Page images
PDF
EPUB

А слуга

воме

[ocr errors]

рана]: и покуши Хаса и Гусиња

рити у хату, аblецопеп, infіtіor: Док је хаша, му цркву Шудикову у ономе Хасу гизда дотле кућа напia. cf. [vide] бах [1].

хашање [ашање), п. Заз дыeugen, infіtіаtіо. хасаба[*], f. (у Ц. г.) што женско из очине куће [vide 1 башење 3].

не може наслиједити, као н. п. кућа, гумно, хашати [ашати], шам, v. impf. аblеngіnеп, infi

зграда (градина), појата, и т. д. [vide сrежер). tior. cf. [vide) башити [2]. хасна [(асна)*, f. (у војв.) set ousen, Semiiп, хашёње [ашење], n. Sag Reugnen, negatio. [vide utilitas. [vide] корист, cf. вајда.

1 башење 3]. хаснити [аснити), ним, v. impf. пшgent, prosum. хаштити [ашити), шим, у. impf. vide [башиcf. [vide] помоћи.

ти 2] хашати. хаснити се јаснити се), ним се, v. [r.] pf. ge- хвала (вала, фала), f. 1) Sas Rob, laus. — 2) winnen, lucror. cf. [vide] nomohu ce.

das Loben, Rühmen, laus. 3) der Dant, graхасновит [асновит), а, о, пüklib, utilis. cf. [vide] tiae: хвала на конаку ! хвата, брате! гвала користан.

ти на части ! Хвала тебе на твојој здра1. хатар [1 атар), m. (у војв.) 8as Sebiet, ager, вици, Ал' нехвала на такој бесједн fines.

хвалилац, лиоца, m. Sеr rаblеr, jactator, cf. 2. хатар [(2 атар)*], m, vide xатер.

[хвалција (валција).] хвалишта: Не боји се хатарџија [(атарција)*), m. који ради о хатеру: лисица вечерњега хвалноца, него јутрењега

Хатарција ће највише бити у паклу (т. ). раниоца. који не раде по правди, него по хагару). хвалити, хвалим , [валити , фалнти) v. impf. xátep [arep),* m. der Gefallen, gratia, gratifica loben, rühmen, laudo.

tio [ef. 2 хатар (атар), хајтер (ајтер)]: суди | хвалити се, хвалям се, [валити се] v. r. impf.

по хатеру; не могу му кварити хатера. sich loben, rühmen, prahlen, se laudare: Ko ce хатеров (атеров), а, о, in Sent Сprimorte: Ха хвали, сам се квари.

терова кућа у потоку, једва јој се шљеме | хвалиша, m. Sеr grаblеr, jactator: У хвалише види.

свашта више. cf. [vide) хвалилац. хачив* [= ачик*), као отворено, frei, offen, | хвалџија (валција], т. vіdе хвалишта.

patens: Он изиђе на гору Петрову, Отклено | хваљен Исус! говоре кршћани кад се састану је хачиек погледати, погледати у Турску мјесто: помози Бог! Всlоbt jei geju3 ! и на Удбину

то се одговара у Славонији: Павик амин! хади [аци],* m. der Pilger (Christ der in Je а у Далмацији: Вазда и Марија. хација [ација],*rujalent, ober 3ürte bеr іn rеttа хваљење (ваљење), п. Sag Robert, lаudаtiо.

gemejеn ijt), peregrinus religionis ergo. [vidе хват [ват, фат), т. (loc. хвату) Sie #tаftеr, deпоклоник). Који Хришћанин отиде на Јеру cempeda. салим а Турчин на Меку, онај се послије хватанија (ватанија), f. (у Барањи) vidе везове и пише «ација док је жив: пред кр занија. штено име додаје тачи, н. п. Хаџи-Про- хватање [ватање, фатање), п. Заѕ tаngені, сардан, Хаџи-Осман; а кад се крштено не

tatio. говори, онда се каже ханија: Док погубим хватати [ватати, фатати], там, v. impf. fangen, до два игумана: Xayu- Беру и Хаџи-Ру сарtо. [cf. хитати (итати) 3, фитати]. вita Кад гације полазе на Бабу хватати [ватати) се, там се, v. r. impf. н. п. Кад се жени Ришњанин хазија

у коло, јајjen, prehendo. cf. ухватити се. хацијин [ацијин), а, о, без раъjki, peregrini хватити [ватити, фатити), тим, v. pf. ergreifen, religionis ergo. .

prehendo: Хвати кују, рејо ! харијница [ацијница], f. Die vral eines бағјфі, хватити [ватити, фатити) се, тим се, v, г. pf. uxor peregrinatoris religiosi.

брда, посла, базићoniтеп, іngrеdior, aggredior. халӣјнски [ацијнски), кі, кӧ, ўзајфіч, pere- | хватљика (ватљика], f. cin etheit pols, хацијски [ацијски), grinatoris religiosi. ligni secta.

. Хацијќи [Ацијќи), м. р. некако мјесто: Ca | хвоја, f. (у Дубр.) vidе трана [1]. Хацијќа два бега Хацијһа

(xej, vide ej.] харинўскун(*), т. који се зове хачија а није хелбетена ((eлбeгeнa)*], да ако, vidе да 7. од прилике као харинедомак.

хељда[*], f. cf. [vide) ељда. хайлук [ацилук],* m. Die ilgerjbajt, Bilgeereije, | (хем,* vidе ем.]

peregrinatio religionis ergo: отишао на га- хеман [сман],* m. vide [2] аман. пилук; био на галуку.

хёмперија (емшерија),* m. vіdе земљак. харинедомак [аринедомак), m. (Tonij6) ein 4'il- хемшеријин (емперијин], а, о, Ianoётännij.

ger, der aber nicht bis an das Ziel seiner Wall. popularis.
fahrt gеgаngеll, peregrinator sacer imperfec- хемшо [емо], m. hyp. p. хемперија.
tus, mendax. [cf. харикускун].

хёндек* Гендек, jендек 1), m. Ser Graben, fossa. xayo (ago), m. hyp. p. xација.

[vide прокон 1). хаша [апа],* f. 1) vide абајлија. 2) уда- | Хёря (Ера], т. (ист.) vide Херо.

ни

Херак (Ерак), т. 90kаnnname, nomen viri: Ни | хиљађење [иљађење), n. Sag 23ermehren ju Заи.

куди Херака, хвали Петака: оба су senden, incrementum miliarium. брата једнака.

химба, f. (по зап. кр.) vide пријевара [1]. хергела Гергела),* f. Sag Bejtütt, equaria. химбен, а, о, befrigerijs, fraudulentus. [vide] (Херин (Ерин), а, о, беҙ Хера, той Хера. ] лажан, cf. лажљив, пријеваран. Херкиња (Еркиња), f. vide Херцеговка. хира, f. (у ц. г.) слатка сурутка,

das Räjes Херо (Epo), т. vide Херцеговац. [cf. Хера). wasser, serum lactis. хероглав [eрoглaв), а, о, [vidе разров). xйска, f. (у ц. г.) vide фиска: Учинише хихөрдглавац, хердглавца, (јероглавац) m. (човјек ску и весеље разрок).

хит, m. (у Хрв.) vide хитац. херски [ерски), кa, кo, vide Херцеговачки. хтан [итан), тна, тно, н. п. посао, prejjаnt, Херцеговац (Ерцеговац), овца, m. ein jerzego= dringend, eilig, urgens, necessarius. wer, hercegoviensis.

хитање (итање), п. 1) vide [2] бацање. -- 2) баз херцеговачки Герцеговачки), кa, кo, jerzego=

Eilen, festinatio. 3) das Greifen, prehensio. wisch, hercegoviensis.

хитар [итар), тра, тро, јфnell, velox. [cf. вриХерцеговина (Ерцеговина], f. Sie perjegovina,

шак (фри шак) 2, обртан, окретан, хитрен Hercegovina, ducatus S. Sabbae: Херцего

(нтрен); жустар). вина сав свијет насели, а себе не расели. хитати (итати], xйтам, v. impf. 1) vide [2] баХерцеговка (Ерцеговка), f. Sіе феrѕеgоrmіnеrін,

цати [1]. — 2) eilen, festino. [cf. хитјети mulier e ducatu S. Sabbae.

(итјети); брзати 2, препшити, журити се, наХерцеговче [Ерцеговче), чета, n. Sеr junge Ser

глити). — 3) (у Дубр.) greifeit, prehendo. cf.

[vide) хватати. zegowiner, puer e ducatu S. Sabbae: Høje

хитати се, там се, v. r, impf. (у Дубр.) grei. оно момче Херцеговче Херцег (Ерцег] Стјепан, m. (ст.) феrjog Ste»

feit, prehendo: Чоек се у невољи хита дрвља

и камења. phali, bux stephanus: Маче војску Херцеже | xйтац, хйца, ((итац) cf. хит) 1) на један хитац, Стјепане

auf einmal, im Nu, repente. 2) један хитац хесап, xecana, [ecan] m. vіdе рачун 1.

барута, т. ј. онолико колико се пушка може хесапити, хесания, [есапити, есaбити), v. impf. 1) vidе рачунити. — 2) meinen, Safür bаltеп,

напунити само један пут, cin Gфир Tulper,

portio singula pulveris pyrii. [cf. метањ, наеxiѕtimo, [vide] цијенити [3], cf. мислити:

бој3]. ја хесаиим да је тако. 3) abteil, curo | xйтети (итети), тём, (ист.) vide хитјети. [vide поштовати]: Како јунак пушку не rе-| xйтимице [итимице), 1) јФІeuperno, jacta, cf.

(vide) врзимице: Он се хити добре аити. хесапити се, хесапїм се, [есалити се] vide

нце 2) хитно, flubtig, properatim рачувати се. хесіпљење [есављење, есабљење), п. vide pa-li, xйтити, тим, (зап.) vide хитјети.

[vidе брзо 1]: Хитимице књигу проучио чуњење. хёепап[*]), хеспапа, [еспап] m. (у војв.) vide роба. xйтјети, хитим, [итјети) v. impf. (југоз.) еіlеп,

2. хитити [итити), тим, vidе бацити [1]. хећим [ећим],* m. vіdе љекар : Да тражимо festino. [vide хитати 2). лагахне хевиме

хйтлен Гитлен), а, о, (у војв.) eiljertig, proхећимлук [ећимлук],* m. 21r geneifuse, ars me

perus. dicinalis. . хёѣимов [ећимов), а, о, vide љекаров.

[хитно, adv. vіdе брзо 1; види . Y. спрешно

и хитимице 2.] хёлимскӣ [ећимски), кa, кo, vide љекарски. хитња [итња). , f. die Eile, festinatio [cf. хékймштина [ећим штина], f. vіdе љекарина : xйтост (итост). дотуга ; наглост ; преша): Медизима хећимитину плати —

хитошт Гитошт.) Хитња је ђаволски посао; хижина [ижина], f. vіdе клијет (3 и 4].

у хитошти; у автошти мача повадио хйла" (cf. ила), f. Иnrebt, injuria [vidе при- хитрен [итрен), а, о, vide хитар.

јевара 1): Да му царе и.ту не учини хитрина [итрина), f. Sіе ефneligteit, velocitas. хиљав [иљав), а, о, аnt 24tge bejcb üsigt, laesus [cf. хитрост (итрост)). oculo.

xütponpêsba, f. Schnellspinnerin, cita netrix: y хиљада [иљада), f. (рі. gen. хиљада) Хаијеп, другоме Јана хитроарења mille. cf. [vide] тисуһа.

хитрост, хитрости, Цитрост) f. vіdе хитрина. хиљадар (иљадар), т. einer her Заиjense bejigt, xйһење (шћење), п. bas (Silen, festinatio.

homo mille numorum (dives). [vidе тисутњик]. xйети, хйтим, [ићети) (јуж.) vide хитјети. хиљадити [иљадити) се, димo сe, v. r. impf. хлад [лад), т. (loc. хладу) бer (tükle) Chatten,

н. п. овце, реrtаujenofaфen, auf taujenѕ апта) = unbra; fig. сједи у с.ладу, т. ј. ухапсу. jen, augeri millies: Трипут му се хиљадиле хладак, хлатка, [ладак) m. hyp. p. хлад. овце

хладан [ладан), дна, дно, (хладнӣ, на, но) хиљадица (ињадица), f. dim. p. хиљада.

1) fühl, refrigeratus. 2) talt, frigidus.

саи

[ocr errors]

хладенац (ef. кладенац), ёнца, m. (у Боци) vide хлибар [либар), т. (зап.) vide xљебар.

студенац, извор: Наведох воду са три хлибарев [либарев], а, о, (зап.) vide xљебарев. аладенца

хлибаров [либаров), а, о, (зап.) vide xљебаров. хладити, хлад ім, [ладити) v. impf. fühlen, re- хлібац, хлйпца, [либац] m. (зан.) vide xљебац. frigero.

хлібнӣ [либни), на, но, (зап.) vide xљебни. 1. хладник, хладника, [1 ладник) m. (око Ибра) хлйбница (либница], f. (зап.) vide xљебница.

der Sonnenschirm, umbella. [vide THT 2). хлибдждер (либождер), т. (зап.) vide xљебо2. хладник [2 ладник], m. Rauberbütte, casa fron Ждер. dea.

хлинчи[липчић), m. (зап.) vide xљенчић. хладноков ладноков], m. (staltјфnties) ein Chimp. xљёб [љеб), m. (јуж.) 1) Sas Brot, panis. [cf.

wort für einen Schmied, convicium in fabrum крух (кру, крув)]. – 2) pl. xњебови, деr fаib ferrarium. cf. студенк.леп.

2Brot, panis. [cf. xљебац (лебац) 2, глава 7]. хладноћа [ладноћа), f. Sіе Rälte, frіgus. хљёбан [љебан), бна, бно, јуж.) н. п. мјесто, т. ј. хладњача [ладњача), f. vіdе луковача.

гдје има доста хљеба, brotrei, pane abundans. хладнети [ладнети), (нст.) дним, v. impf. xљёбар [љебар], m. (јуж.) Jer Brotbater, pistor. хладнити [ладнити), (зап.) falt werden, fri [cf. вурунџија (фурунџија) 2, пекар, неһар, хладнети [ладњети), (јуж.)) gesco.

пишерција). хладовање [ладовање], n. Sie Crbоblog. aurae xњебара [њебара), f. ((јуж.) 1)] bie 23rotfaniner, captatio.

cella penaria. cf. xљебнира [1. - 2) vidе кохладівати, хладујем, [ладовати) v. impf. (у мадара).

Дубр.) і сфаttеn fіt еrbоblet, frijфе 'uft xљёбарев [љебарев], а, о, (јуж.) Оes Batters, pijcböpfeli, auram captare, per umbras inсеdere: xљёбаров [љебаров],3 storis: Далеко је њебаСоко лети преко Сарајева, Тражи хлада гдје рова кућа (кажу дјеци над често ишту хљеба). hе хладовать

хљёбад, хљёшца, [љевац) m, (јуж.) 1) (у Срхладовина [ладовина), f. die Rible, frigus (um бији, у Босни и Херцеговини, dim. p. xљеб, brae, silvae).

н. ш. да ти да мајка х.љеаца (говоре жене хладолеж (хладдлеж), [ладолеж], m. 1) Die Заине дјеци). — 2) (лебац) (у војв.) беr fаib Brot,

minse, convоlvulus sepium (L.]. — 2) човјек н. п. по што је овај гљебац ? велики хекоји не ради радо, него хоће да лежи у бац и т. д. (и слабо се говори у коме друхладу.

том падежу осим именителнога и вините. Ног). хлаl, ан [лађан), а, о, din. p. хладан.

[vide xљеб 2]. хлађење [лађење), п. За& Rühlen, refrigeratio. | xљебнӣ [љебни), на, но, (јуж.) 23rots, panis. хламина, f. (у Дубр.) беr autoffel, erepida. [cf. крушни]. хлатимуха [лапнмуха], т. каже се човјеку вје- xљёбница [љебница), f. (у ц. г.) 1) гдје хљеб

трењаку, који много ланда језиком (и мисли стоји, vide xљебара [1]. — 2) гдје хеба доce ha uca kan Xbara myxe?), das Klatschmaul, ста има, н. п. земља, brotreit, pane abundans. garritor.

хљебдждер [љебождер), m. (јуж.) Ser Brotfrejjer. хлапити [лапити), пійм, 1

panis consumptor: имам у кући доста х.е. хлапнути (лапнути], нем,

v. pf. schnappen, capto. хлаптање [лаптање), п. Заѕ claтрaтpen des xљёнчић, m. dim. p. Хљеб 2.

Hundes, der etwas Flüssiges ist, manducatio xmèjb, xmèba, (meb] m. der Hopfen, humulus lucanina, ,

pulus Linn. хлантати, хлаићем, [лаптати] v. inpf. jetlants хмељевина (мељевина), f. Sіе фopfenjtause, frupampen, manduco (more canis).

tex humuli lupuli Linn. хлача [лача), f. (у Сењу) vidе чарана. хібер, т. 1) (у ц. г.) бријег, бie Bergtuppe, хлаче, хлача, [лаче) f. р. (у Славонији) vide montis culmen. 2) der Hamm (des Wahu), чак шире [1].

crista. cf. [vide) обер. хлеб (леб), т. (ист.) vide xљеб.

ход, хӧда, (1 од] m. (loc. ходу) Ser Bang, incesхлебан [лебан), бна, бно, (ист.) vide xљебан. sus : познајем га по ходу. Овај коњ има добар хлебар [лебар), т. (ист.) vide xљебар.

од. Добре годе! (рече се у Црној Гори). хлебарра [лебара), f. (ист.) vide xљебара. ходање [одање), п. Жаз бpaзirel, ambulаtiо. хлебарев [.1ебарев], а, о, (ист.) vide xљебарев. ходати, ходам, [одати] v. impf. јразіrе, ambul... хлебаров [лебаров), а, о, (ист.) vide xљебаров. ходад, хоца, [одац) т. н. п. коњ, или човјек, хлебац, хлёпца, (лебац] (ст.) vide xљебац. der gut gehen fann, pedibus celer. хлебни [лебни), на, но, (ист.) vide xљебви. ходи, ходите, [оди, одите] 1) form bеr, tonimit хлебница (xљебница], f. (ист. ) vide xљсбница. her, veni, venite, adeste. 2) laßt uns, cf. хлебождер [лебождер, m. (ист.) vide xљебо хајде: Већ ходите да ми побјегнемо А Ждер.

ви ход'те да их дијелимо хленчић [лепчињ], т. (ист.) vide xљенчић. ходилица [одилица], f. Die gebt, quae it (vaхлиб [либ], m. (зап.) vide xљеб.

gula): Ријеч бјеше, брате, ходилица, Она хлибан |либан), бна, бно, (зап.) vide xљебін. ) оде од уста до уста Није ријеч свилена

бож дера.

screo.

чешљати

марама, да је свијеш па у ведра метнеш, | (1 храбар, бра, m, vide 1 рабар.] Већ је ријеч једна ходилица, отићи ће од 2 храбар (2 рабар), бра, бро, (храбрӣ, рӯ, po) уста до уста

tapfer, fortis. [cf. храбрен (рабрен)). ходитељ, т. у загонеци: Три четири ходістеља, храбрен (1 рабрен), а, о, (у прим.) vide [2] хра

пети шести бодитеља, седми осми поклопиш бар: Јунак поткива коња храбрена а девети завртиш (во).

храбрење (рабрење), п. За 103utbmadjen, C&r= ходити, хӧдим, [одити) v. impf. 1) gебеп, in muthigen, hortatio militum ut bono sint animo.

cedo. [cf. ићи (исти, итн) 1). — 2) meggeben, храбрити, храбрим, [рабрити) v. impf. ап. abeo [vidе одлазити 2]: Ходи, ђаволе, од feler, animam addo [cf. слободити): Србамоје душе !

дију око себе храбре ходуље, хддӯља, [одуље) f. р. бie Steljen, gral- храброст, храбрости, (раброст] f, Sie Sapferteit, lae. [vidе гигаље).

virtus.

. хо, а [obal, f. Баз Bebe, itio: рђава хођа (п. хракање [ракање], n. Sa® Hausper, screatus.

II. по злу путу, по снијегу без пртине). хракати, храчём, [ракати) v. impf. räupern, хођење [ођење), п. баз Beben, incessus. хӧј, (у ц. г.) vidе ходи: Секо моја, хој да хравнути, хракнём, щракнути] v. pf. räupern, се узмемо

excreo.

, [холба, f. Die lајфе, „palbe,"lagena; cf. ица.] храм, храма, т, у шаљивој приповијеци, Sie хөли [оли 3), мјесто хоћеш : Давран, ки stirdфе, aedes sacra. [cf. црква). кнло, холи се мити? Холи се мити, холи храмање [рамање), п. bing inten, claudiсаtiо.

Хол ми, душо, вјеру дати храмати, храмљем, [рамати], v. impf. bіntеп, Хол” му дати твоје чисто злато, Холје

claudico. њему дати за љубовцу ?

храна [2 рана), f. 1) бie 23abrig, victus. [cf. хомо, (у ц. г.) мјесто ход'мо (ходимо). зайра). 2) [Храна) fraнeпaтe, nomen хомӯт [омут], т. н. п. сијена, Sanspoll, mani feminae. - 3) cf. [vide) златоје. pulus. [cf. омуһ].

| Хранисав, т. vide Ранисав.] хөндељ, m. (у Конављу) 21rt rauenbaube, mitrае хранитељ [ранитељ), m. bеr rnbrer, nutritor, genus. [cf. финдељ].

altor: хранитељу мој (кажу волу кад га хорјатин [opјатин), т. (zwords, 23ailer) ђа. милују); Кам' волови, моји хранитељи

liunfe, Сpigbube, nebulo: Xopјатине и хор- хранити, храним, (2 ранити) v. impf. 1) пäbrеп,

јатски сине! Тако ли се коњи провађају alo. — 2) bewabren, ѕеrvo. cf. [vide] чувати. хорјатка [opјатка), f. (edpimpfmort) Saş meibliфе храняти се, хранiм се, [2 равити сеv. г.

роп хорјатин [cf. xopjаткиња (opjаткиња)]: impf. 1) sich nähren, sustentor. 2) јi bilДа је Имбра хорјатка родила

ten, caveo. хорјаткиња [opjаткиња), f. vіdе хорјатка. храњеник (2 рањеник], њеника, m. 1) 3ӧахорјатеки Горјатеки), кa, кo, Spitbubeits, nebu ling, alumnus. 2) das Mastschwein, porcus

lonum : Да је Имбро рода хорјатскога fartilis. хоро [оро), п. (у Црној Гори, а и у источни- храњеница Грањеница), f. (у војв.) bаѕ Зubt.

јем крајевима Србије, особито по варошима) mädchen, die Ziehtochter, puella educata in domo vide кo.10 3: Под њом игра дивно хоро

mea. [cf. нахранка (варанка), нахранкиња Игра хоро на брег мора

(наранкиња)). Xörâm, m. Mannsname, nomen viri.

храњениче (рањениче), чета, т. т. ј. прасе, хотимице, abjiktlit, consulto. cf. [vide] на das Mastschwein, porcellus saginatus. хотимце, валице.

храњење (2 рањење), п. 1) Sag Rabren, altіо, хотјети, хоћу, (хотно, хотјела) vide хтјети. nutritio. 2) das Bewahren, servatio.

. хоћак [офак], һка, ћко, (у Сријему) millig, prom- храпав, а, о, vide рапав.

ptus: хоћка је то жена; коњи су му хоћки, храпе, храна, f. pl. vіdе рапе. добро вуку.

хралона, т. vіdе рапоња. xiko, m. berjenige бer mil, qui yult, у овој по- храст, храста, т. vide [2] раст (раста) пnit аlen

словици: Ако не ће нећо, а оно ће хоћо. Ableitungen. хоћу [оћу), i) mill, volo, cf. хтјети.

хрбат, хрпта (хрбата), [рбат] m. Der Huten , xoya* (ona), m. (pl. gen. xôụà) Chodícha (tür. dorsum. .

fijber Beijtliber), sacerdos turcicus: Хоча, Хрват, Хрвата, [Pват) т. беr froate, Croata. Бамо вакуп ? cf. вакуп. Хоча, не боје те се Хрвати [Pвати), m. pl. froatien, Croatia [vide дјеца; Вала ни ја дјеце.

Хрватска): Па ти зовни у Хрвате равне хорин [ощин), а, о, без Gbpsjka, sacerdotis Побратима од Хрвата Мату — turcici. .

Хрватица (Pватица), f. Яroatin, Croata mulier. хӧриница [ощиница), f. Die rau Ses Cbобјфа, Хрватска [Pватска), f. adj. Жroatien, Croatia. sacerdotis turcici uxor.

[cf. Хрвати). хӧцински [оцински], кa, кo, C (објфа, sacerdo- хрватски [рватски], кa, кo, froatijk, croaticus. tis turcici.

хрваштина [pвaштина), f. (у Далм.) вино које

53

Вуков РЈЕЧНИК

није из приморја него изнутра из земље и гдје се састаје Уна и Унац ; близу њега које није добро као приморско, Даlmаtiner имају зидине од куле истога имена. Wein aus dem Junern des Landes, vinum inte- [Xpueruna Myjo, m. vide Pketuna Myjo.)

rioris Dalmatiae a maritimo diversum. хро, хрла, ло, (у ц. г.) vidе вро. cf. хрли. Хргӯд, , планина у Херцеговини близу града хром (ром), а, о, labnt, bіntеnt, claudus. cf. Стоца.

[багав, бангав, топаласт, шантав,) цотав. хрёб, т. (по зап. вр.) vide пaњ: Тешко кући хромац, мца, [ромац] m. крме које охроне на без чоека а огњишту без хреба.

lyty, der Hinkende, claudus. хрек, т. (у Дубр.) Stanimt, Ctrunt, caudex, trun- [хромо, т. vide 2 топал.] cus. [vide] дебло, cf. стабло.

хромотиња [ромотиња), f. (у Ц. г.) sie Rahmbeit, хрен, хрена, т. [рен] (у Дубр.) беr JReerrettig, clauditas.

cochlearia armoracea Linn. [1) armoracia ru- хромоћа [ромоћа], f. свињска, Sie Rahnheit, clasticana Lam.; — 2) Löffelfraut, cochlearia ma uditas. cf. хромотиња. crocarpa W. K.].

хропац (роман), ица, m. Sag Cterberoфeln, exxpéчак, чка, т. (у Дубр.) жилица у дрвета, tremus spiritus : дошао му тропац. Wurzelchen, radicula.

хроцитање [ропитање), n, vide хропљење. хрид (cf. рид), f. и. т. (loc. хриду) (у Дубр.) хропитати, хрупићем, [ропитати]| v. impf. 1) (у

беr fеlјеn, rupes [cf. хрида (рида 1)]: Тер се хропити [ропити), ням, ЈДубр.) јфnare меће низ високе хриди

chen, sterto. 2) röcheln (vom Sterbenden). хрида (рида 1), f. vіdе хрид.

spiritus interclusus arte meat. хридина, f. augm. р. хрид.

хропљење [ропљење), п. perbal. p. хронити. [cf. хрипавац (рипавац), авца, m. vide pикавац 1. хронитање). хрипање [pитање), п. За jtarte фиjten, tuѕѕitiо хропња (ропња), f. 1) (у Дубр.) vide сипња. anhela. .

2) Sterberöcheln, spiritus interclusus. хрипати, хрипам (пљём), [ривати] v. impf. fei- хропотнња [ропотиња), f. vіdе силња. chen, stark husten, tussio.

xjt [pr], m. Windhund, canis vertagus (can. le1. Христа [1 Риста), т. (ист.) vide Христо. porarius; cf. бонца 2]. 2 Христа (2 Риста], f. Хrашептате, поmеn fе- і хртина, m. augm. p. xрт. minae.

хртица [ртица], f 2IBinbhiinbin, vertaga (?). Христян (Ристан), т. 9) апn&name, nomen viri. хртичин (ртичин), а, о, Ser хртица. Христивоје [Ристивоје], т. 22ann&nате, поmеn xртов [ртов), а, о, без ДДВinkjpiels, vertagi. viri. .

хртовођа, m, vide pтовођа. Христо [Ристо], т. (јуж.) hyp. p. Христан. хрчак, чка, m. [ber pamjter, cricetus frumen[cf. 1 Христа (Риста)).

tarius Pall.] vide pчак. Христов [Ристов), а, о, Chrijti, Christi: Ми хрче (рче), чета, m, ein junger 2Binobunə, cataрецимо три ријечи Ристове

lus vertagi.

. христoгрaњe, n.: Пак натрrај христограње [хтети, хоћу, (ктети, тети, тенути) (ист.) vide зелено

хтјети ; види . Y. Ктети.] Христос, Христа (Христоса), [Ристос) m. Chris xтити, хоhy, [тити) (зап.) vide хтјети. jtus, Christus. [cf. Ису крст].

хтјети, хоћу, [хотјети, кћети (hети), тјети) у. Хришћанин (Ришћанин), т. 1) Ser Gbrijt, cliri impf. (jyro3.) 1) wollen, volo. - 2) lieb haben,

stianus. Калуђери зову свакога човјека Хри II ато: добро га хоће (у Дубр.), добро се хоће, ћанином (кад му не знаду имена), као и жену т. б. пазе се; Намамнѣу кога хоћу, Нек изХришћаницом или Хришћанком. — 2) Србин дере jеменије; Кога не , и већма, Нек Грчкога закона. cf. (1 мутлак, ріtаh ;) Крш издере и четвере 3) хоће се н. п. за тај фанин.

посао много труда, таіt braubt, eg іft nothia, Хришћанинов [Ришћанинов), а, о, бев Хриш erforderlich. opus est: Jep cam ce cropo bjeћанин, christiani.

рила Па ми се хоће дарови - 4) шта се Хришћаниця (Ришћаница), f. eine Gyrijtin, chri xofic? uita few ge! mas ist zu thun! stiana, cf. Хришћанин.

худ, хўда, до, (худӣ, да, до, comp. xəbӣ) [1 уд) Хришћанка (Ришћанка), f. vіdе Хришћаница. (у Дубр.) jdiletit, übel, malus [ef. худан (удан): хришћнлук (ришћанлук), т. Sie Chrijtenbeit, Jao jадна, худе ти сам среће populus christianus. .

худан [удан), дна, дно, vide худ: Моја змијо, хришћански (ришћански), кa, кo, drijtlib, chri мој xудни породе

stianus: и Хришћанску вјеру да испуњаш — худоба, f. (у Дубр.) 1) Bosbeit, malitia. [vide хркање, п. perbal. p. хркати се.

злоба). cf. злоћа. — 2) Ser Bije, Leujel, diхркати се, кам се, v. [r.] impf. (у ц. г.) као abolus [vide ђаво]: Худобо паклена !

тискати се, чупати се с киме, јtreiten, rixo. хўка [ука], f. Befrei, clamor, cf. [vide] вика [1]: хрлӣ, а, о, (у приморју) vide [вро) врли: хрли Сва је хука на вука, а иза вука и лисица

моман, т. б. добар, јак, здрав. Хрмаю, мња, м. манастир пуст на сухој међи I хўкање, т. vіdе укање.

сита.

« PreviousContinue »