Page images
PDF
EPUB

у Босни и Херцеговини, шишају дјецу. Ши- |шкањац, њца, m. (у Хрв.) vide кобац. шано кумство може бити и без попа. шишање, п. баš tußen, Hbfcern, detonio. шишарица, f. vide шешарица. шишарка, f. vide шешарка.

шкарамбеч, m, некака бубина. У којој кући

шишати, шишам, v. impf. abdheren, tondeo, cf. шишано кумство: Да му шишам сина ми

лоснога

Шишатовац, товца, m. намастир у Фрушкој
гори.

шишатовачки, ка, ко, von Шишатовац.
шишаче, чета, n. vide [шишак 1] шише.
1. шише[*], шета, n. eine (Hofoglio-lajhe, am-
pullae genus.

2. шише, шета, n. ein junges уйеп, бет тап sie
Табие georen, pulli equini genus. cf. [vide]
шишак [1].

има много шкарамбеча, кажу да неко од кућана има сакривенијех новаца.

шкӑре, f. pl. (у Славонији) біе heere, forfex. [vide] ножице, cf. маказе.

шкатула, f. (у горњ. прим.) chatulle, scrinium:
И шкатулу грожђа од Леванте
шкаф, шкафа, m. (у Сријему по варошима)
vide шавољ.

шкембе, * бета, n. vide бураг.
шейљав, а, о, blingens, connivens.
шкиљење, n. verbal. v. шкиљити.

шкиљити, љим, v. impf. blinzeln, conniveo. [cf.
жмирити].

[ocr errors]

шкип, шкипа, m. 1) (у Херц. и у Ц. г.) vide карлица. 2) (у Боци) корито у ком се перу шишење, n. vide дажђење. кошуље, Ва[trog, alveus lavando inserviens. шишитељ, m. cf. кум [1], cf. шишано [кумство]. | шклёпац, пца, m. ber Stich (без o, ber (des Flohs, шишити, шишӣ, v. impf. (у Подг.) vide даж- Bange), vestigia ictus cinicis, pulicis: изишли дјети. шишка, f. ber Ballapfel, galla. [vide шешарка]. | шклоца, f. бритва дрвенијех кора, ein аfфенcf. шишарица.

шишкање, п.: Веће иде с диком у шишкање,

У шишкање, у врашко сиграње шишкати, кам, v. impf. дијете, ein läjern, beschwichtigen, sopire.

шишмиш, m. (у Хрв.) vide слијепи миш [1]. шишњавац, авца, m. (у Ц. г.) ber herumftöbert, qui quaeritat.

шклойци по њему.

messer mit hölzernen Schalen, cultelli genus. шклоцање, п. vide клоцање.

шклоцати, цам, v. impf. vide клоцати: Матор

курјак ако и не може ујести, он опет шклоца. Шклоце, шклоца, f. pl. (у Хрв.) од дрвета као крпеле, у што се међу коњи, као у букаruje, eine Art Fußfessel für Pferde, pedica. [cf. клоце].

шишњање, п. (у Ц. г.) vide [цуњање] ор-|шкљака [шљака], f. vide штака [2].

вање.

шишњати, шњам, (у Ц. г.) vide [цуњати]

орвати.

Шишо, т. мушки надимак.

шишобрк, т. (у Ц. г.) који шиша, т. ј.

под

шкоба, f. (у Боци) који завршује каку игру, Person die ein Spiel schließt, postremus aut postrema ludi.

шкобаљ, шкобаља, [скобаљ] m. rtf, piscis genus [chondostroma nasus Agass.].

сијеца бркове, ber ben Rnebelbart ftußt, qui | Шкобаљуша, f. планина између Имоскога поља barbam labri superioris tondet.

шишуља, f. vide осипача.

шишуљање, п. vide [дажђење] шишење.

и Биокове.

шкода, f. (у војв.) ber aben, damnum. cf. [vide] штета.

шишуљати, ља, v. impf. (у Подг.) vide [даж | шкодити, дим, v. impf. [haben, noceo. cf. [1]y

дјети] шишити.

шкакљање, n. vide чкакљање.

шкакљати, љам, vide чкакљати.

шкакљење, n. vide чкакљење.

-

шкакљив, а, о, vide чкакљив.
шкакљити, љйм, vide чкакљити.
шкалоња, f. (у Боци) vide аљма.
шкаља, f. 1) vide чкаља. 2) (у Ц. г.) ко-
мади од камена, који се у зидању мећу у
клак између камења великог: И пет сто-
тин ђеце шегрчади Што му шкаљу и пр-
жину вуку
Шкаљари, m. pl. мјесто (село) више Котора.
шкамут, т. баз Bäffsen eines jungen unes, gan-
nitus: стоји га шкамут.
шкамутање, п. баз Bäffzen, gannitio.
шкамутати, шкамућем, v. impf. bäffßen, beffen,
gannio.

[ocr errors][merged small]

дити [2, пачити].

шкодљив, а, о, фäòli, пoxius.
шкођење, п. баз

haben, detrimenti adlatio.

шкокци, шкокáца, m. pl. (у Сињу) vide колотуре.

школа [чкола], f. (pl. gen. школа) біе фule, schola. [cf. скула; мејтеф]. У данашњој Србији од прије до године 1804 ни у сто села није било свуда једне школе, него (који су мислили бити) попови И калуђери учили су по намастирима код калуђера или по селима код попова. Код свакога намастира било је по неколико ђака, па који су мањи они су љети чували козе, овце, јариће, свиње, садили и пљели лук, ишли уз плуг; купили сијено, шљиве и т. д., а већи су ишли с калуђерима по писанији; а зими пошто би сви ујутру донијели дрва, и по том већи напојили калуђерске коње, а мањи почистили собе, скупили би

се у каку собу (која се у Троноши звала Џагара) те би им какав калуђер или ђакон показивао да уче чатити, или би сваки учио код свога духовника. Многи љети забораве што зими науче: и тако су гдјекоји учили по 4 по 5 година, па још нијесу знали чатити. Попови су обично имали по једнога или два ђака, који су такођер чували стоку, радили све послове домаће и носили водицу по селима. Ако ли би гдје у нахији била (или постала) школа, онда људи из околнијех села воде дјецу мађистору и плате му на мјесец те их он учи. У школи су дјеца морала сједити и учити од јутра до мрака (само што отиду те ручају); а кад уче и чате, морала су (сва у глас) тако викати (чатећи свако своје) да се у школи ништа није могло разабрати.

[ocr errors]

(свакојака), рачун, Њемачки језик и „нравоучителна преподаванија.“ За те све науке била су три учитеља, и раздијељене су биле на три године. Са владом Црнога Борђија пропала је 1813 године и ова школа и учење књиге било се повратило са свијем на старо. С почетком владе Милоша Обреновића 1815 године почеле су се школе у земљи опет множити и подизати тако да сад [1850.] које по селима које по варошима има близу 300 малијех школа, осим овијех у Шапцу, у Крагујевцу и у Неготину полугимназија, у Биограду гимназија, лицеум и трговачка и војничка школа и богословија. Трошак на мале школе и на учитеље плаћају општине, а на велике сав народ. За мале школе штампане су којекаке школске књиге, али су међу њима још једнако часловац и псалтир најглавније, и по њима се показује колико је дијете научило, или шта учи, н. п. кад које ко запита:, шта учиш?“ оно одговори: „часловац" или „псалтир“ или „буквар. У Сријему, у Бачкој и у Банату још одавно имају школе не само по варошима него готово и у свакоме селу, и учитељима свуда плаћају општине; али не само што су у њима часловац и псалтир главне науке, него и Друге поред њих наштампане школске књиге тако су рђаве, особито што се језика тиче, Да се не ваља чудити што књижевници наши свога матерњега језика не знаду и што су га за ово сто година овако искварили, него Ваља хвалити Бога што је мало људи у школе ишло те није још много горе постало. У Карловцима је још одавно била богословија, а прије неколико година постала је и у Другијем гдјекојијем епархијама, али се у тијем школама уче науке на данашњему Славенском језику како који учитељ зна. Године 1810 постала је у Сентандрији школа за учитеље, која је послије пренесена у Сомбор; у овој се школи науке уче тобоже Српски, опет како који учитељ зна; али ово све још очекује правога уредника и управитеља. У царству Аустријскоме за сад је најбоља Српска школа у Трсту, и то је хвала и дика њезиноме учитељу Димитрију Владисављевићу.

У ШКОЛИ ce је учило по мало и писати колико је учитељ знао, а остале су све науке биле као и по намастирима. Како по намастирима и код попова тако и по школама дјеца су почињала учити из рукописа (јер буквара није било), н. п. учитељ напише дјетету што ће Данас учити, па кад оно научи, а он му напише друго и т. д. Кад који ђак тако из рукописа изучи бекавицу, онда узме (Славенски) часловац, кад изучи и пречита неколико пута часловац, онда узме исалтир; а који изучи и пречита неколико пута псалтир, онај је већ изучио сву књигу; онда је могао бити, ако је хтио, поп, калуђер, мађистор, прота, архимандрит, ако је имао Доста новаца, и владика. Какогод што је учитељ по својој вољи школу отворао, тако ју је и затворао кад му је била воља, па је ишао на друго мјесто, или се примао какога са свијем другога посла. Као што је ово овако било од прије у Србији тако је и данас у Босни, у Херцеговини и по свему народу нашему под владом Турском, а слабо је боље и у Црној гори и у Далмацији и у Хрватској. За владања Црнога Ђорђија у Србији биле су постављене школе готово по свима варошима и градовима, а и по гдјекојијем селима. У Биограду осим мале двије школе (једна за варошку дјецу а друга за Турску која су се била искрстила) била је велика школа, какове Срби никад до онда | нигдје нијесу имали. Она је постала 1808 године; у њој је први учитељ био покојни Иван Југовић (или Јован Савић), послије њега Миљко Радоњић, Лазар Воиновић, Глиша (не знам како се звао) и Симо Милутиновић. У велику су школу примали само момчад која школски, ка, ко, фul, scholasticus. су већ знала чатити и помало писати, па | шкољ, m. (по приморју) vide острво.

школарица, f. (у Боци) біе hülerin, discipula [vide ученица]: Иза града Цариграда вода извире, Покрај воде жубер стоји, те се веселе Школарице све ђевојке, дивне, ру

мене

школица, f. dim. v. школа.

су ондје учила на Српском језику историју | шкољар, m. vide острвљанин.

свију народа од постања свијета до данас, шкољка [чкољка], f. bie Mujchel, concha [L.]. географију цијелог свијета и статистику свију | шкољци, шкољака, m. pl. (у Дубр.) vide кодржава, права (чини ми се Римска), нешто

лотуре.

мало из физике, начин како се пишу писма | шкољчица, f. dim. v. шкољка.

шкопац, пца, m. vide ушкопљеник [2]. шкопити, пим, vide штројити.

шкопица, f. (у приморју) бритва којом се шкопе свиње, ein Raftrirmefjer, scalprum castratorium.

шкопљење, п. vide штројење.

шкопчевина, f. (по југоз. кр.) Schöpjenfleijch, caro vervecina.

-

шкрипнути, нём, v. pf. auffuic{den, frendo:
Шкриину зубма, а повади сабљу
шкрипов дан, ва дне, m. in ber Rebenšart: 0
шкрипову дне, кад се бараци стригу, і. е.
nie, ad calendas graecas.
шкркотање, n. vide шкргутање.
шкркотати, шкркоћем, v. impf. vide шкргу-

тати.

шкорав, ( а, о, (у Сријему) п. п. пређа, пла-
шкорњав, тно (као згрчено), runzelig, rugosus.
шкрабија, f. (у Босни и у Ц. г.) біе фиbаbе,
[forulus; vide чекмеџе]. cf. фиока.
шкрамица, f. (у Сријему) нема ни шкрамице, | Шкрња, f. (у Ц. г.) женски надимак.
Шкрњета, m. (у Ц. г.) мушки надимак.

шкрљево, п. (око Ријеке Сењске) [vide вре-
ак] cf. френга.

шкрљётка, f. (у Славонији) бег ä, caves. cf. [vide] крлетка.

т. ј. нимало. cf. мрва [2, мрвице].

шкрапа, f. (у Кастелима) ситан камен, fleine шкрњетица, f. (у Земуну код ђурчија) мала Steine, lapilli.

јагњећа кожица, Eammsfell, pellis agnina.

шкрапљив, а, о, н. п. земља, fleine Steine ent- | Шкрњица, f. (у Ц. г.) женски надимак.

haltend, lapidosus.

Шкрб, f. (по зан. кр.) vide скрб.

шкрбав, а, о, н. п. нож, jchartig, serratim scissus. шкрбан, бна, бно, vide скрбан.

шкрбина, f. (у Ц. г.) комад н. п. зуба, кад
остане у вилици, ber Stummel, truncus. [cf.
шкрботина; одљусак].

шкрбити, бим, v. impf. (у Хрв.) vide скрбити.
шкрбити се, бим се, (у Лици) vide скрбити се.
шкрбљење, п. vide скрбљење.
шкрботина, f. vide шкрбина.

шкрга, f. (у Спљету) мала пољска јаребица
[Невђићи, дођиђи, perdix cinerea Briss.] (а |
велика у које су црвене ноге, кљун и око
очију, зове се јареб). [vide jеребица].
шкрге, шкрга, f. pl. у рибе, біе Ricmen, Rie
fern, branchiae. [cf. креља].

шкргут, т. баз Sefnirih, frendor dentium.
шкргутање, п. baš Rnirjen, frendor. [cf. шкр-
котање].

шкргутати, шкргућем, v. impf. т. j. зубима, fniren, frendo [cf. шкркотати]: Главом маше, зубима шкргуће

[ocr errors]

Шкрњо, m. (у Ц. г.) мушки надимак.
Шкроб (сf, скроб), m. (у Сентандрији) tärte,
Stärfmeht, amylum. [cf. штирак, штирка].
шкрок, m. (pl. gen, шкрока) (у Рисну) ber
Ehritt, gradus, cf. [vide] корак: Колико
шкрока поступила од твога рода до твога
дома, толико ти Бог дао добријех и сретни-
јех часа! (у доброј молитви). cf. корак.
широкање, п. [verbal. v. шкрокати].
шкрокати, кам, v. impf. (у Сријему) veragen
(pon ber linte), fallo: шкрока му пушка. ef.
[штроцнути;] слагати, френути.

шкрокнути, нём, v. pf. vide [штроцнути; cf.]
шкрокати.

шкропац, ица, m. (у Лици) кад вјетар с пла-
нине наноси по гдјекоју кап кише, баз 23
пеßen, irrigatio: овдје је свагда шкропац.
шкропити, ийм, v. impf. vide кропити.
шкропљење, п. vide кропљење.
шкрпина, f. (у Дубр.) некака морска риба,
eine Art Seefisch [brauner Drachenkopf], piscis
genus [scorpaena porcus L.].

шкуда, f. cin cибо, numus scutatus.
шкуљ, т. 1) (у Херц.) ушкопљен ован, бer
фöp3, vervex. [vide претукач]. — 2) (у Ба-
рањи) vide пиљак.

шкргутнути, шкргӳтнём, v. pf. fnirhen, frendo:
Главом ману, зубима шкргутну
Шкриња, f. (по југоз. кр.) vide скриња.
шкрин, m. vide процијен [cf. шкрипац 1]: држи | шкуљање, п. verbal. v. шкуљати се.
га у шкрипу.

шкрипа, f. 1) baš Rnarren, crepitus. 2) das
Gaufen jeibener sleiber, stridor: Стаде шкрипа

свилени кавада

шкуљати се, шкуљам [ce], v. [r.] impf. (у Барањи) mit feinen Steinen jpielen, lapillis ludere. шкуљевит, а, о, т. ј. ован, cf. шкуљ [1]: И још до два овна шкуљевита

шкрипавац, авца, m. eine Wrt eßboren Baum= | шлакња, f. біę dlađe, scoria. cf. [vide] троска. [hwamm3 [storallenjawamm], fungi comestibilis | шайнговати, гујем, v. impf. (у војв. по вароgenus [hydnum coralloides Scop.; cf, шкрипац 2].

шкрипање, п. баз Rnarren, stridor. [cf. шкрип-
љење].

шкрипати, шкрипам (шкрипљем), v. impf. fnar.
ren, strido. [cf. шкрипити].
шкрипац, пца, m. 1) vide [процијеп; сf.] шкрип:
он је у шкриицу. 2) понајвише pl. шкрип-
ци, vide шкрипавац.
шкрипити, пим, vide шкрипати.
шкрипљење, n. vide шкрипање.

рима) (ilingen) ftiđen, pingere acu, cf. [vide] вести: Швалери ти кућу прокопали, И однели шлинговану шмизлу

шлйс! кад се казује да је ко кога ударио, Schallwort, einen Hieb zu bezeichnen.

шљака [шкљака], f. (по југоз. кр.) vide штака [2]: Нити узе шарца ни оружја, Но дренову шлаку доватио

шљанање, п. баß Baten, vadatio.

шљапати, шљапам, v. impf. н. п. по блату, waten, vado.

шљапити, пим, v. pf. [lagen, percutio. [cf. шо- | шљивик, шљивика, m. ber Haumengarten, pruпити]. netum. [cf. шљивак 1, 2 шљивар, башта 2]. шљёдник, т. (у Ц. г.) ber Spürhun, canis ve- шљивић, m. ein Heiner Наиmenbaum, prunus stigator, cf. [vide] кер: Који води хрте и parva.

шљеднике Шљедници те чету опазити | шљивица, f. dim. v. шљива. шљивов, а, о, Swetfchen, prunorum.

А толико хрта и шљедника

шљёз [слез], m. (јуж.) [cf. слијез, шљезовина; шљивовац, овца, m. ber Štab von flaumenbolz, а) црни, lalve, Räjepappel, malva L.; - б)] baculus pruneus. бијели, ber Gibijh, althaea officinalis Linn. | [шљевина, f. (јуж.) vide слезина; види s. V. пјаштаница.]

шљёзовина, f. (јуж.) [vide шљез] ibijßfraut, althaea officinalis.

шљёме, мена, п. (јуж.) ber Trambaum auf бет | Dache, culmen tecti.

шљемишље, п.: Па га покри шушњем и шље

мишљем

шљепарија, f. 1) vide шљепота.

[ocr errors]

шљйвовача, f. Stod, Rniittel von flaumenholz, fustis pruneus.

шљивовик, т. flaumenmaffer, aqua prunorum. шљивовица, f. ФНаumenbranntwein, vinum ustum e prunis.

шљйг, m. (lос. шљигу) Érbе uns ؟anb zufammenfaulens, folia humo mixta.

шљока, f. bie Glitter, ber Glitter, ber &linber, bractea aurichalci. [cf. јасприца 2].

2) у при- шљубити се, шљубим се, vide сљубити се. повијеци мјесто епархија. У Хрватској на | шљука, f. bie фперfe, scolopax [L.; cf. ковач 2]: брду које се зове Кремен, била црква и пред Нашла шљука прдавца, nobile par fratrum, њом раст. Под овим растом једном пландо- dignum patella operculum.

вало неколико оваца и код њих сједила баба; | шљунак, нка, m. (у Сријему и у Бачк.) бе у том удари од некуда владика, и дошавши Ries, glarea.

[ocr errors]

fenfänger, qui scolopaces captat. 2) der die

nepfen gern ißt. - 3) пас који шљуке гони, der Schnepfenhund.

ондје запита каква је то црква, а она му | шључар, m. 1) човјек који шљуке хвата, перодговори: Ваше блаженство! што је год ваше шљепарије, нигђе народ толико не долази колико овоме раму.“ Владика је запита, који је ту рам, а она му одговори: „Свети | кремен" (јер је слушала гдје се говори: отишао на Кремен и т. д.). Владика онда | погледавши преда се рекне: „Ја томе тропара не знам.

шмигнути, нём, v. pf. крадом побјећи, јіф ба-
von schleichen, clam se subducere.
шмизла, f. (у војв. по варошима)

hemijette:

И однели шлинговану шмизлу шийтати, шмитам, v, impf. (у Боци) [беги, gradi lente: Шмитај, шмитај, једва до

шмитах.

шмокљан, m. ber Dummfopf, stupidus, stipes. [vide лудак].

шљепачки, ка, ко, (јуж.) Blinder, caecorum. шљеник, шљепића, m. (у Лици) bie linoleiche, caecilia. [vide слепић 1]. сf. слијепац [2]. шљеница, f. (јуж.) біе Мінбе, саеса. шљепота, f. (јуж.) bie Blinòßeit, caecitas. [cf. шљепоћа, шљенарија 1]. [шљеноћа, f. (јуж.) vide шљепота; cf. слепоћа.] шљепчовођа, m. (јуж.) ber Blindenführer, dux | шмркање, п. баз Еnupfen, attractio ad nares. caeci.

шљёсти, шлёзём, [сљести] v. pf. (у Ц. г.) Бе
rabfteigen, descendo. [vide 1 сићи].
шљива, f. (pl. gen. шљива) [слива] 1) бег

[ocr errors]
[blocks in formation]

ширкати, ширчем, v. impf. nupfen, attraho naribus.

шмркнути, шмркнем, v. pf. conupfen, attraho naribus.

menbaum, prunus [domestica L.]. 2) біе шмрљика, f. vide смрдљика. Наите, prunum. Шљива има од много руку, шмукнути, шмӳкнём,)

н. п. маџаруше или пожешкиње, којијех има | шмурнути, шмурнем,

v. pf. vide мунути.

највише; ране шљиве, које нијесу плаветне шњёти, сийм, [сњети] v. pf. (у Боци) vide него зелене или жућкасте и крупније су од [1] снити.

пожешкиња; тургуње, које такођер доспи- шњим (с њим), mit ihm, cum eo.

јевају прије пожешкиња, ни оне пијесу врло | шобоњити, њим, v. impf. (у Сријему) vide moплаветне као пожешкиње, него црвене и не

ботати.

шобот.

могу се цијепати; трноваче, које су округле. | шӧбот, m. ein bumpfer Mall, sonitus cavus: стоји шљивак, шљивака, m. 1) vide шљивик. 2) Дукат Млетачки. cf. [vide] рушпа.

1. шљивар, m. 1) ber Humenßänòler, qui pruna venditat. - 2) eine 2lrt Gifd, piscis genus | [vide скобаљ].

2. шљивар, шљивара, m. vide шљивик. шљиварка, f. (у Славонији) Maifäfer, scarabaeus melolontha [melol. vulgaris Fabr.].

шоботање, п. baš obflingen, Dumpfhallen, sonitus cavus.

шоботати, шобоћем, v. impf. битр Баllеn, wie eine unterminirte Mauer, resono cavum. [cf. шобоњити].

шога, f. (у Ц. г.) vide шуга: И њега је шога

попанула

шогав, а, о, (у Ц. г.) vide шугав: Посилио

се као и шогав капицом.

шогољ, m. bie &lüßigeit, н. п. џибра.

се поси у шпагу, баз Terzerol, sclopetum forma minuta.

шпада, f. vide шпага.

шогоња, m. (у Ц. г.) човјек краставе главе. | шпале, f. pl. (у Рисну) новци, труд (што чошогор, m. (у војв.) 1) vide шура.

пашеног.

шогорица, f. vide сваст.

2) vide

вјек сам стече), бer Ermerb, quaestus. Шпањолац, лца, m. (мени се чини да прави Србљи кажу Шадњдр) бес Španier, Hispa

nus.

Шокадија, f. (coll.) bie lenge hofzen, multitudo serborum latini ritus (per convicium). Шпањолека, f. adj. Spanien, Hispania. Шокац, кца, т. (vom ital. sciocco?) ber ho | шпањолски, ска, ско, fpani, hispanus. fab, serbus latini ritus: Од воље му (је или | Шпањӯр, Шпањура, m. vide Шпањолац. стоји), као Шокцу пост. Како оцу, тако и шпарта, f. играти се шпарте, eine Xrt Rinber Шокцу (unparteiij). cf. кршћанин. spiel mit Geldstücken, ludi genus. шокачки, ка, ко, [oj, serborum latini ritus. | шийјерлица, f. (у Дубр.) vide [лијевак] шокетање, п. баз Небен без шокац.

шпирлица.

шокетати, шокêêм, v. impf. тебен wie ein шо- | шпијун, шпијуна, m. бег Špion, explorator. vide кац (б. 5. липо ftatt лијепо обег лепо ufw.). ухода.

ploro. cf. [vide] уходити [2].

Шокица, f. eine hotzin, mulier serba latini ritus. | шпијунити, шпијуним, v. impf. fpioniren, ex-
Шокичица, f. dim. v. Шокица.
Шоко, m. vertraulidh für Шокац.
Шокчад, f. (coll.) vide Шокчићи.

шпијунски, ка, ко, pionen, exploratorius. шпијуњење, п, баз pioniren, exploratio.

Шокче, чета, п. ein junger hofaz, serbus juve-| шийка, f. (у Ц. г.) баз Bajonet, pugio.

nis latini ritus.

шийода, f. (у Барањи) vide [бочка] чиода.

шокчење, п. баš Mahen zum chofaz, баз фо- | шпирлица, f. (у Дубр.) vide лијевак. faz-werden, mutatio in serbum latini ritus.

Шокчина, f. augm. v. Шокац.

шпитаљ, шпитаља, т. баз Dojpital, nosocomium, ptochotrophium.

шокчити, чим, v. impf. zum of maфen, facio | шпитаљац, љца, m. ber Spitalbemohner, qui est esse serbum latini ritus. in nosocomio.

шокчити се, чим се, v. [r.] impf. ein Schofaz wer. | шийтаљски, ка, ко, Špital, nosocomii. Sen, transeo in castra serborum latini ritus. | шпйца, f. (pl. gen. шийца) 1) біе pciße, гаШокчићи, m. pl. Sie jungen Shofzen, juventus

serbica latini ritus. [cf. Шокчад].

шёпити, пйм, v. pf. [cf.] ударити [1; шља-
пити], flagen, percutio.

Шонот, m. извор у селу Бенковцу у Далма-
цији. сf. [vide] Сопот [2].
Шопроњ, m. Debenburg, Soprogium.
шор, шора, m. (у војв.) bie Baffe, platea, [vide]
улица [2], cf. сокак: Мојим шором никад

блата нема

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
[ocr errors][merged small][merged small]

шпруља, f. (око Спљета) дугачка мотка којом
н. п. дјеца млате са земље воће, eine Stange,
pertica.
шпуг, m. (у Боци) vide
шпурак, m. (у Ц. г.) ber
скорпија]. cf. јакреп.
шта, 1) vide што [1]. 2) шта вас је! шта
је дрва! von einer großen Menge: шта је људи
ту изгинуло!

штава, f. баз Ľegen ber Daut ins Baffer, um fie
nachher zu gerben, immissio pellium subigen-
darum in aquam: метнуо коже у штаву.
штаваљ, вља,
m. vide штавље.
штавељ, (у Дубр.))
штавити, вим, v. impf. т. ј. кожу, (ftaven ?), bіе
Haut einweichen, aquae immergo pellem. cf.
[vide] чинити [3].

штавље, п. [cf. штаваљ, штавељ; 1)] ber Xmp=
fer, rumex Linn. [ 2) Hasen-, Krausen-Amp.
fer, rumex crispus L.].

штављење, п. баš inweichen, maceratio. штагаљ, гља, m. (у Лици) bie heuer, horreum. [vide житница].

шпага, f. (la spada) ber Degen, gladius. [cf. | штаглац, cf. пипавица. шпада].

шпагарица, f. (у Рисну) мали пиштољић што

штака, f. 1) ber Bijdhofsjtab, pedum episcopi.
2) bie Rrüde, fulcrum. cf. [шкљака] шљака.

« PreviousContinue »