џебе[*], бета, п. (у Цетини) плоче на јечерми, које стоје изнад илика под грлом. cf. џеба.

изишло) и сва околна села.
кнежина нахије Требињске.

2) Пивар]

џебехана,* f. (у Ц. г.) vide џебана: Џебехану | џигерица, * f. (cf. утробица) 1) црна, біе Leber,

вељу уграбише

џебрак, т. (у војв.) vide просјак.

џебрање, п. vide прошење 2. цебрати, рам, vide просити 2.

џевап,* цеваца, m. vide одговор [1], Небино

Antwort.

џевапити, цеваним, v. impf. verantworten, vide одговарати [1].

jecur. cf. [vide] јетра. - 2) бијела, біе gunge, pulmo. cf. [vide] плућа.

џигеричар, т. човјек који једе џигерице, а не може меса да купи.

џигерни, на, но, н. п. кобасица, Чeber-, jecinoris, e jecinore.

џйгерњача (цигерњача), f. bie Seberwurit, farcimen hepaticum. [cf. мешњача (месњача)].

џевацљење, п. baš Berantworten, vide одгова- | уйда,* f. vide копље [1]. рање [1].

џевер[*], m. 1) Damašjeneritaßt, ferrum damas,
2) показао џевер, т. ј. показао
се какав је (да је рђав).
џевердан, џевердана,
1[*], m. bie Да-
џевердар, џевердара, [џефердар]] maszenerflinte,
telum damascenum [cf. џеверлија, џеверуша]:
Дао би му дуга Џевердана
џеверлија[*], f. [vide џевердар]: Он припали
своју џеверлију -

цилит,* m. ber 2Burfftab, baculus missilis.
џилитање, п. baš Spiel mit bem Surfjtab, lusus
baculi missilis.

цилитати се, там се, v. r. impf. ben Burfjtab
werfen, ludo baculo missili. Џилит се узме
по средини па се баци тако да иде управо
као стријела. Турци се обично џилитају с
коња, т. ј. узме сваки по један пилит па
узјашу на коње, па онда бацају један за
Другијем и бију се. А дјеца се џилитају
пјешице, и гледају које ће даље бацити.
j.

џеверуша, f. (у Рисну) vide џевердан. џега, f. (у Сријему) женска капа, Irt Ropfbe= beđung ber Brauen, vittae genus. cf. [vide] џйлитимичке, т. з. бацити, pfeilartig, more saконђа. џеко, т. (у Ц. г.) һур. v. џевердан: Већ до- | џилитнути се, џйлитнём се, v. r. pf, einmal бен хвати Џека по каишу џилит werfen, mitto baculum.

gittae.

џелат,* џелата, m. ber harfrihter, penter, car-|џимрија, * f. ber Seizhals, avarus. cf. [vide] тврnifex (fr. le geolier).

џелатов, а, о, без harfrihters, carnificis. џелебџија [џелепчија],* m. ber Dojenhänbler, negotiator boarius.

џелебџијин, а, о, beš Dhjenhänblers, negotiatoris boarii.

дица.

џйн,* m. ber Hieje, gigas (fr. le géant), cf. [vide] див: А да су ти звини калаузи џингафа, * f. полеђина од лисичје коже (код Ћурчија), ber Rüđen am Gudh balge, dorsum cutis vulpinae.

целен, m. eine Derbe Dojen, armentum. [vide џинов, а, о, beš Riejen, gigantis. крд].

џелепчија[*], m. vide џелебџија. џенарика[*], f. [vide] џанарика.

Џенерал [генерал], перала, (cf. ценерао) m.
ber Seneral, imperator, summus belli dux.
џенералица, f. bie Sencralin, uxor summi ducis. |
[с. џенераловица].

џенералов, а, о, без Senerals, summi ducis.
ценераловица, f. vide џенералица.
џенералски, ка, ко, Generals, summorum du-

cum.

ценерао, ценерала, m. vide џенерал.
ценет,* m. (код онијех који су Турскога за-
кона) vide рај: Три штапа и четврто фитан
из Џенета је изишло.

џењак,* њка, m. vide [битка] бој.

цен,* џепа, m. vide чпаг.

uua[*]. f. flingendes Spielzeug (Scherben) für Kin der, crepundia,

Џога, f. ein Bein von einem zerfressenen Ochsen, могања, f. Bferbe, os, nudum carnibus, equi ногов, м. aut bovis dilaniati. [cf.rona]. цолап, f. (verätlid) ber u, pes [vide нога 1]: пере своје полапи гдје људи воду пију. џомба, f. (у војв.) џбун сите или шаша у бари или у риту, ein Hohrgebüjd), arundinetum. џомбовит, а, о, н. п. пут, vide чачковит. џомбос, m. (у Рисну) пропаст, понор,

der

Wbgruns, profundum [vide бездана 1]: Тако се од мене ломбос не чинио! џоњање, п. verbal. v. Џоњати.

џоњати, поњам, v. impf. fienò инð alb jajenb erwarten, expecto dormitans in sella.

џефердар[*], m. vide џевердар : Узима им сјајне | џора[*], f. (himpfwort) ein magere3 Shwein, sus Џефердаре

macra.

џибра,* f. ber Sak (von Branntwein, Ba$3), біе | џораст, а, о, bürr, macie torridus: порасте Trebern, faeces. [vide комина 1]. руке. cf. [vide] мршав.

џивар,* пивара, m. 1) у Србији под владом | Џуба, f. пољана у Херцеговини код КореТурском особито у најновија времена звао нића.

се Џивар кад крвнину не плаћа само оно | џубе[*], бета, п. ein langes Dberfleis, оnе Mermcl, мјесто гдје је крв учињена, него (да би више togae genus. [cf. џуп; џупет].

пуздан[*], сf. срма-пуздан.

џукела, f. dimpfwort auf einen uns, convicium

in canem. cf. калаштура.

пупа[*], f. (у Херцеговини и Црној гори) вунена кошуља женска, wollenes Frauenjembe, subucula. [vide сукнењача].

пулус,* пулуса, m. лисица (т. ј. лисичја кожа), | џупелета[*], f. (у нахији Ријечкој и Љешан

чарапе и пешто новаца, што су Турци (до 1804) од сваке цркве узимали. џуп[*], m. (џубе?): На њих црне капе и злу

пове

ској) vide [сукнењача] џупа.

џунет[*], m. (у Рисну) Xrf ўrauenfleib, vestis genus. cf. џубе, џупа.

чура, f. (у Бан.) некакав кокошињи помор.

III

шабан, m. водена тица, мало већа од дивље | шакаперê, in ber Rebenšart: биће шакапере, т. патке, а мања од чаиље, eine Wrt Bajjervogel,

avis aquaticae genus.

j. почупаће се (један другога шакама за

перчин).

Шабац, Шӑнца, т, варош и град у Србији шакатање, n. verbal. v. шакатати.

(на десном бријегу Саве).

шабачки, ка, ко, von Шабац.

шав, шва, т. bie Raßt, sutura. cf. руб [2].

шакатати, там, v. impf. шакама бити, mit ber flachen Hand schlagen, palma percutere: IIa стадоше бабу шакатати

шавац, вца, m. (у Дубр.) ber © neiber, sartor. | шакати се, кам се, v. r. impf. fid) mit ber fla cf. [vide] кројач [1].

шавољ, т. (у војв.) vom öjterr. Shaffel, баз Baferidaff, vas aquarium. [ef. сидло (сигло), шкаф].

шавран [шафран (чафран)], m. 1) ber afjran, crocus sativus Linn. - 2) cin ferbename, nomen equi: Па уседе на коња шаврана шаврањика [шафрањика], f. ber [Sarten-]Saflor,

carthamus tinctorius Linn.

chen Hand pacen, rixari palmis. шавачки, adv. н. п. јести, т. ј. шакама, mit ber Mans, vola, cf. шакаиле.

шанић, шакића, т. у руке нет прста до шаке: двије шаке и шакић.

Шакоје, m. (у Ц. г.) мушки надимак. шàкопûc, m. (scherzhaft) die Handschrift, manuscriptum. [vide рукопис 1].

шакосати, кошем, v. pf. vide ћушити.

кумбаба] шукунбаба.

шаинов[*], а, о, vide соколов: Какве су им ша- | шакунбаба, f. (у Боци) баба бабина, vide [чуинове обрве, Занијеше моју памет до мрве Шаиновац, овца, m. извор у Јадру у селу Коренити близу Тршића.

шаја, f.: Шајо моја, око соколово
шајак, шајка, m. cine Net End (wie Rafimir),
panni genus; шајак је у четири пита, и по-
пајвише се купује: А на њега од шајка

Хаљина

-

шакунђед, m. (у Бони) ђед ђедов, vide [чу-
Ђундјед] шукундјед.

шал,* m. ber Shawl, panni indici genus.
шала, f. ber Shers, jocus [cf. пошалица, шурка,
Шуркулија]: Из шале проја роди; Пред дво-
ром му шалу учинисмо

шалабазање, п. (по Сријему) vide врљање [1]. шајка, f. 1) eine Wrt Shije, Sie Zjhaite, navis | шалабазати[*], лабазам, (у Сријему) vide врgenus. - 2) 2Wrt Bogel, avis quaedam [креја?]: Шајку тицу увијаше

тицо

-

љати [1].

Ој Бога ти, шајка | шалапаондан, (у Ц. г.) иза шаондан. е. ондан. шалапа оном ланих, (у Ц. г.) прије три године. cf. ондан.

Hàjкâm, Ilajкáma, m. der Tschaikenschiffer, nauta qui est in шајка.

шајкашки, ка, ко, ber jaififten, nautarum.

шалваре, * шалвара, f. pl. біе breiten Spojen біе jes Namens, caligarum genus.

шалварице, f. pl. dim. v. шалваре.

шајко, m. у овој загонеци: Шарено вижле, | шалваретине, f. pl. augm, v. шалваре.
шајко му име, шајко ждракуле те уз пла-
нине [зец].

шајтов, шајтова, т. біе Ehraube, cochlea.
шајчан, а, о, н. п. чакшире, зубун, von ша-
јак-Хиф, е раnno шајак dicto.

шака, f. (pl. gen. шака) 1) bie offene рань, palma. 2) die Handvoll, manus, manipulus [cf. грст]: дај ми једну шаку брашна; па острву Мјету говори се: шаку вина, шаку круха и т. д., т. ј. мало.

шале, adv. [erzweije, per jocum, joculariter: Ако си се ти шале женио, ја сам се збиља удавала.

Шалета, m. (у Ц. г.) мушки надимак. шалинтра [шалитра (салитра)], f. ber alniter, Salpeter, nitrum, salnitrum.

шалити се, лим се, v. r. impf. fmerzen, jocor [cf. лакрдисати]: немој се шалити! или: не шали се!

шакапле, т. ј. шакама: да једемо шакаиле, шалитра (шалитра), f. vide шалинтра.

cf. [vide] шакачки.

шалиција, т. ко се радо шали, vide шаљивац. шакање, п. баз Facđen mit бен рänben (zum | шалукатре, f. (у војв.) біе Saloufien (öfterr. Scherze), pugna palmaris.

Schalu-Gatter), cancelli hispanici.

Шаља, f. у Косову Арбанаско племе (као кне-| шапталица, f. дебела кошуља, grobeš реть, жина): И сву Шаљу изнад Дмитровице tunica e panno crassiori.

шаљење, п. баš dherzen, jocatio. [cf. лакрди- шаптање, п. baš Dispeln, insusurratio. сање]. шаптати, шапћем, v. impf. lišpeln, susurro. шаљив, а, о, jcherzlujtig. paßaft, joci amans. шаптач, шаптача, m. ber Dhrenbläjer, susurro. шаљивац, йвца, m. ber гени без фerjes, amans | шамурина, f. (у Бачк.) vide шипурина. jосі. [ef. шалиција, лакрдијаш, милобрука, шӑпут, m. vide шапат. милобруковић]. шаљивица, f. bie Greundin без dherzes, amans | шапутати, шапућем, v. impf. dim. v. шаптати. joci.

шаљивчина, m. augm. v. шаљивац.

Шам[*], Шама, m. Sirien, Syria: У Шаму he

каде проплакати

шамадине (шумадине?) f. pl. (у Сријему) vide шумарица.

шамајлија [*], (седло), f. von Шам: Скидоше
им седла Шамајлије

шамалаца,* 1. Damajt, pannus damascenus.
шамија,* f. rt Ropftuch ber Grauen, veli genus.
[сf. Ђемелија, јеменија].
шамијца, f. dim. v. шамија.

-

шапутање, п. dim. v. шаптање.

Шапчанин, m. (pl. Шӑнчани) Ciner von Шабац.
1. шара, f. 1) баз Bunte, varietas (picturae).
2) кад грожђе почне заруђивати, сf. [ша-
рак,] шарац 2: има ли већ шаре у вино-
граду ?

2. mapa, f. 1) die Bunte (z. B. Flinte, Schaf), va-
ria. [cf. шарка.]. - 2) [Шара] планина,
Berg in Serbien, (mons Scardus?) [cf. IIIap-
планина]: Код оваца у Шари планини
шарагље, шарагља, f. pl. (у Сријему) бег Ефга
gen, clathri: остао у шарагљама.
шарак, рка, m. vide [1] шара 2.

чица.]

шамлак,* m. (у Ц. г.) vide шенлук: Велики | [шараљка, f. vide писаљка; види s. V. Кишму шамлак учињели Шамлија[*], m. Giner von Шам: Преко мора на шарампов, рампова, m. eine Wrt Ber[dhanjung, Шамлије Турке munimenti genus. cf. шанац. шамлијанка, f. т. ј. сабља, Даmašjener &linge, | шарамповић, m. dim. v. шарампов. ensis damascenus [cf. димишћија]: Трже Бајо шаран, m. 1) ber &arpfen, [cyprinus] carpio [L.; мача зеленога, А Љубовић сабљу шамли- cf. крап]. 2) [Шаран] (у Ц. г.) мушки јанку

шан,

чизме.

шӑнатан, тна, тно, vide чурук.
шанац, т. біе фаngе, munimentum, vallum.
cf. шарампов.

надимак.

т. (у Бачк.) калуй на коме се чисте | шаранац, нца, m. dim. v. шаран [1].
шаранчић, m. dim. v. шаран[ац].
шарање, п. 1) baš untmajen, variegatio. - 2)
das bunte Treiben (Liederlichkeit), vita inconstans.
шарањи, ња, ње, Rarpfen, carpionum.
шарапод, т. (у Боци) vide тријем.
шарати, шарам, v. impf. [1)] bunt maфen, va-
riego: Зубуне су терзије шарале - 2) ез
bunt treiben, liederlich sein, vivo dissolute (quoad
matrimonium).

шандање, п. (у Ц. г.) vide ландање [2]. шандарање, п. vide блебетање.

шандарати, рам, vide блебетати.

шандаска, Ѓ. она дашчица што се метне у сриједу кад се чизме набијају на шан.

шандати, дам, v. impf. (у Ц. г.) vide лан- | шарац, рца, m. 1) шарен коњ, као н. п. шарац

da

Краљевића Марка, ber Shed, equus varius.
[с. шарин]. - 2) bunte Trauben, ba einige
reif sind, andere noch halb grün, variae uvae:
већ има шарца. cf. [vide 1] шара [2]. - 3)
[Шарац] у пјесми некака вода: И устави
Шарац воду ладну, Која тече кроз Стам-
бола града

шаргарена, f. (у војв.) vide мрква.
шаргизда, f. у овој загонеци: Тица шаргизда
све село нагизда, а себе не може? (т. j.
игла).

шапац, пца, m. ein Spiel (in Sirmien) zwijden | шаре, f. (у Грбљу) име овци, ein фaзнате, erwachsenen Personen beiderlei Geschlechtes in Städten, ludi genus.

шапица, f. dim. v. шапа.
шапка, (. [рус. капа]: Ићиндија Турска зау-
чила А Латинче билу Задру дође, Шапку
скиде, брже под пазухо ово сам ја у
дјетињству слушао у Лозници од једнога
Турчина од некуда са суве међе.
шапов, шапова, m. vide [1] пӑс.

nomen ovi indi solitum. шарен, шарена, но, (шаренӣ, на, но) 1) bunt, varius. [cf. шаровит]. 2) који шара 2, doppelzüngig, der nicht ins Auge blicken kann, duplex. [cf. шаркаст, шарометан]. шаренгаћа, f. mit bunten Spojen, varias caligas habens: А по њему шаренгаћа шета Шаренград, m. Huine an der Donau in Cirmien mit gleichnamigem Dorfe.

шареника, f. (у Уж. н.) јабука, Wrt Wpfel, mali | шарчић, m. dim. v. шарац.
genus [pirus malus L. var.].
шат (шӑт), (у војв.) да ако, vide да 7.
шаренити се, ним се, v. r. impf. bunt qušjeben, | шатор[*], шатора, m. vide чадор.
varius sum.

шареница, f. ein (bunter) Teppid), stragulum. [cf.
веленац, 2 саг, ћилим 1].
шарено коло, m. (у Србији по варошима) кад
већ готово на свршетку играња натјерају мла-
дожењу и невјесту, те се и они ухвате у коло.
шарèнтрба, f. der Scheckbauch (des Krebses Schimpf
gegen ben Grofd), ventre vario: Курвина ша-
рентрбо!

шаториште, n. Drt, wo eint ein Belt geftanben, locus ubi tentorium fuit: А на своје шаториште старо

шаторје, п. (у Ц. г.) coll. v. шатор: Уминуше све Турско шаторје - Разапео бијело шаторје

mârpa, f. der Stand, die Markthütte des Kaufmanns, tentorium mercatoris.

шачурина, f. augm. v. шака.

шаш, шаша, m. 1) баз Hietgraß, carex. [cf. шаша, шашак]. 2) (у Србији к југу) vide [комушина 1] ољвина.

шатрашче[*], чета, п. што плаћају трговци по шарило, п. (у Ц. г.) біе tiđerci, баз Bunte, вашарима на шатре, Štangels. varietas: сачувао те Бог од шарила Бје- | шафран [чафран], m. vide шавран. лопавлићског и руба Дробњачког, од башине | шафрањика, f. vide шаврањика. Чевске и дивљине Цуцке (реку Црногорци у шачица, f. dim. v. шака. шали). Башина је као бах и ршум. шарин, шарина, m. vide шарац 1. шарка, f. 1) шарена гуја, eine bunte lange, serpens varius. [vide ридовка]. 2) шарена кокош, bunte Jeune, gallina varia: Закољи ми шарку коку, која не носи 3) шарена пушка, bunte Glinte, telum varium, cf. [2] шара [1]: Шарке пушке по средини носе 4) шарке (p1.), bie Zhürangeln unб баз Zhür= | band, cardo et vinculum januae. [cf. баглама 1]. шаркаст, а, о, vide шарен 2.

шаша, f. vide шаш 1: Брала би шашу, љубила би Јашу

шашак, шашка, т. (у Ц. г.) vide шаш 1: Па се вуче шашком зеленијем шашарика, f. 1) бег tengel без Rufuruz, scapus zeae mais Linn. [vide кукурузовина]. - 2) (у Боци) vide клип [1]. шаркија[*], f. велика тамбура од двије жице. | шашарица, f. (у Хрв.) vide окомак. шаров, шарова, m. ein heđiger Sound, canis va- шашаровина, f. vide кукурузовина. rius: повукао шарова за реп (рече се кад | шашка, f. vide скакавац [1]: ждере као шашка. ко штетује). шашкин,* т. ber Zaugenichts, nebulo. шаровит, а, о, (ст.) vide шарен [1]: Ни су гаће као што су гаће, Већ су гаће врло шароПа му узе књигу шаровиту, Па |

Вите

је танку књигу прочатио шаровљев, а, о, без шаров, canis varii. шарометан, тна, тно, vide шарен 2. шарова, m, ber hedige D3, bos varius. шароњин, а, о, без шароња, bovis varii.

шашљика, f. (око Мораве) vide [кукурузовина] шашаровина.

шашовак, овка, т. букова даска осјечена као шиндра. Шашовцима се таване собе изпутра. cf. шашољак.

шашовина, f. 1) (у Србији к југу) vide [кукурузовина] шашаровина. 2) (у Смедереву) vide [комушина 1] ољвина. шаропер, а, о, н. п. тица, bungefiebert, varia- | шӑшољак, бљка, m. vide шатовак. rum pennarum: Која ми је шаропера, Оно | шашољење, п. verbal. v. шашољити. ми је Божиј данак шашољити, љим, v. impf, којешта радити. cf.

màрuе, m. die Achselsch ärpe, die man trägt, шврљати.

bamit bie &linte nicht unmittelba bіе leibung | Шваба, m. (ист.) 1) vide Швабо.- 2) [шваба) berühre und beschädige, fasciae genus. [cf. пpи- (у војв.) біе [gemcine] Edjabe, blatta [orienметача 2]. talis Lam.]. Шар-планина, f. vide [2] Шара [2]: И високе | Швабица, f. біе hwäbin (Deutjhe), Sueva, GerШар-планине Почиваћу Шар-илани- mana.

ном

шартўрина, f. (у Боци) фneiberei, vestificina: | Боље је своја пешњавина но ли туђа шарТурина.

шаруља, f. біe heige Rub, bos varia. шаруљин, а, о, бес шаруља, bovis variae.

Швабичица, f. dim. v. Швабица.
Швабо, m. (јуж.) ber Echwabe (etmas verätlid
für Deutscher), Suevus (per contemptum pro
Germano). [cf. Шваба 1].

Швабурија, f. тако се сад (као за поругу) у
Србији зову Срби из Аустријскијех држава.

шаруница, f. (у Ц. г.) некака шарена змија, швагало, m. vide rегавац 2.

за коју кажу да има два рога, Xrt Solange | швагање, п. verbal. v. швагати се.

[bie Preußotter?], serpentis genus [pelias be-|швагати се, швагам се, v. r. impf. vide rerus L.?; cf. црнокруг].

шарчев, а, о. beš Sheđen, equi varii.

шарчина, f. augm. v. шарац [1]: А Краљевић наћера шарчину

гати се.

швалер, швалера, m. (у војв.) (chevalier) vide милосник: Швалер био, пак се оженио, А швалерка остала девојка

швалерка, f. (у војв.) vide милосница: Од шеврдати, дам, v. impf.) 1) unftät jein, sum швалера боља рода нема, Од швалерке боље шеврднути, нём, v. pf. ( inconstans. unbeftänbig fein, sum inconstans.

родитељке

швалеров, а, о, без швалер: Ој девојко, шва- | шеврљуга [чеврљуга], f. vide шева. Лерово цвеће

швалерче, чета, n. ber jungе швалер: Шибе,

керче, не лај на швалерче

2) fig.

шевтелија* [шептелија], f. 1) vide бресква.
- 2) (у Славонији) vide кајсија.
шега, f. (по југоз. кр.) vide пила [3].

шваља, f. біе Nähterin, quae acu victum quae- шегање, п. (у Ц. г.) vide пиљење 1.
ritat. cf. шавац.

швања, т.

швањење, п. verbal. v. швањити се.

швањити се, швањим се, v. r. impf. fich be[фатен,
pudore affici: Не фали се, не швањи се
швански, ка, ко, фäbi, suevicus.
Швапчад, f. (coll.) junge

nes. [cf. Шванчићи].

Шванче, чета, п. баз

dhwaben, suevi juve

häblein, suevulus.

шванчићи, m. pl. vide швапчад. швење, п. 1) баз ìäбен, тò suere.

2) біе

Häbterei, res suenda: кад нема швења, онда че. швйгâр, m. das Stück der Peitsche, das schnalzt (fnallt), scutiae appendix quae crepat. шврака, f. 1) vide сврака (mit allen bleitun2) онај клин у првом вратилу, кроз gen). који даска пробушена стоји, те се у њу опет други клинац (клинчић) забоде, да се вратило не одврће. [cf. сврачак 2]. шврачице, f. pl. Deißfelarme, cf. [vide] свра

чине.

шврљање, п. verbal. v. шврљати.
шврљати, шврљам, v. impf. (у Сријему) по
кући којешта радити. [vide шашољити].
швридати, дам, v. impf. (у Сријему) по кући
којешта преметати и тражити.
шврћа, (ист.))
шврћо, (јуж.)
шё[*], шёа, m. vide шех: Он подвикну оџе и

Шеове

шегати, гам, v. impf. (у Ц. г.) vide пилити. шегац, шекца, m. (у Ц. г.) тестере с дршком, Handjäge, lupus.

шегрт,* m, ber Cehrjunge, tiro. Шегрти су у нас, особито у Србији и у Босни, као прави робови. Они посе воду, цијепају дрва (код гдјскојијех мајстора иду с коњем у шуму те и сијеку и доносе кући), ложе ватру, готове јело, перу судове, мијесе хљеб, перу кошуље, посају и забављају дјецу и запирају их кад се које испогани, перу собе и басамаке, чисте харове и кошаре, тимаре и поје коње, и т. д. Кад који овако неколике године послужи, па дође у кућу нов, онда онај нови овога замијени, а овај стане тобоже радити што око заната. Кад мајстор иде куд трговине ради (као н. п. у Сарајеву) замијењени шегрт иде пред њим пјешице (макар било, као што и бива, из Сарајева у Цариград), па кад пред ханом мајстор сјаше с коња, шегрт ваља одмах да га извода, по том намири и надгледа као и код куће, на ујутру кад хоће да полазе, опремљена пред мајстора да га изведе. Кад шегрт дође на занат, мајстор му између осталога наука каже и то да није само занат н. п. код терзија скројити и сашити хаљину, него и ватру наложити и јело зго

да је занат m. der Weichling, homo mollis. товити, и т. д. шегртица, f. баз Рестäòфен, discipula, alu mna: Премами га моја шегртица, Шегртица дилбер Ајкуница

шебој[*], шебоја, m. 1) жути, Golblad, cheiranthus cheiri Linn. 2) црвени, [SommerSeptoje,] cheiranthus annuus Linn [matthiola annua L.].

шегртов, а, о, без Ређrjungen, tironis. шегртовање, n. verbal. v. шегртовати. шегртовати, тујем, v. impf. шегрт jein, sum

шегрт.

шедрван[*], шедрвана, m. [1)] Springbrunnen, aquae salientes: Нек пресуши воде шедрване - [- 2) (Шедрван) мјесто у Крајини код Новога; виду s. v. Новчица].

шева, f. bіе Cerche, alauda [calandra L.]. cf. [кру-
ница 3,] чеврљуга [шеврљуга].
шёвар, шевара, m. 1) arundo arenaria Linn.
fa) Echilfrohr, phragmites communis Trin.; 6)
Rohr, Teichfolbe, typha L.]. 2) die Staude,
ber Strauh, frutex. [vide шиб]. cf. грм.
шеварик, варика, т. баз Defträuh, fruticetum. | шеер,* m. vide шехер.
[vide шиб].

шеварић, m. dim. v. шевар 2.

шевељајка, f. у припјеву: О ти гуско шевељајко!

шевељење, n. vide врдање.

шевељити, љим, v. impf. vide врати.
шевин, а, о, Ľerchen, alaudae.
шеврдање, п. 1) baš unftäte Bewegen, bals ber,
bals bin, motus inconstans: Правда не треба
многог шеврдања. 2) біe Unbetänbigteit,
inconstantia.

шёжањ, жња, m. (у Ц. г.) vide сежањ.
шездесет, jedіg, sexaginta. cf. шесет.
шездесетеро, vide шездесеторо.
шездесети, та, то, ber echigte, sexagesimus. [cf.
шесети].

шездесеторо [шездесетеро], eine nzahl von јеф
sig, sexaginta. [cf. шесеторо (шесетеро)].
шейшана[*], f. (у Ц. г.) vide шешана: Носн
Турчин пушку шеишану

Шекулар, Шекулара, m. [крај и илеме на

међи црногорско-турској према Рожају]: А