2. цик, т. (у Боци) іn ber Жебенšart: у цик од зоре (н. п. подранио), bei lnbruф без Zages, prima luce. 3. цик! глас пушчани, Янай einer linte. цика, f. баз Цинцарчад, f. (coll.) Sie jungen Žingaren, Zinzari juvenes. Цинцарче, чета, n. ber junge Sinjar, puer zin- efchrei (ber hweine, Räufe), edi- цинцо, m. vertraulih für цинцар. tus sonus: ци! кају тице од грознице 1. цикнути, цикнём, (цикнух ц. цйкох, цикну и. цйче) v. pf. ци [d reien, edo sonum ци: Цикну Арап као змија љута Тада циче | лијена ђевојка - Циче Мијат како горски цињкати се, кам се, (зап.) vide цјењкати [се]цио, 1) цијела, ло, (јуж.) vide цијел. — 2) цила, ло, (зап.) vide цијел. цип, т. (у Сријему) н. п. стаде ципом, т.ј. са свим не мичући се ни мало. cf. сципати се. ципало, п. (зап.) vide пјепало. ципаница, f. (зап.) vide цјепаница. ципаничица, f. dim. v. ципаница. ципање, п. 1) bas (leichtfertige) Betheuern bei Bott! temera dei testatio. 2) (зап.) vide цијепање. цинати, ципам, (зап.) vide цијепати. ципати се, ципам се, v. r. impf. н. п. Богом, (leichtsinnig) bei Gott betheuern, deum testor te mere. цилик, m. (у Боци) баз effimper, tinnitus: ципац, пца, m. (зап.) vide цијенац. Стоји цилик лира и тамбура цилица (цилица), f. (зап.) vide цјелица. цилокупан, ина, ино, (зап.) vide цјелокупан. циљ, т. (у Ц. г.) cf. плојка. ципачки, adv. (зап.) vide цјепачки. ципела, f. (pl. gen. ципела̂) (у војв.) бег фић, calceus. cf. [vide] цревља. цинка, f. (зап.) vide цјепка. цима, f. н. п. у лука, у репе, перје од гла- ципо [ципол], ципола, m. (у Дубр.) некака морвице. [vide бик 2]. cf. цимина. ска риба, eine Net Deerfijd, piscis quidam marinus [mugil cephalus Cuv.]. цимање, п. баз Rütteln, mütteln, quassatio. цимати, мам, v. impf. fhütteln, rütteln, quatio. | циновка, f. (у војв.) ein fleinerer Saib Brot [vide] дрмати, cf. трести. auf die Reise, panis compendiosior. цимер, т. 1) као гвоздена дашчица, око два ципол, m. vide цино. прста широка, која је доље на дну дебела [ципом, adv. cf. цип.] а горе на врху на неколика мјеста пробу- | ципор, m. vide [простак] геак. шена, па се одоздо провуче кроз лемеш и циперка, f. vide [простакиња] геакуша. горе кроз гредељ и одозго се у њу удари ципоров, а, о, без ципор, homuncionis de plebe. гвозден клин, те тако држи лемеш за гре-| ципорски, ка, ко, vide [простачки] геачки. дел. 2) (у војв.) н. п. на дућану, баз ципӳн, m. (у Јасеници) vide туљац 1. Schild, Aushängeschild, titulus. ципчица, f. dim. v. цинка. цимина, f. augm. v. цима. Цимирота, m. vide Климента: Нека купи сто- цин, цина, m. (у војв.) Зіни, plumbum album. цинити, циним, (зап.) vide цијенити. (vielleicht weil fie цинц и. bgl. prechen ftatt чинч). zarorum. Цинцарка, f. bie Binzarin, Zinzara. zari. цинцарски, ка, ко, zinzavif), zinzaricus. 2. цица, f. Rinberwort für bie Raße, felis sermone цицвара, f. ein Bericht, meift um Bäfte zu eт цицибан, т. само у овој загонеци: Поручује цицибаница, f. cf. цицибан. цицкоза, f. eine Art Rinberjpiels in ber Бачка. цич [цић], m. (у Ц. г.) пукао цич, кад је велика зима. vide цича. цйча, f. grimmige Rälte, Rrafttälte, frigus intensissimum. [cf, цич (цић)]. цичане, п. баз ци, ци-тафen, sonus ци. цичати, чим, v. r. impf. ци-тафen (wie baš junge целити [склити] се, лим се, vide стаклити се: церли-мерџан,* m. [мерџан у ком су чари цмакати, цмакам, v. impf. vide цвокати. цмиловање, n. vide цвиљење. hwein, біе Maus), edo sonum ци: Цичи | цмиловати, цмйлујем, v. impf. (у Боци) vide Арап као змија љута цичина, f. augm. v. цича: А прикумку те зимне цјеваница, f. (јуж.) vide голијен. cf. цијев. цјевчина, f. augm. v. цијев. цједило (cf. һедило), п. (јуж.) бег Geißer, біе Geihe, baš Seilhgefäß, colum. [cf. грудњача]. цјелив, [јуж.] m. ber Ruß, osculum. [cf. целив; vide пољубац]. цвиљети: До по ноћи д’јете мировало, По по ноћи дјете цмиловало Невјесто, што ми цмилујеш Пак сам, бабо, цмило вала што Цмилова Улица, f. планина до Дубовице између - цјеливање, п. (јуж.) баз Rüffen, osculatio. говићу ледина. цјелокуп [ћелокуп], а, о, vide цјелокупан. цмокнути, нём, v. pf. vide цвокнути. цјелокупан, ина, пно, (јуж.) unverjehrt (von eich. | цокотање [цвокотање], п. баз Bittern vor Rälte, namen ber Deiligen), corpus (sancti) integrum, incolume. [cf. цјелокуп (һелокуп)]. цјелцат, а, o, Beritärfung von цијел. цјеноћа, f. (у Котору) біе Boblfeifheit, vilitas. | [vide јевтиноћа]. cf. јефтиноћа. цјењкање, п. (јуж.) bas Geiljchen, Sanbeln, licitatio. цјењкати се, кам се, v. r. impf. (јуж.) feiljen, цјенало, п. (јуж.) мјесто гдје се дрва цијепају, ценка, 1. (јуж.) баз heit, ligni pars secta. | tremor prae frigore. [cf. боботање]. цокотати, цокоћем, [цвокотати] v. impf. н. п. од зиме, zittern, tremo. [cf. боботати]. цокуле, f. pl. 1) біе Винб[фиђе (ber Golbaten), calceamenti genus. 2) (у Барањи) бі schuhe, die Holzflumpen, ocreae ligneae. чóna, f. Schimpfwort gegen ein Frauenzimmer, convicium in mulierem. [cf. лунцупа]. цопрница, f. (у Хрв.) vide вјештица. цётав, а, о, (у Ц. г.) vide хром. цоф, цофа, m. (у војв.) бег Зopf, cauda capillorum. [vide] кика, cf. плетеница. црв, m. (pl. gen. црвӣ) 1) ber Burm, vermis [L.]. – 2) у дрвету, olzmurm [ujeftenlarve], teredo. црва, f. (н. п. у бурету) баз Burmlom, foramen factum a teredine. cf. црвоточ. црвак, вка, m. hyp. v. црв. црвање, п. [cf. црвљање] 1) баз Burmigiein, 2) das Lausen, depexio, sublatio pediculorum. црвати се, вам се, v. r. impf. [cf. црвљати ce] 1) Würmer erzeugen, wurmstichig sein, vermiculor. - 2) fih laujen, tollo pediculos. sich црвемперка (црвенперка), f. 1) eine Wrt fleinen Bogels, mit rothem Sefieber, avicula rubra [ruticilla Briss.?] -2) Rothflosser [Plöße], cyprinus rutilus [leuciscus rutilus L.]. 1. vermiculatio. 2. црвен, црвена, но, (црвени, на, но) roth, a. Bäđereien gelegt mirb, operculum. [cf. вршruber. [cf. 2 црљен]. ник, ожег 3, цријепња]. црвендаћ, вендаћа, m. (у Сријему) Rothteb [ен | цриво, (зап.) | [Bud [telze], motacilla rubicola [L.; vide пли- | цријево, (јуж.) ска]. Црвени Брег, m. село, cf. 2 Река.] Црвени Бријег, т. брдо између Црмнице и n. ber Darm, intestinum. цријен, т. (јуж.) (1ос. цријену) 1) біе феге, testa. - 2) ber Daisiegel, tegula. [cf. тигла, Һеремида (һерамида)]. цријепња, f. (у Ц. г.) vide препуља. [црвени вјетар, m. Hotblauf, erysipelas. cf. | црква, f. (на Корчули) vide црква. црвеника, f. 1) eine rothe Siege, sic vocant ca- -- црвенити се, ним се, v. r. impf. roth jein, rubeo. [cf. Црљенити се]. црвенкаст, а, о, rötßlidh, subruber. [cf. ревкаст, руд]. црвенперка, f. vide црвемперка. црвењак, црвењака, m. vide црвеника 2. црвењење, п. баз Röthen, rubefactio, rubor. црвљати се, љам се, vide црвати се. црвљив, а, о, wurmig, vermiculosus. [cf. пy- Црвљивица, f. (у Далмацији у селу Цисти) ципела. baš цркавање, п. баз Rrepiren, Umfommen, interitus, mors. цркавати, цркавам, v. impf. frepiren, umfonmen, perire. цркавица, f. 1) (mitfeibig) ein Bißchen Bermögen, црнавичав, а, о, [ѵ. цркавица 2 и. 3]. црквари, m. pl. људи, што иду црквама или црквени, на, но, Rirßen, templi, ecclesiae. [cf. црковни]. црквени син, m. (особито у Сријему) ber Rir des chenvorsteher, rerum ecclesiasticarum curator. правено коло, n. vide богородичино коло. црвоточ, f. ber Burmfraß, via teredinis. [cf. црва]. | црквењак, квењака, m. ber Rirßenbiener, aediпрвоточина, f. 1) ber Burmfraß pulvis e cor- tuus. [cf. полетар 2]. ruptione per vermes. - 2) (у Сријему) 23är- | црквењаков, а, о, без Rirenbieners, aeditui. lapp, lycopodium clavatum [L.]. црквина, f. (augm. v. црква) 1) Ruinen einer прёва, (у Боци) f. der Schuh, calceus. Rire, templi rudera. - 2) (у Цетини) г црёвља, (по југоз. кр.) ef. [посто, постола,] Bflanze, herbae genus [vide дријенак 3]. Црквине, f. pl. у Ловћену брдо, које се зове и Језерски врх, јер је под њим негда било језеро, у коме сад нема свагда воде, али како се мало закопа изиђе и усред љета. На Црквине Црногорци износе крсте о Тројичину дне, и садашњи је владика (Петар Петровић Његош II.) ондје сазидао округлу црквицу, која се издалека види; по имену рекао би човјек да је ондје и прије била црква. црёвлар, m. (у Дубр.) ber dubmaher, sutor. цревљарски, ка, ко, (у Дубр.) фuhmaher. sutorius. прёвљица, f. dim, v. цревља. црево, п. (ист.) vide цријево. преп, (ист.) vide пријеп. црепање, n. vide црпење. црепара, f. (у Сријему) гдје се пријеп пече, die Ziegelscheune, lateraria. црепати, црёпљем (црепам), v. impf. (у Дубр.) vide присти. црепић, m. dim. v. цреп и. пријеп. црепња, f. (ист.) vide црепуља. црквица, f. dim. v. црква. Црквице, f. pl. у Херцеговини између Таре и Пиве као кнежина, у којој има људи и Турскога и Хришћанскога закона. црепуља, f. [ист. и јуж.] ein großer irbener De | црквиште, п. Drt, wo ehemals eine Rirme war, del, der erwärmt über das zu backende Brot, u. locus, ubi olim fuit ecclesia. цркланчина, Ѓ. (у Бачк.) кожа од цркла мар-|црнило, п. біе Ehwärze, atramentum. винчета. сf. мрледина. [vide црканица 2]. црийна, f. біс mwärje, nigredo. црклет, m. vide срклет: И на момке ирклет | цінити, црийм, v. impf. [hwärzen, nigro. цінити се, црним се, ѵ. г. impf. [dhwarz ausfehen, nigreo. учинио цікнути, нём, vide црћи. gut, bonum ecclesiasticum. црковни, на, но, (у Ц. г.) vide црквени: И Црковне кубе у висину цркотина, f. оно што цркне, ein perredtes 23ieh, animal morticinum. 1. црљен, f. vide [1] црвен. 2. Црљен, црљена, но, vide [2] црвен. Црљенити, ним, v. impf. vide црвенити. црљенити се, ним се, vide црвенити се. 1. црница, f. 1) Eheltwort für ein &rauenzimmer, convicium in feminam (nigra). 2) [Црница] vide Црмница. — 3) [ирница] црна земља, Bartenerse, terra hortensis. 2. црница, f. т. ј. трешња, Irt Rirfße (id)marze) [wilbe Nirjde,], cerasum nigrum [prunus avium L. var.]. Црничанин, m. vide Црмничанин. црнички, ка, ко, vide принички. црљёнка, f. т. ј. јабука, bie Hothe, rubra: У | црноглавак, авка, т. (у Сријему) као рибица Богдана девет винограда, и десета ирљенка мала, црне главе. [vide пуноглавац]. сf. бујабука hapa. Црмница [1 Црница 2], f. 1) вода у Црној гори. | црноглавац, авца, m. некаква трава, Xrt flange 2) око те воде Црногорска нахија, која граничи с језером Скадарскијем, с нахијом Барском и с Паштровићима. Црмница је жуина готово као и приморје и има доста лијене воде за пиће. cf. [1] Црница [2]. Цриничанин, m. (pl. Црмничани) [Црничанин] Ciner von Црмница. цринички [црнички], ка, ко, рон Црмница. црипураст (црнпураст), а, о, vide црномањаст. црн, црна, но, (црий, на, но, comp. црњи) fchwarz, | niger, ater: Увалио му црн комад у торбу; доћи ће и њему ирн петак. [cf. чарни, 2 вран, мрк, мркли, мрчан, кара, јагрз, агазли, галичает]. Црна Гора, f. Montenegro, Mons niger (pars Epiri). Црна Краљица, f. (у Хрватској се припови једа за некакву Црну краљицу, као што су | ми казали да је она и пут градила на Велебиту код Краљичинијех врата. У другој Банској регементи у Јамници, близу Турске | границе, имају на главици зидине, за које се приповиједа да је ондје сједила Црна краљица. У тијем зидинама кажу да се привиђа | којешта. И на Турској страни према овијем зидинама имају зидине у селу Дабрини. Црна Река (ријека), f. 1) Каme eines lüßchens, баз im Криви вир entipringt, иn bei Зајечар in ben Zimot fich ergießt (beißt auch Мали Тимок). - 2) die Gegend (das Gebiet) dieses Flüßchens. Црна Ријека, f. више Новога Пазара крај Ибра | манастир, којега је црква у пећини. црнац, нца, m. црни пришт, Xrt Befßwulft, tumor quidam. cf. [vide] црњ. црнељ, m. (у Дубр.) некака морска риба, еіnе Art Meerfisch [Bartumber], piscis quidam marinus [umbrina cirrhosa C. V.]. [bebaarter Sünjel], herbae genus [ajuga genevensis L.]. Кажу да је лист ове траве добар за рану. црноглавка, f. тица, Xrt Bogel [біе 2ìönd)», Sraš. müđe], avis quaedam [sylvia atricapilla L.]. Црногорац, брца, m. (pl. gen. Црногораца) Montenegriner, Montis nigri incola. Црногорка, f. bie Montegrinerin, mulier montis nigri. црногорски, ка, ко, Montenegriner, nigrimon tanus. црнограб, т. (у Ц. г.) некако дрво, Wrt Baum [Schwarzbuche], arboris genus [caprinus orientalis Lamk.]. црнојка, f. cf. пипавица. цридкапац, пца, m. bie Schwarzmüße (lend ber eine schwarze Müße trägt): so nennt man die Branitschewer, qui nigrum cucullum gestat. црногорац, цридкорца, m. нож црнијех кора (камзи), Rejer mit johwarzem Deft, culter manubrii nigri. црнокос, а, о, fhwarzhaarig, nigro capillo [cf. каракоса]: Ој девојко црнокоса! Не гледај ме гола, боса црнокруг, m. (у Ц. г.) Wrt giftigfter Schlangen [die Kreuzotter], serpentis genus [pelias berus L.; cf. шаруница ?]. Приповиједа се да ова змија има на глави три рога. црномањаст, а, о, bräunlid im Sefihte, fuscus. [cf. црипураст (црмпураст)]. црноок, а, о, jdmarzäugig, nigris oculis [cf. чарноок, чарноокаст]: А за једно младо црнооко, Дала б зањга иљаду дуката pноока, f. die Schwarzäugige, puella nigris oculis. [cf. чарноока 1]. Црни Врх, m. овако се зову многа брда, н. црноочић, m. ber [dhwarzäugige Süngling, juvenis п. између Јагодине и Крагујевца, у Херце- oculis nigris: О јуначићу црноочићу говини код Фоче: А трећи је Црни врх | Црнопац, пца, m. брдо у Велебиту. планина, Тер се Фочи приступит' не даду - [црипураст, а, о, vide црмпураст.] приик, црника, m. (als Sheltwort) bu dhwarzer! цриорен, m. (у Дубр.) vide укљата. (moralij), niger! [cf. црњан, црњо]: шта црноречки, ка, ко, von Црна ријека, de fluучини, црниче један! црноријечки, mine nigro. Црнци, Црнаца, m. pl. [село; види s. v. уми- цўкити, ким, v. pf. (у Грбљу) vide пољубити, нути 2]: Од Црнаца и од Мартинића цјеливати. црн, m. ber Burm (am Ginger), paronychium. |цуко, m. hyp. voum Dund, canis. [cf. цуцак]. [cf. црнац]. цуљајка, f. (у Боци) vide љуљашка. љати [1]. цуљка, f. (у Дубр.) vide љуљашка. Црњак, юка, т. (у Дробњ.) некаква трава | цуљање, п. (у Дубр.) vide љуљање. црикање, n. dim. v. црпење. ter aratri. пртарање, п. баз Streiden, Serumfahren mit einem Zhie. 2 пис Messer, das Reißen, linearum ductio. цртарати, рам, v. impf. reißen, lineas duco. цртарнути, цртарнем, v. impf. einen Streich ma. en, lineam duco. [vide парнути]. црһи [цркнути], цркнём, v. pf. (цркох, ціче, цркао, цркла) 1) umfommen, pereo (von ren). [cf. крепати, липсати, мањкати 1, пути 3, скапати]. 2) berften, rumpi 1 пренути]: На руци му три златна прстена, Та сва три му иркла [на] прстима цубаљка, f. кад се метне даска или балван преко балвана, да клима и на једну и на другу страну, па дјеца постају и на један и на други крај те се цубију, біе hautel, oscillum. [vide цубање, п. баš dhauteln, oscillatio. цунет, m. (у Ц. г.) тијесно стакло, eine Art | цупар, цӳпра, m. (у Дубр.) vide чубар. цупкање, п. 1) baš Düpfen, saltatio. - 2) vide цуцање. цўпкати, кам, v. impf. 1) büpfen, salire. дијете, н. п. [на] кољену, vide цуцати. цўпнути, цўпнём, v. pf. hüpfen, salire. цура, f. vide дјевојка [1]. das 2) цурење, п. баз Hinnen, manatio. цуцати, цам, v. impf. auf bem Anie wiegen, agito Цуце, Цуца, m. pl. Stamm ber нахија Катун ска in Montenegro. Цуцка, f. Gine von Цуце. cf. Цуцкиња. цујка, f. слаба ракија, 20 фен Brauntwein, | Цуцкиња, f. Sine von Цуце [vide Цуцка]: Што sicerae vilioris genus. цукање, n. vide [1] куцање. цукар, кра, m. (у Боци) vide шеһер. ти даје Цуцкињу робињу цуцнути нём, v. pf. einmal auf bem sinie wiegen, sustineo genu (puellum). цукати, кам, v. impf. (у Ц. г.) vide куцати: | [цуцнути се, цуцнем се, v. r. pf. у загонеци; Ко то чука алком на вратима цуки! Ruf zum Spunbe, баß er fortgehe, vox propellentis canem. види s. v. веселица 3.] цуцу, 2Bort, Rinber einzujoläfern: Цучу, чучу, на коњу, Вуци т' мајку закољу |
