Page images
PDF
EPUB

2

ча m. indecl. (у Бачкој) perfirst jtatt чича : 1 чагрљати, љам, v. impf. flappern, fragen, streча Паја, чa Стева, чa Пера и т. д.

pitum edo e. g. muris rodentis. чабар, бра, т. бer 3ober, labrum, vas aquale : чагрталька [чегртаљка), f. Sіе R1apper, crepi

У нашега чабра гвоздене уши (реку жене taculum. . кад во приповиједа у кући за какову болест, 1 чагртање, п. За Rappern, eфeppern, i. 3. Seg или за другу какву несрећу која се гдје Säbels, strepitus genus. догодила).

чагртати, чагрћем, v. impf. flappern, strepo. чабрени (чабренӣ), на, но, н. п. уши, 3ober». | чадити, дім, v. impf. rujig meroen, fulіgіnе іnlabri. .

duci. [cf. чађити). чабреник, m. Sie Bobеrjtage, pertica роrtаndо чадор[*], чадора, m. (pl. gen. чадора) баз Зеft, labro. cf. чабрењак.

tentorium. cf. шатор. чабреница, f, vidе чабрица: Да помузем иљаду | чадорскӣ, кa, кo, н. п. врата, Belts, tеntorii.

оваца и намузем двадест чабренца чақ, чабрењак, т. vіdе чабреник.

ча),а,)

f. Sеr tup, fulіgo [ef. гар]: рhо и чаво! чабрић, т. dim. р. чабар.

чађав, а, о, хирia, fulіginosus. чабрица, f. ein 23азифеп, yasculum. [cf. чабре- I чађавица, f. н. п. пушка, bie Rupige, fuligiвица).

nosa: Чувај се пушке чађавице. чабричица, f. dim. р. чабрица.

yàlêke, n. das Rußig werden, inductio fuliginis. чаброноша, м. Оer Boberträger (3, 3. in ber 20eilts | чађити, ђим, у. impf. vide чадити. leje), portans labrum.

чазбен, а, о, (у Боци) н. п. човјек, т. ј. који Yába, f. Frauenname, nomen feminae.

радо части, gajtfreunblict, hospitalis. чавао, чавла, m. (особито по југоз. кр.) гвоз- I чазбина, f. (у Дубр.) vidе гозба, част.

ден клин, Беr taget, clavus [vidе клин 1]: чаja, m. (ист.) vidе чајо.

Тако ме рђа не убила, као чавао на путу! чајатн, јем, v. impf. (ст.) [vidе чекати] cf. чаваријање, n, vide бунцање.

двориште: Не чај више, Милошева мајко, чаваријати, јам, (у Рисну) vide бунцати. Одбиј овце у то пусто поље : Милош ти је yâbka, f. 1) die Doble, (corvus) monedula [L.; јуче погинуо

cf. злогодница]. — 2) eine 24rt jbmarger Traube, I чајин, а, о, vidе чајов. Magdalenentraube, uvae nigrae genus. 3) | Чајниче, п. [варош (сада) у Босни, између Го[Tuska Franenname, nomen feminae.

ражда и Пљеваља): Од Чајнича до два Бачавкун[*]), т. коњ који иде ситно а врло брзо. тотића чавкунити, ним, v. impf. ићи брзо, Chritthen I чајо, т. als hyp. р. чаупі. [cf. чаја]. machen, parvo procedere gradu.

чајов, а, о, без чајо, той чајо. [cf. чајин]. чавкуњење, n. perbal. p. чавкупити.

чак,* adv. meitbin, longe: отишао чак далеко ; чавленив, чaвлeника, m, пут куд (чавлима) чак у Цариград; чак у Московску. cf. [vide]

потковани коњи иду, ein 23eg für bejblagete Тferse. [vidе клинчаник].

(Чакавац, Чакавца, Ser froate Ser va (ftatt Wта) чавлен-чорба, f. (у Дубр.) vidе клин-чорба. јpricbt; види s. v. Kекавац ] чавлина, f. augm. р. чавао.

чаканац, анца, т. 1) беr еngellanimer , malчавољак, бљка, m. eine 2Хrt tleiner, juper, barter leus falci acucndae. 2) vidе чекић [1].

21epfel, pomi genus [pirus malus L. var.]. чакља, f. 1) vidе кљуна. 2) der Hafen, unчaврзгање, т. Sag 23 оlljreier Ser Obren, ob cus, z. B. auf dem Schiffe, bei Pestfrankeu. [cf. tusio.

ганач 2, канца 2]. чаврагати, чаврагам, у. impf. einem Sie Obren чакмак,* m, vidе огњило [1]: У њих гвожђа ни dolmurren, obtundo.

дрвета нема До чакмака којп огањ дава чаврљање, т. баз ипреrjtänslide Paperplaubern, I чактар, чактара, т. (у Ц. г.) bie Chajglotte, blateratio, recitatio confusa.

чактор,

| tintinnabulum [cf. мједеничаврљати, љам, v. impf, unsettlik Sabеrрlаuѕеrn, ца, цингара]: Те сутича саломи чактара, recito confuse.

ІІa ra бaчи у њедра јуначка Да му дигне чавче, чeтa, n. eine junge Toble, pulluѕ mоnе дебела чактора чавчић, м. dulae: Подметнули му чавче чак шире,* чакли йра, f. pl. 1) sie Beintleiner, caпод голуба.

ligae, cf. гаће [2, беневреке, беневреци, хлаче чавчица, f. dim. р. чавка.

(лаче), свитице). — 2) чактире сукна, Stut Yâbyjů, vjâ, vjê, der Doble, monedulae.

Zeug auf eine Hose, panni quantum sufficit ad yára.[*], r.ba, m. gefrorner Roth, lutum conge соnfісіеndаѕ саligas: У з'о час се Кокан поlatum. [cf. Чачак 2).

годио За два гроша и чакшире сукна чагрљање, т. Sag Rappern (aut Bag Яrage, s. I чакширетине, f. pl. augni. р. чакире.

B. der Maus im Simmer), strepitus genus. чакширицо, f. pl. dim. р. чакшире.

ha [3].

чама,

yana[*]! rührt die Trommel, pulsate tympana : пjешаци и слабо су мариле за лијепо одиЧала саде, наше мектербаше

јело, али им је оружје (дуга пушка, два пичалабркнути, лабркнём, vide чaлaбрцнути. ІІІтоља и велики нож) било врло добро н чалабрцање, п. Sag s3mbiрirebmen, gustаtiо.

чисто, чалабрцати, лабрцам, у. impf. einet Зmbiр зи чамцијин, а, о, без сфijiзieber, belciarii.

fich nehmen (vor dem ordentlichen Essen), anbeißen, ámyÂjackê, kâ, kô, der Schiffzieher , helciarijento, gusto. .

чамцијскӣ, Sorum. чалабрцнути, лабрднём, v. pf. arbeikent, guѕtо чана, f. hyp. . чанак.

[ef. чалабркнути, лабрцнути]: Иди, Кокане, чанак, нка, m. 1) еіnе bölgerne Gфujet, scuено за вратима чабар вина и печена свиња, tula. cf. [vide] здјела. — 2)

2) у пушке, vide и павоъ ваљушака покривен сламом да се праїник. — 3) vide 2 корице 2). не натруни, те чалабрини мало док ручак чангризалица, т. и. f. ein frіttliber Diеnjd, difдоспије (у приповијеци).

чангризало, m. | ficilis et morosus, чалабрчак, чка, т. (nmehr fbergbaft) Ser Зmbів, чангризање, п. perbal. p. чангризати.

gustаtiо: Чалабрчак док приспије ручак — чангризати, чангризам, v. impf. trittli jein, naчалакање, т. Sag Tojen, gürmen (з. 3. Ser Rin tura esse difficili. der), strepitus.

чандрљив[*], а, о, vide андрљив. чалакати[*], кам (чалачем), v. impf. Türіеnчанибула[*], f. (у Барањи) vidе турчинак. strepo. [vidе лaрмaти).

чанкәлиз, m. (ber Chujjеllеter) Caroker, рачалёкање, п. Sas Barireit, ictus pulsаtiо.

rasitus. [cf. чорболов]. чалёкати се[*], кам се, у. r. impf. Sen pieb pa. Чанци Краљевића Марка, m. pl. у нахији Ужичriren, ictum propulsare.

кој у планини Маљену, на путу из Ваљева чалма[*], f. 1) беr urban, tiara. cf. каук 2, у Ужице, у камену као два чанка пуна

сарук. — 2) (Чалма] село у Сријему, ein хладне воде, која нити кад прелази, нити Dorf in Sirmien, nomen oppidi.

се познаје да је мање кад се пије, нити се 1. чам(*), чама, m, ein Chiff (pot meibent pols), види откуд извире. navigium abietinum.

чанчар, чанчара, т. Ser Chujjelmaфer, scutel2. чам[*], чама, m. Sіе Запne, abies (Tournef.]. larius.

. cf. [vide 1]је.ta [1].

чанчара, f. vіdе корњача. f. Rangmeile, taedium: напала ме чама. | чанчарев, чамак, мка, т. (у Боци) некака мала уш која | чанчаров, а, о, bes Chujjelmaфers, scutellarii.

се једва може видјети, 24rt fails, pеdісuli чанчина, f. augm. р. чанак. genus.

чанчић, m. dim. p. Чанак. чамање,

n. das langweilige Warten, expectatio hài, vàna, m. 1) KomaA yatme, Fach eines Flechttaediosa. [cf. чамљење].

werkes, membrum. 2) (у Ц. г.) vidе чеп [1]: yamatı, mâm, v. impf. mit Verdruß warten, Ко не зна чайом, он ће врањем.

ресtо cum taedio otiosus. [cf. чамити). чаплијөз, т. (у Дробњ.) трава у које је лист чамад, мца, m, ein fleine3 gезіттеrtеg Cdiji, na као иерје у ираза лука на из сриједе израvicula abietina.

сте као трска у висину човјеку до арсију, и чамињати, њам, v. impf. vіdе чамуњати. наврх ње

као у трске из кој... чамити, міім, vide чамати.

изиђу цвјетићи различне боје и лијева мичамљенье, п. vide чaмaње.

риса. Онамо ове траве има много, и кажу чамов, а, о, Хаппені?, abiegnus. cf. јелов. да јој је цвијет врло добар за чe.ie. чамовина, f. За запnenbolj, lіgnum abiegnum. | чапља, f. Ser Dieiber, ardea (L.]. чамираrе, f, pl. vіdе имбрете.

чапман, т. 1) (у Подг.) vide прас. 2) (у чамуља, f. (у Босни) т. ј. кана, eine 24rt tiime Паштр.) некака трава , 24rt #flange (2phobil, ner Müße, mitrae genus virorum.

Asphodil], herbae genus (asphodelus albus чамуњање, т. dim. р. чамање.

Willd.]. чамуњати (чамињати], њам, v. impf. аlѕ dim. | чапљани лук, т. (у Подг.) vide [прас чар. чамати. [cf. леињати].

Пљан 1. чамција,* m. bеr сфiejiзieber, helciarius. У по- чапљин, а, о, без Reiber, ardeae.

четку овога вијека (1800 — 1804) звали су чапљић, т. беr junge teiber, pulluѕ аrdeae. се чамије у Србији и у Босни војници Тур- чапоњак, поњка, т. (у Србији к истоку) vide скога закона који су из Босне на чамовима силазили у Биоград на стотине, и ондје се чäпорак, дрка, т. vіdе чапур. удахија и осталијех поглавица Турскијех чапорци, чäпорака, m. pl. (у ц. г.) бie Rral. наимали у војничку службу. Чамције су на len, ungues. [vide kaupa 1). овоме крају готово биле постале оно што чüпра[*], f. (у Ц. г.) [cf. жавка] 1) vide кожа: су на источној страни биле крцалије, само Девет чанара има на образу; А режу му што су крцалије биле све коњици и врло напру на ремике 2) кеса од коже којом су се лијепо одијевале, а чамције су биле се вади вода из бунара. [vide pбоч].

ex

папак.

чаuрь, т. vіdе чапур.

чардачки, кa, кo, н. п. соха, без чардак, casae чапрљак, m. hyp. р. чапрљ.

чардак dictae. . чаи ӯр (чепур), т. бer Strunt (einteg abgеbаненет | чаре, у загонеци: Присни чаре на мигаре, на

jungen Baunes), trunculus. [cf. чапорак, ча пање декање, на сење дупоре. прљ).

чарка,* f. Sag Carniigel, pugna levis: По равну vànỹpje, n. (coll.) die Strünfe, trunculi.

се пољу ноћераше, На чарку се збиља ишчапци, чанака, m. pl. (у Рисну) нокти у тице, фераше die Krallen, ungues. [vide kaupa 1).

чаркање, т. 1) ба& CarniiiseIn, pugnatio leчарак, рка, m. eiit Bejtanotheil Seg lіntеnjloj. vis. — 2) das perumstören im Feuer, dimotio

jes, pars flintae, [vide] кашилук, cf. чак ignis. мак: У њих гвожђа, ни дрвета нема, Осим чёркати, кам, v. impf. в п. у ватру, а тепер чарка који ватру гради

(chüren, stören , dimoveo ignem, irrito. [vide чарање, п. Заз феrеnt, inсаntаtіо. [cf. чваро таркати]. вање].

чаркати се, кім се, y, r. impf, jаrniigen, leчарапа[*] (cf. чораша), f. (pl, gen. чарана), ser viter pugno, irritare se invicem.

Strum tibiale. cf, бјечва [(бљечва) 1, кла-чаркација, . Die 23orpojten, excubiae еxtrеmае. шња 1, хлача (лача)].

чарни, на, но, (ст.) vidе црн: Чарна горо, yapanâp, m. 1) der Strumpfwirfer, Strumpfhälls пуна ти си лада Чарне очи, ви га не

dler, textor aut negotiator tibialium. 2) гледале Gamajchenträger, miles braccis decurtatis (mit vàph00R, a, 0, schwarjängig, nigris oculis. (vide Verachtung).

црноок). чарапарски, кa, кo, н. п. регемента, Sania чaрноока, f. 1) bie bmarjdugige, nigris oculis.

schenträgers, braccas decurtatas habentium. [vide up ooka). -- 2) daher der Name eines чарапяст, а, о, (у Србији) н. п. коњ, у ко Schafes, das einen schwarzen Rand um die Augen јега је нога одоздо донекле бијела, као да hat, nomen ovis nigrae circum oculos.

. је обуо бијелу чарапу. cf. [vide] путоно- чарноокаст, а, о, vide [црноок) чарноок. гаст [1].

чарнути, нём, v. pf. н. п. ватру или у ватру, чарапетина, f. augm. р. чарапа.

einmal schüren, irrito semel ignem. [vide tapчарапин, а, о, Strumpf, tibialis : Иде му по нути). сао као чарапин почетак.

чарнути се, нём сө, v. r. pf. jarmügeLn, conчарапина, f. augm, p. чарана [cf. чарапчина]: и донес” ми женске чарашине

чаробија, f. (у приморју око Сења) vide чaчараница, f. dim. р. чарана.

ролије. чарапчина, f. augm. р. чарана. [vidе чара- | чаровница, f. некака болест коњска у грлу, пина).

eine Art Pferdefrankheit, morbus quidam equinus. чаратан, т. (у Боци) човјек који се роди у чарбице, f. pl. 1) (у Турској Хрв.) као у Ср

марчаној свијећи (луни), па прије него је бији додоле, а у Котару приоруше. 2) крштен пријеђе преко њега мачка или друга (у Хрв.) као колеђави, који испред божића какова погана животиња; за то послије остане иду од куће до куће те пјевају и просе конесрећан, те не може имати никакога заната јешта. нити постојанога посла, него се смуща које- чаролије, f. pl. bie exereier, inсаntаtіо. [cf. куда, и својом мајсторијом, игром и палом чаробија). људе забавља и вара и новце од њих мами, 1 чарукција,* т. vіdе опанчар [1]. али му ни ови новци не могу бити проби- чаругийјин, а, о, без чаругција.

тачни, него како дођу тако и отиду. чаругийјница, f. Sіе trаи бе чарукција. чаратанија, f. (у Далм ) Sie Zajenjpielerei, artes чаругуйјнски,

magicae: они Талијани што чине чарата- чарўгријски, 1 кі, кo, bеr чарукције. нију.

чаршав,* т. 1) Sag Tijtii), mappa. cf. [vide) чарати, чарам, v. impf. beret, incanto. [vide | чаршаф,ј трпежњак. - 2) раз Bettum, linteum. бајати). cf. гатати, врачати.

[vidе плахта 2]. чардак, т. 1) бie 223arte, specula: Везак везла чаршија, f. Sеr tarttplas, forum. [vide пазар 1]. сеја тефтедара На чардаку на дебелу ладу cf. пијаца.

2) еіnе labtbiitte auf fählen an Ser (Brenje, I чаршӣјнски , кa, кo, н. п. xљеб, 9arft-, а casa palis imposita [cf. нагон 3); Saber чаршијски , foro, forensis. 3) das Behältniß für die Rufuruzkolben, horrei wäc, m. der Augenblid, punctum temporis [cf. genus.

минут): за час, за један час; часом, час чардаклија, f. eine groђe 23einrebe, bie ji) ап прије (п. п. дођи), тӧglibjt bals; мало час

Hütten, Bäumen hinanranft, vitis suspensa. cf. (н. п. ја ћу доћи). одрина [1, одриња, логошка (лугошка), ло- часак, ска, т. dim. р. час. мача 1].

часити, сим, v. impf. permeilen, morari: Андро чардчић, m, dim. р. чардак,

трчи, часа не часио

curro.

1. чаеловац, овца, т. Sas Horologium (altjlami• чаша, f. (pl gen. чаша) беr Beфer, calix, po

sches Lesebuch nach dem Namenbüchlein, und vor culum [cf. жмул (жмуо), жмуљ, 1 купа 1; dem Psalter), horologium.

путијер): У кога је чаша, у тог и молитва. 2. часлівац, вца, m. See чaсловац-јфії Іer, puer чашица, f. 1) dim. р. чаша. 2) die Knie: discens (legere) horologium.

jbeibe, patella (genualis). [cf. метвица 2]. – часни, на, но, н. п. пост, крст, дееђrt, beilig, 3) (у Хрв.) vide [ираш нив) чанак 2.

sanctus: части пост, бie grope sajte por чашћење, п. perbal. p. частити. Оjtern, jejunium quadrаgеѕіmаlе. [cf. дори- чвакање, п. vіdе чваликање. зма 1].

чвакати, кам, у. impf. vіdе чваликати. [часни пост, т. cf. часни. ]

чвавнути, нём, v. pf. vіdе чвали внути. часно, ehrlit, honeste: часно сјели, поштено чвалив, т. (у Сријему) н, п. све стоји чвалик

устали ! (кад се напија); Ко хоће часно не батина како се туку, #latјфен, crepitus. може ласно; Што је масније то је часније; [чваликање, п. perbai. р. чваликати; cf. чваСва господа на ноге устала и часно се кнезу кање. ] Поклонила Па је чaсно кнеза подворио

чвалйкати, чвали чём, т. impf. чваличу батине часом, аdv. Sen 21 ugenblid, augenblidlid, statim, (кад се људи бију), flatјфеп, сrеро. [cf. чваad momentum. cf. час.

кати). част, части, f. (Пос, части) 1) bie bre, honor, | (чваликнути, чваликнем, v. pf. р. чваликати ;

н. п. на част му; Неку на част, неку на cf. чвaкнути.] срамоту Весело пити, у части бити чварак, рка, m. Sie greber See gejnioljeinen Pet= 2) das Gastmahl, convivium. cf. [vide] ro36a. te, recrementa adipis. [cf. жмире 1].

3) das einzelnelne Gericht, cibus: AHHO KYM 4Bàpême, n. das Geräusch des schmelzenden Fettes, част.

stridor adipis liquati. частити, тим, v. impf. 1) ebre, honoro. - 2) чварити, рім, v. impf, mit Beräије јфnteІзен , trattiren, convivio excipio.

liquefacio adipem. [частити се, частим се, vidе гостити се ; види | чваровање, п. (у Грбљу) vidе чарање. S. у. гостовати.]

чваровати, чварујём, у. impf. (у Грбљу) vide чатаније, п. vіdе чаћење: сву ноћ је било [бајати) чарати. чатање, чатаније у цркви.

чвор, чвора, т. (loc. чвору) 1) на дрвету, per чатати, там, vide чaтити.

$$norren, nodus. [cf. вр.]. — 2) н. п. на мачатад, чаца, m. Sеr gute Rejer, lеctоr expeditus. рами, Ser #noten, nodus. cf. [vide) узао. чатисати,* чатишём, vide caшити (склопити, 3) искочио му чвор на челу, Беr frоllеn, tuн. II. хаљину).

bеr. [vidе гука 2; cf. чворуга]. чатити, тим, v. impf. Icje, lego [cf. чатати, І чворав, а, о, vidе чворнат: А у руке чвораву

читати, Інтити, учити 3]: Чати књигу Задра тојагу НИНе бане

чвбрак, рка, т. (pl. чворци и чвӧркови, чвочатлов, чатлдва, m. Sіе Диеritаngе bеіnt Reiter рака и. чворкові) бer Gtaar, ѕturnus [vulpageit, retinaculum ѕсаlаrum.

garis L.). cf. [скворац, брљак, чврљак. чатма,* f. Sag lеbtmеrt (im Segеnjаk ѕеr gеntаu• І чворина, f. augm, p. чвор.

erten günse), crates: није зид, него чатма. чворић, m. dim. р. чвор. чітрња, f. Die Sijterne, cіstеrna. [vide студе- чворков, а, о, без &taarѕ, ѕturni. нац).

чворковић, т. деr junge Staar, pulluѕ ѕturni. чаћење, п. Жаз Sejen, lесtiо. [cf, чатаније, ча- чворковљи, ља, ље, Gtaarѕ, ѕturnorum. тање, читање).

чворнат, а, о, н. п. дрво, fnorrig, nodosus. чаура, f. 1) bie Rapiel (ber (itel, и. Sgt.), сар- І чворновит, [cf. чворав, вржновит).

sula glandis etc. -- 2) die Puppe des Seiden- ubópyra, f. augm. p. qbop. [vide yop.byra ; cf.

mirm9, nympha chrysallis. [cf. кожурица 2). чвор 3, гука 2). чаурица, f. dim, p. чаура.

чврка, f. vіdе цврка. yäým,* m. der Tschausch bei der Armee, und bei YBÜKâbe, n. das schallende Klopfen, pulsatio cum Hochzeiten.

sonitu. чаушев, а, о, See чаушш.

чврати, кам, у. impf. flopfen, pаlѕо. чафран, т. vіdе шафран.

1. чврвнути, нём, у. pf. einmal flopfen, pulso Чачак, т. 1) eine Ctast in Gerbiеn аn Sеr 930 semel.

хата (главно мјесто у рудничком округу). -- 2. чвркнути, чвркнём, v. pf. Dоn bет Seräијф,

2) [чачак] (у Сријему и у Хрв.) vide чагаљ. so das Wasser, auf glühendes Eisen gegossen, macht, чачкање (чкање), п. Заз Ctocherit, fossio. [cf. de sonitu liquidi injecti in ferrum candens. гр гање).

чврљак, љка, т. (по зап. кр.) vidе чворак. чачкати [чкати], кам, v. impf. н. п. зубе, jto: чврљуга, f. п. п. у човјека на глави, у коња на феrn, fоdio. [cf. гргати).

гребену) vide [гука 2) гута. (cf. чворуга). чачковит, а, о, н. п. пут, т. ј. пун чачка, flume врсница, f. Iланина у Херцеговини, близу pig. glеbоsus. [cf. ромбовит].

И москоrа.

"Тити се.

чврснути, пём , v. impf. Micht, fejt, poll peroen | чекмеце,* ұета, п, бie Cubase, forulus. cf. im Gegenjas der Magerfeit), solidesco.

[фијока,) шкрабија. чврст, чврста, то, (чврстії, та, то, соmр. чвршћи) чёкнути, нём, v. pf. ein menig martet, exspectare voll, fleischig, plenus.

parumper. чврстина, f, bie Bolbeit, plenitudo, soliditas. чёврв, т. 1) Сpulrab, rhombus. [cf. летњак, чврчак, чка, т. vіdе цврчак.

лечаник, 1 сукало, цјевњак 2). 2) кад се чирчање, п. vіdе цврчање.

што у висину диже, бie Binse, lоbеп, феbe. чврчати, чи , vidе цврчати.

3eug, artemon, trochlea [cf. стопа 2): и триЧёво, п. брдо у Црној Гори: Кад се прими несто ноjа тице крило, Па се крило на че

Чева каменога, У Чеву га чета дочекала крк окреће, Те казује који вјетар пуше — чеврљуга [шеврљуга], f. (у Ц. г.) vidе шева. чекрвлија, f. т. ј. преслица, беr pinnrotten чёву.ља, f. (у ц. г.) vide чехуља.

(bei einent Cpinnraь), coli genus. [cf. 1 зврка). чёговић, m. „чеговић је он ?" wer ijt er, mie чeктaло, п. vilе чекало [1].

heißt er? cujus est filius? (cf. Korobuh). чела [пчела), f. (pl. чёле, челi) sie (Sonig+]Biele, чегрст[*], f. (у Ц. г.) мала свађа, Ser 3mijt, al apis (mellitica L.): Коме је чела за клобуком. tercatio.

челац, лца, т. 1) (ст.) (ber 23ierit)), apis mas, чегртаъка, f. vіdе чагтаљка.

in der Anekdote der Lügenwette, selbst ein erlos чегртäш, чегрташа, т. (у Рисну) који много gе и е 24'ort: Кад једно јутро пребројим челе,

robopu kojemta, ein Plappermaul, blatero. [vide а то нема најбољега челца; онда ја брже Олебета).

боље оседлам нијевца па узјашем ва њега чёданце, цета, т. dim. p. чедо.

и пођем тражити челца; кад пријеђем преко yèquja, f. (coll.) die Kinder (verächtlich), suboles. мора, а то човјек ухватно мога челца у ра[vidе дерчад).

лицу па ope за ситну проху и т. д. (у причёдо, п. (ст.) vidе дијете: Му шко сам че до повијецн). 2) (у Хрв.) vide кошница.

родила — У њега се мушко чедо нађе, није челёбија,* m. junger реrr, dominulus: Коња игра чедо као што су чела

челебија Јово, Испред двора таста и ну[чежњење, п, реrbal. p. Чези ути; cf. гаљење.] НІШце чёзе, f. р. (у Сријему) vide двоколнце. челебијање, п. vіdе кићење. чёвнути, нём, v. impf. за ким или за чим [cf. челебијати се, јам се, у. r. impf. vіdе ки

rajtu 1) Berlangen, lange Zähne befomment nad, etwas, das man andere genießen sieht, appeto nejedujui rèprênh, m. (y Cpujemy) Gartenrit. rcm, qua alios frui video. 2) Sehnsucht tersporn, delphinium Ajacis (L.). befontein, dеѕidеrio corripi [cf. гинути 2, Челебијќ, т. : До бијела села Челебијfa

удити 1]: чезне за својим завичајем. yė.nênra[*], f. Schmudfeder von Silber als Soldatenчеиз ,* т. (у Србији и Босни по варошима) Auszeichnung für erschlagene Feindestöpfe, penna дјевојачки дарови. [vide дар 2].

argentea. чекало, п. 1) (in Ser ))luble) Sеr tübenagel, Rübr. челик,* m. Sеr еtаbl, chalybs. cf. [vide) надо [3].

jtət, crepitaculum: Говори као чекало. Кад челикли,* adj. indecl. vіdе челичан: Са мојидијете не може одмах (на вријеме) да про јем челики наком говори, онда жене закухају колачић чекалом, | Челин, Челина, т. планина (у Ц. Горн ?], 21ате па му даду те изједе (да би почело онако eines Berges: У Челину прстекое Турци брзо говорити као што чекало одскаче од ка- чёлина лубица, f. (у Дубр.) vide [матичмена и звечи). [cf. чектало]. 2) (у Хрв.) њак 2) маца 3. објештена даска, у коју се удара, као у кле- Челинка, f. мала главица на Отресу. Онуда се

пало, н. ш. да се купе солдати на какво мјесто. приповиједи да је онаје некако благо закоyekâhe, n, das Warten, exspectatio.

пато, и да су гдјекоји којешта привиђалн. чекати, кам, v. impf. martet, exspecto. [cf. у народу се нашему мисли да закопане чајати).

новце, особито гдје их је много, чува нешто чекиња, f. Sіе Borite, sota.

и да се не могу ласно искоllати; многи причекић, m. 1) Ser panimer, malleus. [cf. ча повиједају како су их у томе послу плашиле чекич[*],3 канац 2]. — 2) (vide каншилук] cf. различне авети. Гдјекоји кажу да оно мјечарак: Потле чекић који ватру гради

сто гдје су новци закопани ваља увече почеклун, чекљўна, т. 1) (у Барањи) bie #linte, сути брашном, па ујутру од какве се жи

ansa januae. . 2) (у Сријему) кука укључа, вотиње по њему траг нађе онаку животињу којим се сијено чупа : тако и у обрамнице ваља ондје заклати на ће се онда моћи новци на крају она кука или зарезотина која чува нсконати. При повиједају како је некакав чо

да се не смакне повраз, Ser 2Biserbateut, uncus. вјек гледао из прикрајка гдје је други новце vèkme[*], f. pl. eine Art roke, wie man sie in der закопавао у земљу, па кад их закона, а он Derzegowina trägt.

преко онога мјеста баци виле рекавши : „Чучекмек-hўприја[*], f. у пјесми Пушрија код Био вајте како сад тако до суда Божјега, Beh града: Кад је био на чекмек-fyирији ако ја да бих дошао по њих.“ Послије тога

54

Вуков РЈЕЧ ПИК

« PreviousContinue »