Page images
PDF
EPUB

дође онај што је гледао из прикрајка, да тле се свати подигоше, и дођоше на равно новце ископа, али се у један пут од некуда Чемерно обри велики страпан бик и навали на њега чейин[*], чемйна, т. (у Дубр.) Дrt #flange, herда га убоде и он једва утече; по том до bae genus [vidе bелеамин]: "Бено цавти чеведе бика и закоље на оном мјесту и вовце мін и ружица

онда ископа на миру. cf. расковник. чемпрес, т. (у Дубр.) бie Cyprejje, cupressus (L.; челињак, m. (у Славон. и Хрв.) мјесто гдје cf. селвија, ферариз].

су челе и кошнице, bеr dіеnеnjtanib, alvearium. чёму, (по југоз. кр.) за што ? marит ? cur [vide cf. уљаник, кованлук.

зашто 1]: Чему ми ћего, не дође? | Али ти челица, f. dim. p. чела.

бабо не даде ? Али ти спензе нестаде? чёличан, чна, чно, jtähler, chalybeus. [cf. че Чему си се удавала млада ликли).

ченгел,* т. гвоздена кука, беr аtеп, uncus. чело, п. 1) sie etirn, frоnѕ. 2) горње чело, чөнгија,* г. у Турскоме језику ова ријеч значи

vidе зачење. 3) чело главе, зи Skopje, 3и више којешта, а у нас се овако зове жена Häupteni, ad verticem. 4) (у Рисну) двана

или дјевојка која игра пред људима. Ченест сахата времена, н. и. дан је („од ждрака

гије су ионајвише Циганке. Ужег.за очи као до мрака“) једно чело а ноћ је једно чело,

ченгија. а дан и ноћ су два чела (cf. ред [4]): до- чёно, п. vіdе чесно. шао сам из Рисна у корјениће за једио чело, чењача, f. (у Шумад.) некака кисела јабука, т. j. 12 сахата.

Art Apfel, mali genus (pirus malus L. var.). человођа, т. (у ц. г.) 24njutrex, dux.

чёп, чёна, т. (рі. челови) 1) (чап 1] Ser Gtop. vednek, m. die Sonnenseite, pars aprica collis

sel, embolus. 2) на ком врата стоје, Sie

Thürangel, cardo. aut montis. челочићи, m. pl. cf. брадићи (само у оној за- чепање, а реrbal. p. чепати и, чепати се. гонеци).

чёпати, чепам (чёпљем), v. impf. 1) umberitayèsân, f. (coll.) 1) die Frauenspersonen in Hause,

pfen, circumambulo. 2) einem auf den Fuß feminae familias. 2) die Leute im Hause, ,

treten, pono pedem meum in alterius pedem: familia. [cf. војска 4, глота 2, жупа 4]. — 3)

Сна” заову папучицом чела, Не би ли се (у Дубр.) Xeute, homines : у овом су мјесту

она досетила обична чењад. cf. војска [3].

чёпати се, чеnам (чёпљём) се, у. r. impf. eiii• че.љаде, дета, п. 1) ein Traцензіттеr aus бет

aser auf Sen uр trеtеп. Жетеоци се обично

особито на доби: свако гледа да фаиje, femina familias. — 2) (у Дубр.) ein

чеиљу, Mend), Person, Menschenfind, homo.

очели оно које жање до њега, и за то свако чељаце, цета, п. dim. p. чељаде: и чељаце

гледа те жањући брже измиче од својега

сусједа. Гдјекоји метну: у опанак под пету своје утјешити чёљена љубица, f. (у Дубр.) vide [матич

плочицу од камена да би још већма бољело њак 2) маца 3.

yènail, ma, m. eine Art Frauenhaube, vittae genus. чёљуска, f. 1) бie Chraube, bie bez klintenjtein | чеперак, рка, m. bie fleine Gране, ѕріthama fejtbält, горња и доња. [cf. вук 3, че..уст 3).

minor [cf. рогушица): Ни од педао ни од 2) (у Сријему) половина ама (као приш

чеа рак, а два дућама покрило (т. ј. који њак 1).

pen). чё.љўст, f. 1) беr linmbaden, maxilla. [vidе ви- | чөлеран, рна, о, (у ц. г) vidе кочоперан.

лица]. . 2) pl. чељусти, беr Rachen, fauces. чёнити ее, чёиім се, v. r. impf. (у Бан.) vide [cf. жвало 1, жвале 2; уста]. — 3) (у Ц. г.)

[мазити се] печити се. vidе чељуска 1.

чепкање, п. dim. p. чепање. чембер, m. ein Ropjjbleier Ser Curtiппет, vеlum | чекати, кам, v. impf. dim. p. чеnати. feminarum Turcicarum.

чёткорење, т. din. р. чепкање. чёмёр, т. [venenum, ira, aegritudo; cf. огров, чёпкорити, ріїм, у. impf. dim. p. чепкати. јед 2:] грко као чемер.

чёпљење, т. vide [мажење) печење. чёмёран, рна, рво, bitter mіе чемер.

чепркање, т. perbal. p. чешркати. [cf. копарање, yemepuka, f. die Niejewurz, helleborus [veratrum

пршкање, непрљање). nigrum L.].

чепркати, кам, v. impf. fragen (mie bie реппе чемерикаст, а, о, (у Грбљу) н. п. жена ми је

im Sande), disjicio arenam, fimum. (cf. 60чемерикaстa, boje, imроrtunа.

парати, пршкати, чепрљати). чемёриков, а, о, роп чемерика: Под грлом јој чепрљање, п. vіdе чепркање.

пуце јадиково, Јадиково и чемериково — чепрљати, љам, vidе чепркати. чөмериковати, кујем, v. impf. traниern, lugeo: [чепрљити, чепрљим, v. impf. cf. чупра.)

Кудгод ходи, нека јадикује, А гди стаје, чепување, п. dim. p. чешање. да чемерикује

чепукати, кам, v. impf. al3 dim. p. чепати. Чемерно, п. adj. ©be ne in Ser $jer jegovina : Ода- чёпур, т. (у Дубр.) vidе чапур.

Онога кога очепе.

сила

чёпчег, т. (у Дубр.) Sie Causijtel, sonchus (L.; 1. чест, f. 1) (у Дубр.) чим се причешћује, vide cf. чепчијешац; чучеr].

честица. 2) (у Сријему) in Ser Rеѕеnаrt: челчежац, чешца, m. dim. p. чепчег.

од чести, н. п. зна, т. ј. помало, 3шт 3beil, чепчијенац, шці, т. (у Дубр.) vidе чепчег. ex parte. чёрга[*], f. ein 3igeunergelt, tеntorium Zingari. 12. чест, честа, то, (чёстӣ, та, то, соmр. чёшифӣ) чергаш, чергаша, т. т. і. Цигацин, беr unter dicht, densus. [cf. ryct 2 1 3]. dem Zelte wohnt, Zingarus.

честа, f. ein Oitibt, densi frutices. [cf. гушта, черевиз(*), т. (у Босни, а у Спљету селен) Cel. гуштара, дреча, ломиница; грм 2, грмен].

lerie, apium [graveolens L.). У Спљету се 1, честина, f. Die ite, densitas.

куха с месом лист од овога селена за јело. | 2. чёстина, f. augm. p. честа. черег,

честит, а, о, 1) glittlib, felix: Честита ћу черек *1,3 m, vidе четврт[1].

тебе учинити

2) говори се великој гочеренац, ёнца, т. (у Сријему) пређа на др

споди, н. п. честити царе, честити пашо. вету ради хватања рибе, 24rt fijdergarit, retis

3) orbentli, frugi: jели што честито. genus. [cf. прозгавац).

vecrétałe, n. das Glückwünschen, gratulatio. [cf. черјен, т. 1) (у Ц. г.) винге ватре гдје удара честитовање).

од ње (као оцак ?): У нашега habe | честитати, честитам, v. impf, Blud münjфет, реснате гаће? (черјен). Дигоше га черјен

gratulor. [cf. честитовати]. бабе (кад кога дигну од земље). 2) (у | честито, n. adj. дошао му на честито, ит и Лици у селу Мазину) као ІІлітак коп у ко

gratuliren, uin Glück zu wünschen, gratulaturus: јему се суши жито више ватре.

Свак ми Лалу чедо честитује, Свак дооди черпић [(ѣерпич)*], m. ungebraunter (ап беr uft

њему на честито getrocneter) Siegel, later crudus.

честитовање, п. vіdе честитање. черупање, п. Заз :Rapfen, vulsio.

честитовати, туjём, v. impf. vіdе честитати : черупати, uaм, v. impf. rupfen, vello.

Свак ми Лалу чедо честитује Да му царе чесан, сна, m. 1) (у Боци) vide [лук 1) би

роба честитује јели лук.

2) чесан лука, vidе чесно. чекање (чешање), п. газ #rашеп, Яragen, fri- честица, f. она мрвица xљеба, којом се у вину

честитост, f. Sld, prosperitas. cf. [vide] срећа. catio.

. чёсати (cf. чепати), ченем, v. impf. fraget,

причешћује. с. чест [1]. frico. .

често, bujig, crebro. чёсвина, f. (у ц. г. и у Дубр.) некако дрво,

Честобродица, f. ријека [десна притока р. налик на раст, али је и зими зелено, eine

Пека у Звижду у Поречкијем планинама Art Baum [Steineiche, Korfeiche), arboris genus

(weil er furthenreich ist). [quercus ilex L. u quercus suber L.).

чёта, f. Sie Cruppe, copiae, cohors. [cf. шерег]. чесвиница, f. (у Дубр.) некакво црно вино до

2) (у ц. г. и у Херц.) људи који иду бро низ Конавља и Стона, еіnе rt bein, vini

да отму или заплијене што од другиjех, н.

п. Црногорци од Турака или Турци од Црgenus. чесма, f. Sеr tübrbrиппет, рuteus. cf. точак [3].

ногораца: отишао учету; погинуо у чети. чёсмало, т. у загонеци.

четверица, f. vіdе четворица. чёсмица, f. dim. p. чесма.

четверо, vidе четворо. чёеница, f. Ваз 213eihnacht:brot. [cf. браварица, четвероножење, п. perbal. p. четвероножити се.

2 веселица). Чесницу понајвише мијеси до- четвероножити се, четвердножим се, v. r. impf. маћин на Божић ујутру од шенична брашна

sich auf alle Viere steilen, quadrupedem se siкао погачу. Обично је да метну учесницу

stere.

. по једну пару или какав други новац (ере- четвероношкe, vidе четвороношке. брн или златан); на кад сједну ручати, онда | четверострук, а, о, vidе четворострук. изломе чесницу, и свакоме даду по један / четворица [четверица), f. 21njabi pon pier, quaкомадић : у чијем комадићу буде онај но

tuor. cf. двојица. вац, онај кажу да ће бити најсретнији оне і четворка, f. 1) ein Fap pon pier Gimern, dolium године. У Херцеговини учесницу метну и

capax quatuor amphorarum. 2) (у Биокоњски клинац (који коња има), па у чи

rpany) Art Lanz, saltationis genus. јему комаду буде, онај је ове године нај- I четворни, на, но, н. п. пешкир, т. і. у четири сретнији да коње надгледа.

жице, vidе четвороцјепан. чесно (чено), п. т. . бијелога лука, ein etit четворо (четверо), Дngahl pon pier, quatuor.

Япоblанф. pars allii Linn. [cf. чесан 2, чешањ]. четворонаест, (у ц. г.) vidе четрнаест. чесњак, чесњака, т. (у Боци) vide [лукі) четворонішке (четвероношке), auf pier Xйреп, чесан .

quatuor pedibus. [cf. пожанке, почетворке, чёсов, а, о, (у Херц.) 1) при таз, po meler почетвороноже).

Materie, ex qua materia. 2) vidе какав : четворострук (четверострук], а, о, ріеrfасt, quaЧесовом те бруком називао

druplex.

1

четвороцјепан, пна, пно, пантљика (у четири durch 40 Tage, commemoratio pro defuncto нита), (јуж.) pierfähig, quaternis filis соnѕtаnѕ. per 40 dies.

. [cf. четворни).

четрест (четрест), vidе четрдесет. четврт, f. і) баз 2liertheit, 23iertet, quadrans, чётјестеро (четрестеро), vidе четјесторо.

pars quarta. [cf. врта» (фрта»), кварат 1, четрестӣ, та, то, vidе четрдесети. черег (черен), четвртина). — 2) (у Дубр.) четјесторо (четресторо), (четјестеро) 21 isabl мјера од 20 ока.

von 40, quadraginta. 1. четвртак, тка, т. Топпеrjtag, dies Jovis. [cf. четрнаест, piersebn, quatuordecim. [cf. четвочетвртин].

ронаест). 2. четвртак, четвртака, т. коњ, pierjibrigез четрнаестеро, vidе четрнаесторо. Pferd, equus quadrimus.

четрнаести, та, то, беr pierjeljnte, decimus четвртаљ, четвртаља, т. (у Далм.) житна quartus.

мјера од 18 ока, 20rt Betreitemap, molii genus. четрнаесторо (четрнаестеро], 24tsahl non pierчетврти, та, то, беr pierte, quartus.

zehn, quatuordecim. четвртин, т. jopiel als [1] четвртак іn folgenber чётруна, f. (у прим.) као велики лимун [1]:

21 uretoote: Ірела баба ноћу уочи четвртiкi па Жута дуња и четруна изишла на иоље и умраку наrазила н уз- чехуља (чевуља], f. (у Ц. г.) неколико зрна јахала на јуне; кад јуне скочи и понесе

снетељкама кад се од грозда очене. бабу на себи, онда опа стане говорити: Чечан, т. мјесто у Косову : Од Звечана, кажу, „Господине четвртине! пусти мене, тебе bе до Чечана

Од Чечана врху у планине бака светити“ (она је мислила да је носи чечање, т. perbal. p. чечати. четвртак: што преде уочи њега). [ef. све- чечати, чім, т. impf, bоttern, Iauern, subsidere, тити 21.

conquiniscere: што чечиш, као кер? четвртина, f. vіdе четврт [1]: Те ти ори Тур- | чечица, f. dim. p. четка.

ске поткутњице, Te агама четвртину да- чешагија[*], f. vіdе кашагија. вај

чёшаљ, чёшља (чешља), m. (1)] Ser Яатті, ресyèrbprôm, adv. zum vierten Mal, quarta vice: ten. [— 2) vide ступац 1; cf. салинац).

Три пута је опасао насом, А четвртом од чешањ, ња, т. vіdе чесно. сабље којасом

чешање, т. vіdе чесање. чётеција, т. бer Stonsottiere (Bruppenjiilbrer) и 15 чешати, чешём, vidе чесати.

jeder seiner ausgezeichneten Leute, dux cohortis, témba, f. Art Pflanze [Hardendistel), fruticis geet vel miles ipse.

nus [dipsacus L.). cf. [чешљика ;) чка.. четина, f. (у Хрв.) Sie laselit an abellbüптеп, 1 чешљање, п. perbal. p. чешљати. seta, spina, folia pinnata.

чешљар, чешљара, m, Ser Raттaфer, pectinaчетири, pier, quatuor.

rius (opifex). четиридес, (у Ц. г.) vidе четрдесет: За њим чешљарев, а, о, vidе чешљаров. четиридест, скочи четиридес друга

чеniљарица, f. Sіе фaarjcbmiicterin, ornatrix: четириета, (у ц. г.) четири стотниe, vіеr bil Њу ми чешља седам чешъарица беrt, quadrіngenti: Четириста главах посје- чешљаров (ченіљарев], а, о, без Staminaфer 3,

pectinarii. yetka, f. die Bürste, auch der Bejen von Borsten, rèm câperî, Kâ, ko, Kammmacher-, pectinarii. scopae. .

чешљати, чёшіљам, v. impf. 1) fiттеп, ресtо. чётник, т. einer pon Ser чета, turmarius. Пошто сунце зађе, кажу да се не ваља чешyetobâie, n. das Umherführen von Truppen , co љати, да браћа не умиру. 2) вуну, 3р. hortis ductatio, das Umherziehen als Abenteurer :

3) перје, јФleipe, fіndо. Остани се, Мујо, че товања

чешљик, чейка, т. cf. [vide 1] коштан. чётовати, тујем, v. impf. ағзieben in Ser Truppe | чешљика, f. vіdе чешља. oder mit Truppen auf Abenteuer.

чешљић, m. dim. p. чешаљ. чётовођа, f. (у Ц. г.) Ser Truppetanjilbrer, dux: чешљуга, | f. der Distelfink [Stieglit], fringilla Четовоfе војску поставите

чешљугарка, carduelis Linn, чётокаик, m. Sіе bеmаjjatete gjbaite, navicula чибугрија, т. vіdе чибукчија. armata.

yoyr, m. 1) die Röhre der Tabalpfeife, fistula. четрдесет (четрдесет), pierjig, quadraginta. [cf. [vidе камиш). 2) eine faiserliche Abgabe von четиридес, четиридест, четрест).

den Schafen und Siegen, scripturae (vectigalis) четрдесётӣ (четрдесеті), та, то, беr pierjigjte, genus. quadrаgеsimus. [cf. четфести).

чибукање, п, реrbat, p. Чибукати. четрдесница, f. 1) бie Tootentialjeit, bie 40 Заgе чибукати, кам, Ү. impf. angilopfen, excutiо.

nach dem Begräbnis von der Familie der Verstor. YHóỳenyk,* m. der Beutel für die Tabafspfeife am benen gegeben wird, convivium funebre die Sattel. (циаdrаgеѕ i mo a sepultura. cf. [1] даћа. чибукчија [чибугрија],* m, 1) Ser Tabaffabe

2) die Kommemoration für einen Verstorbenen (der die Tabakpfeife nachträgt u. 1. w.), fistula.

коІШІe

feit, carpo.

[ocr errors]

albus equus. .

rius puer. [cf. тутупција]. — 2) Ser Ciniteb» | чӣкати, кам, v. impf. beransforber, provoco ad

iner der Abgabe auf verden, scripturarius. pugnam. чибуљица, f. ein fleines (Вејсбmür, pustula. [vidе чйкин, а, о, без чика, patrui. [cf. 2 чиков]. бубуљица].

чикнути, нём, v. pf. беrаllfordert, provoco. Чйва, m. (ист.) hyp. p. Чивутин.

чӣко, т. (јуж.) һур. рот чича, 23etter, patruus. чивија,* f. [cf. вида] 1) Ser Ragel, clayus. [cf. чика]. 2) der Schraubnagel, trochlea.

1. чйков, чй кова, m. Sеr elaninbeijer, letter. чивијца, f. dim. p. Чивија.

fisch, cobitis fossilis (L.). чи вилук,* mm. 22agel (#leiber Saran 3u bängen). 2. чиков, а, о, без чикo, patrui. [vidе чикин]. clavus.

чикош, чикдша, т. (у Бачкој) Ser 3jbitojb (20ufчивињак, m. сврдао, што се врте рупе за чи scher der jungen ungezähmten Pferde auf der ny

вије (код кола волујскијех), Ser Bobrer fir crapa), equarii genus. Stagelloyer, terebra minor pro clavorum viis. чил, а, о, чио) | снажан, силан, fräftig, corчивит(*), т. бer Invigo, indicum.

члан, лна, но, poro vіgеnѕ. yübutâp, m. der Judigkrämer, venditor indici. чилатаст, [a, o,] н. п. коњ, grait, Сфimmel, HÀBUTHâk, m. der Indigtopf, olla coquendo indico.

чйлаш[*), Чиліша, [һилаш] m. Ser Chimniel, чивлак[*], т. (у Ц. г.) vidе читлук: ІІто по albus [cf. Чиле (һиле)). несе счивлака BIіеницу

чиле [(филе)*], т. vіdе чилаш: Ти ћеш ласно Чивутана,* f. ба зидепquаrtіеr, userpiertet, re чи. виђет' крила Тад ће чизе полуgio Judaeorum.

штити крила чивутарење, п. Заз Бандеn mie ein зиде, vitа чилети, (ист.) Túlím, v. impf. untergehen, ab. judaica.

чилити, (зап.) , jtetben, intermori: Ја се бочивутарити, вўтарім, v. impf. Зибепhanbel trеі. І чиљети, (јуж.)) јим е ћеш погинути, да не ben, mercaturam judaicam exerceo.

чин јуначко кољено Чйвутин , m. Sеr use, Judaeus. [vide Жид). І чим, jo balo, simul ac, cf. како [4]: Чим заcf. Жудно.

чула, одма се сјетила Чивутинов, а, о, без зиден, Judaei.

TÌMÓâpu[*], in. pl. bei den Weberinnen die eisernen Чйвутка, f. Juoin, Judaea mulier. [cf. Јут Stänglein, um die Leinwand anzuspannen, virgae киња).

ferreae ad extendendum linteum. [cf. mpyчивутеки, кa, кo, jubijcb, judaicus.

гла). Чйвучад, f. jtge 3бет, pueri Judaei. чимбур, т. еіnе fiеrjpeije, cibus ex ovis (etiva Чйвуче, чета, п. ein subcntino, puer Judaeus. @jtert. gejegte Sier). Настави се вода у тигању чига, f. (у Хрв.) vide кечига.

па се посол; кад вода узаври, онда се на чигов, а, о, (у Дубр.) vidе чиј: чигово је то ? њу разбију јаја, те се читава (не мијешају чигpa, f. 1) (у војв.) беr rеijel, trochus. — се) скухају; па се онда вода исциједи и

2) die Taumeltaube (u die Seeschwalbe), columba метне се мјесто ње скорупа те се јаја као gyratrix [L. u sterna L.).

мало зачине, гдјекоји још утуку бијелога чизма,* f. (pl. gen. чйзама) беr сliеfеl, caliga. лука те залуче. чизмар, чизмaрa, m. Ser GtiejeIntасhеr, ѕutor, чимкање, п. Ваз 21blojen bез leije pon Бен opifex caligarum. [cf. чизмеција).

Beinen, decerptio carnium ab ossibus. чизмарев, а, о, vidе чизмаров.

чим кати, кам, v. impf. н. п. куxано месо, ab. чизмарица,

pflücken, zupfen, decerpo. чизмарка, у f. die Stiefelmacherini , sutoris uxor. Lâu, m. (j uphm.) Getalt

, Form, forma, species: чизмарлук, m. Sag Chujtеrbаnѕwеrf, ar'ѕ ѕutoria. У њу су ти црне очи соколова чина чдамаров [чнямарев), а, о, без etiefefaberg, чингер, т. (у војв.) per Sauer, Trejtermein, lora. caligarii. .

Успе се вода у комину, на пошто преври, чизмарски, кa, кo, Ser Ctiefelmaker, ѕutorius, caligarius.

чини, f. pl. bie perereiet , inсаntаtе rеs [cf. чизмеџија, m. vіdе чизмар.

ађије): нагазио на чини; Чини чйній сеји чизмица, f. dim. р. чизма.

Ивановој чӣј, чија, чије, mejje, cujuѕ. [cf. чигов). чинија, f. (рі. gen. чинија) eine Chujjet, lanx. чијање, р. баз тебеrjblеіреп, fissio.

[vidе бљуда). cf. здјела, каленица. чијати, јам, v. impf. (у Вуковару) перје, је чинијца, f. dim. р. чинија. dern schleißen, findere.

чйним иске (т. з. чини ми се), тir jeint, yiчијгод,

detur mihi. [cf. чинити ce 2]. чијго, wessen immer, cujuscunque. .

чиннти, нім, v. impf. 1) шта, тафеn, thui, ago. yêj my Apâro, wesjen immer, cujusvis.

[cf. делати, творити 2).

2) коме,

einem YİK!* fomm heraus! exi.

anthun, incanto. — 3) Koxy, gerben, perficio чика, т. (ист.) vidе чико.

corium. [cf. стројити 2, штавити]. — 4) жито, yükâse, n. das Herausfordern, provocatio.

reitern, cribro.

оточи се.

чинити се, ням се, 1) у. r. pf. jith jtellen, si- I читав, а, о, [cf. цијел 1] 1) gans, integer.

mulo. 2) [v. r. iinpf.] cheinen, videor: 2) преrfеѕt, integer: иди док си читав (док чини ми се. cf. [годити се 1, 1 клапити се, ти се није што неповољно догодило), migra, тунијескати се.

si salvus esse vis. 1. чињ, m. (у ц. г.) биљега (камен или дрво) читање, п. (у војв. особито по варошима) vide

у што се гађа плојком, ба 3iel, scopus. cf. чаћење. плојка.

читати, там, vide чaтити. 2. чињ, cf. алојка.

чити, та, то, (особито у Босни) н. п. чити он, чињање, n. perbal. p. Чињати.

gats, integer, verus, ex asse. cf. [vide 2] исти. чињати, чії њам, у. impf. (у Ц. г.) vide [1] по- читлугција,* m. ја не знам управо или је чичињати (у игрању плојке).

тлутција читлук-сахибија или је чифчија. cf. чињеница, f. 3 bat, Ibatjафе, factum.

[читлучар ;) читлук. чињење, п. 1) bag 2 b, fасtiо. 2) bug 24ne читлук,* m. читлук се у Србији зове оно село thun, Beheren, incantatio.

3) Gerben, per

које осим снахије има још једнога госноfectio (corii).

- 4) das Reitern, cribratio. дара. Господар од читлука зове се Турском чио, чйла, лo, vidе чил.

ријечи читлук-сахибија, људи који сједе чйода, f. [vidе бочка]. cf. II пиода.

на његову читлуку његове су чифчије или чипав, а, о, н. п. коза, овца, Sie tleine Cuter (као што се у Босни говори) кмети, а он

bat, ubera exigua habens: Чинава као мачка. је њихов ага или господар. Које село нема чипка, f. Sie Spike, reticulum.

Читлук-сахибије, до само спахију, ондје је YÀIKâp, m. der Spigenhändler, negotiator reticu земља сељачка, од које су давали спахији lаrius.

десетак на оно што на њој роди; а које је чипкарев,

имало читлук-сахибију, он је говорио да је чипкаров, а, о, без epigenträттеrѕ, reticularii.

земља његова , али се опет знала баштина чир, т. (pl. чйрови) Bag Bejmiir (@jterr. Sas свакога сељака, и он по правди није могао Ais), apostema, abscessus.

ни од једнога узети ништа од ње, већ ако чирак, чирака, т. 1) vide свијетњак [1]. кад би кака породица замрла са свијем.

2) der Bediente, famulus. (vide) cayra[1], Куће пак и остале зграде све су биле сеcf. Момак.

љачке које су они сваки по својој вољи мочирић, m, dim. р. чир.

гли градити и премјепітати, и ако би се из чисаоница, f. 248abl pon rei iSen im Sarn, села иселили, продати, а и саму земљу ако чӣсоница, tria fila. cf. пасмо.

се је ко нашао могли су продати са онијем чист, а, о, rein, parus, castus. [cf. паh, паћи). теретом као што су је они држали. Читлук[чиста недјеља, f. cf. безимена недјеља. ] сахибија је узимао од жита деветак, а у чистац (чйстац), сца, т. 1) (у Сријему) јаје име деветка од поврћа и од сијена Трши

које под квочком одлежи оно вријеме, за hапи (гдје сам се ја родио) давали су му које се пилићи излегу, па нити се из њега на пореску главу по пет ока траха, по једну Што излеже, нити се помути, него остане оку тежине и на кућу по јуњгу масла; осим чисто. 2) (у Сријему) некака трава (би тога беглучили су му љети у пољу, и то од јелога цвијета) коју жене кухају на оном прије највише у недјељу, а послије кад је водом умивају дјецу од урока, беr 3ijt, sta зулум већи настао, и у друге дане, па не chys [recta L.), sideritis (?). — 3) чистац! само љети него и зими кад би му піто заinterj. auf und davon, fugam cepit.

требало, н. п. сјекли и носили дрва. Док YÀctaryba, f. die das Haus reinigt, purgatrix се беглучило само у недјељу, читлук-сахи

domi; кад сватови поведу дјевојку (у Сри бија је хранио сељаке, и то врло добро, и јему), свирац стане свирати, а они пјевају: младеж је на беглук и IIіла радо као на мобу, Јао, наша чистикућо! Јао, наша судоперо ! а послије су му беглучили о својој храни и т. д.

и аратосиљали су се беглука. За чудо је да чистилица, f. н. п. тоновска, Ser 213ijer, IBij. Читлук-сахибија у Тршићу (а ваља да тако folben, peniculus perticatus.

и по другијем мјестима) није узимао ништа чистина, f. 1) Жаз freie tel6, 23ieje, campus li од вина ни од жира ни од воденица ви од

ber (ab aedibus). — 2) (у Сријему и у Бачк.) казана, као да су његове биле само њиве и

сама шеница, reiner 243eigen, triticum purum. ливаде. Гдјекоје су читлук-сахибије имале чистити, тим, у. impf. 1) reinigen, purgo. по селима и своје куће, у које су излазиле 2) febren, purgo scopis. cf. [vide 1] мести [1]. с породицом љети на теферич и зими у лов;

3) Ton, wijchen, purgo peniculo perticato. а гдјекoје и онако без својијех кућа често чисто, 1) rein, pure: говори чисто Српски. су у село долазиле, и свагда су их сељаци

2) ganz und gar, ordentlich, plane: yucto морали хранити. Гдјекоје су најпослије биле ушлаши; чисто ме превари.

почеле своје чифчије и бити и глобљавати. чистота, I f. 1) Sіе Reinbeit, puritas. [cf. снага 3]. Читлук-сахибије су своје чифчије чувале и чистоћа, 2) Reinlichkeit, munditia.

колико је који могао браниле од осталијex

Me

« PreviousContinue »