Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

шемишљиков, а, о, боп шемишљика: Па ћу | шепртља, f. 1) баз Balliiren, remedium ad tem

ватит листак шемишљиков, По листу ћу писати јазију

шемлук[*], m. vide шенлук.

шемов, сf. ремов.

шемшета, * шёмшёта, п. pl eine Wrt

nйте

vorn am Kleide (wie die Freikorps. hatten), funiculi adsuti (praetexti) vesti.

шён,* а, о, vide весео[1], cf. шеман: Иде Туре шено и весело

шена [пшена], f. [1)] һур. р. шеница. [- 2) vide пшена].

шенат, шената, [сенат] m. (у Ц. г.) 1) Genat, senatus. [vide вијеће].

pus: то је шепртља; ударио у шепртљу. 2) онај који шепртљи.

шепртљење, n. baš Balliiren, remedia temроraria.

шепртљити, љйм, v. impf. palliiren, malis ad tempus mederi.

шептелија[*], f. (у Славонији) vide шевтелија 2.

шепурика [шипурика], f. (око Сиња и Имоск.) бокор од дивље руже, біе Dageroje, frutex rosae caninae. [vide шипак 2].

шепурина, f. 1) (у Бан.) vide [озобина] 2) Cenator, sena- шипурина. 2) (у Бачк.) vide окомак. tor [vide савјетник]: Ту скочило дванаес | шепурење, n. vide шепирење. шената Док његову кућу обранише шенделе бенделе, каже се кад ко што полако ради.

шеница (cf. ишеница (пченица], вшеница), f. ber Beigen, triticum [vulgare L.; cf. жито 2; варица 2].

шепурити се, шепӳрим се, (у Сријему) vide шепирити се.

шёпут, т. біс Shlinge, laqueus: свежи на шепут. cf. [vide] замка [2]. шепутић, m. dim. v. шепут. шепутка, f. оно савијено дрво на лијевчи око осовине. [cf. тулија 2]. mêp, m. vide mexep. her-|шербе,* бета, n. vide медовина.

шеничан, чна, чно, н. п. хљеб, 28eizen, triti

ceus.

шеничица, f. Wrt Arant [habziegerflee?],

bae genus [melilotus coerulea Lam.?]. шеничиште, n. Wđer wo einmal Beizen geftanben, ager olim tritico consitus. шенковати, кујем, v. impf. uns pf. (у Барањи) vide даровати [1], поклонити: Ко шенкује, тај се не светкује.

шенлук [шемлук],* m. vide весеље 1 [cf. шамлак]: Бе је шенлук, нек и ала гори. шенути [*], шёнём, v. pf. 1) н. п. с пута, сврнути [1], ablenten, deverto. -- 2) [vide] маћи [2], rühren, moveo: Ни петом не шену. - 3) (по југоз. кр.) [vide] полудјети (ваља да се мисли: разумом), verrüft werben, mente capi.

шенути се, шёнём се, ѵ. г. pf. fih riühren, moveri, cf. [vide] маћи се: Ја се јадан ни шенут не могу

leppt, bintenò, cla

шёпав, а, о, ber benu udus. [vide хром]. шепељење, п. verbal, v. шенељити. шепељити, љим, v. impf, ићи нагињући се за свакијем кораком и на десно и на лијево (као н. п. што чине они у којијех су ноге криве), watchmeln, vacillo.

шепељица, f. кокош краткијех ногу, eine furg- | füßige Henne, gallina brevibus pedibus. шепер, шёпера, m. дебели крај од прута, што остане кад се суче гужва (а тако и од

ВУКОВ РЈЕЧНИК

[шербет,* m. vide медовина; види 5. v. присинати.]

[ocr errors]

шербеташче[*], чета, п. ein Sejchent auf шербе. Срете некакав бијесан Турчин калуђера на путу, па притјера к њему коња, и повиче: , шербеташче, попе, закон ти !" Калуђер, као заплашен, одговори: „хоћу, господару, хоћу. “ Па завуче руку за собом у бисаге као да извади нешто да му да; али мјесто чарапа или чега другога извади из бисага буздован на синџиру, па онако изненада потегне Турчина њим у главу, те га онесвијести и обори с коња, па брже боље скочи и он на земљу и стане га газити и бити буздованом по леђима, онда Турчин повиче: медет, а калуђер:, безакониче један ! ко ће ти угодити? Сад иштеш шербета, сад меда.“ шербетлија[*], f. (у Ц. г.) Irt Xpfel, mali genus [pirus malus L. var.]. шервањење, п. verbal. v. шервањити. шервањити, шервањим, v. impf. клонити се чега, [vide] оклијевати, запbern, tergiversor. шёрег, m. Rompagnie, turma, cf. [vide] чета [1]: Не браним ти, море, ни сав шерег Шережанин, m. (p1. Шережани) Gerežaner, militis genus. Шережани су као пандури у Хрватској на сухој међи, који чувају да из Турске не би амо прелазили и зло чинили

[ocr errors]

55

хајдуци и други рђави људи. Они се одијевају у народне хаљине како који хоће и може, н. п. гдјекоји носе ђечерме с великијем сребрнијем пуцима или и с токама; на глави сви носе велике капе од црвене чохе које на једну страну висе к рамену, а доље поврх свега одијела широке кабанице од црвене абе; оружје (дуге пушке, пиштоље и велике ножеве) носе такођер како је коме воља. Њихове старјешине зову се обербаше. Шережани се кашто воде и на војску понајвише дике ради. Шеремет[*], m. у овој загонеци : Шеремет мет, краљев зет, За вратима стоји, ђевојке проси [мачка и миш].

Шереметовић, m. (ст.) 1) пјева се како је Московска царица, госпа Јелисавка, писала књигу: Петру зету Шереметовићу 2) у женидби Максима Црнојевића: А четврту у Дрекаловиће На Милића Шереметовића шерит* [ширит], m. біe Borte, limbus. [cf. галош, галун].

шерна, f. һур. о. шерпиња.

шестати.

баце па за друго праве други. cf. шестило,
2) (у Фрушкој гори) оно шуме
(шездесети дијел) што је одређено за једну
годину да се сијече.

шестарење, п. баз Sirteln, circinatio.
шестарити, шестарим, v. impf. zirteln, circino.
шестати, шестам, v. impf. приповиједа се да су
људи, који су прво буре градили на нијесу
знали како ће га заднити, дошли к прему-
Дроме Соломуну те га питали шта ће чинити,
а он раскречивши кажипут и средњи прст
начини од њих као шестар, па наслонивши
кажипут на нешто окрене њима као шеста-
ром говорећи: "Доста је шестао док је още-
стао. По томе се људи досјете те начине
шестар на њиме према величини бурета из-
мјере дно и задне буре. cf. шестар.
шестерица, f. vide шесторица.
шестеро, vide шесторо.

шести, та, тô, ber fecifte, sextus.

| шестило, п. (у Мославини) vide шестар 1. шестина, f. 1) 3 estel, sextans, pars sexta. 2) Anzahl von sechs, sex.

шерпање, п. баз Sauern, Merumgehen um etmas, шестиња, f. (у Сријему) н. п. овај во вози на

[blocks in formation]

шесёти, та, то, vide шездесети.

шесёторо [шесетеро], vide шездесеторо.

шеснаест, jed zebu, sedecim. [cf. шесторонаест]. шеснаестеро, vide шеснаесторо.

[ocr errors]

шестињи, т. ј. напријед кад је шест упрегнуто (прва се два зову поткоњаци, друга два погонаши и погањаши).

шестица, f. біе ed$3 (im Rartenfpiel), senarius. шестокрили, ла, ло, fedisgeflügelt, sex alis in

structus: свети шестокрили Аранђеле! закрили ме крилом твојим. шестокрилка, f. bie Sechägeflügelte, sex alas habens: На катарци змија шестокрилка 1. шестопер, а, о, (ст.) von fed 3 пера, q. v. [cf. шестоперни]: Ти си посејала Шестопер ка

лопер

[ocr errors]

шеснаести, та, тӧ, ber fed zebute, decimus sexus. | 2. шестопер, m. vide шестоперац: Јер видиш ли
шеснаесторо [шеснаестеро], Япzabt von језеђи
(fr. une seizaine), sedecim.
mêcт, sechs, sex.

Шеста, т. који има шест прста, ber Gedhsfin=
gerige, sedigitus: Да видимо Шесту од 3а-
дварја
шестак, шестака, m. 1) ber Sedhjer, senarius (3.
B. Pferd, Münze). –
- 2) (у Биограду) 2rt ср.
pich, straguli genus.
шестакиња, f. 1) н. п. кобила, (Stute) von jes |
Jahren, (equa) sex annorum. 2) vide ше-

сторка.

[ocr errors]

шестопер позлаћен шестоперац, перца, m. буздован од шест пера [cf. 2 шестопер]: Ал' он скида златна шестоперца —

[ocr errors]

шестоперни, на, но, (ст.) von е пера [vide 1 шестопер]: Буздоване шестоперни шесторедица, f. [шеница која има у класу шест редова]: То зачула шеничица шесторедица

шесторица [шестерица], изађ von fe, sex. cf. двојица.

шесторка, f. буре од шест акова, ein je šeime-
riges Faß, dolium sex amphoras capiens. cf.
шестакиња [2].

шесторо [шестеро], изађе до еф, sex.
шесторонаест, (у Ц. г.) vide шеснаест.
[шет, in ber Неbenšart, cf. трк, трч.]
шета, f. (ст.) vide шетња: Шету шета аго

Шестани, m. pl. племе у нахији Барској (к Црној гори и блату), у којем братство Вучедабићи, Арбанаси Турскога закона, славе Аранђелов дан, и Хришћани им устају и напијају у славу са воштанијем свијећама. шестар, m. 1) ber irfel, circinus. Ја сам ову ријеч најприје чуо у Тршићу од људи који граде каце и осталу бурад. Њихов је ше- | шеталица, f. ber Benbel, perpendiculum. [cf. шестар (онда био) од рачвасте гране, па ако таљка].

Мема

је широк они га каком свезом поузе, ако шеталиште, n. vide шетница.

ли је узак они га какијем дрветом рашире; | шетаљка, f. vide шеталица.

па кад једно буре задне, они шестар онај шетање, п. баš paziren, Banbeln, ambulatio.

шетати, шетам (шећем), v. impf. wanbeln, am

bulo.

шетати се, шетам (шêћем) се, v. r. impf. fpaziren, wandeln, obambulo.

шётља петља, f. cf. цицибан (само у оној загонеци).

шетница, f. (у Дубр.) мјесто гдје се шета, ber Spazirplab, ambulacrum. cf. шеталиште. шетња, f. бег Špazirgang, ambulatio [cf. проход 1, прошетња, шета, шећа 2]: отишао у шетњу.

шећа, f. 1) ßes Rinb, mellita: Шећер шеко, Да се не варамо 2) der Spazirgang, ambulatio, cf. [vide] шетња: Шеку шета који

нога нема

шећер,* m. ber Buđer, saccharum [cf. цукар];

ледени; црни.

[ocr errors]
[blocks in formation]

шибан, m. у пјесми некака трава: С ону банду Шибеника Шибан трава до кољена

шибање, п. баз Streißen mit Ruthen, caesio (virgis). [cf. ошибивање].

шибати, бам, v. impf. 1) mit Ruthen ftreichen, virgis caedo. [cf. ошибивати]. 2) куд то шиба, zielen, specto. [cf. гађати].

жути, Ranbelzuđer, saccharum crystallinum;| шибе! interj. jo jagt man bie jungen Spunbe fort, vox pellendi catulos (zu erwachsenen sagt man ош): Шибе, керче, не лај на швалерче Шибенац, енца, m. у Мачви Дринска отока. Шибеник, m. Gebenifo, Sebenicum.

[шећерац, шећерца, m. vide вишњица; види s. v. вишњак.]

шећерење, п. verbal. v. шећерити.

шећерити, рим, v. impf. zuđern, saccharo condio. | шибика, f. vide шибљика: У руке јој од злата шећерли, * indecl. gezuđert, saccharo conditus: шибика На шећерли каву и ракију — Шећер јела, шербет воду пила, Шећерли се водом уми

[merged small][ocr errors][merged small]

шибица, f. dim. v. шиба.

шибљак, шибљака, т. баз Ruthengefträud, virgultum cf. [vide] шиб.

шибље, n. vide [шиб] шибљак: И утече шибљу буковоме

шећерии, на, но, uđerüß, dulcissimus: шећерни | шибљика [шибика], f. bie Ruthe, virga, cf. [vide] и медени мој!

шећеров, а, о, н. п. глава, ber ut Buder, meta | sacchari.

шећерче, чета, п. [üßeз Rins, mellitus: Ja joj рекох: добар вече, дилберче! Она мене: до довече, шећерче!

[ocr errors]

шёх* [ше], т.: Он подвикну хоџе и шехове
шёхер* [шеер (шер)], m. vide варош.
шешана* [шеишана, шишана], f. eine Wrt linte
(öfterr. ber Stußen), teli genus. [cf. шица, штуц, |
кантунача].

шешарица [шишарица], f. беr Sallapfel, galla.
шёшарка [шишарка], [cf. шишка, бабушка].
[шешаровина, f. vide стаблина.]

шеше, f. pl. (у Дубр.) vide оспице, богиње. |
шешир, шешира, m. ber ut, pileus, cf. [2] кло-
бук [2].

шеширина, f. augm. v. шешир.
шешириѣ, m. dim. v. шешир.
шеширџија, m. ber putmaher, pilearius (opі-
fex). [cf. клобучар].

шеширџијин, а, о, без utmahers, pilearii.
шиб, шиба, m. баš Sejträum, virgultum. [cf.
шибљак, шибље, шипраг, шевар 2, шеварик,
грм 2, грмен; жбун (џбун); честа].
шиба, f. 1) біе Ruthe, virga: Двије шибе до
неба шибају (очи). cf. шибљика [шибика].

2) die Spießruthen, poena virgarum: Meтнули га (ударили га) на шибу. - 3) Brunnenftange, harpago. 4) eine Art langer Kanone (von kleinerm Kaliber), Feldschlange, tormenti genus: Док ми гледа Крњо на Земуна, А

[ocr errors]

шиба [1]: Будила ме тапаном шибљиком шибљиче, п. у овој загонеци: Змија шиче кроз шибљиче, за њом се меће јуначко плеће [косач и коса].

шӥбут, т.: Па г остави у шибуту жива шиватица,) f. шиваћа игла, біе ìänbel, acus шиватка, Ý sutoria (ad suendum).

шиваћи, һâ, һê, н. п. игла, ìäh, sutorius, ad
suendum.

шивета[*], шивета, п. pl. bie vielen Söpfe ber Zür=
finen, caudulae capillorum apud feminas Tur-
cicas: Једна глава тридесет шивета
шйго-миго, у припјеву: А ти, патко, шиго-

миго

шија, f. ber pals (ber Sänfe, Rrebfe), collum [vide врат 1]: Та по шији, та по врату; Није по шији, већ по врату.

Шијак, m. Херцеговци зову Шијацима све
Србље, који не говоре као они (н. п. ли-
јепо, бијело, млијеко, кољено, него лепо,
бело, млеко, колено и т. д.); а Сријемци
и Бачвани зову Шијацима Херцеговце, Дал-
матинце и Хрвате. У Србији се кашто са-
стану у вече Херцеговци и Шијаци (као н.
п. на комидби), па се читаву ноћ надгова-
рају, т. ј. Херцеговци приповиједају за Ши-
јаке штогођ човјек луђе и смјешније може
измислити, а тако опет Шијаци за Херце-
говце; и то се све чини у шали и у сми-
jexy.

IIIиjàкиíа, f. die Schijakin, femina e terra tõv
Шијаци.

шијачки, ка, ко, ichijafif, то Шијаци. шијење, п. баз ìähen, sutura.

шијуц, сf. пипавица.

1. шик[*], m. vide [1 варак] клободан. 2. шик! vide шике.

шика, f. 1) баз Bijdjen 3. В. ber Sans, sibilus (anseris): стоји га шика. 2) (по зап. кр.) vide колијевка: У маленој шици колијевци

шикало, п. код уздара од дрвета чим кожу гладе. cf. костило.

шикање, п. 1) baš Bifchen ber Sans, sibilatio. 2) das Wiegen, cunarum actio.

шикара, f. [cf. палучак; жбун ?].

шикарење, п. баš Rciden beim [djweren Eragen, anhelatio bajulantis.

шикарити, рим, v. impf. feidjeno tragen, anhelus bajulo.

1. шикати, шикам, v. impf. (по југоз. кр.) 1) дијете, wiegen, cunas ago (infantis): Да ми ђецу у бешику шика - Мене је вилу ши2) шикала га крв, т. ј. точила га, ишла од њега: Ко је гођ сирац изио, браца Миливоја крв шикала.

као

шилер [шиљер], m. (у Сријему) ber hillет (Sein), vinum helvolum. [cf. 2 винош]. шилераст [шиљераст], а, о, н. п. вино, фішень,

helvolus.

шило, п. біе be, subula: Шило за огњило. шиљак, љка, m. eine bölgerne le, subula lignea. |шиљање, п. баз hiđen, missio. шиљаст, а, о, zugejpißt, acutus. [cf. шиљкаст, шиљат, заошиљаст].

шиљати, љём, v. impf. ficđen, mitto, cf. [vide]
слати: Да ми ситну књигу направимо, Ши-
Па је шиље

љимо је граду у Никшиће
Петру вјеренику

шиљбок, шиљбока, т. біе hilbwahc, miles in
statione; statio.

шиљбокана, f. vide стражара.
шиљбочење, п. баз

hilomahe-jteben, statio. шиљбочити, шиљбочим, v. impf. Shilowahe fte ben, sto, sum in statione.

шиљег, m. ein junger 23ibber, aries juvenis. шиљегвица, f. ein junges Shaf, ovis juvenis. шиљеж, f. (coll.) junge hafe (beiberlei [let), oves juvenes.

шиљеже, жета, n. cin junges Stüd Shaf, ovis
juvenis. cf. ухотка.

2. шикати, шичём, v. impf. zijchen wie sie San,
sibilo ut anser: шиче као гусак; Што шиче | шиљер, m. vide шилер.
шиљераст, а, о, vide шилераст.

на свеца.

шикати се, шикам се, v. r. impf. 1) fih fort шиљкаст, а, о, vide шиљаст.

pađen, facessere: Шикајте се, гости, од куда | шиљкаши, m. pl. т. ј. опанци, up, cus2) vide љуљати се, њихати се: pidatus.

сте дошли

Шикала се барка Пут светога Марка

шиљчић, m. dim. v. шиљак.

шике! interj. fpricht man ju jungen Schweinen, | шимија, Г. (у Боци) vide мајмун.

um fie fortzujagen, vox pellendi porcellos. cf. | шимишир, у овој загонеци: Ја усијах шими[2] шик.

[ocr errors][ocr errors]

шикли,* adj. indecl. mit Hanj gols gefd müct auro tremulo ornatus: Tе уљезе у шикли одају Зборе Турци у шикли одаји шикља, f. Wet ipißiger Schiffe, navigii genus. шикљање, п. baš Servorraujhen, proruptio. [cf. шиктање].

шикљати, љам, v. impf. hervorjprubeln, emico,
prosilio [cf. шиктати, лопити]: шикља крв
из ране, вино из бурета.
шикљица, f. dim. v. шикља.
шикнути, шикнём, v. pf. (у Црмн.) 1) дијете,
т. ј. љуљнути. 2) zischen, sibilo.
шиковати, кујем, v. impf. mit Raujchgols über
ziehen, auro tremulo inducere, cf. [vide] mu-
косати: Двори су му шиком шиковати
шиковати се, кује се, v. r. impf. (у војв.)
fi jien, decet, [vide] доликовати, cf.

личити, одликовати, приликовати.
шиком-бојана, f. vide мипер-пеана.
шикосање, п. verbal. v. шикосати.
шикосати, шём, v. impf. u. pf. mit Ranj gols
überziehen, auro tremulo inducere. [cf. шико-
вати, пожикати].

шиктање, n. vide шикљање.

шиктати, шикћем, v. impf. vide шикљати. шикунђед, т. (у Ц. г.) vide [чукунђед] шукунђед.

|

шир, под ливаду под шимшир, наврани се кордован, изоба ми шимишир, под ливаду под шимшир [снијег, кад га киша растапа]. шимла, f. (у Хрв.) vide шиндра. шимшир[*], m. ber Bud sbaum, buxus semper vi

rens Linn. [cf. бус 3, зеленика 2, мрчела]. шимшир-каша, f. шимширова кашика: Кад понесем шимшир-кашу ка грлу, Чини ми се синџир-гвожђе на грлу

[ocr errors]

шимширов, а, o, von Bumbaum, buxinus. шимшировина, Г. Дифзваиmbols, lignum buxi. шина, f. (у Сријему) біе Rabjmiene, ferrum quo rotae vinciuntur.

шиндра, f. (coll.) bie hinbeln, scandulae. [cf.
шимла].

шиндрика, f. bie Shinbel, scandula.
шипик[*], шиника, m. (у Херц.) ein Setreibe-
maß, mensurae genus (од десет ока). [cf.
багаш, букила; cf. меров, 2 стар].
шинтер, т. (у војв.) бer hinber, qui pecus
morticinum deglubit.

шинтеров, а, о, без фіnbers, ejus qui pecus
morticinum deglubit.

шинтерски, ка, ко, hinber-, ту шинтер. шинути, нём, v. pf. 1) einen Ruthenftreim, Beitschenhieb versezen, caedo virga, flagello. 2) ујести: поганац га шинуо! змија га шинула! А каква је, шинула је гуја!

|

шипак [2], cf. ружа. шипчица, f. dim. v. шипка.

шипчиште, п. (у Ц. г.) баз Behältniß für бен Ladestock an der Flinte, locus virgae sclopeti inserendae. cf. шипчалук.

шира,* f. ber loft, mustum. cf. [винкот, муст, мастика, 2] маст.

шинути се, нём се, ѵ. г. pf. н. п. на земљу, | шипчаница, f. (у Лици) bie Hofe, rosa. [vide] sich hinwerfen, projicere se. шин, m. (у Шумад.) оно гвожђе што се на њега набије ереза или пријеворница, те се о њему објеси катанац. шипак, пка, m. 1) (у Ц. г. и у приморју) Sranatapfel, malum granatum [punica granatum L.; cf. љутак; медун 1, сладун 1, пуклаш]. 2) (у Лици) ber Rofenftraud, rosae frutex [rosa L.; cf. шипурика (шепурика), шипчаница]. 3) (österr. Hetschepetsche) die Hagebutte, fructus (bacca) rosae [L.] caninae. [cf. шипурак, сврбигуз]. Искесио зубе као лисица | на шишак. 4) хоћеш шипак! eine Beige, wirb nits baraus, non auferes. [cf. њака]. - 5) у јунца оно на врх рога, што послије спадне: још моме волу ни шиици нијесу спали. Шипан, m. Snfel Giupanna. шипар, шипара, т. 1) око Дунава доље од

-

[ocr errors]

ширâј, m. (у Сријему) во који у ширину тјера рогове, ein D 3 mit großen weit aušeinanber laufenden Hörnern, bos cornua diversa habens. [cf. ширвоља].

ширајаст, а, о, н. п. во или крава у којега
рогови расту у ширину, mit aušeinanber lau-
fenden Hörnern, cornua diversa habens.
ширвоља, m. vide ширај.

ширење, п. баз Breitmaßen, dilatatio.
ширетлук[*], m. Salfheit, falsum.
ширимице, vide широм.

ширит,* m. vide шерит.

Пореча, бег тӑnnliche Spaufen, huso mas [aci- | ширина, f. (асс. шӥрину) біе Breite, latitudo. penser huso L. 6]. 2) каже се и поодраслу дјетету мушкоме. [vide дечак]. шипарац, рца, m. 1) hyp. о. шипар. Јасеници) клен [2] мањи од оке. шипарчић, m. dim. v. шипарац. шипер-пеана, f. у припјеву: Пошетало је пет ђевојака: Шипер-исана, шиком-бојана,| И | Ђузелана мимопросава, Пета ђевојка випирузана

ширити, ширим, v. impf. breiten, dilato. 2) (у ширити се, ширим сe, v. r. impf. fid) ausbreiten, extendi, großthun, jactare se.

шипила, шйийла, n. pl. 1) на разбоју оне двије Дашчице, што држе брдила за забрдњачу.

2) (у Хрв.) кад се дрва ужлијебе једно
у друго.

шипилити, лим, v. impf. zujammenfügen, coag-
mentare. [vide зглобљавати].
шипило, п. біе Hushöhlung, Sob[feble, canalicu-
lus. cf. ушипилити.

шипиљење, п. verbal. v. шипилити.

шипка, f. 1) біе Ruthe, virga. 2) н. п. олова,
злата, ein tänglein (Blei), virga plumbi.
3) пушчана, ber Sabeftod, virga glandi plum-
beae adigendae. [- 4) vide шибало.]
Шиподер (војвода), m. (ст.) ein poetijcher Gigen- |
name in einem satyrischen Gedichte mit Anspielung
auf шuб, q. d. der Strauch durchbrecher (auf
ber muthigen lucht): Оно ј' главом Шиподер
војвода, Опо ти је суђен Ђувегија
шипраг, шипрáга, m. (у Сријему) vide шиб.
шипражје, п. (у Бачк.) coll. v. шипраг.
шипрашка, f. (у Бачк.) као шибљика.
шипурак, рка, m. (у Србији) vide шипак 3.
шипурика [шепурика], f. (у Ц. г.) дрво бодљиво,
као ружа, eine Wrt Straud, fruticis genus. [vide
шипак 2].

шипурина, f. [cf. шапурина, шепурина] 1) бет
Stängel der Trauben beraubt, scapus uvae. cf.
[vide] озобина. 2) vide окомак, кому-

шина.

шипчалук, m. vide шипчиште.
шипчани, на, но, н. п. зрно, Sranatäpfel-, mali
granati.

широк, широка, ко, (широки, comp. ширӣ) breit,
latus.

Широке, f. pl.: Поцмилио Перовић Батрићу
У Широке у племе Бањане

широм, н. п. отворена врата широм, weit, late;
иду људи широм, gebrängt, catervatim. cf.
ширимице.

шӥрӯн, m. (у Дубр.) некака морска риба, Wrt
Meerfisch [gemeiner Stöcker], piscis quidam ma-
rinus [trachurus trachurus Casteln.].
шити, шијем, v. impf. (part. pass. шивен) па-
hen, suo.

[ocr errors]

шиһар, шићаpa, m. Sewinn, lucrum, Beute, prae-
da, cf. добит [vide плијен]: У бећара сва-
кога шићара, Понајвише буа и ушију
шићарина, f. cf. [vide] алијен.
шићарити, шићарим, v. pf. erbeuten, lucror: Бе
би с мојом четом шићарио
шићарџија, * m. ber gern Beute maßt, praedator:
Гледале га још три шићарџије
шйпa, f. eine Art Flinte (der Stußen), telum ac-
curatius. cf. [vide] шешана.

-

шицар, m. ber arf, jaculator.
шицарски, ка, ко, фar[[üßen, jaculatorius.
шиш,* m. гвозден ражањ.
шишак, шишака, т. 1) баз ermadijene Güllen (бет
man die Mähne stutt), pulli equini genus.
[cf. 2 шише, шишаче]. - 2) (у Бјелопавл.)
Црногорска и Херцеговачка капа, која се
у Србији зове кариклија [и карикача].
шишакиња, f. eine junge erwadhjene Stute, equa
juvenis.

шишана, f. vide шешана.
шишано кумство, п. кад се дјетету први пут

сијече коса (шиша се): у овакоме кумству
може и Турчин бити Хришћанину кум, а по
томе кашто и Хришћани Турцима, особито

« PreviousContinue »