der Räuberhauptmann, dux latronum. харамбашин [арамбашин], а, о, без Häuberhaupt= mannes, ducis latronum.

харамбашовање [арамбашовање], т. баз харамбаша-fein, imperium latronum. харамбашовати [арамбашовати], шујем, v. impf. харамбаша-fein, imperito latronibus. харамија [арамија],* m. ber Räuber, Dieb, fur,

хартијетина [артијетина], [ f. augm. v. xap-
хартијешина [артијешина], √ тија.
хартијца [артијца], f. dim. v. хартија.
харчалија [(арчалија)*], f. пушка, von großет
Roliber, telum majus: А пушка је моја хар-
чалија: У пушци је дванаест сачама, Свака
сачма од дванаест драма, А у зрну пуно
седамнаест А пусница пушка харчалија,
До рамена откиде му главу, Не би сабља
љевше порубила

харчење [арчење], п. баз Berzchren, Berbrauchen,
consumtio, absumtio.

latro (mit nieberträchtigem Rebenbegriff, wäbreno | хӑрчити [арчити], чім, v. impf. verbraumen, der xajдук ihn nicht hat). absumo. [ef. 2 харач].

харамити, харамим, (cf. арамити) v. pf. perflu= |харчити се [арчити се], чим се, v. r. impf.

chen, exsecror. [cf. xapaм]. харамљивање [арамљивање], п. баз Berlumen,

exsecratio.

харамљивати, харамљујем, [арамљивати] v. impf. verfluchen, exsecror.

fich in Untoften jeßen, expensas facio. харчљив [арчљив], а, о, verwenberich, prodigus. Xàc [Ac], m. eine Gegend im Süden Serbiens, nom. propr. regionis. Хас је негдје око Гусиња [кнежина низ ријеку Лим близу Бе

« PreviousContinue »