шемишљиков, а, о, боп шемишљика: Па ћу | шепртља, f. 1) баз Balliiren, remedium ad tem ватит листак шемишљиков, По листу ћу писати јазију шемлук[*], m. vide шенлук. шемов, сf. ремов. шемшета, * шёмшёта, п. pl eine Wrt nйте vorn am Kleide (wie die Freikorps. hatten), funiculi adsuti (praetexti) vesti. шён,* а, о, vide весео[1], cf. шеман: Иде Туре шено и весело шена [пшена], f. [1)] һур. р. шеница. [- 2) vide пшена]. шенат, шената, [сенат] m. (у Ц. г.) 1) Genat, senatus. [vide вијеће]. pus: то је шепртља; ударио у шепртљу. 2) онај који шепртљи. шепртљење, n. baš Balliiren, remedia temроraria. шепртљити, љйм, v. impf. palliiren, malis ad tempus mederi. шептелија[*], f. (у Славонији) vide шевтелија 2. шепурика [шипурика], f. (око Сиња и Имоск.) бокор од дивље руже, біе Dageroje, frutex rosae caninae. [vide шипак 2]. шепурина, f. 1) (у Бан.) vide [озобина] 2) Cenator, sena- шипурина. 2) (у Бачк.) vide окомак. tor [vide савјетник]: Ту скочило дванаес | шепурење, n. vide шепирење. шената Док његову кућу обранише шенделе бенделе, каже се кад ко што полако ради. шеница (cf. ишеница (пченица], вшеница), f. ber Beigen, triticum [vulgare L.; cf. жито 2; варица 2]. шепурити се, шепӳрим се, (у Сријему) vide шепирити се. шёпут, т. біс Shlinge, laqueus: свежи на шепут. cf. [vide] замка [2]. шепутић, m. dim. v. шепут. шепутка, f. оно савијено дрво на лијевчи око осовине. [cf. тулија 2]. mêp, m. vide mexep. her-|шербе,* бета, n. vide медовина. шеничан, чна, чно, н. п. хљеб, 28eizen, triti ceus. шеничица, f. Wrt Arant [habziegerflee?], bae genus [melilotus coerulea Lam.?]. шеничиште, n. Wđer wo einmal Beizen geftanben, ager olim tritico consitus. шенковати, кујем, v. impf. uns pf. (у Барањи) vide даровати [1], поклонити: Ко шенкује, тај се не светкује. шенлук [шемлук],* m. vide весеље 1 [cf. шамлак]: Бе је шенлук, нек и ала гори. шенути [*], шёнём, v. pf. 1) н. п. с пута, сврнути [1], ablenten, deverto. -- 2) [vide] маћи [2], rühren, moveo: Ни петом не шену. - 3) (по југоз. кр.) [vide] полудјети (ваља да се мисли: разумом), verrüft werben, mente capi. шенути се, шёнём се, ѵ. г. pf. fih riühren, moveri, cf. [vide] маћи се: Ја се јадан ни шенут не могу leppt, bintenò, cla шёпав, а, о, ber benu udus. [vide хром]. шепељење, п. verbal, v. шенељити. шепељити, љим, v. impf, ићи нагињући се за свакијем кораком и на десно и на лијево (као н. п. што чине они у којијех су ноге криве), watchmeln, vacillo. шепељица, f. кокош краткијех ногу, eine furg- | füßige Henne, gallina brevibus pedibus. шепер, шёпера, m. дебели крај од прута, што остане кад се суче гужва (а тако и од ВУКОВ РЈЕЧНИК [шербет,* m. vide медовина; види 5. v. присинати.] шербеташче[*], чета, п. ein Sejchent auf шербе. Срете некакав бијесан Турчин калуђера на путу, па притјера к њему коња, и повиче: , шербеташче, попе, закон ти !" Калуђер, као заплашен, одговори: „хоћу, господару, хоћу. “ Па завуче руку за собом у бисаге као да извади нешто да му да; али мјесто чарапа или чега другога извади из бисага буздован на синџиру, па онако изненада потегне Турчина њим у главу, те га онесвијести и обори с коња, па брже боље скочи и он на земљу и стане га газити и бити буздованом по леђима, онда Турчин повиче: медет, а калуђер:, безакониче један ! ко ће ти угодити? Сад иштеш шербета, сад меда.“ шербетлија[*], f. (у Ц. г.) Irt Xpfel, mali genus [pirus malus L. var.]. шервањење, п. verbal. v. шервањити. шервањити, шервањим, v. impf. клонити се чега, [vide] оклијевати, запbern, tergiversor. шёрег, m. Rompagnie, turma, cf. [vide] чета [1]: Не браним ти, море, ни сав шерег Шережанин, m. (p1. Шережани) Gerežaner, militis genus. Шережани су као пандури у Хрватској на сухој међи, који чувају да из Турске не би амо прелазили и зло чинили 55 хајдуци и други рђави људи. Они се одијевају у народне хаљине како који хоће и може, н. п. гдјекоји носе ђечерме с великијем сребрнијем пуцима или и с токама; на глави сви носе велике капе од црвене чохе које на једну страну висе к рамену, а доље поврх свега одијела широке кабанице од црвене абе; оружје (дуге пушке, пиштоље и велике ножеве) носе такођер како је коме воља. Њихове старјешине зову се обербаше. Шережани се кашто воде и на војску понајвише дике ради. Шеремет[*], m. у овој загонеци : Шеремет мет, краљев зет, За вратима стоји, ђевојке проси [мачка и миш]. Шереметовић, m. (ст.) 1) пјева се како је Московска царица, госпа Јелисавка, писала књигу: Петру зету Шереметовићу 2) у женидби Максима Црнојевића: А четврту у Дрекаловиће На Милића Шереметовића шерит* [ширит], m. біe Borte, limbus. [cf. галош, галун]. шерна, f. һур. о. шерпиња. шестати. баце па за друго праве други. cf. шестило, шестарење, п. баз Sirteln, circinatio. шести, та, тô, ber fecifte, sextus. | шестило, п. (у Мославини) vide шестар 1. шестина, f. 1) 3 estel, sextans, pars sexta. 2) Anzahl von sechs, sex. шерпање, п. баз Sauern, Merumgehen um etmas, шестиња, f. (у Сријему) н. п. овај во вози на шесёти, та, то, vide шездесети. шесёторо [шесетеро], vide шездесеторо. шеснаест, jed zebu, sedecim. [cf. шесторонаест]. шеснаестеро, vide шеснаесторо. шестињи, т. ј. напријед кад је шест упрегнуто (прва се два зову поткоњаци, друга два погонаши и погањаши). шестица, f. біе ed$3 (im Rartenfpiel), senarius. шестокрили, ла, ло, fedisgeflügelt, sex alis in structus: свети шестокрили Аранђеле! закрили ме крилом твојим. шестокрилка, f. bie Sechägeflügelte, sex alas habens: На катарци змија шестокрилка 1. шестопер, а, о, (ст.) von fed 3 пера, q. v. [cf. шестоперни]: Ти си посејала Шестопер ка лопер шеснаести, та, тӧ, ber fed zebute, decimus sexus. | 2. шестопер, m. vide шестоперац: Јер видиш ли Шеста, т. који има шест прста, ber Gedhsfin= сторка. шестопер позлаћен шестоперац, перца, m. буздован од шест пера [cf. 2 шестопер]: Ал' он скида златна шестоперца — шестоперни, на, но, (ст.) von е пера [vide 1 шестопер]: Буздоване шестоперни шесторедица, f. [шеница која има у класу шест редова]: То зачула шеничица шесторедица шесторица [шестерица], изађ von fe, sex. cf. двојица. шесторка, f. буре од шест акова, ein je šeime- шесторо [шестеро], изађе до еф, sex. Шестани, m. pl. племе у нахији Барској (к Црној гори и блату), у којем братство Вучедабићи, Арбанаси Турскога закона, славе Аранђелов дан, и Хришћани им устају и напијају у славу са воштанијем свијећама. шестар, m. 1) ber irfel, circinus. Ја сам ову ријеч најприје чуо у Тршићу од људи који граде каце и осталу бурад. Њихов је ше- | шеталица, f. ber Benbel, perpendiculum. [cf. шестар (онда био) од рачвасте гране, па ако таљка]. Мема је широк они га каком свезом поузе, ако шеталиште, n. vide шетница. ли је узак они га какијем дрветом рашире; | шетаљка, f. vide шеталица. па кад једно буре задне, они шестар онај шетање, п. баš paziren, Banbeln, ambulatio. шетати, шетам (шећем), v. impf. wanbeln, am bulo. шетати се, шетам (шêћем) се, v. r. impf. fpaziren, wandeln, obambulo. шётља петља, f. cf. цицибан (само у оној загонеци). шетница, f. (у Дубр.) мјесто гдје се шета, ber Spazirplab, ambulacrum. cf. шеталиште. шетња, f. бег Špazirgang, ambulatio [cf. проход 1, прошетња, шета, шећа 2]: отишао у шетњу. шећа, f. 1) ßes Rinb, mellita: Шећер шеко, Да се не варамо 2) der Spazirgang, ambulatio, cf. [vide] шетња: Шеку шета који нога нема шећер,* m. ber Buđer, saccharum [cf. цукар]; ледени; црни. шибан, m. у пјесми некака трава: С ону банду Шибеника Шибан трава до кољена шибање, п. баз Streißen mit Ruthen, caesio (virgis). [cf. ошибивање]. шибати, бам, v. impf. 1) mit Ruthen ftreichen, virgis caedo. [cf. ошибивати]. 2) куд то шиба, zielen, specto. [cf. гађати]. жути, Ranbelzuđer, saccharum crystallinum;| шибе! interj. jo jagt man bie jungen Spunbe fort, vox pellendi catulos (zu erwachsenen sagt man ош): Шибе, керче, не лај на швалерче Шибенац, енца, m. у Мачви Дринска отока. Шибеник, m. Gebenifo, Sebenicum. [шећерац, шећерца, m. vide вишњица; види s. v. вишњак.] шећерење, п. verbal. v. шећерити. шећерити, рим, v. impf. zuđern, saccharo condio. | шибика, f. vide шибљика: У руке јој од злата шећерли, * indecl. gezuđert, saccharo conditus: шибика На шећерли каву и ракију — Шећер јела, шербет воду пила, Шећерли се водом уми шибица, f. dim. v. шиба. шибљак, шибљака, т. баз Ruthengefträud, virgultum cf. [vide] шиб. шибље, n. vide [шиб] шибљак: И утече шибљу буковоме шећерии, на, но, uđerüß, dulcissimus: шећерни | шибљика [шибика], f. bie Ruthe, virga, cf. [vide] и медени мој! шећеров, а, о, н. п. глава, ber ut Buder, meta | sacchari. шећерче, чета, п. [üßeз Rins, mellitus: Ja joj рекох: добар вече, дилберче! Она мене: до довече, шећерче! шёх* [ше], т.: Он подвикну хоџе и шехове шешарица [шишарица], f. беr Sallapfel, galla. шеше, f. pl. (у Дубр.) vide оспице, богиње. | шеширина, f. augm. v. шешир. шеширџијин, а, о, без utmahers, pilearii. 2) die Spießruthen, poena virgarum: Meтнули га (ударили га) на шибу. - 3) Brunnenftange, harpago. 4) eine Art langer Kanone (von kleinerm Kaliber), Feldschlange, tormenti genus: Док ми гледа Крњо на Земуна, А шиба [1]: Будила ме тапаном шибљиком шибљиче, п. у овој загонеци: Змија шиче кроз шибљиче, за њом се меће јуначко плеће [косач и коса]. шӥбут, т.: Па г остави у шибуту жива шиватица,) f. шиваћа игла, біе ìänbel, acus шиватка, Ý sutoria (ad suendum). шиваћи, һâ, һê, н. п. игла, ìäh, sutorius, ad шивета[*], шивета, п. pl. bie vielen Söpfe ber Zür= миго шија, f. ber pals (ber Sänfe, Rrebfe), collum [vide врат 1]: Та по шији, та по врату; Није по шији, већ по врату. Шијак, m. Херцеговци зову Шијацима све IIIиjàкиíа, f. die Schijakin, femina e terra tõv шијачки, ка, ко, ichijafif, то Шијаци. шијење, п. баз ìähen, sutura. шијуц, сf. пипавица. 1. шик[*], m. vide [1 варак] клободан. 2. шик! vide шике. шика, f. 1) баз Bijdjen 3. В. ber Sans, sibilus (anseris): стоји га шика. 2) (по зап. кр.) vide колијевка: У маленој шици колијевци шикало, п. код уздара од дрвета чим кожу гладе. cf. костило. шикање, п. 1) baš Bifchen ber Sans, sibilatio. 2) das Wiegen, cunarum actio. шикара, f. [cf. палучак; жбун ?]. шикарење, п. баš Rciden beim [djweren Eragen, anhelatio bajulantis. шикарити, рим, v. impf. feidjeno tragen, anhelus bajulo. 1. шикати, шикам, v. impf. (по југоз. кр.) 1) дијете, wiegen, cunas ago (infantis): Да ми ђецу у бешику шика - Мене је вилу ши2) шикала га крв, т. ј. точила га, ишла од њега: Ко је гођ сирац изио, браца Миливоја крв шикала. као шилер [шиљер], m. (у Сријему) ber hillет (Sein), vinum helvolum. [cf. 2 винош]. шилераст [шиљераст], а, о, н. п. вино, фішень, helvolus. шило, п. біе be, subula: Шило за огњило. шиљак, љка, m. eine bölgerne le, subula lignea. |шиљање, п. баз hiđen, missio. шиљаст, а, о, zugejpißt, acutus. [cf. шиљкаст, шиљат, заошиљаст]. шиљати, љём, v. impf. ficđen, mitto, cf. [vide] љимо је граду у Никшиће шиљбок, шиљбока, т. біе hilbwahc, miles in шиљбокана, f. vide стражара. hilomahe-jteben, statio. шиљбочити, шиљбочим, v. impf. Shilowahe fte ben, sto, sum in statione. шиљег, m. ein junger 23ibber, aries juvenis. шиљегвица, f. ein junges Shaf, ovis juvenis. шиљеж, f. (coll.) junge hafe (beiberlei [let), oves juvenes. шиљеже, жета, n. cin junges Stüd Shaf, ovis 2. шикати, шичём, v. impf. zijchen wie sie San, на свеца. шикати се, шикам се, v. r. impf. 1) fih fort шиљкаст, а, о, vide шиљаст. pađen, facessere: Шикајте се, гости, од куда | шиљкаши, m. pl. т. ј. опанци, up, cus2) vide љуљати се, њихати се: pidatus. сте дошли Шикала се барка Пут светога Марка шиљчић, m. dim. v. шиљак. шике! interj. fpricht man ju jungen Schweinen, | шимија, Г. (у Боци) vide мајмун. um fie fortzujagen, vox pellendi porcellos. cf. | шимишир, у овој загонеци: Ја усијах шими[2] шик. шикли,* adj. indecl. mit Hanj gols gefd müct auro tremulo ornatus: Tе уљезе у шикли одају Зборе Турци у шикли одаји шикља, f. Wet ipißiger Schiffe, navigii genus. шикљање, п. baš Servorraujhen, proruptio. [cf. шиктање]. шикљати, љам, v. impf. hervorjprubeln, emico, личити, одликовати, приликовати. шиктање, n. vide шикљање. шиктати, шикћем, v. impf. vide шикљати. шикунђед, т. (у Ц. г.) vide [чукунђед] шукунђед. | шир, под ливаду под шимшир, наврани се кордован, изоба ми шимишир, под ливаду под шимшир [снијег, кад га киша растапа]. шимла, f. (у Хрв.) vide шиндра. шимшир[*], m. ber Bud sbaum, buxus semper vi rens Linn. [cf. бус 3, зеленика 2, мрчела]. шимшир-каша, f. шимширова кашика: Кад понесем шимшир-кашу ка грлу, Чини ми се синџир-гвожђе на грлу шимширов, а, o, von Bumbaum, buxinus. шимшировина, Г. Дифзваиmbols, lignum buxi. шина, f. (у Сријему) біе Rabjmiene, ferrum quo rotae vinciuntur. шиндра, f. (coll.) bie hinbeln, scandulae. [cf. шиндрика, f. bie Shinbel, scandula. шинтеров, а, о, без фіnbers, ejus qui pecus шинтерски, ка, ко, hinber-, ту шинтер. шинути, нём, v. pf. 1) einen Ruthenftreim, Beitschenhieb versezen, caedo virga, flagello. 2) ујести: поганац га шинуо! змија га шинула! А каква је, шинула је гуја! | шипак [2], cf. ружа. шипчица, f. dim. v. шипка. шипчиште, п. (у Ц. г.) баз Behältniß für бен Ladestock an der Flinte, locus virgae sclopeti inserendae. cf. шипчалук. шира,* f. ber loft, mustum. cf. [винкот, муст, мастика, 2] маст. шинути се, нём се, ѵ. г. pf. н. п. на земљу, | шипчаница, f. (у Лици) bie Hofe, rosa. [vide] sich hinwerfen, projicere se. шин, m. (у Шумад.) оно гвожђе што се на њега набије ереза или пријеворница, те се о њему објеси катанац. шипак, пка, m. 1) (у Ц. г. и у приморју) Sranatapfel, malum granatum [punica granatum L.; cf. љутак; медун 1, сладун 1, пуклаш]. 2) (у Лици) ber Rofenftraud, rosae frutex [rosa L.; cf. шипурика (шепурика), шипчаница]. 3) (österr. Hetschepetsche) die Hagebutte, fructus (bacca) rosae [L.] caninae. [cf. шипурак, сврбигуз]. Искесио зубе као лисица | на шишак. 4) хоћеш шипак! eine Beige, wirb nits baraus, non auferes. [cf. њака]. - 5) у јунца оно на врх рога, што послије спадне: још моме волу ни шиици нијесу спали. Шипан, m. Snfel Giupanna. шипар, шипара, т. 1) око Дунава доље од - ширâј, m. (у Сријему) во који у ширину тјера рогове, ein D 3 mit großen weit aušeinanber laufenden Hörnern, bos cornua diversa habens. [cf. ширвоља]. ширајаст, а, о, н. п. во или крава у којега ширење, п. баз Breitmaßen, dilatatio. ширит,* m. vide шерит. Пореча, бег тӑnnliche Spaufen, huso mas [aci- | ширина, f. (асс. шӥрину) біе Breite, latitudo. penser huso L. 6]. 2) каже се и поодраслу дјетету мушкоме. [vide дечак]. шипарац, рца, m. 1) hyp. о. шипар. Јасеници) клен [2] мањи од оке. шипарчић, m. dim. v. шипарац. шипер-пеана, f. у припјеву: Пошетало је пет ђевојака: Шипер-исана, шиком-бојана,| И | Ђузелана мимопросава, Пета ђевојка випирузана ширити, ширим, v. impf. breiten, dilato. 2) (у ширити се, ширим сe, v. r. impf. fid) ausbreiten, extendi, großthun, jactare se. шипила, шйийла, n. pl. 1) на разбоју оне двије Дашчице, што држе брдила за забрдњачу. 2) (у Хрв.) кад се дрва ужлијебе једно шипилити, лим, v. impf. zujammenfügen, coag- шипиљење, п. verbal. v. шипилити. шипка, f. 1) біе Ruthe, virga. 2) н. п. олова, шипурина, f. [cf. шапурина, шепурина] 1) бет шина. шипчалук, m. vide шипчиште. широк, широка, ко, (широки, comp. ширӣ) breit, Широке, f. pl.: Поцмилио Перовић Батрићу широм, н. п. отворена врата широм, weit, late; шӥрӯн, m. (у Дубр.) некака морска риба, Wrt шиһар, шићаpa, m. Sewinn, lucrum, Beute, prae- - шицар, m. ber arf, jaculator. шишана, f. vide шешана. сијече коса (шиша се): у овакоме кумству |