хукати, хучём, v. impf. vide укати [cf. хуктати]: Боље је у појату фукати, но у полачу хукати. хуктање, n. vide хукање. [Хумац] многе се главице тако зову, н. п. у Грахову, у Боци код Новога. хумка [умка (унка, уњка)], f. ber Srenshingel zwischen Besitzungen, tumulus limitaneus. [хуп! cf. вакуп 2.] хуктати, хубћем, v. impf. vide [укати] ху- [хуњкав (уњкав), а, о, vide шуњав.] хум, хума, [2 ум 1] m. 1) berügel, collis. [vide бријег 1]. 2) [Хум] брдо у Ловћену. хумац [умац], мца, m. 1) dim. v. хум. - 2) хўпнути, нём, v. pf. poltern, intono: Хуйну сестра, брату говорила хутман, т. код рудара у приповијеци о Сребрноме цару. хучац, чца, m. (у Рисну) Xrt Dhrenfrantheit [Dhren= faufen], morbus quidam aurium [sussurus aur.]. II цаварика, f. Shimpfwort für einen chlechten Bein,|царевић, m. 1) ber junge Raifer, imperatoris ficonvicium in vinum malum. цавтети, (ист.) цавтити, (зап.) цавтим, v. impf. vide [цвјецавтјети, (југоз.) ( тати] цватити. цавѣети, (јуж.) цагрије[*], цагрија, f. pl. коре од ножа. [vide ножнице]. cf. коре. цака, цака, іn ber поскочице (Zanzweifen) ìафahmung des Lautes der Knöpfe, Münzen, u. dgl. beim Tanze, interj. de sonitu conflictorum saltantis. цања, т. и. f. ко је цања. цањав, а, о, (у Рисну) н. п. човјек, који се без невоље једнако тужи да нема и да му је мало. [cf. пињав]. цањање, n. vide досађивање [2]. цањати, њам, v. impf. (у Рисну) vide досађивати [2]. цапа, f. (у Ц. г.) vide мотика. цапица, f. dim. v. цапа. цапѣети, цаптим, v. impf. (по југоз. кр.) vide цавтјети: А цапти му ружа за калпаком цапун, цапуна, m. (у Ц. г.) vide триокоп. цар, т. [1)] ber Raijer, imperator. [cf. hecар; 2) у игри, cf. банати се]. цар Арон, m. у овој пословици: Тако се не згрчио као и цар Арон под кош! (у Ц. г.) царев, а, о, без Raijers, imperatoris. Царева Гомила, f. код Омиша од јужне стране каменити бријег, одакле Турци нијесу даље к Омишу доћи могли. царевац, евца, m. 1) бег Япhänger beš цар, qui sentit cum цар: Царевац је царевац, ако не ће имати ни новац; а магарац је магарац, ако ће имати и златан покровац. 2) [Царевац] поток који утјече у Колубару с лијеве стране између Уба и Палежа. (у Сријему) freuzblättrige Bolf3mildh, euphorbia lathyris [L.]. 3) царевина, f. 1) баз Raifergut, res imperatoris. 2) das Kaiserland, Kaiserthum, imperium. 3) што се цару плаћа, Steuer, tributum. [vide главарина]. cf. харач. lius. 2) (у Дубр.) vide зумбул. — 3) у Грбљу тако зову Латине и господу која је у царској служби. царевица, f. т. ј. пара, eine Art Bara, numuli genus. Царев Лаз, m. [мјесто у Црној Гори] cf. лаз [2]. Царево Поље, п. поље у Хрватској у Огулинској регементи. Приновиједа се да се ондје некад био улогорио Турски цар с војском, па га на једноме брежуљку под шатором убио топ са града Модруша, и од тада се назвало Царево поље. Модруш је (сад пуст) више овога поља на југозападној страни и око читава два сахата има од њега до онога мјеста гдје се говори да је цар убијен. царев цвијет, m. (у Староме Влаху) vide [титрица] прстенак 3 [6]. แ царза, f. (у Котару) као фуштан од вуне (плаве), Art Oberkleid, chlamidis genus. Цариград, т. 1) bie Raiferftabt (Ronftantinopel), urbs imperatoria (Constantinopolis). [cf. Стамбол]. Србљи приповиједају да Цариград нијесу људи зидали, него да се сам саздао. Кажу да је некакав цар ловећи нагазио на мртву људску главу и прегазио је с коњем; онда му глава проговорила: „Шта ме газиш, кад ћу ти мртва досадити. “ Кад то чује цар, он сјаше с коња те узме ону главу и однесе кући; па је код куће сажеже, и оно угљевље од ње, пошто се охлади, стуче у прах, па завије у хартију и остави у сандук. Послије некога времена отиде некуда цар, а његова кћи (која је била дјевојка на удају), узме кључеве па отвори сандук и почне по њему нешто преметати; кад нађе онај прах у хартији, види да је некакав прах, али не зна какав је, па онда метне прст на језик те покваси, па умочи у онај прах и лизне мало да би дознала што је; по том га опет завије у хартију као што је и био и остави у сандук, а она од тога часа остане трудна. Кад се послије стане истраживати и испитивати од куд и како, дозна се да је од оне главе. Кад дјевојка буде | царица, f. bie Raiferin, imperatrix. на том доба, а она роди сина. Кад узме | царичин, а, о, ber Raijerin, imperatricis. цар још онако мало дијете у руке, а оно | Царичина, f. (öniginbrunn) berühmte Duelle in ber њему одмах рукама те за браду! Онда цар заповједи да донесу један тањир жива угљевља, а један дуката: да огледају чини ли то дијете из лудости, или од своје воље. „Ако (вели) буде дијете лудо, оно ће потрчати с рукама и за угљевље, ако ли не буде оно ће за дукате.“ Кад донесу пред дијете угљевље и дукате, а оно одмах рукама за дукате, а угљевљу ни мукает. Цар | Царограђанин, m. vide Цариграђанин: Фазливећ види да ће оно да се испуни што му је хоџа Царограђанине глава казала. Кад буде дијете всѣ велики | [цароставне књиге, f. pl. vide староставне момак, онда га цар отјера у свијет, и каже Крајина Неготинска, роu wo leberbleibjel einer 2Bajferleitung наф Прахово. cf. крајина [2]. царовање, п. баз Barfein, baš Raijerthum, imperium: Ђевовање, моје царовање царовати, рујем, v. impf. цар fein, sum imperator, impero. цароградски, ка, ко, vide Цариградски: Оседла га седлом Цароградским књиге.] му: „Да се нигдје не станиш, док не нађеш | царски, ка, ко, faijerlich, imperatorius. гдје су се два зла ударила.“ Ходајући | царсно дно, п. цвијет [zweifarbigeš döngefit, тај момак по свијету, кад дође на оно мје- coreopsis tintoria DC.] налик на љубичицу, сто гдје је сад Цариград, нађе глогов три има ист листића: три плаветникаста а два гдје се око њега обмотала гуја, па гуја пеца Црњкаста као кадифа. три, а три боде гују; онда помисли у себи: | царство, п. баз Raijerthum, Reich, imperium. [cf. Ево ово су два зла, “ на пође унаоколо раз Һесарство]. матрати она мјеста; кад дође онако унаоколо | [цванцика, f. Swanziger, стари аустријски сре идући, опет поблизу онога трна, онда стане, па рече: „Овдје треба стати.“ У који мах бри новац од 20 старијех крајцара (0,80 дин.); cf. ванцика, францика (пранцика), плета.] цвао, цвала, m. (pl. gen. цвалова) (у Мостару) некака длакава риба, Art g, piscis genus [squalius svallizze Heck. et Kn.?]. то рече, у онај се мах обазре, а то се од , овдје треба стати,“ зид би за њим нарастао | цватити, тим, vide цвјетати. до трна). Послије он ту постане цар, и од Цвејан, m. (ист.) vide Цвијан. свога дједа отме царство. 2) у Троношкој Цвејо, m. (ист.) vide Цвијо. планини (од намастира к југозападу) бријег | цвек, т. (у Сријему) ber Sponigthau, melligo. и наврх њега зидине од старога градића. цвекла, f. vide блитва. цариградски, ка, ко, fonftantinopolitanijd, con- цвелање, п. vide букарење. stantinopolitanus. [cf. цароградски, стамбол- | цвелати се, цвела сe, v. [r.] impf. т. ј. крмача, ски]). vide букарити се. Цариграђанин, m. (pl. Цариграђани) ber Ron | цвељање, п. (ист.) vide цвијељање. ftantinopolitaner, Constantinopolitanus. [cf. Ца- | цвељати, цвељам, (ист.) vide цвијељати. рограђанин, Стамболија 1]. цвет, м. (ист.) vide цвијет. Цариграђанка, f. bie Konftantinopolitanerin, Con- Цвета, f. (ист.) vide Цвијета. stantinopolitana. цветак, тка, m. hyp. v. цвет. царина, f. 1) бer Boll, vectigal, portorium. [cf. | Цветана, f. (ист.) vide Цвјетана. баждарина 1, ђумрук]. - 2) 3ollamt, telo- цветање, п. (ист.) vide цвјетање. nium. [cf. Ђумрук, Ђумрукана]. — 3) [Ца- цветаст, а, о, (ист.) vide цвјетаст. рина] многа се мјеста у народу нашему | цветати, там, (ист.) vide цвјетати. тако зову, н. п. код намастира Шишатовца, код Смедерева, и т. д. царинар, m. vide цариник. Царине, f. pl. у Кому мјесто (ливаде и језеро) гдје је (као што се приповиједа) цар Стефан излазио у лов и љети на планину. цариник, m. ber Solbeamte, ber 3öllner, portitor, telonarius, publicanus. [cf. царинар, Ђумрук- | цветоња, m. (ист.) vide цвјетоња. чија]. царинички, ка, ко, 3öllner, portitorum. [cf. Ђумрукчијнски, Ђумрукчијски). 1. царић, m. 1) dim. v. цар. - 2) ber Sauntönig, motacilla regulus Linn. [cf. 1 попић, 2 царић]. 2. царић, царúћа, m. vide [1] царић 2. Цветашин, m. (ист.) vide Цвјеташин. Цветош, Цветоша, m. (ист.) vide Цвјетош. Цвијан, m. (јуж. и зап.) Mannšname, nomen viri. цвијелити, цвијелим, vide цвијељати: Сиротињу | Цвјеташин, m. (јуж.) Жапnšname, nomen viri. нашу цвијелили цвјетић, m. dim. v. цвијет. цвијељање, п. (јуж.) баз Beinenmaфen, permo- Цвјетко [Ћетко], m. (јуж.) Mannšname, nomen viri. цвјетни, на, но, (јуж.) н. п. недјеља, біе Balmmohe, hebdomas palmarum; цвјетни понедјељник. Цвјетоје, т. (јуж.) Mannšname, nomen viri. цвјетоносије, п. (јуж.) vide цвијети: Пред Ристово, пред цвјетоносије цвјетоња [ћетоња], m. [јуж.] цвјетаст во, ber eine Blöße an der Stirne hat, notam albam in fronte habens. Цвијета, f. (јуж.) Grauenname, nomen feminae. | Цвјетош, Цвјетоша, m. (јуж.) Жанnšname, noцвијетак, тка, т. һур. v. цвијет. цвијети, цвијети, f. pl. (јуж.) ber Balmfonutag, dominica palmarum. [cf. цвјетоносије]. Цвијетин, m. (јуж.) Mannšname, nomen viri. цвијеће, п. (coll.) (јуж.) біе Blumen, flores. цвијећице, п. dim. v. цвијеће. Цвијо, т. (јуж. и зап.) һур. о. Цвијетин. цвилети, (ист.)) цвилити, (зап.) цвилим, vide цвиљети. цвилован, вна, вно, (н. п. крмача) vide бу цован. цвиљање, п. (зап.) vide цвијељање. цвиљети, цвилим, [цмиљети] v. impf. (јуж.) цвіт, т. (зап.) vide цвијет. цвитни, на, но, (зап.) vide цветни. Цвитко, т. (зап.) vide Цвјетко. Цвитоје, т. (зап.) vide Цвјетоје. цвитоња, m. (зап.) vide цвјетоња. Цвитош, Цвитоша, m. (зап.) vide Цвјетош. Цвјетана, f. [јуж.] rauenname, nomen feminae. ditus. цвјетати [һетати], там, v. impf. (јуж.) (cf. цав men viri. цвјетоша, f. (у Грбљу) име кози, која је цвје таста. цвјетуља, f. (јуж.) Name für eine Rub bie wie цвоке, genit. in ber Rebenšart: у поке нема ни цокотати. цволика, f. (у Сријему цима) vide [бик 2] бачва 2. церка [черка], f. баз Sezwitfer, clangor. цвркнути, цвркнём, v. pf. 1) zwitchern, fritinnio. 2) zwitschern, schwirren (Wasser auf Feuer gegojjen), strido. -- цвркутање, п. баš Switchern, garritus (avium). цвркутати, цвркућем, v. impf. zwit[hern, garrio. цврчак [чврчак], чка, m. Wrt Snjeft [bie Srille, cicada orni L.]. cf. [стричак,] стричић. цврчање [чврчање], п. баз 3witjhern, fritinnitus, stridor. цврчати [чврчати], чим, v. impf. zwitjhern, fritinnio, strideo. цев, f. (ист.) vide цијев. цеваница, f. (ист.) vide цјеваница. тјети [цапћети], цватити) 1) blüßen, floreo. цедуљарев, а, о, vide цедуљаров. 2) цвјета вода, кад у прољеће некаки | цедуљарница, f. (у Новом саду) кућа гдје се мали бијели лептирићи поврх воде лете и плаћа калдрма, пак се онда добије цедуља, по њој падају. баз flaftersollamt, telonium. [cf. цедуљара]. цедуљаров [цедуљарев], а, о, без Bettelgeber3, церибашиница, f. bie Brau beš Sigeunnerhaupt schedularii. manns, uxor ducis Zingarorum. цедуљица, f. dim. v. цедуља. це, цеђа, m. (ист.) vide цијеђ. цеђење, п. (ист.) vide цијеђење. церик, церика, m. Balb von Berreichen, cerretum. цёрити [һерити] се, рим се, ѵ. r. impf. Заве weisend lachen, rideo dentibus ostensis. цёј [цех], m. (у Сријему) біе Sunft, біе Зефе, церић, m. eine junge Serreiche, cerrus parva. tribus. Цеклињанин, m. Ciner von Цеклин. Церница, f. варош у Херцеговини: Одатле се свати подигоше, у Церници конак учи целац, лца, m. (ист.) 1) vide цијелац. 2) церовача, f. 1) Stod von ber Berreihe, fustis (у Сријему) жир неначет. целив, m. (по југоз. кр.) ber Ruß, osculum, cf. [цјелив; vide] пољубац: Чести пути губе целиве; Без целива и грљења целивање, п. (ист.) vide цјеливање. целивати, целивам (целујем), (ист.) vide пјеливати: Ал' ми волиш сабљу целивати целиваћа икона, f. (у војв.) икона која се на дан онога свеца, који је на њој намолован, намјести у јутру насред цркве, те је људи ијелују. cerreus. 2) диша, die schönste Art von ZuckerMelonen, peponis genus optimum [cucumis melo L. var.; cf. церовка]. церовик, церовика, m. у загонеци: Убих бика на врх церовика [лук?]. Наша церовина, f. 1) Berrbols. Sirnhols, lignum cerreum. 2) im Scherz für царевина: Церовина до вијека. Церовица, f. планина у Бањанима: У планину Церовицу тврду церовка, f. т. ј. диња, vide церовача 2. целити, лим, v. impf. (у Боци) Rinberwort für | Церовци, Цероваца, m. брдо од Велебита в цјеливати: цели, цели. целица, f. (ист.) vide цјелица. цело, n. adj. (у Сријему) некако дугме у игри. cf. клиза, полче, пулија [1]. целокупан, ина, ино, (ист.) vide цјелокупан. цемпреш да цркнеш! cf. Цију мију да растеш. цена, f. (ист.) vide цијена. ценити, ценим, (ист.) vide цијенити. цента, f. (у војв.) бег Bentner (öfterr. ber Ben ten), pondus centenarium, centipondium. [cf. мажа]. цењење, п. (ист.) vide цијењење. ценкање, п. (ист.) vide цјењкање. цёњкати се, кам се, (ист.) vide цјењкати се. цёо, цела, ло, (ист.) vide цијел. цепало, п. (ист.) vide цјепало. цепаница, f. (ист.) vide цјепаница. цепаничица, f. dim. v. цепаница. цепање, п. (ист.) vide цијепање. цепати, цепам, (ист.) vide цијепати. ценац, пца, m. (ист.) vide цијенац. цепачки, (ист.) vide цјепачки. цёпка, f. (ист.) vide цепка. цепчица, f. dim. v. цепка. цёр, цёра, т. 1) bie Berreiche, cerrus [quercus cerris L.]. - 2) [Цер] nom. propr. eines Berged, ber bіе нахија von Зворник von ber von Шабац trennt, nom. propr. montis: Савр Цера високе планине | истоку. цеста, f. (по зап. кр.) vide друм. [cf.] пут [1]. Цетина, f. 1) у Далмацији вода, која се даље по народу нашему у пјесмама зове Цетиња. Цетина извире близу варошице Врљике и утјече у море код Омиша. cf. Цетиња [1]. 2) земља око те воде. цетински, ка, ко, von Цетина. Цетиња, f. 1) vide Цетина [1]: Ој Цетињо, водо поносита 2) у пјесми мјесто Цетиње: Вино пију млади Црногорци у Цетињи усред горе Црне Цетињанин, m. (pl. Цетињани) Siner von Цетина цпб Цетиње: Вино пије тридест Цетињана Крај Цетиње тије воде ладне Цетиње, п. племе нахије Катунске (у Црној гори), које се даље по народу нашему, особито у пјесмама, помијешало са водом Цетињом те се зове и Цетиња. cf. Цетиња [2]. На Цетињу има намастир у којему је од прије сједио владика, а садашњи је владика сазидао себи двор код намастира и око њега се начинила као мала варошица. Цетињка, f. Cine von Цетиње: Вино служи Цетињка ђевојка цетињски, ка, ко, von Цетиње инб Цетиња: Оде право врелу Цетињскоме цётка, f. (у Сријему) vide ђевђир [2]. Ђевђир је од лима, а цетка је од земље. церење [ћерење], n. baš Pachen mit Beifung ber | цёх (cf. цеј), m. (у војв.) біе Зее (ber and Zähne, risus ostensis dentibus. werfer), collegium. церибаша[*], m. ber Bigeunerhauptmann, dux Zin- | цехмајстор, m. ber Behmeifter, magister collegii. garorum. церибашин, а, о, без ідеuneauptmanns, ducis цехмајсторов, а, о, без e meifters, magistri Zingarorum. collegii. цецељ, m. [natrium carbonicum crystallisatum:]|цидити, цидим, (зап.) vide циједити. цёцка, f. (у Сријему) као уже од прућа, којим | циђење, п. (зап.) vide цијеђење. се привезују воденице (на Дунаву и на Сави). цијев, f. (loc. цијеви, pl. gen. цијеви) [јуж.] 1) цив, f. (зап.) vide цијев. циваница, f. (зап.) vide цјеваница. цивијере, f. pl. (у Боци) vide тезгере. цивра, m. у загонеци, cf. цигуљин. цивчина, f. augm. v. цив. цивчица, f. dim. v. цив. од зовине или од трске што жене сучу пређу [Цијевна, f. у Црној Гори ријека, која утјече Jeђy-|циједити, циједим, v. impf. (јуж.) feiben, colo, percolo. [cf. 2 жети]. Цигани, m. pl. біе Riejel, Braupеn. cf. соља [2], солика, сочица [2, 1] крупа [1], суградица. Циганија, f. (coll.) bie igeuner, Zingari. Циганин, т. бer Bigeuner, Zingarus. [cf. пак, Мађупак; Аламан 2]. Циганинов, а, о, без Bigenners, Zingari. циганисање, n. verbal. v. циганисати. циганисати, нишем, v. impf. циганити се, циганим се, v. r. impf. ↑ neru, facio more Zingari. цијеђ, цијеђа, m. (јуж.) біе Ľange, cinis lixivia. [cf. ликсија, лушија, 1 мило]. | зіден- |цијеђење, п. [јуж.] baš Seißen, colatio. цијел [цио 1], цијела, ло, (цијелӣ, ла, ло) Циганка, f. bіе Bigeunerin, Zingara [cf. Јеђупка, Јеђупкиња, Мађупка]: У Циганке тражити кисела млијека. У Циганке црн образ, али пуна торба. циганлук, m. bie Sigeunerei, mos, vagatio Zingarorum. чйганскй, кÂ, Kô, zigeunerisch, zingarus. [cf. jeЂупачки, мађупачки]. Циганчад, f. (coll.) bie Žigeunerfinber, pueri Zingari. Циганче, чета, n. ein junger Bigeuner, puer Zingarus. [cf. Јеђупче, Мађупче]. циганчење, п. баз Вепеmеn einer Bigeunerin, mos Zingarae. Циганчин, а, о, ber Bigeunerin, Zingarae. Циганчина, f. augm. v. Циганка, циганчити, чим, v. impf, wie eine Sigeunerin fich benehmen, facio more Zingarae. [јуж.] 1) ganz, totus, integer; unverleşt, integer. - 2) (у Дубр.) цијело вино, т. ј. без воде, reiner Bein, merum. цијелац, лца, m. (јуж.) т. ј. снијег, babulofer Schnee, nives integrae (non tritae pedibus). цијена, f. (јуж.) ber Breis, pretium. цијене, (comp. цјење) (по југоз. кр.) wohlfeil, vili pretio. [vide јевтин]. cf. јевтино. цијенити, цијеним, v. impf. (јуж.) 1) фен, aestimo. 2) погодити, н. п. јеси ли цијењен (кад ко служи у кога), bingen, conduco mercede. 3) (у Дубр.) мислити, meinen, bafür balten, existimo: jа цијеним да ће тако бити. cf. хесацити [(есапити, есабити) 2, мислити 2]. цијењење, п. (јуж.) баз Ефäßen, aestimatio. цијен, m. (pl. цјёпови, ѣёпови) (у Црмн.) привезано на стојак, који се држи у руци те се жито млати, Drefdflegel, baculus. cf. шибак. Циганчићи, m. pl. bie jungen Sigeuner, pueri | цијенање, п. (јуж.) баз palten, fissio. Zingari: Нестало ми млади Циганчића - цијенати, цијепам, v. impf. (јуж.) 1) н. п. Циганчица, f. dim. v. Циганка. цигла, f. ber Siegel, later. cf. [vide] опека. циглана, f. біе Siegelhütte, ber Siegelofen, officina lateraria, fornax lateraria. дрво, ipalten, findo. [cf. пучити]. 2) zerreißen, lacero [vide дерати 1]: Цијепаше кићене дарове, Завијаше своје ране грдне 3) н. п. у нози, e3 reißt mich in bie üßen, laboro ex pedibus. cf. [vide] сијевати [2]. цијепац, пца, m. (понајвише pl. цијенци, цйјепаца) (јуж.) они штанци што стоје у пређи између нита и горњега вратила. vide штапац. циглар, циглара, m. ber Siegelbrenner, laterarius. цигли, ла, ло, einzig, nur, nonnisi [cf. цикти]: цигли један, цигла два и т. д.; У Стојана | цијећ, (у Дубр.) wegen, propter. [vide] ради, нема млого друга, Разма цигле двије вјерне слуге cf. заради. цијукање, п. verbal. v. цијукати. цигловетий, на, но, н. п. цигли цигловетни, | цијукати, цијучём, v. impf. цију-[rien, clamo einzig, nur, nonnisi. Циго, m, vertraulid) für Циганин. цигулин, т. само у овој загонеци: Цигулин цичи у лугу; да није цигулина у лугу, сви би људи залуду (воденица). цигуљин, у овој загонеци : Цигуљин цим, цивра | воду вуче, кекељене друже, камо моје уже [берам]. цидило, п. (зап.) vide цједило. цију! цију мију да растеш, приповиједа се да је казала некаква жена дајући пасторчету танку кришчицу хљеба, а своме дјетету пруживши велику комадину рекне: Цемпреш да цркнеш. 1.цик, m. 1) баз Bezijch, stridor: Виком подвикује, Циком поцикује — 2) in bem изSruđe: ударио га по цику, auf беn Ropf, in caput. |