Page images
PDF
EPUB

не само

[ocr errors]

Турака ; за то у чифчије великога господара ни споменути да му је који пређашњи чифније смио нико дарнути, баш и кад би који чија дужан што дати; тако и за владе кн. што скривио. Тако је н. п. у Рађевини у селу Милоша у Биоградском пашалуку од саБрёсини био неки пони Петар (од старине мога почетка ниједан се читлук-сахибија није Таговић из Пиве, али су га ондје због осо Смно показати, аспахије су узимале своје бите хитрине и плахости звали фишекоми до године 1832. Irтлук-сахибије су и у фишековићем), који је једнога Турчина на Србији народу биле горе и теже путу тукао наџаком, а на једнога је код на од снахија него и од свију осталијex Tyмастира Троноше пуцао из цeвeрдана, па му рака, али су оllет оне према Босанскијем опет нико ништа није смио учинити, јер је Читлук-сахибијама биле Смиље и босиље. Брасина била читлук Ибрахим-are Видаиһа. Оиамо сељаци немају ни кућа својијех, него Приповиједа се да су од прије и Хришћапи сједе као закупници у кућама својијех ага, многи, особито у Староме Влаху, имали своје као што је казано код ријечи кмет: и СрЧитлуке, па им Турци на силу поуз имали бију сву раздијелише На част. луке и на да

за то, и у Херцеговини још се хилуке cf. чивлак. [cf. спахија 1]. само гдјекоји налазе који су по коју кућу читлук-сахибија,* m. cf. Читлук. додржали којекако. Ја сам 1838 године било читлyчap, m. cf. читлугшија. у Спљету с једнијем Херцеговцем из Мо- читалучење, п. perbal. p. Читлучити. стара по имену Христом Периновићем, који | читлучити, чім, v. impf. unter читлук bringen, је од своје куће ондје био добјежао што је vectigali читлук dicto subjicere. . имао неколико кућа од свога читлука, па чйтула, f. Ser Bettel Ser 23erjtorbenefi, sergleidjеп Турци хтјели да им прода на силу, а он jedes Haus führt, und am 3aymayne-Fest dem није хтио, него је вољео оставити своју и Geistlichen mittheilt, damit er derselben namentlich кућу и баштину и побјећи у друго царство. gedente, catalogus defunctorum familiae. Може бити да су гдјекоја села још од ста- І чифуњање, п. Заз 21iuslijen, excortiсаtiо. рине имала оваке своје господаре, али су | чифуњати, њам, v. impf. (у Рисну) т. ј. кукуих највише Турци на силу и у различнијем рузе, auslijen, excortico. cf. [vide] комити [1]. невољама почитлучили, н. п. кад какав чо- чифчија[*], m. cf. Читлук. вјек што скриви или га Турци за што оби- чич, т. vіdе цима. једе на хоће да га погубе, оп припадне ка- чйча, т. vіdе cтриц. комо Турскоме главару: „аман ага ! не дај | Чйчавица, f. планина у Старој Србији: Приме, твој сам и Божиј до вијека. “ По том јеђоше гору Чичавцу и Дреницу испод ага рекне те rа пусте и он остане

Чичавите чифчија. Кад се овако у какоме селу почит- I чйчак, чка, т. [1)) sie #lette, lappa (L.. 2) луче неколике куће, остале сељаке ага нуди Spifflette, xanthium strumarium L.). да му се продаду, па ако не ће, он им за- чйчnja, f. (у Грбљу) vide [суха болест] твора стоку кад нађе на земљи онијех сво сичаја. јијех чирчија, и глобљава их док му се нај- чичимак, яйчїмка, т. (у Дубр.) 1) беr Bruitbeer. послије и они не продаду. Ја сам запамтио baum (u gemeiner Jujubendorn), zizyphus (vulкако је Али-паша Видаић 1803 године хва garis Lani. u] Rhamnus jujuba L. [zizyphus тао Клуичане те и био док му се jujuba Lam.). 2) die Frucht davon, zizy phum. нијесу продали. Кад дахије у почетку овога чйчин, а, о, без чича, patrui. вијека по смрти Хаџи-Мустај-шашиној обла- чичинке, f. (у Боци) vide жижоле. дају Биоградскијем пашалуком, они се са | чичкање, п. perbal. p. чичкати. својијем другарима и помагачима наметну | чичкати, кам, v. impf. Sibt nебеп еіnаnber jtel. свпјем селима и за спахије и за читлук len, statuo densum. сахибије не питајући је ли које село имало | чичоглава, f. ваља да главе као у чиче (сиприје свога читлук-сахибију, већ ако да је једе ?): Свекра зове козјобраде, Асвекрву био пристао с њима, и по селима пограде ччоглава ханове и у њих намјесте субаше, које су | чишћенье, п. 1) баз Reiniget, pаrgаtiо. 2) од сељака чиниле што су хтјеле. За ово све аз Rebren, versio. [cf. снажење).

3) ба3 што је овдје напоменуто како су у Србији 2011$wijden, expurgatio. Читлуци постали и постајали, и влада је | чвављање [шкављање), п. баз #igeln, titillаtiо. Турска држала да су они против царске [cf. какљење (чкакљење), галицање (голивоље; тако кад Јадрани на свршетку 1804 цање)]. и у почетку 1805 године стану с Турцима чкакљати [шкављати), љам, v. impf. figeln, tiуговарати како ће унапредак под владом tillo. [cf. какљити (якакљити), галицати њиховом живљети, одмах повичу да не ће (голицати)]. Читлука, и то им се прими, и за оне двије чкакљење шкакљење), п. vіdе чкакљање. године (1805 и 1806) док је Јадар био под чкакљив [шкављив], а, о, figelid), titillationem Турцима, ниједан читлук-сахибија није смио aegrе ѕustinens: Чкакива ока (н. ш. жена

његов

везао

или дјевојка), reitbar, not niel Temperament. I чобанин, m. Ser pirt, pastor. cf. [vide] пастир [cf. тутаљив].

чобанина, m. augm. у. чобан: При себ" руке" чкакти | какљити), љії м, vilе чачъти. чобанино Влашка ! чка», чкаља, m. Die meijie Pijtel, onoрordon чобанинов, а, о, be& Sirten, pastoris. [cf. чоacanthium Linn. [cf. чешља].

банов). чкаља (cf. шкаља), f. Das #rebloh, bie Streb: чобаница (чобаница), f. 1) Sie pirtin, mulier höhle, caverna cancri.

ovium custus. [vide пастирка).

— 2) ( Почкаљица, f. dim. р. чкаља.

bauuna] Name einer Quelle (Hirten-Quelle): Kad чкање, п. vіdе чачкање.

дођоше води Тобаници чкати, чкам, vidе чачкати.

чобанов, а, о, без чобан, pastoris. [vidе чобачквар, т. 1) (у Рисну) vide [штета) квар.

нинов]. 2) у пјесми мјесто добит или шићар: чобански, кa, кo, pirtens, pastoricius. Него вране, мој стари japaнe, Aјле нети чобанчад, f. (coll.) sie jungen pіrten, pastores кроз је.10ве гране и ти њупи кроз лужине

pueri. крви у, А ја одох зеленијем лугом, Не bе чобанче, чета, р. Der junge birt, pastor juvenis. ли нам срећа донијети Да ми каква чквара чобанчица, f. (у Барањи) vidе глошчић. учинито

чобања, f. Das Bajjerfab, yasculum aquaticum. чквръ, т. (у ц. г.) некака црна тица, колико кос, еіnе trt 2ogel, avis genus. [cf. чврљак). 1. Чобо, т. (у ц. г.) мушки надимак.

[vidе каца 2). cf, цбан. чкола, f. vіdе школа (mit allet 21bleitungent), чкдька, f. vіdе шкољка.

2. чобо, т. (у Дубр.) vidе чово. чкрњање, т. да сtaben (0er paut), rаѕiо.

човек, т. (ист.) vidе човјек. чкрњати, њам, v. impf. т. ј. коже, bie jil ger", човечанство, п. (ист.) vidе човјечанство.

човество, р. (нст.) vidе човјество. bende Haut schaben, fleischen, scabo. cf. nellytu. члан , m. (loc. члану) 1) her bjonit (bie "ь, човечив, "m. dim. р. човек. [cf. човечуљак).

theilung) без реіngarten, segmentum (regio) човечји, чја, чје, [ист.) vidе човјечји. vineae. [cf. пријегон 2]. 2) vidе чланак:

човечўљак, љка, m, vidе човечив. Док т” опану ноге до чланова

човик, т. (зап.) vidе човјек. чланак, нка, m. Sеr nichel, tаlus. [cf. члаи 2,

човиство, п. (зап.) vidе човјество. глежањ].

човичанство, п. (зап.) vidе човјечанство. чланколіна, f. (у Сријему) ein 203eib mit (gropen)

човичина, f. augm. р. hervorragenden Gelenken. член, m. (у Сријему) држаље у косијера, српа, човйчји, чја, чје, (зап.) vidе човјечји.

човичић, т. dim. р. човин. [cf. Човичуљак ]. сатаре, па и у сврдла дрво одозго, Der Brіfі. човичуљак, љка, m. vіdе човичић.

manubriu. чловити, вії м, v. impf. (у Сријему и у Бачкој човјек (човјек), човјека (човјека), m. (јуж.)

[cf. чоек, 1 чок) 1) беr Xenj, homo. — 2) [cf. расте] 1) стајати на стражњијем ногама

der Mann, vir, maritus [vide mya 1]: moj капто текуница, зец.

човјек; Не може бити човјек, докле га жена 2) стајати на глави и на рукама диг

не крсти (т. з. док се не ожени). нувши ноге управо у висину као што чине ка што дјеца играјући се.

човјество, п. vіdе човјечанство. чловљење, п. perbal. p. ч.ловити.

човјечанство, п. (јуж.) 2)enjetеntbum, humanitas. unábabe, n. das Schlafen und Faulenzen, dormi

cf. човјество, човјештво, [чоество, чојство. tatio.

човјечина, f. augm. р. човјек. чмавати, чмавам, v. impf. jblаfеnѕ fаulengen, човјечић, т. dim, p. човјек. [cf. човјечуљак]. sterto.

човјечји, чја, чје, (јуж.] ЭХепјфет», humanus. чмар, т. (у Дубр.) гузно цријево, bеr І човјечки, кa, кo, [јуж.) vidе чоечки. Mastdarm, intestinum rectum.

човјечуљак, љка, т. vіdе човјечић. чмйчак, чка, (у Боци)) т. vide [јачмен] jev- човјештво, т. vіdе човјечанство. чмичац, чца, ј мечак. Кад чмичак

чово, m. Ser 2JZenjt (pertraulib), homo. [cf. 2 чобо]. изиђе коме на оку, кажу да му је у роду чога, f. (у Бачк.) кратка кост коју дјелца игранекаква жена трудна, и joiн ако је чмичак

јући се гоне штановима. на горњој тренавици, веле да ће родити чоек, т. vіdе човјек (mit allen beitungen).

мушко, ако ли је на доњој, женско. чдество, п. (у Рисну) vide [човјечанство) чмулица, f. (у Дубр.) ein fleiner Rrug, urceo човјештво: Нема женства без чоества, т. ј. lus. cf. крчажна.

тешко жени без чоека. чда, f. vіdе чоха.

човчиште, т. (у ц. г.) Иптепј), monstrum hoчӧан, а, о, vidе чохан.

minis: Није то чоек, но чоечиште. чобан, m, vide [пастир) чобанин.

чоечки, ка, кӧ, (у Боци) н. п. каша, Mannss [чобанбаша,* m. vіdе hаja 2.]

viri. [cf. човјечки). Tooàhnja, f. das Hirtengeld, merces pastoris. чija, f. (у војв.) vidе чоха.

чови К.

као н. п. Што ЧИНИ

на тво.

меса

а на

Чојан, т. (у ц. г.) муніки надимак.

је тако начинена да су се уста одоздо могла чојство, п. (у ц. г.) vide [човјечанство) ласно отворати и затворати, те је све клочовјетво: устиду гине и чојство и ју цала; [cf. клоцалица;) а ноге је имала

чупаве и на дну као утице. Уза њих је 1. чок, т. (у Пипер.) vidе човјек.

ишао човјек један с бубњем, те је у јед2. чок , in Set Сprid morte: чорба чок,

нако ударао. Они су излазили први пут јок, т. ј. Много.

на сретеније, и по том свакога свеца до чокањ, чoкaњa, m. (у Сријему) 1) vidе ко часнога поста; први дан су пролазили и

чањ [2]. 2) стакленце од једне четврти кроз саборну цркву, светога Влаха сатљика: дај ми један чока ракије.

(3. Февр.) излазили су и пред кнеза. Идући Чокета, m. (у ц. г.) мушки надимак.

по улицама гдјешто би се устављалн, те су Чокешина, f. 1) ријека у Поіцерини. — 2) Вила и чороје играли, а турица је једнако

намастир близу те ријеке. 3) село близу К.10јцала својијем зубима. Прости људи но тог намастира.

Дубровинку приповиједају да је такова жиЧокешинац, нца, т. човјек из Чокешине. вотиња као турица заиста негда била, на је чӧкешински, кa, кo, pon Чокентина.

ухватили и убили; књижевници пак њихови чоков, т. (у Сријему) vide oкoмaк.

Баку да се то чинило за усіномену негдані чокот, чӧкота, m. Ser 2!!einjtoit, vitis. [cf. крга 1]. њему ратноме богу Туру. Била је ријеч (као чокође, п. coll. р. покот.

пословица): Пороје, вила и турица МашкаЧолета, т. (у ц. т.) мушки нади зак.

рани сва тројица. чом, чӧма, т. т. б. ду вана, сiu it bен abat, чот, т. (loc. чоту) ber (runbe) pigel, collis (н.

fasciculus: Том ду вана, лула окована 1. виноград у чоту или на чоту). [vidе глачӧпор, чӧпора, т. т. ј. свиња, еіnе perse Ctroeine, вица 3]. cf. бријег [1]. grex porcorum. [vide kpx].

yoxa* (40a, yoja), f. (acc. yöxy) das Tuc), panyopana, f. vide yapana (mit allen Ableitungen). nus [ef. свита 1): Дадох бабу чоху неречорба* (чӧрба), f. Sie Cuppe, jus, jusculum, cf. зану

[vide] jуха: Од јевтина меса чорба за плот. чохали,* adj. indecl. vіdе чошан: Да не каља yopoayuja,* m. der Brotherr, dominus. [vide ro чохали папуча сподар и богатун). cf. газда.

чохан [чоан], а, о, н. ш. чакнре, tube, e panчорбаџијин, а, о, без 93rotherrn, domini. чӧшан, шна, шно,j no [cf. свитан, чохали]: чорбаџијница, f. Sіе Brotjrаt, domina.

Клону рука низ чошну доламу чорбетина,

чопица, f. dim. р. чоха. чорбина, у

f. augm, p. чорба. [cf. чорбурипа]. чийг, чпага, [шпаг] m. Die Tajbe, lottajme, чорбица, f. dim. р. чорба.

funda. cf. џеп. чорбілок, т. Sеr Сирреиjliirfer, parasitus [vidе чрёда, f. (по намастирима и по црквама) бie

чанкoлиз]: Док је чорбе, доста чорболока. Reise, оrdo [vidе ред 1): сад је његова чреда. чорбурина, f. vіdе чорбина.

чрез, (у војв.) Sur), per (blop int moralijфеп чорбунта, in einer 24netoote: чорба чорбушта Berjtanse): чрез њега сам пропао. cf. с [3]. ПОпа посиш угта.

чўтало, т. (у Црмн.) vidе цртало. чорда, f. (у Сријему) Sie jerse, grex. cf. [vide) крд. І чўбар, бра, [m.] Ser Caturei, ѕаturеia hortensis чордаш, чордаша, m. Ser Sperochiiter, gregarius. Linn. [cf. цунар]. чӧроje, m. (у Дубр.) Чороjе, вила и турица [1] чубраст, а, о, (у ц. г.) без ушију, vidе чулав.

ишли су за времена републике уз месојење | чубриле, т. (у Грбљу) име јарцу, ein Botte» као машкаре. Чороје је имао хаљину чупаву, name, nomen capro indi solitum.

. по којој су били исприпинивани којекаки ре- Чубрица, f. планина у Далмацији близу Попови, а највише лисичји, на лицу образину, метеника. а у руци зелену гранчицу или киту цвијећа. | Чубро, т. (у Ц. г.) мушки надимак. Вила је била обучена у бијелу женску ха- чувадар, чувадара, m. Sеr рutеr, Вејфker, cuљину, по којој је опасана црвеном пантљи stos [vidе чувар]: Српски чувадар; Има ком, а таком су јој и рукави више лаката црква добра чувадара били свезани; на глави је имала бијело по- чувакућа [чуваркућа), f. Sіе файҙmuri. (Saug. кривало и вијенац од цвијећа, а преко лица, lauch) sempervivum tectorum Linn. [cf. y 3.1y на ком је била образина, цу ном пантљи добар, узлу добра]. ком наоколо отивен комад суре чохе, који | чувалац, ваоца, т. [vide] чувар. је подизала кад је играла, а кад би попiла, чувалдуз,* m. Sie Batnasel, acus serviеnѕ conопет би га спуштала. У руци је носила као suendis fasciculis, cf. [vide] самаруша: Ко лук на три угла искићен сав цвијећем. У његову иглу изједе, треба чувалдуз да изатурице, која је била као најглавнија међу сере. њима, није се људска глава ни видјела, него чуване, п, баѕ рiiten, custolia. је више ње на дугачкоме чупавоме врату | чувар, чувара, m. Der püter, custos. cf. [чувач, била коњска глава с великијем зубима, која чувадар, чувалац.

":) у

чуваран, рна, рно, н. п. човјек, жена, mirtb. 1 чўкундед (чукўндед), [шукундед] m. (ист.) vide schaftlid), haushälterijd), frugalis.

чукундјед. чуварев, а, о, vidе чуваров.

чукундёда, f. (у Бачк.) ein Reaut, herbae geчуварина, f. Sеr рutеrlobn, merces custodis. nus. (vide caca). чуварица, f. Sie püterin, custos: Ја поставих чукундедов [шукундедов), а, о, (ист.) vidе чудјевојчицу, Дјевојчицу чуварицу

кундједов. чуваркућа, f. (у војв.) vidе чувакућа. чўкундид (чукўндид), [шукундид] m. (зап.) vide чуваров (чуварев), а, о, без фuters, custodis. чукундјед. чувати, чу вам, v. impf, bitен, custolio. [cf. чўкундидов (чукўндидов), [шукундндов), а, о,

хранити (ранити) 2; гледати 2; варати 2, ва (за.) vidе чукундједов. ракати, варакати се; гвардитн).

чўкундјед (чук идјед), [шукундјед), т. (југоз.) чувати се, чувам се, v. r. impf, jih butei, са прадзедов отац беr ururgroprаtеr. cf. пукунveo. [cf. хранити (ранити) се 2).

дјед [1, шикунђед, пакунђед, прапрађед). чувач, чувача, т. vіdе чувар.

чукундједов (чук у ниједов), [шувундједов) а, о, чувен, чувена, но, beit bеfant, famosus.

(југоз.) Seg ururgropaters. чувење, п. Заз фörenjage, fаmа: по чувењу: чукундрув, т. (у Сријему) vide oкoмaк. cf. Beh ако си чула по чувењу

ЧОКОВ. Чувида, f. 1) (у ц. г.) надимак женски. чўкунђед (чукунђед). [шукунђед] m. (јуж.) vide 2) [уви да] (у Сријему) бie 91afe, larva,

чукундјед. cf. [vide) образи на: ево чувиде; начинио се чўкунѣедов (чуку нђедов), [шукунѣедов), а, о, чувида.

(јуж.) vidе чукундједов. чуг, m. vіdе поник. чўдан, дна, дно, н. н. чудан човјек, 1) тип чўкура, °C (у Сријему) у сукна. [vidе учкур ?). derlich, morosus. 2) außerordentlich, admi

чул,* т. vіdе lокровац. rabilis. . 3) adv. (чудно) тиібеrlіth), рині: | 1 чўла, f. (у Бачк.) игра као у Србији крderbar, außerordentlich, mirum in modum.

мача. Код чуле се јаме све зову кућице, чудество, п. vіdе чудо [1].

а велика кућа у сриједи салаш; тр.ља, који Vyana, n. pl. Wunderdinge, mira, miracula :

тјера чулу зове се свињар [3]. каква су то чудила?

2. výsa[*], f. mit fleinen Ohren, parvis auriculis : чудити се, дим се, y, r. impf. коме или чему,

Изагвала чула рогушу. ji рипбеrn, miror. [cf. ибретити се). Чудна, f. Trailename, nomen feminae.

чулав [һулав), а, о, н. п. овая, овца, mit flei [чудно, аdv. cf. чудан 3.]

пен Cbreit, parvis auriculis. [cf. чубраст]. чўдноват, а, о, типбеrlіt, jeltjani, singularis.

Чўлко, т. cf. чулав: Њега пита Чуко барчудо, п. (р. чӯ да н. чудеса) 1) Ваз 21индеr, mi

јактаре raculum. [ef. чудество, ибрет, сехир (сеир) 1). чўлтан* (члтан), т. vіdе покровац : А ва — 2) (по југоз, кр.) као биjеда или не

вранцу чултан до кољена срећа, чему се људи чудити морају: Не чини чўма[*], f. vіdе куга. добро да те чудо не нађе. — 3) аl аdv. I чӱн, т. (loc. чўну) 1) bеr Rahn, cymbula. cf. [vide] много, ріеl, permulti, vis, cf. сила,

[каик, смртњак, чуница, орманица, 1 ораница. пуно : у 10 ласа уједоше вука.

— 2) (у Рисну) vide чунак 1. чудотворан, рна, рно, н. п. икона, minberthä- чўнак, пка, [чуњак) m. 1) Ваз 21Beberjbiflein, tig, thaumaturgus: Бескова је маст чудо

radius textorius. cf. чун [2, совиња, совјело, творна.

цјевњак 1,) лајдица. — 2) sie Ribre bei 22ај. чудотворац, рца, m. Ser 213unbertbüter, thauma ferleitungen, tubus aquae ducendae. turgus.

чуница, f. vіdе чун. чуђенье, n. Ваз 22Bunbert, miratio. [cf. ибрећење]. чуњак, њка, т. (у Сињу) vide чунак. чујање, т. Sag poren, auditus.

yỳna, f. das Büjchel (Haare), fasciculus capilчујати, чујам, (у цг.) v. impf. bören, audio. lorum. cf. [vide] слупати (1].

výna, 1) f. ein Weib mit ungekämmten þaaren, чу ваљ, кља, т. 1) у врх бута крај за који mulier impexis capillis. — 2) m. (uct.) vide се држи стражњи черен кад се носи ,

die

чуіно. фälje, Ser Sniebug. cf. пика. 2) (у Ц. г.) чупав, а, о, [cf. кокорав] 1) mit ungetaiтitem Клии о који се пушке вјештају у кући, Ser paare, erinibus impexis. [cf. раскукорен]. — Nagel, hamus. (vide octpba).

2) 3ottig, jtruppig, hirsutus чукљив, а, о, коњ, у кога кољена ударају чўпавад, авца, т. (у Сријему) некака шарева једно одруго кад трчи.

Поњава,

eine Art gottiger Teppich, gausapae чукумбаба [шукунбаба), f. Sie urilterutter, ata genus. . уia. [cf. накунбаба).

чупница, f. вуна смрлeдина очувана. чукумбабин (шукунбабин), а, о, беr чукумбаба, чупањо, п. Заз Rauje, vulsio. [cf. гуљење 3, ataviae. .

жуљeњe 2].

чупати, пам, v. impf. rupje, vello. [cf. гулити 4, Reijen, vаѕсulаm vinarium. [cf. буклија). Чужулити, 2 жуљати, љуштити 2].

тура има од двије руке: једна је пљосна, чувати се, пъм се, v. r. impf. raufen, rixor. која се зове цилоска [и иљоска), ау Црчуперак, рка, т. бis Hujbel, fasciculus. ној гори [1] цица, а друга је округла и дучўпица, f. (у Боди) vide [ковча) копча [жен гуљаста, која се зове и босанка [2]. ска).

чутурётина, f. augm. p. Чутура. чупице, f. р. (у Грбљу) vide ковче (од жице). чутурица, f. dim. p. Чутура. чўпкање, n. dim. р. чупање.

чутуронспилац, лца, m. Ser 3јфutural nitrinter, чўпкати, кам, dim. р. чунати.

cf. Чутуротворац. (чупо, . (јуж.) vidе чупа 2.]

чутуротворац, рца, т. cine fomijte 23erbrelbig чупра, f. у овој законеци : Пуара сједи на jtatt чудотворац, бer 3jdjuturtbüter jtatt Buil

тркљу, те све вешто чепрљII, тепко томе беrtbater [cf. Чутуроиспилац]: Он је велики до смрти ко се с њом упрти (змија).

чутуротворац! чўрук,* adj. indecl. brіbіg, fragilis. cf. [мањ- чўча, f. cf. бјега (само у оној загонеци). чав, шанатан;] покварен.

чўчавајц, авіцца, т. т. ј. грах који се не причути, чујем, v. pf. и. impf. 1) biren, audio. — tire, die Grünfijole, Erdfijole (die nicht an der

2) (по југоз. кр) fühlen, sentio [vidе осје Stüße hinaufrankt). phaseolus repens? [vide ћати]: ујем бол за плеем.

рогач 1]. cf. лежак [2, пасуљица). чути се, чӱјем се, . г. pf. [it. impf.] 1) per- чўчање, т. perbal. p. чучати.

Іauteit, auditur : чује се некакав говор на чўчати, чіїы, v. impf, bоttеn, taueri, conquinisco. пољу; чују се пушке, топови и т. д. 2) чўчег, т. (у Ц. г.) некака трава, eine Дrt #flange sich fühlen, befinden, se habere: kako ce qyjen ? [Gänsedistel], herbae genus (sonchus L.; cf. рђаво се чујем.

чепчег). чутура, f. Sіе 3 јфntitra, bie jil gerne flajce auf | чўчнути, нём, v. pf. піеѕеrbоtеn, conquinisco.

ІІ

xosus. .

џаба , f. 1) in Ser Reset=art: чаба ти (раба | Џамија,* f. Die 2 offee, Sie #irфе беr gürten, temму) то, т. і. на част ти то, іф jpente birg. plum Turcicum.

. 2) дати щабу. Код Турака је обичај да умоглани[*], т. pl. in bеr Rеѕеngаrt: навалите гдјекоји кад дођу укавану заповједи каве као џамоглани. цији те да каву свима који се нађу у ка- | чанарика (ценарика].*f. 2rt runѕеr flаитеп, вани, па он сам плати; и то се каже дао ціна[*], (у ц. г.) pruni genus. [vide 1 ми(или платио) чабу. Кад који плати џабу, гавац). онда кавеција виче чаба! кад даје људма џандрљив[*] (cf. чандрљив), а, о, зänfijb, riфилџане с кавом, а ономе који је платио

да најпослије, и рече му вала (а не паба). | унум,* срце (душо моја !): С очију сам свему рабисати, дишём, v. pf, jenter, dono. [vide роду драга, Понајвише јанум Осман-аги даровати 1]. cf. поклонити.

цара, f. (у Боци) суд земљани за масло, уље, yarapa[*], f. die Schule in den Klostern), das Schul. цквару и т. д., eine Irt irsenen Sefäpeg зи Зut. zimmer, schola. cf. (vide) ulkona.

ter, Del, vasis fictilis genus butyro etc. serцагор[*], m. Sеr görni, strepitus.

vando,

. цагорење, п. vіdе цакање.

шардин, цардйна, т. (у прим.) vidе врт: У вицагорити, рим, v. impf. vide [лармати) ца

нограду цардини, и у цардину постеља

цаснути се, нём се, v. r. pf. erjbretet, expaпак, иака, т. 1) пртена врећа, Ser Cadt, sac

vesco. [vidе жацнути се). cus. [vidе врећа). 2) мјера од 40 ока. І цачић, m. dim. p. рак. cf. врећа.

багање, п. perbal. p. багати. yàsâne, n. das Lärmen der Kinder, strepitus. [cf. Joan (cf. #ban), m. die Wanne, Rufe, cupa. (vide)

багати, гам, v. impf. Јагорење). цёкати[*], кам, v. impf. lаrтен, strepo. [vidе убӯн (жбун), m. Der Ctraн), frutex : Много пута

кaцa [2]. лармати).

зец лежи у онаковом збуну ђе не би нико цавуља, f. augm. p. Iaь.

ни помислио. урам, m, vide стакло.

цéба[*], f. [cf. џебе]: ІІто Момчилу таман yamàqan,* m, eine Weste, tunicae genus, prae уеба била, Краљ се под њом ни дигнут' не

cipue Albanorum. cf. премитача. yàmbac,* wamoáca, m. der Pferdeleuner, peritus webáha,* f. die Munition, Kriegsvorrath, copia belequorum. .

lica. [cf. џебеxана).

кати.

може

« PreviousContinue »