Page images
PDF
EPUB
[ocr errors][ocr errors]

lineo [cf. жмирати 2, нишанити (лишанити), гајде[*], f. р. (у војв.) vide гадње. смјерати; шибати 2]: "Бе очи гађају ту и гајење, п. Баз #jlege, curatio, cultura. памет.

Гајин, м. Діапазате, поmеn viri. гађач, гађача, т. (у Ц. г.) који добро гађа из гајити, гајим, у. inpf. pjlegel, curo [cf. којити 1, аушке. cf. aушкар [1, ништанција].

неговати (његовати), нивити; тетошити). гађење, п. 1) Ваз 21neteln, taedium. 2) Ваз Гајо, т. (јуж.) һур. р. Гаврило. [cf. Гаја). Bereteln, taedii creatio.

гајски, кa, кo, н. п. дрозак, 22а15-(rojjel), silгäжење, т. 1) баз 23aten, yadаtiо. 2) Sas vestris.

. Betreten, calcatio.

гајтан*, m. Sіе е фиr, funiculus. [cf. врвца]. газ, m. 1) vidе брод 1. 2) стала вода на гајтанити, ним, v. impf. н. п. хаљину, сфniire

газове, т. ј. опала те се може тазити: Тара annähen (ans Kleid), clavum adsuere vesti. вода стала на газове

rájrahêne, n. das Bejchnüren, adsutio clavi. газда, m. 1) vidе домаћин. 2) ein reicher гака, f. Sa8 Befribe, cornicatio (?): стоји гака

2}ian, dives. [vide] господар, cf. богатун. вра на.
-- 3) за времена Турскога тако су у Србији гакање , n. Sag Bejrei Ser frilje, clamor cor-
звали свињске трговце са села (јер су госпо nicis.
дари били само Турци, а господин владике гакати, гачём, Ү. impf., frühen (not Ser Sribe),
и архимандрити), и то им је име онамо такнути, такнём, v. pf.3 cornicor.

остало још и до данас. [vidе господар.] гакуша, f. каже се врани, сiu 23eijаs für Sie
газдалук, m. Sag Bermögen (eines газда), facul Krähe, appositio cornicis. .
tates. [cf. газдашаг].

галама, f. (у Сријему) eine 2enge, turba: у газдарица, f. vіdе домаћица.

њиховој је кући свагда галама. газдаричин, а, о, беr газдарица gehörig, тis галеб, т. (у ц. г.) бијела тища водена, когаздарица.

лико голуб, 24rt 213ajjerpogel, avis quaedam газдашаг, газдатага, m. (у војв.) vidе газда aquatica [larus (ridibundus) L.).

лук : Код толика газдашага мога Нисам галебина, f. (у Имоск.) vidе балега. кадар ни девојке наћи

галиба, газдин, а, о, де газда gehörig, той газда. талидба, 3

f. (у војв.) Иngelegenheit, molestia. газдовање, п. баз Birtbjbajten, cura rei fami- галија, f. Sie Saleje (grоfеs Geejdbijj), navis. liaris. cf. [vide) кућење.

галијаш, галијанша, т. бer Chijjsfirect, nauta: газдовати, дујем, v. impf. mirtbjaften, eurаrе У галији дван'ест галијаша rem fаmіlіаrеm. cf. [vide] кућити.

галијца, f. dim. p. галија. газдинскӣ, кa, кo, Бен газдe gehörig, domino- галин, галйна, т. (у Сријему) коњ вран (гаrum, lautus. .

личаст). vіdе вранац [1].
газета, f. (pl. gen. газета) 1) еіnе fupferne 20tinje. галити, галим, v. impf. (у Сријему) vidе чез-

wovon 3 auf einen Para gehen, numi genus. нути.
2) (у Рисну) по крајцаре, ijterreibijcbes Palb - галић, т. (у Ц. г.) vidе гавран [1]: Полећела
kreuzer-Stüd [vide 1 jacıpa).

два галића врана
гази[*], vidе газија, слаже се с именима, н. п.: галица, f. Ser 23itriol, vitriolum.
Кад му гази Рустан-беже дође —

галицање [голицање], п. vіdе чкакљање. тазиблато, m. tomijфе Зепеппng eines geringen галицати (голицати], цам (гäличём), vidе чка

Beamten, der sich wichtig macht, (q. d. Watefoth). [cf. калогажа).

галичает, а, о, јфwarj, ater. [vidе црв] cf. газија*, м. [jiegreib] у Турака јунак (који је вран.

каурску главу осјекао), ein belə bei set 3 ürten, галобела, т. (у Грбљу) име овну, ein 215i65er» heros [cf. гази): Хај на ноге, крвава газиро name, nomen arieti indi solitum.

— То су богие три газије царске галовран, т. врана црна као гавран, eine газимир, т. (у војв. по варошима, од скора), је раrgе frübe, cornix atra. [cf. гавран).

englisches Halbtuch, Casimir, panni nobilioris ránoha, m. ein schwarzer Ochs, bos ater.
genus: Маца носи сукњу од шаргала, и галоњин, а, о, без јфіраrgen Dobje, bоvіѕ аtrі.
мараму жута газимира

галош, т. црна пантљика што се уплеће у тазити, зим, у. impf. 1) mate, vadare [cf. га косу (у Србији), vidе уплетњак.

цати 1]: Бевојчица воду гази, Ноге јој се галун, m, vidе шерит. Опомињем се још из беле Воду гази, за њим брчка нема дјетињства у некакој пјесми: Галун до га2) trеtеnt, calcare: Волиј сам да ми газиш по луна

cf. галош. гробу но по трбуху; газити купус, грожђе. га.љење, п. vіdе чежњење. гаип*, учинити се гаии, реrjcbminsen (mte ein гаљух, а, о, vide oблaпоран. Geist), evanesco.

ràmóâne, n. das Watscheln, vacillans gradus. râj, rája, m. der Hain, nemus [vide 1.ayr 1]. гамбати, бам, у. impf, matjbеlit, ire yacillanti Гаja, m. (ист.) vide Гајо.

gradu. гајдаш, гајдаша, т. vіdе гадљар.

гамжёнье, т. vіdе гамизане.

[ocr errors]

љати.

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Гамзиград, m. у Црној ријеци зидине од ста Donau zum Daujensange, sepimentum capiendo

рога града. Онуда се приповиједа да у ови husoni (Linn). [cf. даљан, суп).

јем зидинама има много свакојакијех змија. гардун, гардўна, т. (у Дубр.) carduus sativus гамзити, зим, vide гамизaти.

[cynara cardunculus L.). гамизање [гмизање), п. За Жriechen, reptatio. гаревина, f. (augm.?) vide гар 1., 2. [cf. гамжење).

Гаревица, f. планина: Кад дођоше гори Гатам изати, микём, [гмизати] v. impf, friedфе, ревици repo. [cf. Гамзити, гмизити).

ràpere, n. das Rußigmachen, denigratio. гaнaч, ганча, т. (у Рисну) [cf. ганца, канца] гариб, гариба, т. (у Сарајеву).

1) die Kralle (des Adlers), unguis. [vide kanna 1]. rápuh, a, o, des schwarzen Schafes, ovis atrae. - 2) der Vacken (auf Schijjen), harpago. [vide ràputu, piùm, v. impf. 1) rubig machen, fuligine чакља 2].

denigrare. — 2) у пјесми: Гарила га мрка ганути, гінем, vide yгaнути.

наусница machte ihn schwarz, nigrabat.

. ганца, f. (у ц. г.) vide канца.

ràpîuite, n. die Brandstätte, area domus deflaránâlue, n. das Verfolgen, persecutio.

gratae, cf. [огарина,) огорелиште: А ја кугањати, гањам, v. impf. perfolge, persequi, cf. кам, сине, на гаришту гонити [1].

тарнути, нём, v. pf. vіdе ударити [1]: Кад то зачу гањати се, гањам се, v. r. impf. jih perfolgen, Краљевић у Марко, Гарну Шарца сјајном persequi se invicem.

бакрачлијом гањеви, т. р. (у Бачкој) Гаљеви су од го- гаров, гардва, т. еіn јфраrgеr pus, canis аtеr.

веће балеге, и праве се овако: накупи се [cf. мрков 2]. доста гове, е балеге и проспе се по гумну, гаровљев, а, о, без rupfarbeпen Рибез, canis за тим поспе се слама, па се онда натје fuliginosi. рају коњи као кад се врше, те оно угазе; гарофан, гарофіша, т. (у прим.) vide [карапак онда док је још влажна све опитријем виље) каранфил: Поврх поља рана гарогвожђем на гумну исијече се као на дугачке фіана Не лети ми уз прозоре, Не ломи даске, по том се опет исијече попријеко те ми гарофане се начине као ћериичи; ово пошто се осуши, гароӣље, п. (у Боци) vide [ка равиље) каложи се на ватру мјесто дрва.

ранфил: Једну софу црвен' гарофиља говица, f. некака мала риба, leucos adsper- гаруша, f. име овци, фајзнате, поmеn оvi indi

sus Heckel.: Нема ни гаовице (кажу рибари solitum. . кад нема рибе).

гасити, гісім, v. impf. 1) lojen, restinguo : râp, f. 1) die rubige Farbe (Schmus), color fuli гасити ватру, свијећу, жеђу. 2) гасити

gineus. [cf. гаревина, ча), чађа). — 2) пе буну, jtillen, sedare. — 3) гасити угљевље : пео од сламе. [cf. гаревина). 3) (у ц. г.) кад се за кога мисли да је уречен, онда му оно што отпада од гвожђа кад се кује, Ser бəјалица гаси угљевље, т. ј. живо угљевље Hammerschlag, ferri ramenta.

баца у неначету воду намјењујући на оне rápa, f. rubraunes Schaf, ovis atra, fuliginosa. за које се мисли да су га урекли, на код гарав, а, о, rupig, fulіginosus.

чијега имена угљен потоне, за онога се мисли гаравиље, m, vidе каравиље: Убрах киту га да га је урекао; по том болесник од оне равиља

воде у тригут срине и умије се њоме. Гарач, рча, т. планина [у Црној Гори, између гасити се, гасим се, v. r. impf. aulij bеп, extinЧева и Бјелонавлића]: Пуче пушка од Гарча guor: гаси се свијећа, ватра.

тат, т. 1) vide jаз [1]. — 2) (у Барањи) vide гарбин, гарбіна, т. (у Дубр.) некакав вјетар, лагум 2.

ein 2Bino, ventus quidan: Гарбин љути, који гаталица, f. т. б. књига у којој су којекакве до дна море мути.

приповијетке, или гатње, ein lluterhaltungsbuch, ràprâte, m. das Strämpeln, carminatio. [cf. rap liber venustior (als Gegensatz von Kirchenbuch). гашање].

rátajo, m. der Fabelhans, fabulator. [cf. Hapa таргати, гам, У. impf. (у Дубр.) вуну, frіт дало, прикланало].

peln, carminare. cf. огребати, гаргашати. гатање, п. vіdе врачање. гаргача,

| f. Sie skrämpel, carmen. [vilе гатар, гатара, т. vilе (врач 1) врачар 1. гаргаша, (у Далм.)) перанца 1] cf. гвозденка, гітара, f. [1)] vіdе врачара. [— 2) vidе баогребло.

јалица]. гаргашање, т. vide гаргање.

гата рев, а, о, vide татаров. гаргашати, шам, (у Далм.) vide гаргати. татарина, f. vіdе врачарина. гаргӯз, гаргуза, m. (у IIIајк. бат.) IIијаци тако гатаров [гатарев), а, о, vidе врачаров.

зову онога који не говори (као ови) лијепо, гітати, гітам, (1)j vіdе врачати [1. — 2) vidе банего лепо.

јати]: Гатала баба да није мраза, па освагарда, f. заграда у Дунаву гдје се мору не хва нуо снијег до г... це; Стара баба у брабоњке

тају (од Пореча доље), ein Зациpert in ber гата: Лив” ми синци све су гола г.. на

планине

[merged small][ocr errors][ocr errors]

Их не

[ocr errors]

гатачки, кa, кo, poи Гацко: од широка поља | гвардити, дім, y. impf. (у Рисну) bерађrен, Гатачкога

ѕеrvare, [vide] чувати, cf. гледати: Кад ratka, f. (1)] das Gegenstüd einer Vegebenheit oder се што има, не говори се: гварди ме, него:

SanSlung, rеs respondens: то је његова гатка. матьиме. [— 2) vidе приповијетка).

гвирање, т. vіdе гвирење. гатња, f. Grzählung, narratio. [vidе припови- гвирати, гвирам, vidе гвирити. јетка).

гвирење, п. Заз сафаиeit mit gehefteten 20geit, inгатњик (cf. гаћник), т. баз $ojenbano, fascia tuitus oculis defixis. [cf. гвиране, гњирење, braccalis. [cf. 2 свитњак, учкур].

њирење). галан, гађана, т. голуб у којега је перје доље гвирити, рим, v. impf. Sіе 21 лиден ррrauf fejt по ногама, као гаfe, geboj'te Taube, jer Feber

bеften, oculos defigere: читав дан гвири у fuß, Latschtaube, columbus pedibus pennatis. књигу. [cf. гвирати, гњирити, њирити). гäћанка, f. жена или дјевојка која носи rate, гвожђа, гвожђа, п. р. 1) sie valle, laquei [vide

ein gehojtes Frauenzimmer, mulier caligata. Кљуса]. — 2) гвожђа пу II чана, баѕ chloji гäћанчица, f. dim. p. гаћанка.

am Fenergewehr, claustrum. cf. [vide] Tabanije. rähe, râhâ, f. pl. 1) leinene lange Vojen, caligae Troxlập, rboxhipa, m. der Eijenhändler, merca

lіntеае: Ако имаш гаfе, т. ј. ако си чо tor ferrarius. . вјек, а нијеси жена, ти смије; Колики си гвожђ, ара, 1 .

f. der Eisenladen, taberna fer(велики), а гаfа немаш, т. ј. матор си чо- гвожђарница, raria. вјек, а немаш памети. Дјеца по селима гвожђарски, кa, кo, eijenbanklerijb, ferrariorum. обично не облаче гаћа до 6 до 7 година гвожђе, п. Sag Gijen, ferrum [cf. жељезо, де(док их не могу сами дријешити и свезати),

мир 1): метнули га у гвожђе, mit Gijen be па кад их обуку, више

остављају.

schlagen, ferratus est. Често људи по том рачуне године кад је гвожђўшина, f. augm. p. гвожђе. који гаће обукао, н. п. кад је то и то било, гвозд, m. (у Ц. г.) у планини камен израстао ја још нијесам био гаћа обукао, или: тек

y Buchhy, aus der Erde hervorragender Stein, сам био гаће обукао. — 2) (у Хрв., Далм.,

saxam. cf. [vide] станац. Дубр. и Ц. г.) vidе чакшире [1] (јер онамо | гвоздац, гвдеца, m. (у Лици) bie ефnalle, fibula. нашијех (пртенијех) гаћа слабо ко и носи).

cf. [vide) пређица 2. тафетяне, f. p. augm. p. гаће. [cf. гаћурине). гвозден, а, о, eijern, ferreus. [cf. демир, дигаћице, f. p. dim. p. гаће.

мирлн). гаћник, m. vіdе гатњик. гаўрине, f. pl. vіdе гаћетине.

гвоздензуба, f. у Сријему гвоздензубом плаше гацање, п. 1) Ваз 28atet, - vаdаtiо.

дјецу, а особито младе преље, говорећи да

носи у лонцу жара и да ће спалити грца іње. гацати, цам, у. impf. 1) maten, vadare, cf.

прсте онима које добро не преду. cf. баба [vide] гaзити [1]: Драги трчи на броде, па

коризма, баба руга. он гаца у воду 2) vide грцати.

гвізденка, f. (у Сријему) vide пeраица [1]

гвоздена. Гацко, т. Siegens in Serzegovina, nomen regio

onis: Пјева кроз Гацко (кад ко што казује гвоздени (гвоздені), на, но, н. п. мајдан, рула,
ономе који оно зна боље од њега, јер се

Eijen, ferri.
говори да су Гачани на гласу пјевачи). гвоздењак, гвоздењіка, т. 1) котао од
Гача, m. Jiann#папе, nomen viri (р. Гаврило). гвожђа, eijerner Rejjel, crаtеr ferreus. [cf. кот-
Гачанин, т. човјек из Гацка.

дача). 2) гвозден буздован: узе кадија гачац, чца, m. црна врана, која је мало мана гвоз дењак. cf. ок.лицнути.

од праве вране, а већа од чавке, 24rt fribe, где [де 4], (ист.) vide гдје (mit allen 21bleitute

cornicis genus [corvus frugilegus L.). гдӣ [ди), (зап.) gen). гашење, п. 1) Ваз 2üјфет, restinctio. 2) Sa гдје [cf. re], (југоз.) 1) mo, ubi [ef. камо 1, Stillen, sopire.

гдјено): гдје си био? - 2) бар, quod: ej гашњиков, а, о, н. п. дрво, т. ј. које се гаси, гдје не знадох -; Тад се Дмитар бјеше не може ватру да држи, као н. п. врбо осјетио је ће љуба брата отровати

Леле вина, joвoвина, лицовина. [cf. гoрoгaшљив]. мене до Бога једнога, 15е погубит' свога тантир, m. (у Паштр.) некаква трава, Art сина Марка 3) wie, der, qui (aut per parPflanze, herbae genus.

ticipium praesentis): Ал ето ти Асан-паше Гаштица, f. вода која извире у Синцу и у својском 150 он води дван'ест хиљад војГашчица, Оточцу се раздјељује на троје, па

се двије лијеве отоке иза вароши састају гдјегдје, (југоз.) bie uno Sa, passim.
и по том не далеко пониру и испод земље гдјегод (гдјегод) [cf. ђего), Тегои], (јуж.) 1)
Иду у море, а трећа иде око брда подалеко wo immer, ubicumque. 2) irgend wann, ali-
и код села Брлога понире. Нијемци ову воду quando, quandoque: доћи ћу ти гдјего, 1, кад
зову Гацка-бир, и око ње поље Гацко-теlѕ.

узимам кад.

[ocr errors]

2) vide

Она

1

ске

он геак.

ачиш.

гдјекоjй, која, које, (југоз.) тапфеr, aliquis. исто и чело, око зракавица, нога гљавиа, гдјемудраго, (југоз.) pp immer, ubiyis.

јаје муцвањак, гусле редавице (а просити гдјено, po, ubi, cf. [vide] гдје [1]: Гдјено си редати), торба сагља, коњ рашков, кобила нот на конаку бјесмо

рашковица, кола трескавице, кућа унца, rajèmto, (jyro3.) hier und da, irgend, passim, ali соба унџица, ватра ийверица, донац иаcubi. [cf. намјеста).

вернак, псето ўнта, говече рисовче, крава rhê, (jyzk.) vide raje (mit allen Ableitungen). рисуља, овца рисуљка, риба зўнија, човјек гё, (у Павтр., у Црмници и око Бара) vide акват (утенто леват умро човјек), жена

гдје (mit allen kleitunge): ге си, бане, упу леватка, син кайндов, дјевојка кайндовка, тио ? - Ге би сјела, да не сједе

дијете клинче, брат вргодник, сестра вргодreâk, m. ein gemeiner ungebildeter Mensch, homo ница, отац кёвац, мати кёва, мали мискиde plebe. cf. [простак,) ципор.

њав, говорити разредівати, иди брзо гљај reakyma, f. ein gemeines ungebildetes Frauenzimmer, гдтивно, плакати илинчити, молити готивно

mulier de plebe. cf. [простакиња,] ципорка. ре дати. Кажу да слијепци овијем језиком геачење, п. За3 2) афен зит геак, Ваз 23etragen особито говоре у Славонији и у Турској поeines reak, appellatio aut simulatio rustici.

. савини. геачина, f. augm. р. геак.

rérâne, n. das träge Gehen, incessus segnis. геачити, гéäчим, v. impf. 3ит reaк пасует, fa- гéгати се, тегам се, v. impf. träge gebe, segni cio rusticum : немој ти њега геачити, није gradu іnсеdo, cf. [швагати се] гегавац [2].

гéика[*], f. (у Хрв.) vidе кошута [1]. геачити се, геачим се, у. r. impf. jih als ein гем, m. Der Belitan, pelicanus [onocrоtаlus Pell.): reak betragen, simulo rusticum: ita ce 2e смрди као гем.

генерал, генерала, m. vide [ценерал) ценерао гéäчки, кa, кo, bäurije, plebejus. [cf. простачки, (mit allen Ableitungen). ципорски).

гёнути, нём, v. pf. кога еіtеn Glag реrfеѕені, Гёга, m. Арнаутин из сјеверозападнијех кра pereutere [vidе ударити 1]: ако те генем.

јева, с десне стране ријеке Шкумбије, а гёра, f. (у Дубр.) некака мала риба, 24rt fleiони с лијеве стране зову се Тоске. Геге и пеn ijtes, pisciculus quidam (може бити Тоске разликују се мало и по говору, аи гира, т. і. Xazirjije, maena vulgaris C. V.]: по одијелу и по оружју: Тоске носе ши У репу од горе није вечере, роке кошуље, кратке антерије, бијеле цоке гёрга, f. гомила [vide] поворка [2], н. п. људи, и на глави фeсове : а Геге чак шире, доламе eine Reihe, z. B. Menschen hinter einander, turba: (сељаци и бјелаче као и Црногорци) и око читава герга. главе саруке; а и дуге су им пушке дру- Гёрзелез, т. брдо у Будиму. Србљи приповитојачије : у Гега су пушке арнаутке, какове једају да је некакав Турчин из Босне Герсу и у Црној Гори и у Херцеговини; а она зелез Алија (који се пјева и у пјесмама) дуга пушка, какове носе Тоске, зове се у

на коњу с тога брда у Дунаво за Србији тоска, и она је од арнаутке мало царево здравље кад су Турци освојили Будим. краћа, а у јалману шира и правија. Геге герин, герiнa, м. некака звјерка и кожа њена, су закона Турскога и Римскога, а међу То Art Wild und das Fell davon, fera quaedam скама има их и закона Грчкога.

ejusque pellis (можда felis lynx. L.]. гéгавац, авца, m. 1) особито у Славонији гёрав, а, о, зреrgartig, puѕillus.

зове се слијепац[1]. — 2) еіn träger Bärt- ги, у једној пјесми коју сам ја чуо од јед

ger, qui segni gradu іnсеdіt. [cf. швагало). нога Турчина, који је по Црној Ријеци бигéгавачки, кa, кo, vidе шљевачки. Слијепци вао субаша, мјесто их : Ја ги имам до тро

говоре кашто између себе да их други људи јицу не могу разумјети, и то се зове гегавачки гибак, гії шка, пко, biegjani, Hexilis. [cf. 2 прујезик, или: говори гегавачки. Ја сам прије так]. неколико година у Вуковару питао једнога гибан, бна, бно, (у ц. г.) на што, т. ј. који младога слијепца за подоста ријечи како се гине или чезне за чим (cf. киван ?), lujtern, зову гегавачки, па ми многе није знао ка gierig, avidus: Рустен Бег је гибан на јузати, а које ми је казао, ево их овдје на наштво Е je Type гибно на кауре значујем : Бог се зове грић, а тако исто и гибаница, f. eine 24rt Ruchen, placentae genus. небо, киша ирәшлица, а тако исто и вода у Херцеговини се гради и посна уочи Бои зима, трава јарба (Влашки, но Латин жића од орaхa. cf. Iнта. cкoмe herba), дрво баштуњац, а тако исто гибање, п. Sas Benegen, 23iegen, agitatio, motus. и штап, xљеб ишља, со зрнија, месо миш- гибати, гибам (гибљём), v. impf. benegen, јфтепкра, сир муриво, лук лаул, грах (пасуљ) feit, wiegen, agito: Да има сира и масла, и пакуш, купус тежњак, вино урвиз (по моја би мати знала гибати гибаницу. Маџарски било би госпоска вода), ракија гибати се, гибам (гибљем) се, v. r. impf. ji) готавица, ђаво гӣгул, глава ванта, а тако | bewegen, moveor, agitor.

скочио

cf. врело.

не

гине

Ни по

гнг, m. (у Босни) велики пијетао [жутијех Sag Oberhaupt [vidе поглавар]: Кнеже Јањо,

ногу] (говори се и гигов), 24rt gröster фähne, од Сријема главо 5) глава каке воде, galli gallinacei majoris genus.

der Ursprung eines Flusjes, fons. [vide H3Bop] гигање , гигаља, f. р. Nie Cteljet, grаllae. cf.

6) (у ц. г.) у дуге пушке [ходуље (одуље),) штула.

rpauh, das Ende des Flintenlaufs, extremum гигов, гігова, m. vіdе гиг.

canalis ignivomi. 7) (у Хрв.) глава круха, гигуља, f. (у Босни) кокош као што је гиг, ein Raib 23rov [vide xљеб 2]. — 8) глава шеrúryma, Art größter Þennen, gallinae majoris ћера, put Зuter, meta sacchari. genus.

главан, вна, вно, 1) Saupts, primarius: cЛегизда, f. 1) Sag Gфтüten, comtio : Зима гиз де ком да смо главни пријатељи

2) vide не гледа; Гизда ломи а глад мори. 2) [лијеп) главит: Главан јунак војвода Миschön gekleidetes und geschmücktes Frauenzimmer, лошу femina соmta. [vidе кићенка 2].

главање, n. perb. p. главати. гиздав, а, о, gejcbmitt, comtus.

главар, главара, т. (у ц. г.) Sag Oberhaupt, гиздање, т. баз Сфnctet, comtіо.

caput. Онамо је први старјентина у нахији гиздати, гӣздам, v. impf. китити кога , jiit сердар, за сердарима иду војводе, за вој. fen, como. [vidе китити).

водама кнезови, за кнезовима барјактари ; гиздати се, гӣздам се, v. r. impf, jib јфntiiсtет, сви ови и остали знатнији, као н. п. у Срсоmеrе ѕе. [vidе китити се).

бији што су од прије били кметови и свегингав, а, о, (у Барањи) träge, segnis, cf. [vide 1] штеници зову се главари. cf. [vide] поглавар. лијен.

главарина, f. (у Далм.) као главница што се гнути, нём , v. impf. 1) иmfommen, intereo : држави плаћа од куће (од 25 крајдара до

Да ја виђу чија гине војска — 2) за ким, 6 форинти и 15 кр. по имању), бie stopf= или за чим, јфтасtеn, dеѕidеrio enecor [vide steuer, tributum in singula capita impositum. чезнути 2]. 3) то ми

cf. [1] главница [1 харач (арач), царевина 3]. canje, das wird mir nicht entfommen, non de Приповиједали су ми у Далмацији да је у ficiet.

селу Бенковцу кад је ондје 1817. године гипкање, п. баз 3itterin, trеmоr.

допіао ћесар Фрањо, некакав сиромах стагипкати се, ка се, v. r. impf. зіttern, contre рац викао пристајући за њим: „ћесаре, осиmisco. .

јеци ми главу !“ Кесареви су га млађи изгита, f. у овој загонеци: Сама гита гита, најприје гонили, а кад га ћесар опази он

сама кућу чува, док самача дође (кључа рече: шта виче онај човјек ? пустите на Ница).

амо.“ Кад ћесар дозна шта старац виче, rin, interj. das Lockwort für Schweine, vox alli запита та за што да му осијече главу, а он ciendis suibus.

му одговори: „јер не могу плаћати главаrúna, f. Kinderwort für Schwein, sus sermone in рине. “ Онда га hecap опрости да не плаћа fantium.

главарине док је год жив. гицање, р. Sag unrubige 23epegen Ser Bеіnе beim глават, а, о, grоktöpfig, capito. Sißen, Liegen 2c., irrequies pedum.

главати, вам, y. impf. (у Боци) кад риба скагицати се, цам се, у. r. impf. Sіе Bеіnе mber кавица (циполи) у прољеће и у њето у плит

werfen beim Liegen, Sißen 2c., micare pedibus(?). кој води помоли главу из воде, каже се : гицкање, т. баз гиц-rufeni , vocatio suum voce главају циполи, беn kopf bеrроrjtrесtеть (ропи гиц.

einem Fische), protendere caput (de pisce). гйцкати, кам , v. impf. свиње, гиц rufen, ad- главатица, f. (у Мостару) [salmo hucho ..] Vocare ѕuеѕ VOce гиц.

vide [2] младица 3. гӣцнути, нём, v. pf. свиње, гиц xufent, advocare | главётина, f. augm. p. глава. [cf. главура, sues Vocе ги.

главурда, главурина, главуча]. гласање, . ба 92agen (perimt.), rosio. главина, f. (у Ц. г.) 1) vidе главчина. 2) глабати, бам, v. impf. пagen, rodo.

предњи крај од самара (а стражњи се зове глава, f. (dat. глави, асс. глäву, pl. nom, главе) крстина, главину и крстину састављају

1) беr Ropf, caput: Ману сабљом, осјече му штице, а под овим свијем је стеља, која главу радити коме оглави, па бет Хе. управо стоји на коњу), 23orsert beil Seg Сайт ben trафten, vitae insidiari; доћи коме главе, jattels, pars anterior clitellarum. ung kеbеn bringelt, vitam adimere. — 2) он главит, а, о, [vide] лијеп, н. п. човјек, или главом, еr uns fein anserer, ipsissimus ille [cf. жена, jcbün (pon erjопет), pulcher. cf. главан, сам 2]: Ја сам главом од Барата Мујо прикладан. 3) мушка глава, Xaningperjon, vir, женска главити, главӣ м, v. impf. 1) fejtjesen, bejbliерет, глава, 13eibperjon, mulier: Кад би знала statuo [vidе углављивати 2): ја сам главио мушка глава Што је ником воде с на с њиме, ми смо главили; о чемгод главили пит”, Нигда не би ником пила Да зна и радили, добро сатворили ! (кад се наженска глава Што і одољан трава 4) здравља). — 2) (у Дубр.) [vide] накричи

« PreviousContinue »