Page images
PDF
EPUB

рана]: И покупи Хаса и Гусиња А слуга му цркву Шудикову У ономе Хасу гизда

воме

рити у хашу, ableuguen, infitior: Док је хаша, дотле кућа наша. cf. [vide] бах [1]. Хашање [ашање], n. baš bleugnen, infitiatio. [vide 1 башење 3].

хашати [ашати], шам, v. impf. ablenguen, infitior. cf. [vide] башити [2].

хасаба [*], f. (у Ц. г.) што женско из очине куће не може наслиједити, као н. п. кућа, гумно, зграда (градина), појата, и т. д. [vide стежер]. хасна [(асна)*], f. (у војв.) ber Ruben, Sewinn, |хашење [ашење], п. баз Zengnen, negatio. [vide utilitas. [vide] корист, cf. вајда.

1 башење 3].

ти 2] хашати.

хаснити [аснити], ним, v. impf, nußen, prosum. | хашити [ашити], шим, v. impf. vide [башиcf. [vide] помоћи.

-

2)

3) der Danf, gra

хаснити се [аснити се], ним се, v. [r.] pf.ge= | хвала [вала, фала], f. 1) баз Cob, laus.
winnen, lucror. cf. [vide] помоћи се.
хасновит [асновит], а, о, nüßlidh, utilis. cf. [vide]

користан.

1. хатар [1 атар], m. (у војв.) ба Sebiet, ager, fines.

das Loben, Rühmen, laus. tiae: хвала на конаку ! хвала, брате! хвала ти на части! Хвала тебе на твојој здравици, Ал нехвала на такој бесједи хвалилац, лиоца, m. ber Ber, jactator, cf. [хвалџија (валџија),] хвалиша: Не боји се лисица вечерњега хвалиоца, него јутрењега раниоца.

хвалити, хвалим, [валити, фалити] v. impf. loben, rühmen, laudo.

2. хатар [(2 атар)*], m. vide хатер. хатарџија [(атарџија)*], m. који ради по хатеру: Хатарџија ће највише бити у паклу (т. . који не раде по правди, него по хатару). | хатер [атер],* m. ber Sefallen, gratia, gratificatio [ef. 2 хатар (атар), хајтер (ајтер)]: суди | хвалити се, хвалим се, [валити се] v. r. impf. по хатеру; не могу му кварити хатера. sich loben, rühmen, prahlen, se laudare: Ko ce хатеров [атеров], а, о, іn sem Sprißworte: Ха

хвали, сам се квари.

терова кућа у потоку, једва јој се шљеме | хвалиша, m. ber Brahler, jactator: У хвалише свашта више. cf. [vide] хвалилац.

види.

хачик* [— ачик*], као отворено, frei, offen, | хвалџија [валџија], m. vide хвалиша. patens: Он изиђе на гору Петрову, Отклено | хваљен Исус! говоре кршћани кад се састану је хачик погледати, Погледати у Турску мјесто: помози Бог! Sclobt fei Sefus! И на Удбину то се одговара у Славонији: Навик амин! а у Далмацији: Вазда и Марија.

хари [аци],* m. der Pilger (Christ der in JeХаџија [аџија],* rufalem, ober Zürfe ber in Meffa | хваљење [ваљење], n. baš Roben, laudatio. gewejen ijt), peregrinus religionis ergo. [vide хват [ват, фат], m. (Іос. хвáту) біс lafter, deпоклоник]. Који Хришћанин отиде на Јеру- cempeda.

салим а Турчин на Меку, онај се послије | хватанија [ватанија], f. (у Барањи) vide везове и пише лаџија док је жив: пред кр

занија.

штено име додаје хаџи, н. п. Хаџи-Про-|хватање [ватање, фатање], п. баз řangen, capДан, Хаџи-Осман; а кад се крштено не tatio. говори, онда се каже хаџија: Док погубим до два игумана: Хами-Беру и Хаџи-Рувима Кад лаџије полазе на Бабу Кад се жени Ришњанин хаџија хаџијин [аџијин], а, о, без раóji, peregrini religionis ergo.

Хаџијница [аџијница], f. bіе уrau eines рабфі, uxor peregrinatoris religiosi.

хватати [ватати, фатати], там, v. impf. fangen, capto. [cf. хитати (итати) 3, фитати]. хватати [ватати] се, там се, v. r. impf. н. п. у коло, fafjen, prehendo. cf. ухватити се. |хватити [ватити, фатити], тим, v. pf. ergreifen, prehendo: Хвати кују, рејо!

хватити [ватити, фатити] се, тим се, ѵ. г. pf. брда, посла, бazufommen, ingredior, aggredior. Хаџијнски [аџијнски], ка, ко, аõýi, pere-|хватљика [ватљика], f. cin chcit pols, pars Хаџијски [аџијски], ( grinatoris religiosi.

ligni secta.

Хаџијћи [Аџијћи], m. pl. некако мјесто: Са хвоја, f. (у Дубр.) vide грана [1].

[blocks in formation]

хаџинуснун[*], т. који се зове хаџија а није, | хелбетена [(елбетена)*], да ако, vide да 7. од ирилике као хаџинедомак.

it.

Хаџилук [аџилук],* т. біе Bilgerjaft, Bilgerreife,
peregrinatio religionis ergo: отишао на га-
Џилук; био на хаџилуку.
Хаџинедомак [апинедомак], m. (fomijh) ein
ger, der aber nicht bis an das Ziel seiner Wall-
fabrt gegangen, peregrinator sacer imperfec-
tus, mendax. [cf. хаџикускун].
хацо [аро], m. hyp. v. хаџија.
хаша [аша],* f. 1) vide абајлија.

хељда [*], f. cf. [vide] ељда.
[хем,* vide ем.]

хеман [еман],* m. vide [2]àман.
хемшерија [емшерија],* m. vide земљак.
хемшеријин [емшеријин], а, о, lanòšmännijф.
popularis.

хемшо [емшо], m. hyp. v. хемшерија.
Хендек* [ендек, јендек 1], m. ber Sraben, fossa.
[vide прокоп 1].

2) уда- Хера [Ера], m. (ист.) vide Херо.

Хёрак [Ерак], m. Mannšname, nomen viri: Ни куди Херака, ни хвали Петака: оба су брата једнака.

хергела [ергела],* f. баз Beftütt, equaria. (Херин (Ерин), а, о, без Хера, той Хера.] Херкиња [Еркиња], f. vide Херцеговка. Херо [Еро], m. vide Херцеговац. [cf. Хера]. хордглав [ероглав], а, о, [vide разрок]. хероглавац, хердглавца, [јероглавац] m. [човјек разрок].

Хёрски [ерски], ка, ко, vide Херцеговачки. Херцеговац [Ерцеговац], овца, m. ein Sperzego wer, hercegoviensis.

Херцеговачки [ерцеговачки], ка, ко, berzego misch, hercegoviensis. Херцеговина [Ерцеговина], f. біе Merzegovina, Hercegovina, ducatus S. Sabbae: Херцеговина сав свијет насели, а себе не расели. Херцеговка [Ерцеговка], f. bіе Merzegowinerin, mulier e ducatu S. Sabbae.

Херцеговче [Ерцеговче], чета, п. ber junge Sperjegominer, puer e ducatu S. Sabbae: Није оно момче Херцеговче

Херцег [Ерцег] Стјепан, m. (ст.) Derzog Stephan, Dux Stephanus: Маче војску Херцеже Стјепане

хесап,* хесапа, [ecan] m. vide рачун 1. хесапити, хесацим, [есапити, есабити], v. impf. 1) vide рачунити. 2) meinen, bafiür halten, existimo, [vide] цијенити [3], cf. мислити: ја хесалим да је тако. 3) ahten, curo [vide поштовати]: Како јунак пушку не ле

[ocr errors]

-

[blocks in formation]

хиљада [иљада], f. (pl. gen. хиљада) Ханспб, mille. cf. [vide] тисућа.

[ocr errors]

хиљађење [иљађење], п. баз Bermehren ju Zaujenben, incrementum miliarium.

химба, f. (по зап. кр.) vide пријевара [1]. химбен, а, о, betrügerijd, fraudulentus. [vide] лажан, cf. лажљив, пријеваран.

хира, f. (у Ц. г.) слатка сурутка, баš Räjewaffer, serum lactis.

хйска, f. (у Ц. г.) vide фиска: Учинише хиску и весеље

хит, m. (у Хрв.) vide хитац.

хитан [итан], тна, тно, н. п. посао, prejjant, bringens, eilig, urgens, necessarius. хитање [итање], п. 1) vide [2] бацање. - 2) баš Cilen, festinatio. 3) das Greifen, prehensio. хитар [итар], тра, тро, фпей, velox. [cf. вришак (фришак) 2, обртан, окретан, хитрен (итрен); жустар].

--

хитати [итати], хйтам, v. impf. 1) vide [2] бацати [1]. - 2) eilen, festino. [cf. хитјети (итјети); брзати 2, прешити, журити се, наглити]. 3) (у Дубр.) greifen, prehendo. cf. [vide] хватати.

хитати се, там сe, v. r. impf. (у Дубр.) grei= fen, prehendo: Чоек се у невољи хита дрвља

и камења.

хитац, хйца, [(итац) cf. хит] 1) на један хитац, auf einmal, im Nu, repente. 2) један хитац барута, т.ј. онолико колико се пушка може напунити само један пут, cin Shuß Bulver, portio singula pulveris pyrii. [cf. метањ, набој 3].

хитети [итети], там, (ист.) vide хитјети. хитимице [итимице], 1) [ubernò, jactu, cf. [vide] врзимице: Он се хити добре хити2) хитно, flüchtig, properatim 1.хитити, тим, (зап.) vide хитјети. [vide брзо 1]: Хитимице књигу проучио

мице

хитјети, хитим, [итјети] v. impf. (југоз.) eilen, 2. хитити [итити], тим, vide бацити [1]. festino. [vide хитати 2].

Хитлен [итлен], а, о, (у војв.) eilfertig, pro

perus.

[хитно, adv. vide брзо 1; види s. v. спрешно и хитимице 2.] хитња [итња], f. bie Gile, festinatio [cf. хитост [итост], дотуга; наглост; преша]: хитошт [итошт], Хитња је ђаволски посао; у хитошти; У хитошти мача повадио хитрен [итрен], а, о, vide хитар. хитрина [итрина], f. біе фnelligfeit, velocitas. [cf. хитрост (итрост)].

хитропреља, f. фnellipinnerin, cita netrix: У другоме Јана хитропреља

хитрост, хитрости, [итрост] f. vide хитрина. хиљадар [иљадар], m. einer ber Zaujenbe bejigt, хићење [ићење], п. bas Silen, festinatio. homo mille numorum (dives). [vide тисутњик]. хићети, хитим, [ићети] (јуж.) vide хитјети. хиљадити [иљадити] се, димо се, v. r. impf. | хлад [лад], m. (loc. хладу) ber (fühle) chatten, н. п. овце, vertaujensjachen, auf taujens anwah= umbra; fig. сједи у хладу, т. ј. у хапсу. fen, augeri millies: Трипут му се хиљадиле | хладак, хлатка, [ладак] т. һур. . хлад. хладан [ладан], дна, дно, (хладий, на, но) 1) fühl, refrigeratus. - 2) falt, frigidus.

овце

хиљадица [иљадица], f. dim. v. хиљада.

хладенац (с. кладенац), ёнца, m. (у Боци) vide | хлибар [либар], m. (зап.) vide хљебар. студенац, извор: Наведох воду са три хлибарев [либарев], а, о, (зап.) vide хљебарев. хладенца хлибаров [либаров], а, о, (зап.) vide хљебаров. хладити, хладим, [ладити] v. impf. fühlen, re-хлибац, хлипца, [либац] m. (зан.) vide хљебац. frigero.

1. хладник, хладника, [1 ладник] m. (око Ибра)
ber Sonnenfirm, umbella. [vide штит 2].
2. хладник [2 ладник], m. Sauberbütte, casa fron-
dea.

хладноков [ладноков], m. (Haltj mieb) ein himpf.
wort für einen Schmied, convicium in fabrum
ferrarium. cf. студенклеп.

хладноћа [ладноћа], f. bie Rälte, frigus. хладњача [ладњача], f. vide луковача.

хлибий [либни], на, но, (зап.) vide хљебни. хлібница [либница], f. (зап.) vide хљебница. хлибождер [либождер], m. (зап.) vide хљебождер.

хлипчић [липчић], m. (зап.) vide хљепчић. хлёб [љеб], m. (јуж.) 1) baš Brot, panis. [cf. крух (кру, крув)]. - 2) pl. хљебови, ber Saib Brot, panis. [cf. хљебац (лебац) 2, глава 7]. хљебан [љебан], бна, бно, [јуж.] н. п. мјесто, т.ј. гдје има доста хљеба, brotreich, pane abundans.

хладнети [ладнети], (ист.) дним, v. impf. | хљебар [љебар], m. (јуж.) ber Brotbäder, pistor. хладнити [ладнити], (зап.) falt werben, fri- [cf. вурунџија (фурунџија)2, пекар, пећар, пишерџија].

хладнети [ладњети], (јуж.)) gesco.

хладовање [ладовање], п. біe Érhoblung, aurae | хљебара [љебара], f. [(јуж.) 1)] біе Brotfammer, captatio. cella penaria. cf. хљебница [1. мадара].

[ocr errors]

2) vide кохладовати, хладујем, [ладовати] v. impf. (у Дубр.) im hatten fich erhohlen, frifhe guft хљебарев [љебарев], а, о, (јуж.) без Bäders, pi[фöpfen, auram captare, per umbras incedere: | хљебаров [љебаров], storis: Далеко је хљебиСоко лети преко Сарајева, Тражи хлада гдје һе хладовати

хладовина [ладовина], f. і Äühle, frigus (umbrae, silvae).

хладолеж (хладолеж), [ладолеж], m. 1) біе Зани-
winbe, convolvulus sepium [L.]. - 2) човјек
који не ради радо, него хоће да лежи у
хладу.

хламан [лађан], а, о, dim, v. хладан.
хлађење [лађење], п. баз ün, refrigeratio. |
хламина, f. (у Дубр.) ber Bantoffel, crepida.
хлапимуха [лапимуха], m. каже се човјеку вје-
трењаку, који много ланда језиком (и мисли
се на иса кад хвата мухе ?), баз Platfomaul,
garritor.

рова кућа (кажу дјеци кад често ишту хљеба). хљебац, хљёнца, [љебац] m. (јуж.) 1) (у Србији, у Босни и Херцеговини, dim. v. хљеб, н. п. да ти да мајка хљсица (говоре жене дјеци). - 2) (лебац) (у војв.) ber in Brot н. п. по што је овај хљебац? велики хъсбац и т. д. (и слабо се говори у коме другом падежу осим именителнога и винителног). [vide хлеб 2].

хлёбий [љебни], на, но, (јуж.) Brot, panis. [cf. крушни].

хљебница [љебница], f. (у Ц. г.) 1) гдје хљеб стоји, vide хљебара [1]. - 2) гдје хљеба доста има, н. п. земља, brotreich, pane abundans. хљебождер [љебождер], m. (јуж.) ber Brotfreffer. panis consumptor: имам у кући доста хљебождера.

хлапити [лапити], пим, | v. pf. schnappen, capto. хлапнути [лапнути], нем, хлаптање [лаптање], n. baš lampampen без хљёпчић, m. dim. v. хљеб 2. unbe, ber etmas Glüjjigeš ißt, manducatio | хмељ, хмеља, [мељ] m. ber opfen, humulus lu

canina.

хлаптати, хлапьем, [лаптати] v. impf. foam-
pampen, manduco (more canis).
хлача [лача], f. (у Сењу) vide чарапа.
хлаче, хлача, [лаче] f. pl. (у Славонији) vide
чакшире [1].

pulus Linn.

[blocks in formation]

ход, хода, [1 од] m. (loc. ходу) ber Sang, inces

хлёб [леб], m. (ист.) vide хљеб. хлебан [лебан], бна, бно, (ист.) vide хљебан. sus: познајем га по ходу. Овај коњ има добар хлебар [лебар], m. (ист.) vide хљебар. ход. Добре ходе! (рече се у Црној гори). хлебара [лебара], f. (ист.) vide хљебара. ходање [одање], п. баз Špaziren, ambulatio. хлебарев [лебарев], а, о, (ист.) vide хљебарев. ходати, ходам, [одати] v. impf. paziren, ambulo. Хлебаров [лебаров], а, о, (ист.) vide хљебаров. | ходац, хоца, [одац] т. н. п. коњ, или човјек, хлебац, хлёпца, [лебац] (ист.) vide хљебац. хлёбии [лебни], на, но, (ист.) vide хљебни. хлебница [хљебница], f. (ист.) vide хљебница. хлебождер [лебождер], m. (ист.) vide хљебождер.

хленчић [лепчић], m. (ист.) vide хљенчић. хлиб [либ], m. (зап.) vide хљеб.

хлибан [либан], бна, бно, (зап.) vide хљебан.

der gut gehen kann, pedibus celer. ходи, ходите, [оди, одите] 1) fomm her, fomint her, veni, venite, adeste. 2) laßt uns, cf. Хајде: Веһ ходите да ми побјегнемо A Ви ходите да их дијелимо ходилица [одилица], f. bie geht, quae it (vagula): Ријеч бјеше, брате, ходилица, Она оде од уста до уста Није ријеч свилена

уста до уста

ходитељ, m. у загонеци : Три четири ходитеља, пети шести бодитеља, седми осми поклопиш а девети завртиш (во).

ро)

марама, Да је свијеш па у њедра метнеш,||[1 храбар, бра, m. vide 1 рабар.] Већ је ријеч једна ходилица, Отићи ће од 2 храбар [2 рабар], бра, бро, (храбрӣ, ра, tapfer, fortis. [cf. храбрен (рабрен)]. храбрен [1 рабрен], а, о, (у прим.) vide [2]храбар: Јунак поткива коња храбрена храбрење [рабрење], п. баз Muthmadhen, Ér= ходити, ходим, [одити] v. impf. 1) geђen, in- muthigen, hortatio militum ut bono sint animo. cedo. [cf. ићи (исти, ити) 1]. — 2) weggeђen, храбрити, храбрим, [рабрити] v. impf. anabeo [vide одлазити 2]: Ходи, ђаволе, од feuern, animum addo [cf. слободити]: Србамоје душе! дију око себе храбре

[blocks in formation]

[холба, f. bie lajme, "Dalbe,"lagena; cf. ица.]
холи [оли 3], мјесто хоћеш ли: Давран, ки-
кило, холи се мити? Холи се мити, холи
чешљати Хол ми, душо, вјеру дати
Хол му дати твоје чисто злато, Хол' је
њему дати за љубовцу?

хомо, (у Ц. г.) мјесто ход'мо (ходимо).
хомут [омут], m. н. п. сијена, Sanspoll, mani-
pulus. [cf. омућ].
хондељ, т. (у Конављу)

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

храброст, храбрости, [раброст] f. bie Zapferfeit,

virtus.

хракање [ракање], n. baš Häusperu, screatus. хравати, храчём, [ракати] v. impf. räušpern,

sereo.

хракнути, хракнём, [ракнути] v. pf. räušpern,

excreo.

храм, храма, т, у шаљивој приповијеци, біе Rirdje, aedes sacra. [cf. црква].

храмање [рамање], п. baš Şinten, claudicatio.
храмати, храмљём, [рамати], v. impf. binten,
claudico.

храна [2 рана], f. 1) біе Нађrung, victus. [cf.
запра]. - 2) [Храна] rauenname, nomen
feminae. 3) cf. [vide] златоје.
[Хранисав, m. vide Ранисав.]

rauenhaube, mitrae | хранитељ [ранитељ], m. ber Érnährer, nutritor,
altor: хранитељу мој (кажу волу кад га

ten, caveo.

храњеник [2 рањеник], њеника, m. 1) Зöда ling, alumnus. 2) das Mastschwein, porcus

genus. [cf. финдељ]. хорјатин Горјатин], m. (z@giárns, Bauer) a Ha- милују); Кам, волови, моји хранитељи Iunfe, Špißbube, nebulo: Хорјатине и хор- | хранити, храним, [2 ранити] v. impf. 1) näßren, јатски сине! Тако ли се коњи провађају — alo. 2) bewahren, servo. cf. [vide] чувати. хорјатка [орјатка], f. (chimpfwort) баз weiblidhe | хранити се, храним се, [2 ранити ce] v. r. von хорјатин [cf. хорјаткиња (орјаткиња)]: impf. 1) sich nähren, sustentor. 2) sich hüДа је Имбра хорјатка родила хорјаткиња [орјаткиња], f. vide хорјатка. хорјатски [орјатски], ка, ко, piębuben, nebulonum: Да је Имбро рода хорјатскога хоро [оро], п. (у Црној гори, а и у источнијем крајевима Србије, особито по варошима) vide коло 3: Под њом игра дивно хоро Игра хоро на брег мора Хоташ, м. Жаnnšname, nomen viri. хотимице, abfichtli, consulto. cf. [vide] нахотимце, ( валице.

хотјети, хоћу, (хотио, хотјела) vide хтјети.
Хоћак [оћак], ька, ћко, (у Сријему) willig, prom-
ptus: хоћка је то жена; коњи су му хоћки,
добро вуку.

хоћо, m. berjenige ber will, qui vult, у овој по-
словици: Ако не ће нећо, а оно ће хоћо.
хоћу [oby], ich will, volo, cf. хтјети.
хора* [опа], m. (pl.. gen. хоџа) обрфа (tür-
fifher Seiftlicher), sacerdos turcicus: Хоџа,
камо вакуп? cf. вакуп. Хоџа, не боје те се
дјеца; Вала ни ја дјеце.
хорин [опин], а, о, des Chodicha, sacerdotis

[blocks in formation]

fartilis.

храњеница [рањеница], f. (у војв.) баз Зuht.
mädchen, die Ziehtochter, puella educata in domo
mea. [cf. нахранка (наранка), нахранкиња
(наранкиња)].

храњениче [рањениче], чета, п. т. ј. прасе,
das Mastschwein, porcellus saginatus.
храњење [2 рањење], п. 1) baš Rähren, altio,
nutritio. 2) das Bewahren, servatio.
храпав, а, о, vide рапав.
храпе, храпа, f. pl. vide рапе.
храпоња, m. vide рапоња.

храст, храста, m. vide [2] раст (раста) mit allen
Ableitungen.

хрбат, хрпта (хрбата), [рбат] m. ber Rüđen.
dorsum.

Хрват, Хрвата, [Рват] m. ber Rroate, Croata.
Хрвати [Рвати], m. pl. Rroatien, Croatia [vide
Хрватска]: Па ти зовни у Хрвате равне
Побратима од Хрвата Мату
Хрватица [Рватица], f. Rroatin, Croata mulier.
Хрватска [Рватска], f. adj. &roatien, Croatia.
[cf. Хрвати].

[ocr errors]

хрватски [рватски], ка, ко, froatijd, croaticus. хрваштина [рваштина], f. (у Далм.) вино које

53

није из приморја него изнутра из земље и гдје се састаје Уна и Унац; близу њега које није добро као приморско, Dalmatiner имају зидине од куле истога имена. Wein aus dem Jnnern des Landes, vinum inte- [Xршетина Myjo, m. vide Ржетина муjo.] rioris Dalmatiae a maritimo diversum. хро, хрла, ло, (у Ц. г.) vide вро. cf. хрли. Хргуд, т. планина у Херцеговини близу града | хром [ром], а, о, labm, hintens, claudus. cf. Стоца. [багав, бангав, топаласт, шантав,] цотав.

путу, ber infenbe, claudus. [хромо, m. vide 2 топал.]

хромотиња [ромотиња], f. (у Ц. г.) біе Zahmheit, clauditas.

хрёб, т. (по зап. кр.) vide пањ: Тешко кући | хромац, мца, [ромац] т. крме које охроне на без чоека а огњишту без хреба. хрёк, м. (у Дубр.) Stamm, Strunt, caudex, truncus. [vide] дебло, cf. стабло. хрён, хрена, т. [рен] (у Дубр.) ber Meerrettig, cochlearia armoracea Linn. [1) armoracia rusticana Lam.; 2) göffelfraut, cochlearia macrocarpa W. К.].

хречак, чка, m. (у Дубр.) жилица у дрвета, Wurzelchen, radicula.

хромоћа [ромоћа], f. свињска, біе abmheit, clauditas. cf. хромотиња.

хропац [ропац], пца, т. баз Šterberöheln, extremus spiritus: дошао му хропац. хропитање [ропитање], n. vide хропљење. хрид (cf. рид), f. u. m. (loc. хрúду) (у Дубр.) | хропитати, хропићем, [ропитати]) v. impf. 1) (у ber Željen, rupes [cf. хрида (рида 1)]: Тер се хропити [ропити], пим,

меће низ високе хриди хрида [рида 1], f. vide хрид.

хридина, f. augm. v. хрид.

Хрипавац [рипавац], авца, m. vide рикавац 1.

1 Дубр.) [фнат chen, sterto. 2) röcheln (vom Sterbenden), spiritus interclusus arte meat. хропљење [ропљење], n. verbal. v. хропити. [cf. хропитање].

Хрипање [рипање], n. baš jtarte pujten, tussitio | хропња [ропња], f. 1) (у Дубр.) vide сипња. anhela. 2) Sterberöcheln, spiritus interclusus.

хрипати, хрипам (пљем), [рипати] v. impf. fei | хропотиња [ропотиња], f. vide сипња.

chen, stark husten, tussio.

1. Христа [1 Риста], m. (ист.) vide Христо.

хрт [рт], m. Binshuns, canis vertagus [can. leporarius; cf. бонџа 2].

2 Христа [2 Риста], f. Grauenname, nomen fe-хртина, m. augm. v. xpr. minae. хртица [ртица], f Bins ünsin, vertaga (?). Христан [Ристан], m. Mann name, nomen viri. | хртичин [ртичин], а, о, ber хртица. Христивоје [Ристивоје], m. Mannšname, nomen хотов [ртов], а, о, без Winòpiels, vertagi. viri. хртовођа, m. vide ртовођа.

Христо [Ристо], m. (јуж.) һур. о. Христан. | хрчак, чка, m. [ber Şamfter, cricetus frumen[cf. 1 Христа (Риста)]. tarius Pall.] vide рчак. Христов [Ристов], а, о, Chrifti, Christi: Ми хрче [рче], чета, m. ein junger Binshuno, catuрецимо три ријечи Ристове lus vertagi. христограње, п.: Пак натргај христограње | [хтети, хоћу, (ктети, тети, тенути) (ист.) vide хтјети; види . v. ктети.]

зелено

-

Христос, Христа (Христоса), [Ристос] m. Chri- | хтйти, хоһу, [тити] (зап.) vide хтјети.
tus, Christus. [cf. Исукрст].
Хришћанин [Ришћанин], т. 1) ber Chrift, chri-
stianus. Калуђери зову свакога човјека Хриш-
ћанином (кад му не знаду имена), као и жену
Хришћаницом или Хришћанком. - 2) Србин
Грчкога закона. cf. [1 мутлак, ркаћ;] Крш-
Һанин.

Хришћанинов [Ришћанинов], а, о, без Хриш-
Һанин, christiani.

Хришћаница [Ришћаница], f. eine Chriftin, chri-
stiana. cf. Хришћанин.

Хришћанка [Ришћанка], f. vide Хришћаница. хришћанлук [ришћанлук], m. bie Chriftenheit, populus christianus.

Хришћански (ришћански], ка, ко, rijtim, christianus: И Хришћанску вјеру да испуњаш — хркање, n. verbal. v. хркати се.

хтјети, хоћу, [хотјети, кћети (һети), тјети] v.
impf. (jyro3.) 1) wollen, volo. 2) lieb haben,
ато: добро га хоће (у Дубр.), добро се хоће,
т.ј. пазе се; Намамићу кога хоћу, Нек из-
Дере јеменије; Кога не ку, и већма, Нек
издере и четвере 3) хоће се н. п. за тај
посао много труда, man braußt, eß ift nötbig.
erforberlidh, opus est: Јер сам се скоро вје-
рила Па ми се хоће дарови 4) шта се
хоће? шта ћеш де! maš ift zu thun!
худ, худа, до, (хӳдӣ, да, дӧ, comp. хÿй) [1 уд]
(у Дубр.) [d lecht übel, malus [cf. худан (удан)]:
Јао јадна, худе ти сам среће
худан [удан], дна, дно, vide худ: Моја змијо,
мој худни породе

[ocr errors]

худоба, f. (у Дубр.) 1) Bosheit, malitia. [vide
злоба]. сf. злоћа. - 2) ber öje, Zeufel, di-
abolus [vide ђаво]: Худобо паклена!
хука [ука], f. Befrei, clamor, cf. [vide] вика [1]:
Сва је хука на вука, а иза вука и лисица

хркати се, кам се, ѵ. [r.] impf. (у Ц. г.) као
тискати се, чупати се с киме, ftreiten, rixо. |
хрли, а, 6, (у приморју) vide [вро] врли: хрли
момак, т. ј. добар, јак, здрав.
Хрмањ, мња, m. манастир пуст на сухој међи хукање, n. vide укање.

сита.

« PreviousContinue »