पू taculum. ча, m. indecl. (у Бачкој) perfürst ftatt чича: чагрљати, љам, v. impf. Наppern, fraßen, streча Паја, ча Стева, ча Пера и т. д. pitum edo e. g. muris rodentis. чабар, бра, т. ber Sober, labrum, vas aquale: | чагртаљка [чегртаљка], f. bie &lapper, crepiУ нашега чабра гвоздене уши (реку жене кад ко приповиједа у кући за какову болест, чагртање, п. баз аppern, Scheppern, 3. 3. без или за другу какву несрећу која се гдје догодила). Säbels, strepitus genus. чагртати, чагрћем, v. impf. flappern, strepo. чадити, дим, v. impf. rußig werben, fuligine induci. [cf. чађити]. чабрени (чабрени), на, но, н. п. уши, Sober, labri. чабреник, т, біе Soberftange, pertica portando | чадор[*], чадора, m. (pl. gen, чадора) баз Belt, labro. cf. чабрењак. tentorium. cf. шатор. чабреница, f. vide чабрица: Да помузем иљаду | чадорски, ка, ко, н. п. врата, Belt, tentorii. оваца и намузем двадест чабреница чабрењак, т. vide чабреник. чабрић, m. dim. v. чабар. чађ, f. der Ruß, fuligo [cf. rap]: pho и uaho! чава, чађав, а, о, rußig, fuliginosus. чабрица, f. ein Bännmen, vasculum. [cf. чабре- | чађавица, f. н. п. пушка, біе Rußige, fuligiница]. чабричица, f. dim. v. чабрица. nosa: Чувај се пушке чађавице. чабење, п. баз Rußig-werben, inductio fuliginis. чаброноша, m. ber Boberträger (3. 8. in ber Bein- | чађити, ђйм, v. impf. vide чадити. Чава, f. Graucnname, nomen feminae. 3) | чазбен, а, о, (у Боци) н. п. човјек, т. ј. који чајати, јем, v. impf. (ст.) [vide чекати] cf. чајин, а, о, vide чајов. Чајниче, п. [варош (сада) у Босни, између Горажда и Пљеваља]: Од Чајнича до два Ба чавкун[*], т. коњ који иде ситно а врло брзо. тотића чавкунити, ним, v. impf. ићи брзо, Schrittchen | чајо, m. alҙ һур. о. чауш. [cf. чаја]. machen, parvo procedere gradu. чавкуњење, п. verbal. v. чавкунити. чавлен-чорба, f. (у Дубр.) vide клин-чорба. чавољак, бљка, m. eine Wrt fleiner, üßer, barter Aepfel, pomi genus [pirus malus L. var.]. чаврзгање, п. баз Bollfd reien ber Dhren, obtusio. чаврагати, чаврзгам, v. impf. einem bie Dhren | чакмак, * m. vide огњило [1]: У њих гвожђа ни vollmurren, obtundo. дрвета нема До чакмака који огањ дава чаврљање, п. baš unvertänolidhe Daherplaubern, чактар, чактара, m. (у Ц. г.) bie Shafglođe, blateratio, recitatio confusa. чактор, / tintinnabulum [cf. мједеница, цингара]: Те с угича саломи чактара, Па га бачи у њедра јуначка Да му дигне дебела чактора чаврљати, љам, v. impf. unbeutli Saherplaubern, recito confuse. чавче, чета, n. eine junge Doble, pullus moneчавчић, м. √ dulae: Подметнули му чавче | чакшире, * чӑктира, f. pl. 1) bie Beinfleiser, cа под голуба. чавчји, чја, чје, ber Doble, monedulae. чагрљање, п. баз lappern (and) baš Rraßen, 3. ligae. cf. rahe [2, беневреке, беневреци, хлаче (лаче), свитице). - 2) чакшире сукна, Stüd Zeug auf eine Hoje, panni quantum sufficit ad conficiendas caligas: У з'о час се Кокан погодио За два гроша и чакшире сукна чакширетине, f. pl. augm. v. чакшире. чакширице, f. pl. dim. v. чакшире. чала[*]! rübrt bie Zrommel, pulsate tympana: Чала саде, наше мектербаше чалабркнути, лабркнём, vide чалабрцнути. чалабрцање, п. баз твірне теп, gustatio. пјешаци и слабо су мариле за лијепо одијело, али им је оружје (дуга пушка, два пиштоља и велики нож) било врло добро и чисто. чана, f. hyp. v. чанак. чалабрцати, лабрцам, v. impf. einen $mbiß зи чамџијин, а, о, без iziehers, belciarii. fich nehmen (vor bem orbentlichen [fen), anbeißen, | чамџијнски, ка, ко, ber diffier, helciarijento, gusto. чамџијски, ( orum. чалабрцнути, лабрцнем, v. pf. anbeißen, gusto [cf. чалабркнути, лабрцнути]: Иди, Кокане, ено за вратима чабар вина и печена свиња, и шавољ ваљушака покривен сламом да се не натруни, те чалабрини мало док ручак | чангризалица, m. n. f. ein frittlicher Dčenjd, difдоспије (у приповијеци). чангризало, m. /ficilis et morosus. чанак, * нка, m. 1) eine höljerne hüfjel, scutula. cf. [vide] здјела. — 2) у пушке, vide прашник. [- 3) vide 2 корице 2]. чалабрчак, чка, m. (mehr [cdherzhaft) ber 3mbiß, | чангризање, п. verbal. v. чангризати. gustatio: Чилабрчак док приспије ручак чалакање, п. баš Zojen, Särmen (3. 3. ber Rinber), strepitus. чангризати, чангризам, v. impf. frittli jein, na- чалакати[*], кам (чалачем), v. impf. lärmen, чанибула [*], f. (у Барањи) vide турчинак. чанколиз, m. (ber hüffelleđer) Shmaroker, parasitus. [cf. чорболок]. strepo. [vide лармати]. чалекање, п. баз Bariren, ictus pulsatio. чалёкати се[*], кам се, v. r. impf. benieb ра- Чанци Краљевића Марка, m. pl. у нахији Ужичriven, ictum propulsare. чалма[*], f. 1) ber Zurban, tiara. cf. каук 2, сарук. - 2) [Чалма] село у Сријему, ein Dorf in Sirmien, nomen oppidi. 1. чâм[*], чáма, m. ein Schiff (von weichem Holz), navigium abietinum. 2. чам[*], чама, m. bie Zanne, abies [Tournef]. cf. [vide 1]јела [1]. кој у планини Маљену, на путу из Ваљева у Ужице, у камену као два чанка пуна хладне воде, која нити кад прелази, нити се познаје да је мање кад се пије, нити се види откуд извире. чанчар, чанчара, m. ber hüjelmaher, scutellarius. чанчара, f. vide корњача. чама, f. Sangweile, taedium: напала ме чама. | чанчарев, чамак, мка, m. (у Боци) некака мала уш која чанчаров, а, о, без ýüfjelmaßers, scutellarii. се једва може видјети, Wrt Caus, pediculi |чанчина, f. augm. v. чанак. genus. чанчић, m. dim. v. чанак. чамање, п. баз Iangweilige 2Barten, expectatio | чап, чапа, m. 1) комад чатме, ah eines lechttaediosa. [cf. чамљење]. чамати, мам, v. impf. mit Berbruß warten, ехpecto cum taedio otiosus. [cf. чамити]. чамац, мца, m. ein fleineß gezimmertes diff, navicula abietina. чамињати, њам, v. impf. vide чамуњати. чамити, мим, vide чамати. чамљење, n. vide чамање. чамов, а, о, Tannen, abiegnus. cf. јелов. чамовина, f. baš Zannenbols, lignum abiegnum. чампраге,* f. pl. vide имбрете. чамуља, f. (у Босни) т. ј. капа, eine Wrt tüche= ner Müße, mitrae genus virorum. чамуњање, n. dim. v. чамање. werfes, membrum. 2) (у Ц. г.) vide чеп [1]: Ко не зна чапом, он ће врањем. чаплијез, т. (у Дробњ.) трава у које је лист као перје у ираза лука иа из сриједе израсте као трска у висину човјеку до ирсију, и наврх ње.................. као у трске из кој... изиђу цвјетићи различне боје и лијепа мириса. Онамо ове траве има много, и кажу да јој је цвијет врло добар за челе. чапља, f. ber Heißer, ardea [L.]. чапљан, т. 1) (у Подг.) vide прас. 2) (y Паштр.) некака трава, Hrt flanze [phobil, чамуњати [чамињати], њам, v. impf. alß dim. | чапљани лук, m. (у Подг.) vide [прас] ча чамџија,* m. ber hieffzieher, helciarius. У по- чапљин, а, о, без Reibers, ardeae. четку овога вијека (1800-1804) звали су чапљић, m. ber junge Heißer, pullus ardeae. се чамџије у Србији и у Босни војници Тур- | чапоњак, поњка, m. (у Србији к истоку) vide скога закона који су из Босне на чамовима папак. силазили у Биоград на стотине, и ондје се чӑпорак, брка, m. vide чапур. у дахија и осталијех поглавица Турскијех | чапорци, чӑпорака, m. pl. (у Ц. г.) bie äralнаимали у војничку службу. Чамџије су на len, ungues. [vide канца 1]. овоме крају готово биле постале оно што | чапра[*], f. (у Ц. г.) [cf. жавка] 1) vide кожа: су на источној страни биле крџалије, само што су крџалије биле све коњици Девет чапара има на образу; А режу му чипру на ремике 2) кеса од коже којом се вади вода из бунара. [vide рбоч]. чапрљ, m. vide чапур. чапрљак, m. hyp. v. чапрљ. чанур [чепур], m. ber Strunt (eines abgeunen jungen Baumes), trunculus. [cf. чапорак, чапрљ]. чапурје, п. (coll.) bie Strüufe, trunculi. чапци, чапака, m. pl. (у Рисну) нокти у тице, bie Rrallen, ungues. [vide канџа 1]. чарак, * рка, m. ein Beftanotheil без Flinteniclofješ, pars flintae, [vide] кашилук, cf. чак мак: У њих гвожђа, ни дрвета нема, Осим | чаркати, кам, v. impf. в п. у ватру, баз Gener чарка који ватру гради чарање, п. баз peren, incantatio. [cf. чваровање]. чарапа[*] (cf. чораца), f. (pl, gen. чӑрана), бег Strumpf, tibiale. cf. бјечва [(бљечва) 1, клашња 1, хлача (лача)]. 2) чарапар, т. 1) ber Strumpfwirfer, Strumpfhändler, textor aut negotiator tibialium. Samajhenträger, miles braccis decurtatis (mit Verachtung). чарапарски, ка, ко, н. п. регемента, Фата schenträger, braccas decurtatas habentium. чарапаст, а, о, (у Србији) н. п. коњ, у којега је нога одоздо донекле бијела, као да је обуо бијелу чарапу. cf. [vide] путоногаст [1]. чарапетина, f. augm. v. чарапа. чарапин, а, о, Štrumpf, tibialis: Иде му посао као чарашин почетак. чарапина, f. augm, v. чарана [cf. чарапчина]: И донес' ми женске чарацине чараница, f. dim. v. чарана. чарапчина, f. augm. v. чарапа. [vide чара-| пина]. чаратан, т. (у Боци) човјек који се роди у марчаној свијећи (луни), па прије него је крштен пријеђе преко њега мачка или друга какова погана животиња; за то послије остане несрећан, те не може имати никакога заната нити постојанога посла, него се смуца којекуда, и својом мајсторијом, игром и шалом људе забавља и вара и новце од њих мами, али му ни ови новци не могу бити пробитачни, него како дођу тако и отиду. чаратанија, f. (у Далм) біе Zajhenfpielerei, artes magicae: они Талијани што чине чарата нију. чарати, чарам, v. impf. heren, incanto. [vide бајати]. cf. гатати, врачати. schüren, stören, dimoveo ignem, irrito. [vide таркати]. чаркати се, кам се, v. r. impf. fdarmügeln, leviter pugno, irritare se invicem. чаркаџија,* т. біе Borpoften, excubiae extremae. чарни, на, нӧ, (ст.) vide цри: Чарна горо, пуна ти си лада Чарне очи, ви га не гледале чарноок, а, о, [d warzäugig, nigris oculis. [vide црноок]. чарноока, f. 1) біе hwarzäugige, nigris oculis. [vide црноока]. 2) daher der Name eines Schafes, das einen schwarzen Rand um die Augen hat, nomen ovis nigrae circum oculos. чарноокаст, а, о, vide [црноок] чарноок. чарнути, нем, v. pf. н. п. ватру или у ватру. einmal schüren, irrito semel ignem. [vide rapнути]. чарнути се, нём се, v. r. pf. farmüßeln, con curro. чаробија, f. (у приморју око Сења) vide чаролије. чаровница, f. некака болест коњска у грлу, eine Art Pferdekrankheit, morbus quidam equinus. чароице, f. pl. 1) (у Турској Хрв.) као у Србији додоле, а у Котару приоруше. - 2) (у Хрв.) као колеђани, који испред божића иду од куће до куће те пјевају и просе којешта. чаролије, f. pl. bie Sperereien, incantatio. [cf. чаробија]. чаругџија, * m. vide опанчар [1]. чаругџијин, а, о, без чаругџија. чаругџијница, f. bie Grau без чаругџија. чаругџијиски,) бег чаругџијски, ка, ко, ber чаругџије. чаршав,*) m. 1) баз Ziftuh, mappa, cf. [vide] чаршаф,*/ трпежњак. 2) das Bettuch, linteum. [vide плахта 2]. cf. пијаца. чардак,* т. 1) bie Barte, specula: Везак везла | чаршија, * f. ber Diarftplas, forum. [vide пазар 1]. сеја тефтедара На чардаку на дебелу ладу 2) eine Bachthiitte auf Bfählen on ber Srenje, casa palis imposita [cf. нагон 3]; baber 3) das Behältniß für die Kukuruzkolben, horrei genus. чардаклија, * f. eine große Beinrebe, bie fich an Sütten, Bäumen binanranft, vitis suspensa. cf. одрина [1, одриња, логошка (лугошка), ломача 1]. чардачић, m, dim. v. чардак, чаршијнски, ка, ко, н. п. хљеб, Mart, а чаршијски, foro, forensis. ( чàc, m. der Augenblick, punctum temporis [cf. минут]: за час, за један час; часом, час прије (н. п. дођи), möglimit bals; мало час (н. п. ја ћу доћи). часак, ска, m. dim. v. час. часити, сим, v. impf. verweilen, morari: Андро трчи, часа не часио 1. часловац, овца, m. baš Horologium (altflawi | чаша, f. (pl gen. чаша) ber Beфer, calix, роsches Lesebuch nach dem Namenbüchlein, und vor dem Psalter), horologium. 2. часловац, вца, m. бес часловац-фüler, puer discens (legere) horologium. часни, на, но, п. п. пост, крст, geehrt, heilig. sanctus: часни пост, bie große vajte vor Djtern, jejunium quadragesimale. [cf. қоризма 1]. [часни пост, m. cf. часни.] поклонила culum [cf. жмул (жмуо), жмуљ, 1 купа 1; чвакати, кам, v. impf. vide чваликати. кање.] 11. чваликати, чваличем, v. impf. чваличу батине (кад се људи бију), flatjßen, crepo. [cf. чвакати]. часно, ehrlich, honeste: часно сјели, поштено | чвӑлик, m. (у Сријему) п. п. све стоји чвалик устали! (кад се напија); Ко хоће часно не батина како се туку, &latfchen, crepitus. може ласно; Што је масније то је часније; | [чваликање, verbal. v. чваликати; cf. чваСва господа на ноге устала И часно се кнезу Па је часно кнеза подворио чacon, adv. den Augenblick, augenblicklich, statim, ad momentum. cf. час. част, части, f. (1ос. части) 1) біе hre, honor, н. п. на част му; Неку на част, неку на срамоту Весело пити, у части бити 2) baš Gajtmabi, convivium. cf. [vide] гозба. - 3) баз cinzelnelne Sericht, cibus: донио кум част. частити, тим, ѵ. impf. 1) ehren, honoro. - 2) traftiren, convivio excipio. [частити се, частим се, vide гостити се; види 5. ѵ. гостовати.] чатаније,) n. vide чаћење: сву ноћ је било чатање, √ чатаније у цркви. чатати, там, vide чатити. чатац, чаца, m. ber gute Refer, lector expeditus. чатисати, * чатишем, vide сашити (склопити, н. п. хаљину). чатити, тим, v. impf. fcfen, lego [cf. чатати, читати, штити, учити 3]: Чати књигу Задранине бане чатлов, чатлова, m. sie Duerftange beim Reiter= wagen, retinaculum scalarum. чатма,* 1. баз Gleitmert (im Segenfab ber geтан» erten 28änbe), crates: није зид, него чатма. Чатрња, f. bіе Cijterne, cisterna. [vide студенац]. [чваликнути, чваликнем, v. pf. v. чваликати; cf. чвакнути.] чварак, рка, т. біе Treber без gefd molenen Gettes, recrementa adipis. [cf. жмире 1]. чварење, п. baš Seräujd без immeljenben iyettes, stridor adipis liquati. чвàрити, piм, v. impf. mit Geräusch schmelzen. liquefacio adipem. чваровање, п. (у Грбљу) vide чарање. чвор, чвора, m. (loc. чвору) 1) на дрвету, бег чворав, а, о, vide чворнат: А у руке чвораву чворак, рка, m. (pl. чворци и. чвӧркови, чворака и. чворкова) ber Staar, sturnus [vulgaris L.]. cf. [скворац,] брљак, чврљак. чворина, f. augm. v. чвор. чворић, m. dim. v. чвор. чворков, а, о, без taars, sturni. чворковић, m. ber junge Štaar, pullus sturni. чворковљи, ља, љê, Štaar, sturnorum. цвёрнат, а, о, н. п. дрво, fnorrig, nodosus. чаура, f. 1) bie Rapfel (ber Eichel, u. bgl.), сар- чворновит, [cf. чворав, вржновит]. sula glandis etc. 2) біе Вирре без eiben= | чворуга, f. augm. v. чвор. [vide чврљуга; cf. wurms, nympha chrysallis. [cf. кожурица 2]. чаћење, п. баз Lejen, lectio. [cf, чатаније, чатање, читање]. чаурица, f. dim. v. чаура. чвор 3, гука 2]. черка, f. vide цврка. чaym, m. der Tschausch bei der Armee, und bei чвỳкâже, п. das schallende Klopfen, pulsatio cum Hochzeiten. чаушев, а, о, без чауш. чафран, m. vide шафран. Чачак, т. 1) eine Stabt in Gerbien an ber o sonitu. черкати, кам, v. impf. flopfen, pulso. 1. чвркнути, нём, v. pf. cinmal flopfen, pulso semel. 2. черкнути, чвркнем, v. pf. von bem Seräujh. so das Wasser, auf glühendes Eisen gegossen, macht. de sonitu liquidi injecti in ferrum candens. чврљак, љка, m. (по зап. кр.) vide чворак. чачкати [чкати], кам, v. impf. н. п. зубе, [to | чврљуга, f. п. п. у човјека на глави, у коња на hern, fodio. [cf. гргати]. гребену) vide [гука 2] гута. (cf. чворуга). чачковит, а, о, н. п. пут, т. ј. пун чачка, flum= | Чвреница, f. планина у Херцеговини, близу pig. glebosus. [cf. ромбовит]. Имоскога. [фијока,] шкрабија. чврснути, пем, v. impf. bicht, fejt, voll werben | чекмеџе,* џета, п. bie hublabe, forulus. cf. (im Gegensag der Magerkeit), solidesco. чврет, чврста, то, (чврсти, та, то, comp. чвршћи) voll, fleischig, plenus. чврстина, f. bіе Dollheit, plenitudo, soliditas. чёво, п. брдо у Црној гори : Кад се прими tercatio. чегртаљка, f. vide чагртаљка. чегрташ, чегрташа, m. (у Риспу) који много говори којешта, ein Mappermaul, blatero. [vide блебеташ]. чеданце, цета, n. dim. v. чедо. чедија, f. (coll.) bie Rinber (verätid)), suboles. [vide дерчад]. чедо, п. (ст.) vide дијете: Мушко сам чедо родила - У њега се мушко чедо нађе, Није чедо као што су чеда [чежњење, п. verbal, v. чезнути; cf. гаљење.] чезе, f. pl. (у Сријему) vide двоколице. чекнути, нём, v. pf, ein wenig warten, exspectare parumper. чекрк,* т. 1) Špulrab, rhombus. [cf. летњак, лечаник, 1 сукало, цјевњак 2]. 2) кад се што у висину диже, біе Віnbe, Rloben, Debezeug, artemon, trochlea [cf. стопа 2]: И тринесто ноја тице крило, Па се крило на чекрк окреће, Те казује који вјетар пуше чекрклија, * f. т. ј. преслица, ber Spinnrođen (bei einem Spinnrab), coli genus. [cf. 1 зврка]. чектало, n. vide чекало [1]. чèла [пчела], f. (pl. чềле, чéлâ) die [Honig-]Biene, apis [mellifica L.]: Коме је чела за клобуком. челац, лца, т. 1) (ст.) (ber Bienri), apis mas, in der Anekdote der Lügenwette, selbst ein erlogene Bort: Кад једно јутро пребројим челе, а то нема најбољега челца; онда ја брже боље оседлам пијевца па узјашем на њега и пођем тражити челца; кад пријеђем преко мора, а то човјек ухватио мога челца у ралицу па оре за ситну проху и т. д. (у приповијеци). 2) (у Хрв.) vide кошница. челебија, * m. junger Sperr, dominulus: Коња игра челебија Јово, Испред двора таста и пу нице челебијање, п. vide кићење. чёвнути, нём, v. impf. за ким или за чим [cf. | челебијати се, јам се, v. r. impf. vide кигалити] 1) Berlangen, lange Завие befommenн тити се. nad etmas, baš man anbere genießен fie, appeto | челебијин перчин, m. (у Сријему) Sartenritrem, qua alios frui video. 2) Sehnsucht befommen, desiderio corripi [cf. гинути 2, удити 1]: чезне за својим завичајем. чеиз,* m. (у Србији и Босни по варошима) Дјевојачки дарови. [vide дар 2]. teriporn, delphinium Ajacis [L.]. Челебијћ, т.: До бијела села Челебијћа чèлêнка[*], f. Schmuckfeder von Silber als SoldatenAuszeichnung für erschlagene Feindesköpfe, penna argentea. чекало, п. 1) (in ber Dühle) ber Rührnagel, Rübr. | челик,* m. ber tah, chalybs. cf. [vide] надо [3]. jtod, crepitaculum: Говори као чекало. Кад | челикли,* adj. indecl. vide челичав: Са мојиДијете не може одмах (на вријеме) да про- јем челикли наџаком eines Berges: У Челину протекоше Турци — челина љубица, f. (у Дубр.) vide [матичњак 2] маца 3. говори, онда жене закухају колачић чекалом, | Челин, Челина, m. планина [у Ц. Гори ?], Кате па му даду те изједе (да би почело онако брзо говорити као што чекало одскаче од камена и звечи). [cf. чектало]. - 2) (у Хрв.) објешена даска, у коју се удара, као у кле- | пало, н. п. да се купе солдати на какво мјесто. чекање, п. баš Barten, exspectatio. чекати, кам, v. impf. warten, exspecto. [cf. чајати]. чекиња, f. біе Borfte, seta. чекић,* ( m. 1) ber Mammer, malleus. [cf. ча- чекмек-ћуприја[*], f. у пјесми ћуприја код Био- ВУКОВ РЈЕЧНИК Челинка, f. мала главица на Отресу. Онуда се приповиједа да је ондје некако благо законато, и да су гдјекоји којешта привиђали. У народу се нашему Мисли да закопане новце, особито гдје их је много, чува нешто и да се не могу ласно ископати; многи приповиједају како су их у томе послу плашиле различне авети. Гдјекоји кажу да оно мјесто гдје су новци закопани ваља увече посути брашном, па ујутру од какве се животиње по њему траг нађе онаку животињу ваља ондје заклати па ће се онда моћи новци ископати. Приповиједају како је некакав човјек гледао из прикрајка гдје је други новце закопавао у земљу, па кад их закопа, а он преко онога мјеста баци виле рекавши: „Чувајте како сад тако до суда Божјега, већ ако ја да бих дошао по њих. Послије тога 54 |