Page images
PDF
EPUB

сти

штіла, f. (у војв.) бer Gtal, stabulum. [vide] catulus. [cf. куче). - 2) у путу,

cf. Штенци. коњушница [1], cf. [стаја 1; шталог, ахар. [vide 1 перо 5]. шталара, f. крава која се држи у штали, штённти, штәнім, v. impf. merfen (pon Sеr ünStallkuh, vacca in stabulo servata.

dinn), pario. шталог, m. Ser Ctall, stabulum. [vidе коњуш- штёнити се, штёним се, v. r. [im]pf. mеrfеп, ница 1].

pario. штампа, f. Ser Truct, impressio.

штенци, штёнаца, m. pl. 1) junge punse, catuli. HITâmuâbe, n. das Dructen, impressio.

cf. [кучићи, штенад; кучад;) иштенац. — 2) штампати, пам, т. impf, it. pf. Bruden, imprimo. die Springfeder beim Schlosje, momentum, ferштампар, штампара, m. Ser Зифsruher, typo rum vi sua recellens. [vide 1 nepo 5]. graphus. .

utéhêne, n. das Werfen der Hündinn, partus. штампарија, f. Sіе Зиф6ruterei, typographia. utera (cf. mhera), f. der Schade, damnum. [cf. mitâu, litária, (cf. ihanm. der Stab. baculus, cf. зарар, зијан, квар, пачариз, чквар 1, шкода;

[2] стап; хватати се у штап: кад се хоће да јазук). пресуди ко ће што почети или ко ће у чему штётан, тпа, тво, 1) који је у штети, штету бити први, онда се хватају у штап: један има у чему, сфабеn babens, damnum facienѕ. ухвати паком доље надно штапа па други 2) vide килав. горе до његове шаке, па кад се тако ухвате штётити, тім, т. impf. vіdе кварити : А два сви који су одређени да се хватају, онда лакта штети земља црна онај најдоњи, који се најприје ухватио, пу- штетити се, тим се, vidе кварити се.

пітап па га ухвати горе до најгорње штётник, т. 1) (у ц. г.) који чини штету, Ser паке, тако и остали сви чине; коме западне Beschädiger, Schadenmacher, damnificus. cf. (vide) те ухвати за врх од птапа (да други већ IIIтеточиња 2) (у Кучима) човјек који се

немају за што ухватити) онај је добио. ожени во други цут. шталац, пица, m. Ser Ouerjtab (bei ben 203eberinnen). штетoвaвaњe, m ба Суареnbringen oбer Reiбеп,

bacillus transversns. cf. штапци [1], цијенац. damnum (damni perpessio aut illatio). штани, м. р. (у Дубр.) vidе штанци.

штетовавати, товавам, v. impf. 1) сфaбen perшталина, f. augm. р. штап.

ursachen, damnum infero. 2) Schaden haben, штанић, m. dim. р. штап.

damnum facio.

. штапови, m. pl. (у Боци) vidе штанци 2. штетовати, тујем, v. pf. 1) Сфазеп тафсп, штанци, штанаца, m. pl. 1) pl. p. iптаnац. damnum infero: штетовали га Турци 100

2) („појас“ у звјезданом јату Ориону) не гроша (т. ј. глобили га). [vidе глобити). какве четири звијезде, које стоје једна према 2) Schaden haben, damnum facio (cf. 3ujaдругој као штанци у пређи, ате eines Ctern инти): штетовао сам на том (у трговини). bif0e3. ef. штапови.

штеточинац, нца, m. Sеr сфадептaфer, dат штација, f. (у војв.) бie Ctation (bei Sen 43oftені), штеточиња, nificus. cf. штетник [1]. statio.

штеточињаст, а, о, који чини штету, беп саштачица, f. dim. р. штака.

den machend, damnificus. штёдети, (ист.)

штећење, п. perbal. р. штетити. штёдити, (зап.), дим, vidе штедјети.

штёхта, f. (у Ц. г.) баз Вејзеп, gаnnіtus: Стоји штедиша, m. који штеди, Ser &parer, parcus: У штeхта хрта и шљедника

радиште свега бише, У штедише јоште више. | штёхтање, т. (у ц. г.) Ваз 2јзеп, gаnnіtіо. штёдјети, дим, v. impf. (југоз.) jpаrеп, зи Rathе штeхтати, штёпhем, (cf. штeктaти) v. impf. (у halten, parco.

II. r.) bäszen (vom Spürhunde), gannio. [vide штедљив, а, о, јparjant, parcus.

кевтати]. штёдња, f. Sie Cparjamteit, parѕimonia: Боља је штикла, f. (у војв.) Ser 24bjas (am Cube), calx: штедња, него и добра радња.

Мојим шором никад блата нема, Све шватёдрина, f. село у Рату.

лери на штикла разнели [штё,ење, т. (Ерц. и Срем.) Sаз Сparen, par- | штиклица, f. dim. р. штикла: Папучице црвене simonia. . — Из І. издања.)

штиклице штећети, штедім, (јуж.) vidе штедјети. штйковати, кујем, у. impf. (у војв.) jt iheit, штёкавица, f. (у Мостару) vide скакавица [1]. pingere acu [vidе вестн]: и ципеле златом штёктање (штeхтање), п. vіdе кевтање.

штиковане штёктати, штёкћем, [mтехтати) v. impf. vіdе штиља, (у ц. г.)

штиљега, (у Херц. и у Ц. г.)

f. vide [2] друга. штёнад, f. (coll.) Sie jungen финде, саtuli. [cf. | штиљежица, f. dim. р. штиљега. кучад).

штиљица, f. dim. p. Іштиља. штенара, f. н. п. торба, Сфіnipfmрrt für eine | штимање, п. vіdе поштовање. торба, convicium in peram.

штймати, мам, v. impf. (по зап. кр.) vidе поштенад, нца, т. еr junge forms, catulus. штёне, нета, п. 1) ein juger ўрино, обеr рiinѕі, | штипавица, f. cf. пипавица.

кевтати.

Товати.

штипаљка, f. Sie kittpиpe, emunctorium. [vide) зашто [1]. — 3) je, quo: Шro је више јаја, усекач, cf. мумаказе.

то је гушћа чорба. — 4) Die Sag Teutјфе јо штипање, п. Заз Steiретi, velliсаtiо.

für welcher, welche, welches, mit eigens штйпати, штii uaм (штіпљём), v. impf. fneіреп, thümlicher Syntax. cf. re [3]. 5) пред што vellico.

ће (н. п. он доћи), bepor, ante. 6) anstatt, штипкање, п. dim. p. Штипање. [cf. Штип утање). поn modo пon: што би требало да се стиди, штйпкати, кам, dim. р. штипати. [cf. штипутати]. то се он још смије. 7) bis, donec, cf. штипнути, нём, v. pf. einmal 3piten, vellеrе. [vide] док: не ћу пити вина, што не ћені HI типутање, п. vіdе штипкање.

воде усути; Што ти не ћу обљубити лице штини ўтати, штiпућём, vide Штипікати.

Што ја ујну оком виђет” па ћу — 8) што Utop, m. Amarant (rauhhaariger Fuchsschwang], ти би име (брате)? кад се ко лијепим на

amarantus blitum Linn. [amaranthus retro чином пита како му је име. 9) ода шта flexus L.) (млад се штир куха и једе као не даш то ? ma3 ijt Ser Teste zreis?

зеље): Бе штир коњу расте до кољена штовање, т. vіdе поштовање. ПІтира, f. up Ser Лозница Surb fliept. штоватн, штујем, v. impf. (по зап. кр.) vide штирак, рка, т. (у војв.) бie etärfe, amylum. поштовати. штирка, f. 3cf. [vide) Inspoб.

штӧгод, штагод (чегагод), mаз іntеr, irgen штирина, f. augm. р. птир.

штогодијер,

was, quodcumque штиркање, п. Sas &türten (ser 92јсбе), robora- штӧго, штäго) (чегаго)), ) demum, tio linteorum ope amyli.

штође, bier unə Sa, passim. Некаквога попа, који штиркати, кам, у. impf. (у војв.) jtärtein (Sie је рђаво читао и прескакао ријечи, запита неко

Дäjche), am ylo roboro, cf. запікробити. гдје је учио књигу, а он одговори: штође, штиркиња, f. жена нероткиња, бie unfrudit: штofe;" онда му онај, који га је питао, рекве: bare, sterilis.

ва истину и читални штође, штofе.НІтирник, т. планина у Бјелонавлићима (кажу штокад, тапфтаl, aliquando. cf. [vide) каткад. да је у њој зима усред љета).

[штокакав, ква, кво , einige, aliquаlеѕ, тапфе. Штнровник, IIIтировойка, т. брдо у Ловћену. Из І. издања.) штит, штита, т. [1) cf, штито] Ser Сфіlѕ, штокање, т. Sag #lagen што ћу! conquestio

ѕсutum: Од копља ти градили носила, а од (quid faciam?). штита гробу поклоннице [— 2) Ser Re: штокати, штӧчём, т. impf. flаgен што ћу! congen- oder Sonnenschirm, umbella. cf. nih ata, queri : quid agam. 1 хладник (ладник), амрел).

штоко, штoкoгa, [штотко] jemans, ein uns anштити, штӣјем, v. impf. (особито по зап. кр.) derer, unus et alter.

lejet, lego, [vide] чатити, cf. читати: Књигу | штокојн, којега (штокога), einige, aliqui. штије Омерова мајка — Књигу штије, сузе што ми ти је зӣ што, (у војв.: дашто ми ти пролијева —

дашто, а у ц. г.: што ми ти се нену гонену ?) штитити, пітитим, v. impf. (у Дубр.) bejchirniеп, rath' einmal was ist das (beim Aufwerfen eines

jctüget, tego: штити кућа ову лозу од вјетра. Räthjels), divina quid sit штито, п. (ст.) vidе штит [1]: О рамену штито штӧно, cf. што и. но : Штоно их је у Млетку објесио, А по коњу копље положио

Зар нема оне милости, Штоно је штитовит, а, о, н. п. нераст, бик, свињче, што била код мајке и кошуља, и ти у ко

није ујаловљено; тако и штитовито месо, шуљи, Штоно си је под ораом везла т. ј. од неyјаловљена живинчета.

штопола, f. (у Дубр.) vide папуча; највипіе се Шmйтовица, г. иланина између Бјелошав.ufia говори штоиелица; али се чује и овако, н. и жупе Никшићәсе.

п. кад ко цревљу потпети, каже се : ставио Штнтово, п. планина до Лукавице (к југу) чревљу на штоислу, т. ј. потпетио је. између Роваца и Бјелопавлића.

штопелица, f. (у Дубр.) vide нaпyчa, cf, штоutáleue, n. das Bejchirmen, Schüben, tectio. нела: штоиелица моја вјереница (у припо1. штица, f. 1) (по југоз, кр.) vidе даска, вијеци); Скиде сногу жуту штоаслицу

даllІЦа. 2) die Führstange, contus. Іштітко, штoкoгa, vidе штоко. 2. штица, f. Sіе 21bc• Хäflein, tabula abеcedaria, штӧчиј, чија, чије, einiger (periфiesene), alielementaris (q. d. датчица).

quorum. птичење, п. Заз боrtjtopen Seg chijjes mitteljt штошта, штoчeгa (штошта), Sіер ить баз, hoc der Fährstange, navis protrusio.

et illud, varia. штйчити, чим, v. impf. (баз Сфііі) піt ѕеr fіlyr» | штрањга (штрањка), f. (у војв.) f. Der Ctrang. stange fortstoßen, protrudo.

restis, laqueus. [vide) уже [1], cf. узица, штйчица, f. (у ц. г.) 1) dim. p. Іштица. 2) конопа[. [vide 1 клис 1;) cf. ћералица.

[штрањка, f.vidе штрањга; види . V, клaшња 4.] што, шта (чега, чеса), 1) таз, quid? quod. [cf. штраптање, т. verbal. р. штралтати.

шта 1, ашта, ашто]. — 2) marunt, quare: гито штраптати, штраniем, v. impf. (у Грбљу) [vide] си дошао ? што су ти руке крваве ? cf. [vide) кропити.

ковао

штрбекање, n. perbal. р. штрбекати.

ицање, љућавина, ригавица, штукавица, штукштрбекати, штрбёкам (штiбечём), v. impf. rat. тање. brechen, verba corrupte enunciare.

.

тӯдати се, ца се , v. r. impf, коме, rülpjen, штрбёкнути, штрбекнём , v. pf. vide Штрбе eruсtо. [cf. ицати се, штуктати се]. Кад се кати: не зна ни штрбекнути.

коме штуца, онда кажу да га неко спомиње; Штрбина, f. брдо између Црмнице и Палитро и за то гдјекоји ногађају ко их спомиње, иа вића.

ако у погађању нитуцање престане, онда миштрк, т. 1) vide рода: Гледи као штрк у јаје. сле да су погодили; у Боци мјесто погађања 2) vidе обад.

реку : Бог с добријем (дјелима ?)! штркаљ, т. (у Бачкој) vide [обад] штрк 2. штучнца, f. dim. р. тука. штркање, п. perbal. p. Іштркљати се.

штучји, чја, чје, јесtteils, lucii et luciorum. штркати се, кам се, Y. r. inpf. н. п. крава, шћан, шћапа, т. (у Пољицима) vidе штан. vide [обадати се) штркљати се.

шћапити, ніім, v. pf. руком уграбити, erhajcher, штркљање, п. vіdе обадање.

intercipio. [cf. Жапити). штркљаст, а, о, дугијех ногу (као штрк ?), шћерово, п. острво у мору више Брача, ital. langbeinig, longis cruribus.

Torcolo. штрклати се, љам се, у. r. impf. vіdе оба- шѣёла, f. (у |Ц. г.) vide cкeлa [2]. дати се. cf. Штркаљ.

ІІІћепан, т. (јуж.) vide Стјепан. mtpojêne, n. das Verschneiden (des Schweins), ca

Пheпo, m. hyp. p. ІШћепан: Па 'но оде Шкспо stratio porci. [cf. 10 копљење).

низ рудине штројити [стројити 1], jйм, у. impf. perjoreisen | шһёра, f. hyp. р. шћи [vide heрчица]: Љуба castro (porcum). [cf. 1 подметати 2, шкопити;

моја, ал' је шћера твоја — Љуба моја, мила јаловити і, направљати 2, туһи 5, увртати) шьёрати [саћерати]. рам, (јуж.) vide стјерати.

шћера твоја — штрка, f. 1) vide строка. 2) (у Боци) не- шьёрдати [cabердатиј, дам, v. pf. реrtbun, ab. кака свињска болест.

bansen bringen, pessumdo. cf. сaтapити, [страштровав, а, о, піt штрoкa behaftet, morbo штрока

Һити;) изгубити. diсtо lаbоrаnѕ. Од нітрокава свињчета не шѣерйвање [саћеривање), п. (јуж.) vide стјеједе се месо.

ривање. штрӧцање, т. perbal. р. нітроцaти.

шифериватн, шһерујем, [саћеривати) (јуж.) vide штрдцати, цам, v. impf. пушку празну запи стјеривати. њати на обарати. [cf. крокати).

шћёта, f. (у Пољицима) vidе штета. штроцнути, нём, v. pf. штроцнула пупка, обо- | шћёти, дћу, (јуж.) vide хтјети: А она се не

рила се, али није упалила, реrjаgеn, fallo. [cf. шће уклонити Ко ти шћео наудити, но 1 слагати 2, фрснути, шкрокнути).

дао му Бог штрцалица, f. Die Sprise, sipho. [cf. стрца- шћй, шћери, f. Sie Topter, filia, [vide] кћи, cf. штрцаљка, Ў љица, стрцаљка].

ћер: УИлије у фидије лијепа је ufu штудирати, штудирам, v. impf. (у војв. но ва- 1 шћерца, f. dim. р. ишћи: У попове шћерце

рошима) ftiбiren, meditor: Све штудирам шћйта, f. (у Барањи) беr legens per Connenкога да избирам

(chirm, umbraculum contra pluviam muniens, штука, f. (рі. gen. штука) беr рedit, [esox] lu umbella. cf. [vide) штит [2]. cius (L.).

шћукати, кам, v. pf. н. п. кокоши, zusammen штукавица, f. (у Боци) беr hiilрѕ, ructus. [vide] rufen, convoco gallinas voce hyk! штуцање, cf. ригавица.

шћ уһурити се, шћўhӯрӣм се, у. r. pf, jit Suten, штукнути, нём, v. pf. 1) н. п. Іштуче некуд, т. delitesco. cf. [vide) савријети се.

ј. нестаде га, perjobminsen, evadere. 2) шту- шћ ўхати се, xам се, . r. pf. распасти се, слећи кнуо памећу, т.ј. полудио, perriitt реrbеп,

се (особито кад се што куха). cf. раскухати се. mente capi. — 3) (у Дубр.) vidе цвокнути. шуба[*], f. (у Плапкоме у Хрв.) дугачка женска штуктање, п. (у Рисну) vide Штуцање.

хаљина с рукавима од плаветне чохе и поштуктати се, тӯ кће сө, v. r. impf. коме (у стављена кожом, eine 2[rt frauenrod, chlaРисну) vidе штуцaти се.

midis genus. [cf. рубе]. штӯла, f. bölgerner uр.

my apa, f. eine Pelzmüße, galerus pelliceus. штӯле, итӯла, f. pl. Sie etelje, grаllae. [vidе шубараш, m. Sеr еіnе gеlѕmіѕе trägt, gestanѕ gaгигаље). cf. ходуље.

lerum pelliceum. штур, пітўра, рон. п. жито, butt, pertiintеrt, шубаретина, f. augm. р. шубара. marcidus.

шувак, шу вака, m. Sеr fіntler, qui sinistra manu Штурац, ШІтӱрца, т. беr böфjte Bipfel Seg Руд utіtur pro dextra. [vide љеворук). cf. туваник Berged.

клија, љевак. штуц, штўца, m. Ser Ctugen (2{rt linte), teli шувaкa, f. Die lіntе pans, laeva. [vide љевака 2].

accuratioris genus. cf. [vide] шешана. гуваклија, m. vide [љеворук] ішувак. штӯдање, п. баз Rulpjen, cructаtiо. [cf. икавка, | шувртан, тна, тнo, vide [сулуд) Жанут,

mòra (mora), f. die Kräße, Kaude, scabies. cf. mýdoby, m pl. die goldene Ader, hemorrhoides. свраб [(сраб) 1].

cf. синигле. шўгав [шогав), а, о, fräsig, rаuѕіg, scabiosis. | шуљкара, f. (у Бачкој) она рупа гдје стоји шугавац, шӯ гавца, m. Sеr #rägige, scabiosus. шуљак, Sie Brube für Sеп шуљак 2, fovea serшугавица, f. 1) sie frägige, scabiosa. 2) vandis quisquiliis tritici.

(Шугавица] ein Donauаrni bei Баја. шўма, f. 1) Ser 213 als, silva: Шума ти мати, rette nýrâže, n. das Anstecken mit Raude, das Bekommen Sib, fuge; Дође као у шуму (реку Срби кад der Raude, scabiei infectio.

им ко дође кући, па га ничим не почасте). [cf. шугати, гам, у. impf. mit fräge anjtecten, scabie гора 2, дубрава 1, лијес 1, омора, оморина, inficio. .

хандрача; забран; планина]. 2) (око шугати се, гам се, v. r. impf. Sie #räge befon» Имосв.) Sürreg $olj, lіgnum aridum: или носи теп, scabie adfici.

шуме или сировине? ја само купим шуму ; І удикова, f. (у Божидарову зборнику од 1538. донеси мало шуме, да спирим ватру. 3) године [пише) да је манастир Шудикова близу [Шуме ?] кнежина нахије Требињске. Будимља): А слуга му цркву Шудикову У шумагеле, іntеrj. (jcbergbaft) er rаntе бет 23alse зи. ономе Хасу гиздавоме

Ilymàquja, f. der Theil Serbiens zwischen der Koшудљар, шудљара, m. vіdе трља [1].

лубара ить Ser Морава (begreift Sie нахије: шудљeњe, n. vіdе трљење.

Биоградска, Смедеревска, Крагујевачка, Рудшудљити, љим, v. impf. (у Сријему) vidе тр ничка ипо Јагодинска), provincia Serbiae. лити 1.

Шумадијнац, нца, m. Giner pon Ser Шумадија. Шӯица, f. планина у Босни близу Купреза | IIумадијнка, f, Cine pon Ser IIIумадија: Поро

(приповиједа се да је у овој планини замео бише танке Шумадијнке снијег Шуичкињу Мару) (HB. село и вода, | шумадијнски, кa, кo, ppt Ser Шумадија. а више Шуице Малован): Пасла овце Шуич- шумäње, п. баз Chleiben, gradus suspensus.

киња Мара, у Шуици поврх Малована — шумар, m. Ser Balobüter, xoriter, custos silvae. Шӯичкиња, f. рот Шуица: Пасла овце Шуич [cf. лугар 2]. киња Мара

шумарев, а, о, vidе шумаров. Шујо, т. (у ц. г.) мушки надимак.

шумарица, f. 3. В. Ser Robt, беr обеr jp Lange ex mỳka, f. ungehörnte Ziege, capra sine cornibus. sich nicht in Röpfe schließet, Flatterfraut, brassica cf. Шуша [1].

hirta. [cf. шемадина, шамадине (шумадине?)). шував, а, о, vide шунав.

гумаричица, f. dim. р. шумарица. шукаре, f. pl. (у Барањи) vidе траље [2]. шумаров [шумарев], а, о, beg Balobüter3, cuшукумбаба, f. vіdе чукумбаба.

stodis silvae.

. шукумбабин, а, о, vidе чукумбабин.

шумати се, шумам се, т. е. impf. ићи полако шувундед (шукундед), т. vіdе чукундед. на прстима, као н. п. ловац какој звјерци, шукундедов (шукундедов), а, о, vidе чукундедов. sich schleichen, suspenso gradu placide ire. [cf. шукундёка, f. vіdе cаса.

шуњати се). шукундид (шукундид), т. vіdе чукундид. шумица, f. dim. р. шума. шукундидов (шукўндидов), а, о, vidе чукундидов. і шумке (шумк), (у Боци) н. п. иһи, т. і. наврх шукундјед (шуку дјед), т. 1) vidе чукундјед. прста, да се не би чуло, јФleidens, gradu — 2) (у Барањи) vidе шукундeка.

suspenso. шўкундједов (шукўндједов), а, о, vidе чукун- шумнат, а, о, н. п. гранa, belaubt, frondosus [cf. дједов.

шу њат): Мушка глава к'о шумната грана: шукунђед (шукунђед), m. vіdе чукунђед. Удри граном зелену траву, Лист опадне шукунѣедов (шукувѣедов), а, о, vidе чукунђедов. а грана остане НІӯле, т. (у ц. г.) мушки надимак.

шумњача, f. колиба од шуме или шумом покришӯъ, m. 1) (у црмн.) vide шуљак 1. — 2) (у Bena, die Lauberhütte, casa frondea.

Барањи) понајвише pl. шуљеви, [vide 1 ра- | Шӯнда,
шак 2 ;) као шишарице, које расту у водн на шундо, (у ц. г.). мушки надимак.

се печене или кухане једу (cf. рашак ?). шунка, f. Der сфinfen (@fterr. Bеr ефütfen), решуљаив, а, о, н. п. жито (у кога на врху зрна taso, pеrna, cf. [пршут,) пршута.

остану као длачице, па брашно од таковог шунте (брацо)! кад се казује да је што говожита буде плаветникасто), jpigbransig.

рио Цигании. cf. мако. шуљак, љка, m. 1) ein Blot, segmentum cau- шуњав, а, о, (у Боци) који говори кроз нос.

dicis. [cf. шуљ, һутан, спица 2). — 2) (у cf. [vide) хуњкав. Бачкој) [subspecies triticum monococcum L.) шуњало, т. који се шуња. das unterste mit Spreu am meisten vermengte Ge- 1. mýkâbe, n. das Müßiggehen, obambulatio otiosa. treise beim Borfeln, Sag Sen C#meinen gegeben 2. шӯњање, п. perbal. p. шӯњати. wird, quisquiliae tritici ventilati. 3) (у шўњати, њам, v. impf. umbеrfфnujjein, circumоСријему) пьевна љуска, која се не да да doro: шта ти шуњаш тамо? скине са зрна, Сpigbrano. [vidе шуљак 2 ?]. | шуњати се, шӯњам се , v. т. impf. јФleiфен,

repo [cf. вући се 2, улати се, фулати се; шу- 1 шут, а, о, vidе шушав.

мати се): Он се шуња од јеле до jеле шўтаљ, т. (у Рисну) нож у којега су мале шӯњка, f. (у Хрв. и у Далм.) vide њушка. kamäe, ein Messer mit kurzem Griff, culter maшўна, f. (у војв.) Сфорреп, Сфирреn, tectum nubrio exiguo. tugurium. cf. [vide) појата [2].

Шутан, т. (у ц. г.) мушки надимак. шунак, пка, m, vide [задњица 1] гузица. шүтети, шў тим, (ист.) vidе шутјети. шумаљ, пља, пље, (шупљії, ља, љё) Surbobrt, шўтиле, m. (у Грбљу) име овну, ein Bots» (9Bil. durchlöchert, perforatus.

ders.] name, nomen arieti indi solitum. mụnep, m. der Kalfaterer, qui picat naves. ШІ ўтина, т. (у ц. г.) муніки надимак. шуперење, п. perbal. p. Шуперити.

шутити, тим, (зап.) v. impf. јфweigen, sileo, шўперити, ріїм, v. impf. н. п. зађу а и кацу, шүтјети, тім, (југоз.)j taceo. [vide ћутјети 1]. falfatern, navem picare, obturare.

muỳTrâle, n. Schweigenheißen, impositio silentii. шупљак, шупљака, m. Ser Cummitopf, stultus. [vi- шўткати, кам, v. impf. кora, einen јфweigen beijшупљан,

Sdе лудак). cf. шупљина [2]. jen, jubeo silere. шупљача, f. (у Снњу) мала дашчица, која је шўткац! vidе bуткац.

избушена на много мјеста, па се провуче Шуто, т. (у ц. г.) мушки надимак. кроз запињач, а у оне се јаме меће клин, шўтоња, м. во без рогова, ein Ch3 ohine jörте држи вратило, како се хоће.

ner, bos absque cornibus. шупље коло, п. (у ц. г.) Диаrre, orbis: ІШу- шуй мўъ, тамо амо, cf. трт мрт. пље коло својском учинио

шәһење, т. бas Cdmeige, silentium. шупљика, f. Sie our liberte etitarbeit an en Syeть. шўйети, шўтӣм, (јуж.) vidе шутјети.

armeln иjm., foramina aca picta. [cf. гласак 2, 1. шӯhyp[*], т. 1) у овој загонеци: Шукур сједи трешна, кубруз, пријеплет, сплет 4, расплет, на мору, у зелену јавору. ІІтого, људи bесма).

стекоше Све шукуру дадоше (млин). 2) шупљикаст, а, о, icterig, Ipcter (з. 3. 23rot), rarus. шућур Богу! (по Босни, но највише Турци шупљина, f. 1) Purbloфerung, foramen. -- 2) robope) Gott Lob! grates sint Deo.

баш си права упљина, vide [луда к] шу- 2. шўhӯp, m. некаква тиква (може бити тутлић) Пљак.

н. п. у дјетета глава као шукур (или шушупљити се, шупљії се, т. г. impf. Surbjiktig Курица), Ciertürbiр. [vidе тиква 1]. jein, perluceo. .

шуһурица, f. vide [тиква 1] шӯhӯр: Ко је год шупљички, н. л. порубити мараму, 24rt ju jäи с ђаволима шукурице сијао, све су му се men, limbum circumdandi modus.

о главу разбијале. шупчина, г. augm. р. шунак.

[шуһурово, cf. тунтурово јаје. ] шӯпчић, m. dim. p. Ішупак.

шӯша, f. 1) vidе шука: Ја вук не доћи, ја піӯра, m. (pl. шӯре, а у пјесмама и шӯреви) Ser

шуше не наћи.

2) Не боји се свака шума Frau Bruder, Schwager, affinis, uxoris frater [cf. Бога, него батине. шогор 1, шурак (шурјак)]: Погледује девет | шўшав, а, о, оқne Sibrner, absque cornibus. [cf. својих шура, Ашуреви у земљицу црну

шут, шукав). шурак, шурака, [шурјак) m. vіdе шура. шӯшањ, шња , m. hаѕ abgefallene Saub, Dieseln, шураков [шурјаков), а, о, без урак , affinis. folia quae deciderunt [ef. шушкор, шушље): шўрёње, т. perbal. p. нурити.

Снијела вода шугиан, ua нaчинила крш, шӯрин, а, о, Seg шура, аffіnіѕ.

sprichwörtlich für: sie find weitläufig verwandt, шӯрити, шӯрім, н. п. крме у кориту, brіbеп, cousins à la mode de Bretagne. aqua ferventi perfundere.

мүшеле, мүшеле, у дјетињој игри: Шумес, (Шурице, f. р. село у срезу јадранском окр. мушеле, где ћемо га бацити ? | Под полицу, подринског ; види s. v. градац 2.]

на столицу. шӯричић, m. (у Боци) пурин син.

mýmida, f. fleiner unbedeutender Mensch, homuncio. шурјак, шурјака, m. vіdе шурав.

шушкавац, авца, m. трава у ливади, жута и шурјаков, а, о, vidе шураков.

округла цвијета (с обадвије стране стабла), шӯрка, f. (у ц. г.) vidе шала.

eine Art Pflanze [Klappertops. großer Hahnenkamm], шуркулија, f. Gрар, jocus, [vidе шала ;) ef. herbae genus (rhinanthus major L.].

шурка: Није шала, није шуркулија шушкање, т. perbal. p. Птушкати. шўрнаja, f. шурина жена, Ses ed) nager# frап, шўшвати, кам, v. impf. 1) raufen (mie bie &і. uxor affinis.

dechse im dürren Laube), strepo. 2) vide iшушўрнајин, а, о, беr wypнaja, uxoris affinis.

10 кетати. 3) око шта, т. ј. којекаке ситшуровaњe, n. perbal. p. пуровати.

нице радити, н. п. шуніка којешта; ваздан сам шуровати, шўрујем, v. impf. с ким, ujaniтеп којешта шушкао, а ништа нијесам сврніио.

jteten, beimli) mit cinanser jpredmet, conspiro. шушкéтање, п. perbal. p. пушкетати. [cf. штушуру, муру! interj. in Ser 23ermirrung Seg chre Ішљетање).

tens, in confusione: Шуру муру адна), за шушкéтати, шўшкетам, v. impf. li&pein, blaese фуруну

loqui, [cf. шушкати 2, шушљетати).

« PreviousContinue »