рана]: И покупи Хаса и Гусиња А слуга му цркву Шудикову У ономе Хасу гизда воме рити у хашу, ableuguen, infitior: Док је хаша, дотле кућа наша. cf. [vide] бах [1]. Хашање [ашање], n. baš bleugnen, infitiatio. [vide 1 башење 3]. хашати [ашати], шам, v. impf. ablenguen, infitior. cf. [vide] башити [2]. хасаба [*], f. (у Ц. г.) што женско из очине куће не може наслиједити, као н. п. кућа, гумно, зграда (градина), појата, и т. д. [vide стежер]. хасна [(асна)*], f. (у војв.) ber Ruben, Sewinn, |хашење [ашење], п. баз Zengnen, negatio. [vide utilitas. [vide] корист, cf. вајда. 1 башење 3]. ти 2] хашати. хаснити [аснити], ним, v. impf, nußen, prosum. | хашити [ашити], шим, v. impf. vide [башиcf. [vide] помоћи. - 2) 3) der Danf, gra хаснити се [аснити се], ним се, v. [r.] pf.ge= | хвала [вала, фала], f. 1) баз Cob, laus. користан. 1. хатар [1 атар], m. (у војв.) ба Sebiet, ager, fines. das Loben, Rühmen, laus. tiae: хвала на конаку ! хвала, брате! хвала ти на части! Хвала тебе на твојој здравици, Ал нехвала на такој бесједи хвалилац, лиоца, m. ber Ber, jactator, cf. [хвалџија (валџија),] хвалиша: Не боји се лисица вечерњега хвалиоца, него јутрењега раниоца. хвалити, хвалим, [валити, фалити] v. impf. loben, rühmen, laudo. 2. хатар [(2 атар)*], m. vide хатер. хатарџија [(атарџија)*], m. који ради по хатеру: Хатарџија ће највише бити у паклу (т. . који не раде по правди, него по хатару). | хатер [атер],* m. ber Sefallen, gratia, gratificatio [ef. 2 хатар (атар), хајтер (ајтер)]: суди | хвалити се, хвалим се, [валити се] v. r. impf. по хатеру; не могу му кварити хатера. sich loben, rühmen, prahlen, se laudare: Ko ce хатеров [атеров], а, о, іn sem Sprißworte: Ха хвали, сам се квари. терова кућа у потоку, једва јој се шљеме | хвалиша, m. ber Brahler, jactator: У хвалише свашта више. cf. [vide] хвалилац. види. хачик* [— ачик*], као отворено, frei, offen, | хвалџија [валџија], m. vide хвалиша. patens: Он изиђе на гору Петрову, Отклено | хваљен Исус! говоре кршћани кад се састану је хачик погледати, Погледати у Турску мјесто: помози Бог! Sclobt fei Sefus! И на Удбину то се одговара у Славонији: Навик амин! а у Далмацији: Вазда и Марија. хари [аци],* m. der Pilger (Christ der in JeХаџија [аџија],* rufalem, ober Zürfe ber in Meffa | хваљење [ваљење], n. baš Roben, laudatio. gewejen ijt), peregrinus religionis ergo. [vide хват [ват, фат], m. (Іос. хвáту) біс lafter, deпоклоник]. Који Хришћанин отиде на Јеру- cempeda. салим а Турчин на Меку, онај се послије | хватанија [ватанија], f. (у Барањи) vide везове и пише лаџија док је жив: пред кр занија. штено име додаје хаџи, н. п. Хаџи-Про-|хватање [ватање, фатање], п. баз řangen, capДан, Хаџи-Осман; а кад се крштено не tatio. говори, онда се каже хаџија: Док погубим до два игумана: Хами-Беру и Хаџи-Рувима Кад лаџије полазе на Бабу Кад се жени Ришњанин хаџија хаџијин [аџијин], а, о, без раóji, peregrini religionis ergo. Хаџијница [аџијница], f. bіе уrau eines рабфі, uxor peregrinatoris religiosi. хватати [ватати, фатати], там, v. impf. fangen, capto. [cf. хитати (итати) 3, фитати]. хватати [ватати] се, там се, v. r. impf. н. п. у коло, fafjen, prehendo. cf. ухватити се. |хватити [ватити, фатити], тим, v. pf. ergreifen, prehendo: Хвати кују, рејо! хватити [ватити, фатити] се, тим се, ѵ. г. pf. брда, посла, бazufommen, ingredior, aggredior. Хаџијнски [аџијнски], ка, ко, аõýi, pere-|хватљика [ватљика], f. cin chcit pols, pars Хаџијски [аџијски], ( grinatoris religiosi. ligni secta. Хаџијћи [Аџијћи], m. pl. некако мјесто: Са хвоја, f. (у Дубр.) vide грана [1]. хаџинуснун[*], т. који се зове хаџија а није, | хелбетена [(елбетена)*], да ако, vide да 7. од ирилике као хаџинедомак. it. Хаџилук [аџилук],* т. біе Bilgerjaft, Bilgerreife, хељда [*], f. cf. [vide] ељда. хеман [еман],* m. vide [2]àман. хемшо [емшо], m. hyp. v. хемшерија. 2) уда- Хера [Ера], m. (ист.) vide Херо. Хёрак [Ерак], m. Mannšname, nomen viri: Ни куди Херака, ни хвали Петака: оба су брата једнака. хергела [ергела],* f. баз Beftütt, equaria. (Херин (Ерин), а, о, без Хера, той Хера.] Херкиња [Еркиња], f. vide Херцеговка. Херо [Еро], m. vide Херцеговац. [cf. Хера]. хордглав [ероглав], а, о, [vide разрок]. хероглавац, хердглавца, [јероглавац] m. [човјек разрок]. Хёрски [ерски], ка, ко, vide Херцеговачки. Херцеговац [Ерцеговац], овца, m. ein Sperzego wer, hercegoviensis. Херцеговачки [ерцеговачки], ка, ко, berzego misch, hercegoviensis. Херцеговина [Ерцеговина], f. біе Merzegovina, Hercegovina, ducatus S. Sabbae: Херцеговина сав свијет насели, а себе не расели. Херцеговка [Ерцеговка], f. bіе Merzegowinerin, mulier e ducatu S. Sabbae. Херцеговче [Ерцеговче], чета, п. ber junge Sperjegominer, puer e ducatu S. Sabbae: Није оно момче Херцеговче Херцег [Ерцег] Стјепан, m. (ст.) Derzog Stephan, Dux Stephanus: Маче војску Херцеже Стјепане хесап,* хесапа, [ecan] m. vide рачун 1. хесапити, хесацим, [есапити, есабити], v. impf. 1) vide рачунити. 2) meinen, bafiür halten, existimo, [vide] цијенити [3], cf. мислити: ја хесалим да је тако. 3) ahten, curo [vide поштовати]: Како јунак пушку не ле - хиљада [иљада], f. (pl. gen. хиљада) Ханспб, mille. cf. [vide] тисућа. хиљађење [иљађење], п. баз Bermehren ju Zaujenben, incrementum miliarium. химба, f. (по зап. кр.) vide пријевара [1]. химбен, а, о, betrügerijd, fraudulentus. [vide] лажан, cf. лажљив, пријеваран. хира, f. (у Ц. г.) слатка сурутка, баš Räjewaffer, serum lactis. хйска, f. (у Ц. г.) vide фиска: Учинише хиску и весеље хит, m. (у Хрв.) vide хитац. хитан [итан], тна, тно, н. п. посао, prejjant, bringens, eilig, urgens, necessarius. хитање [итање], п. 1) vide [2] бацање. - 2) баš Cilen, festinatio. 3) das Greifen, prehensio. хитар [итар], тра, тро, фпей, velox. [cf. вришак (фришак) 2, обртан, окретан, хитрен (итрен); жустар]. -- хитати [итати], хйтам, v. impf. 1) vide [2] бацати [1]. - 2) eilen, festino. [cf. хитјети (итјети); брзати 2, прешити, журити се, наглити]. 3) (у Дубр.) greifen, prehendo. cf. [vide] хватати. хитати се, там сe, v. r. impf. (у Дубр.) grei= fen, prehendo: Чоек се у невољи хита дрвља и камења. хитац, хйца, [(итац) cf. хит] 1) на један хитац, auf einmal, im Nu, repente. 2) један хитац барута, т.ј. онолико колико се пушка може напунити само један пут, cin Shuß Bulver, portio singula pulveris pyrii. [cf. метањ, набој 3]. хитети [итети], там, (ист.) vide хитјети. хитимице [итимице], 1) [ubernò, jactu, cf. [vide] врзимице: Он се хити добре хити2) хитно, flüchtig, properatim 1.хитити, тим, (зап.) vide хитјети. [vide брзо 1]: Хитимице књигу проучио мице хитјети, хитим, [итјети] v. impf. (југоз.) eilen, 2. хитити [итити], тим, vide бацити [1]. festino. [vide хитати 2]. Хитлен [итлен], а, о, (у војв.) eilfertig, pro perus. [хитно, adv. vide брзо 1; види s. v. спрешно и хитимице 2.] хитња [итња], f. bie Gile, festinatio [cf. хитост [итост], дотуга; наглост; преша]: хитошт [итошт], Хитња је ђаволски посао; у хитошти; У хитошти мача повадио хитрен [итрен], а, о, vide хитар. хитрина [итрина], f. біе фnelligfeit, velocitas. [cf. хитрост (итрост)]. хитропреља, f. фnellipinnerin, cita netrix: У другоме Јана хитропреља хитрост, хитрости, [итрост] f. vide хитрина. хиљадар [иљадар], m. einer ber Zaujenbe bejigt, хићење [ићење], п. bas Silen, festinatio. homo mille numorum (dives). [vide тисутњик]. хићети, хитим, [ићети] (јуж.) vide хитјети. хиљадити [иљадити] се, димо се, v. r. impf. | хлад [лад], m. (loc. хладу) ber (fühle) chatten, н. п. овце, vertaujensjachen, auf taujens anwah= umbra; fig. сједи у хладу, т. ј. у хапсу. fen, augeri millies: Трипут му се хиљадиле | хладак, хлатка, [ладак] т. һур. . хлад. хладан [ладан], дна, дно, (хладий, на, но) 1) fühl, refrigeratus. - 2) falt, frigidus. овце хиљадица [иљадица], f. dim. v. хиљада. хладенац (с. кладенац), ёнца, m. (у Боци) vide | хлибар [либар], m. (зап.) vide хљебар. студенац, извор: Наведох воду са три хлибарев [либарев], а, о, (зап.) vide хљебарев. хладенца хлибаров [либаров], а, о, (зап.) vide хљебаров. хладити, хладим, [ладити] v. impf. fühlen, re-хлибац, хлипца, [либац] m. (зан.) vide хљебац. frigero. 1. хладник, хладника, [1 ладник] m. (око Ибра) хладноков [ладноков], m. (Haltj mieb) ein himpf. хладноћа [ладноћа], f. bie Rälte, frigus. хладњача [ладњача], f. vide луковача. хлибий [либни], на, но, (зап.) vide хљебни. хлібница [либница], f. (зап.) vide хљебница. хлибождер [либождер], m. (зап.) vide хљебождер. хлипчић [липчић], m. (зап.) vide хљепчић. хлёб [љеб], m. (јуж.) 1) baš Brot, panis. [cf. крух (кру, крув)]. - 2) pl. хљебови, ber Saib Brot, panis. [cf. хљебац (лебац) 2, глава 7]. хљебан [љебан], бна, бно, [јуж.] н. п. мјесто, т.ј. гдје има доста хљеба, brotreich, pane abundans. хладнети [ладнети], (ист.) дним, v. impf. | хљебар [љебар], m. (јуж.) ber Brotbäder, pistor. хладнити [ладнити], (зап.) falt werben, fri- [cf. вурунџија (фурунџија)2, пекар, пећар, пишерџија]. хладнети [ладњети], (јуж.)) gesco. хладовање [ладовање], п. біe Érhoblung, aurae | хљебара [љебара], f. [(јуж.) 1)] біе Brotfammer, captatio. cella penaria. cf. хљебница [1. мадара]. 2) vide кохладовати, хладујем, [ладовати] v. impf. (у Дубр.) im hatten fich erhohlen, frifhe guft хљебарев [љебарев], а, о, (јуж.) без Bäders, pi[фöpfen, auram captare, per umbras incedere: | хљебаров [љебаров], storis: Далеко је хљебиСоко лети преко Сарајева, Тражи хлада гдје һе хладовати хладовина [ладовина], f. і Äühle, frigus (umbrae, silvae). хладолеж (хладолеж), [ладолеж], m. 1) біе Зани- хламан [лађан], а, о, dim, v. хладан. рова кућа (кажу дјеци кад често ишту хљеба). хљебац, хљёнца, [љебац] m. (јуж.) 1) (у Србији, у Босни и Херцеговини, dim. v. хљеб, н. п. да ти да мајка хљсица (говоре жене дјеци). - 2) (лебац) (у војв.) ber in Brot н. п. по што је овај хљебац? велики хъсбац и т. д. (и слабо се говори у коме другом падежу осим именителнога и винителног). [vide хлеб 2]. хлёбий [љебни], на, но, (јуж.) Brot, panis. [cf. крушни]. хљебница [љебница], f. (у Ц. г.) 1) гдје хљеб стоји, vide хљебара [1]. - 2) гдје хљеба доста има, н. п. земља, brotreich, pane abundans. хљебождер [љебождер], m. (јуж.) ber Brotfreffer. panis consumptor: имам у кући доста хљебождера. хлапити [лапити], пим, | v. pf. schnappen, capto. хлапнути [лапнути], нем, хлаптање [лаптање], n. baš lampampen без хљёпчић, m. dim. v. хљеб 2. unbe, ber etmas Glüjjigeš ißt, manducatio | хмељ, хмеља, [мељ] m. ber opfen, humulus lu canina. хлаптати, хлапьем, [лаптати] v. impf. foam- pulus Linn. ход, хода, [1 од] m. (loc. ходу) ber Sang, inces хлёб [леб], m. (ист.) vide хљеб. хлебан [лебан], бна, бно, (ист.) vide хљебан. sus: познајем га по ходу. Овај коњ има добар хлебар [лебар], m. (ист.) vide хљебар. ход. Добре ходе! (рече се у Црној гори). хлебара [лебара], f. (ист.) vide хљебара. ходање [одање], п. баз Špaziren, ambulatio. хлебарев [лебарев], а, о, (ист.) vide хљебарев. ходати, ходам, [одати] v. impf. paziren, ambulo. Хлебаров [лебаров], а, о, (ист.) vide хљебаров. | ходац, хоца, [одац] т. н. п. коњ, или човјек, хлебац, хлёпца, [лебац] (ист.) vide хљебац. хлёбии [лебни], на, но, (ист.) vide хљебни. хлебница [хљебница], f. (ист.) vide хљебница. хлебождер [лебождер], m. (ист.) vide хљебождер. хленчић [лепчић], m. (ист.) vide хљенчић. хлиб [либ], m. (зап.) vide хљеб. хлибан [либан], бна, бно, (зап.) vide хљебан. der gut gehen kann, pedibus celer. ходи, ходите, [оди, одите] 1) fomm her, fomint her, veni, venite, adeste. 2) laßt uns, cf. Хајде: Веһ ходите да ми побјегнемо A Ви ходите да их дијелимо ходилица [одилица], f. bie geht, quae it (vagula): Ријеч бјеше, брате, ходилица, Она оде од уста до уста Није ријеч свилена уста до уста ходитељ, m. у загонеци : Три четири ходитеља, пети шести бодитеља, седми осми поклопиш а девети завртиш (во). ро) марама, Да је свијеш па у њедра метнеш,||[1 храбар, бра, m. vide 1 рабар.] Већ је ријеч једна ходилица, Отићи ће од 2 храбар [2 рабар], бра, бро, (храбрӣ, ра, tapfer, fortis. [cf. храбрен (рабрен)]. храбрен [1 рабрен], а, о, (у прим.) vide [2]храбар: Јунак поткива коња храбрена храбрење [рабрење], п. баз Muthmadhen, Ér= ходити, ходим, [одити] v. impf. 1) geђen, in- muthigen, hortatio militum ut bono sint animo. cedo. [cf. ићи (исти, ити) 1]. — 2) weggeђen, храбрити, храбрим, [рабрити] v. impf. anabeo [vide одлазити 2]: Ходи, ђаволе, од feuern, animum addo [cf. слободити]: Србамоје душе! дију око себе храбре [холба, f. bie lajme, "Dalbe,"lagena; cf. ица.] хомо, (у Ц. г.) мјесто ход'мо (ходимо). храброст, храбрости, [раброст] f. bie Zapferfeit, virtus. хракање [ракање], n. baš Häusperu, screatus. хравати, храчём, [ракати] v. impf. räušpern, sereo. хракнути, хракнём, [ракнути] v. pf. räušpern, excreo. храм, храма, т, у шаљивој приповијеци, біе Rirdje, aedes sacra. [cf. црква]. храмање [рамање], п. baš Şinten, claudicatio. храна [2 рана], f. 1) біе Нађrung, victus. [cf. rauenhaube, mitrae | хранитељ [ранитељ], m. ber Érnährer, nutritor, ten, caveo. храњеник [2 рањеник], њеника, m. 1) Зöда ling, alumnus. 2) das Mastschwein, porcus genus. [cf. финдељ]. хорјатин Горјатин], m. (z@giárns, Bauer) a Ha- милују); Кам, волови, моји хранитељи Iunfe, Špißbube, nebulo: Хорјатине и хор- | хранити, храним, [2 ранити] v. impf. 1) näßren, јатски сине! Тако ли се коњи провађају — alo. 2) bewahren, servo. cf. [vide] чувати. хорјатка [орјатка], f. (chimpfwort) баз weiblidhe | хранити се, храним се, [2 ранити ce] v. r. von хорјатин [cf. хорјаткиња (орјаткиња)]: impf. 1) sich nähren, sustentor. 2) sich hüДа је Имбра хорјатка родила хорјаткиња [орјаткиња], f. vide хорјатка. хорјатски [орјатски], ка, ко, piębuben, nebulonum: Да је Имбро рода хорјатскога хоро [оро], п. (у Црној гори, а и у источнијем крајевима Србије, особито по варошима) vide коло 3: Под њом игра дивно хоро Игра хоро на брег мора Хоташ, м. Жаnnšname, nomen viri. хотимице, abfichtli, consulto. cf. [vide] нахотимце, ( валице. хотјети, хоћу, (хотио, хотјела) vide хтјети. хоћо, m. berjenige ber will, qui vult, у овој по- fartilis. храњеница [рањеница], f. (у војв.) баз Зuht. храњениче [рањениче], чета, п. т. ј. прасе, храст, храста, m. vide [2] раст (раста) mit allen хрбат, хрпта (хрбата), [рбат] m. ber Rüđen. Хрват, Хрвата, [Рват] m. ber Rroate, Croata. хрватски [рватски], ка, ко, froatijd, croaticus. хрваштина [рваштина], f. (у Далм.) вино које 53 није из приморја него изнутра из земље и гдје се састаје Уна и Унац; близу њега које није добро као приморско, Dalmatiner имају зидине од куле истога имена. Wein aus dem Jnnern des Landes, vinum inte- [Xршетина Myjo, m. vide Ржетина муjo.] rioris Dalmatiae a maritimo diversum. хро, хрла, ло, (у Ц. г.) vide вро. cf. хрли. Хргуд, т. планина у Херцеговини близу града | хром [ром], а, о, labm, hintens, claudus. cf. Стоца. [багав, бангав, топаласт, шантав,] цотав. путу, ber infenbe, claudus. [хромо, m. vide 2 топал.] хромотиња [ромотиња], f. (у Ц. г.) біе Zahmheit, clauditas. хрёб, т. (по зап. кр.) vide пањ: Тешко кући | хромац, мца, [ромац] т. крме које охроне на без чоека а огњишту без хреба. хрёк, м. (у Дубр.) Stamm, Strunt, caudex, truncus. [vide] дебло, cf. стабло. хрён, хрена, т. [рен] (у Дубр.) ber Meerrettig, cochlearia armoracea Linn. [1) armoracia rusticana Lam.; 2) göffelfraut, cochlearia macrocarpa W. К.]. хречак, чка, m. (у Дубр.) жилица у дрвета, Wurzelchen, radicula. хромоћа [ромоћа], f. свињска, біе abmheit, clauditas. cf. хромотиња. хропац [ропац], пца, т. баз Šterberöheln, extremus spiritus: дошао му хропац. хропитање [ропитање], n. vide хропљење. хрид (cf. рид), f. u. m. (loc. хрúду) (у Дубр.) | хропитати, хропићем, [ропитати]) v. impf. 1) (у ber Željen, rupes [cf. хрида (рида 1)]: Тер се хропити [ропити], пим, меће низ високе хриди хрида [рида 1], f. vide хрид. хридина, f. augm. v. хрид. Хрипавац [рипавац], авца, m. vide рикавац 1. 1 Дубр.) [фнат chen, sterto. 2) röcheln (vom Sterbenden), spiritus interclusus arte meat. хропљење [ропљење], n. verbal. v. хропити. [cf. хропитање]. Хрипање [рипање], n. baš jtarte pujten, tussitio | хропња [ропња], f. 1) (у Дубр.) vide сипња. anhela. 2) Sterberöcheln, spiritus interclusus. хрипати, хрипам (пљем), [рипати] v. impf. fei | хропотиња [ропотиња], f. vide сипња. chen, stark husten, tussio. 1. Христа [1 Риста], m. (ист.) vide Христо. хрт [рт], m. Binshuns, canis vertagus [can. leporarius; cf. бонџа 2]. 2 Христа [2 Риста], f. Grauenname, nomen fe-хртина, m. augm. v. xpr. minae. хртица [ртица], f Bins ünsin, vertaga (?). Христан [Ристан], m. Mann name, nomen viri. | хртичин [ртичин], а, о, ber хртица. Христивоје [Ристивоје], m. Mannšname, nomen хотов [ртов], а, о, без Winòpiels, vertagi. viri. хртовођа, m. vide ртовођа. Христо [Ристо], m. (јуж.) һур. о. Христан. | хрчак, чка, m. [ber Şamfter, cricetus frumen[cf. 1 Христа (Риста)]. tarius Pall.] vide рчак. Христов [Ристов], а, о, Chrifti, Christi: Ми хрче [рче], чета, m. ein junger Binshuno, catuрецимо три ријечи Ристове lus vertagi. христограње, п.: Пак натргај христограње | [хтети, хоћу, (ктети, тети, тенути) (ист.) vide хтјети; види . v. ктети.] зелено - Христос, Христа (Христоса), [Ристос] m. Chri- | хтйти, хоһу, [тити] (зап.) vide хтјети. Хришћанинов [Ришћанинов], а, о, без Хриш- Хришћаница [Ришћаница], f. eine Chriftin, chri- Хришћанка [Ришћанка], f. vide Хришћаница. хришћанлук [ришћанлук], m. bie Chriftenheit, populus christianus. Хришћански (ришћански], ка, ко, rijtim, christianus: И Хришћанску вјеру да испуњаш — хркање, n. verbal. v. хркати се. хтјети, хоћу, [хотјети, кћети (һети), тјети] v. худоба, f. (у Дубр.) 1) Bosheit, malitia. [vide хркати се, кам се, ѵ. [r.] impf. (у Ц. г.) као сита. |