штала, f. (у војв.) бет Stall, stabulum. [vide] коњушница [1], cf. [стаја 1; шталог,] ахар. шталара, f. крава која се држи у штали, Stallfub, vacca in stabulo servata. catulus. [cf. куче]. [vide 1 перо 5]. 2) у путу, cf. штенци. штенити, штёним, v. impf. werfen (von ber ü dinn), pario. шталог, m. ber tall, stabulum. [vide коњуш-|штенити се, штёним се, v. r. [im]pf. werfen, ница 1]. штампа, f. ber Drud, impressio. штампање, п. baš Druđen, impressio. штампати, пам, v. impf. n. pf. bruđen, imprimo. штампар, штампара, m. ber Buhoruder, typographus. штампарија, f. bie ubruđerei, typographia. штап, штана, (cf. шћап) m. ber Stab, baculus, cf. [2] стап; хватати се у штап: кад се хоће да пресуди ко ће што почети или ко ће у чему бити први, онда се хватају у штап: један ухвати таком доље надно штапа па други горе до његове шаке, па кад се тако ухвате сви који су одређени да се хватају, онда онај најдоњи, који се најприје ухватио, пусти штап па га ухвати горе до најгорње шаке, тако и остали сви чине; коме западне те ухвати за врх од штапа (да други већ немају за што ухватити) онај је добио. штанац, пца, m. ber Duertab (bei ben Beberinnen), bacillus transversns. cf. штапци [1], цијенац. штани, m. pl. (у Дубр.) vide штанци. штапина, f. augm. v. штап. штанић, m. dim. v. штап. штапови, m. pl. (у Боци) vide штанци 2. штапци, штапáца, m. pl. 1) pl. v. штапац. 2) [„појас“ у звјезданом јату Ориону] некакве четири звијезде, које стоје једна према другој као штанци у пређи, Хame eines Stern= bilbes. cf. штапови. штација, f. (у војв.) bie Étation (bei ben Boften), statio. штачица, f. dim. v. штака. штедети, (ист.)) штедити, (зап, дим, vide штедјети. pario. 2) штенци, штёнаца, m. pl. 1) junge Sunbe, catuli. cf. [кучићи, штенад; кучад;] штенац. die Springfeder beim Schlosse, momentum, ferrum vi sua recellens. [vide 1 перо 5]. штењење, п. баз Berfen ber Şünbinn, partus. штёта (cf. шћета), f. ber фабе, damnum. [cf. зарар, зијан, квар, пачариз, чквар 1, шкода; јазук]. штётан, тпа, тно, 1) који је у штети, штету има у чему, haben habens, damnum faciens. 2) vide килав. штётити, тим, v. impf. vide кварити: А два лакта штети земља црна штётити се, тим се, vide кварити се. штетник, m. 1) (у Ц. г.) који чини штету, бег Beschädiger, Schadenmacher, damnificus. cf. [vide] штеточиња 2) (у Кучима) човјек који се ожени по други пут. штетовавање, m baš dhabenbringen ober Ľeiben, damnum (damni perpessio aut illatio). штетовавати, товавам, v. impf. 1) haben verursachen, damnum infero. 2) Schaden haben, damnum facio. штётовати, тујем, v. pf. 1) абен тафен, damnum infero: штетовали га Турци 100 гроша (т. ј. глобили га). [vide глобити]. 2) фабеп haben, damnum facio [cf. зијанити]: штетовао сам на том (у трговини). штеточинац, нца, m. ber фабентафет, damштеточиња, § nificus. cf. штетник [1]. штеточињаст, а, о, који чини штету, беn dja. den machend, damnificus. штећење, п. verbal. v. штетити. штёхта, f. (у Ц. г.) баз Befsen, gannitus: Стоји штедиша, т. који штеди, бer Sparer, parcus: У штехта хрта и шљедника радише свега бише, У штедише јоште више. штехтање, п. (у Ц. г.) baš Däfzen, gannitio. штедјети, дим, v. impf. (југоз.) [paren, zu Rathe|штехтати, штёшьем, (cf. штектати) v. impf. (у halten, parco. II. r.) bäfzen (vom Spürhunde), gannio. [vide кевтати]. штедљив, а, о, fparfam, parcus. штедња, f. біе Šparjamfeit, parsimonia: Боља је | штикла, f. (у војв.) беr bjaß (ат фиђе), calx: штедња, него и добра радња. Мојим шором никад блата нема, Све швалери на штикла разнели Штедрина, f. село у Рату. штиклице штиковати, кујем, v. impf. (у војв.) ftiden, pingere acu [vide вести]: И ципеле златом [штеђење, п. (Ерц. и Срем.) баз paren, par-| штиклица, f. dim. v. штикла: Папучице црвене simonia. - Из І. издања.] штеђети, штедим, (јуж.) vide штедјети. штёкавица, f. (у Мостару) vide скакавица [1]. штектање [штехтање], n. vide кевтање. штектати, штёкћем, [штехтати] v. impf. vide кевтати. штёнад, f. (coll.) bie jungen unbe, catuli. [cf. кучад]. штенара, f. н. п. торба, Emimpfwort für eine торба, convicium in peram. штенац, нца, m. ber junge Фин, catulus. штене, нета, n. 1) ein junger Sфин, обег фйнбіни, штӥпавица, f. cf. пипавица. штипати, штипам (штипљем), v. impf. fneipеп, vellico. штипкање, n. dim. v. штицање. [cf. штипутање]. штипутати, штйнућем, vide штипкати. штӥркати, кам, v. impf. (у војв.) ftärfen (біє Bähe), amylo roboro, cf. зашкробити. штиркиња, f. жена нероткиња, біе Ипfrucht= bare, sterilis. зашто [1]. 3) је, цио: Што је више јаја, то је гушка чорба. - 4) wie баз Deut[he jo - das so für welcher, welche, welches, mit eigen thümlicher Syntar. cf. те [3]. 5) пред што ће (н. п. он доћи), bevor, ante. - 6) anjtatt, non modo non: што би требало да се стиди, то се он још смије. 7) bis, donec, cf. [vide] док: не ћу пити вина, што не ћеш воде усути; Што ти не ћу обљубити лице Што ја ујну оком виђет'пе ћу - 8) што ти би име (брате)? кад се ко лијепим начином пита како му је име. 9) ода шта не даш то? maß ift ber leßte Breis? штовање, n. vide поштовање. штовати, штујем, v. impf. (по зап. кр.) vide поштовати. штогод, штӑгод (чегагод),) waš immer, irgenb штокање, п. баз Rlagen што ћу! conquestio (quid faciam?). штокати, шточêм, v. impf. flagen што ћу! conqueri: quid agam. штоко, штокога, [штотко] јеmanb, ein unb an. berer, unus et alter. Штирник, т. планина у Бјелопавлићима (кажу | штокад, танфmal, aliquando. cf. [vide] каткад. да је у њој зима усред љета). [штокакав, ква, кво, einige, aliquales, manje. Штировник, Штировника, m. брдо у Ловћену. Из I. издања.] штит, штита, m. [1) cf. штито] ber hils, scutum: Од копља ти градили носила, А од штита гробу поклопнице - (- 2) бег Не ден обеr Sonnenfhirm, umbella. cf. шћита, 1 хладник (ладник), амрел]. штити, штијем, v. impf. (особито по зап. кр.) lefen, lego, [vide] чатити, cf. читати : Књигу штије Омерова мајка Књигу штије, сузе пролијева штитити, штитим, v. impf. (у Дубр.) befirmen, [üßen, tego: штити кућа ову лозу од вјетра. штито, п. (ст.) vide штит [1]: О рамену штито објесно, А по коњу копље положио штитовит, а, о, н. п. нераст, бик, свињче, што није ујаловљено; тако и штитовито месо, т. ј. од неујаловљена живинчета. Штитовица, f. планина између Бјелоиавлића и жуйе Никшићке. 2. штúчa, f. die Abc-Täflein, tabula abecedaria, штичица, f. (у Ц. г.) 1) dim. v. штица, - 2) што, шта (чега, чеса), 1) was, quid? quod. [cf. штокоји, којега (штокога), einige, aliqui. штоно, cf. што и. но: Штоно их је у Млетку ковао Зар нема оне милости, Штоно је била код мајке И кошуља, и ти у кошуљи, Штоно си је под ораом везла штопела, f. (у Дубр.) vide папуча; највише се говори штопелица; али се чује и овако, н. п. кад ко цревљу потпети, каже се: ставио превљу на штопелу, т. ј. потпетио је. штопелица, f. (у Дубр.) vide папуча, cf. што пела: штопелица моја вјереница (у приповијеци); Скиде с ногу жуту штопелицу штотко, штокога, vide штоко. штòчиj, чиjâ, чujê, einiger (verschiedenen), aliquorum. штошта, шточèга (штошта), біеß ниб баз, һoc et illud, varia. штрањга [штрањка], f. (у војв.) f. ber Strang. restis, laqueus. [vide] уже [1], cf. узица, конопац. [штрањка, f.vide штрањга; види s. v. клашња 4.] штраптање, n. verbal. v. штраптати. штраптати, штрӑпьем, v. impf. (у Грбљу) [vide] кропити. кака свињска болест. штрокав, а, о, mit штрока behaftet, morbo штрока dicto laborans. Од штрокава свињчета не једе се месо. ицање, љућавина, ригавица, штукавица, штук- штуцати се, ца се, v. r. impf. коме, riülpfen, Шкедрово, п. острво у мору више Брача, ital. Torcolo. шѣела, f. (у Ц. г.) vide скела [2]. шћера, шépa, f. hyp. v. шћи [vide ћерчица]: Љуба banben bringen, pessumdo. cf. cатарити, [стра- шћеривање [саһеривање], п. (јуж.) vide стје ривање. шћеривати, шћерујем, [саћеривати] (јуж.) vide стјеривати. шћёта, f. (у Пољицима) vide штета. |шћёти, дћу, (јуж.) vide хтјети: А она се не шке уклонити Ко ти шксо наудити, не дао му Бог штроцање, п. verbal, v. штроцати. штроцати, цам, v. impf. пушку празну запињати па обарати. [cf. шкрокати]. штроцнути, нём, v. pf. штроцнула пушка, оборила се, али није упалила, verjagen, fallo. [cf. 1 слагати 2, фрснути, шкрокнути]. штрцалица, f. bie priße, sipho. [cf. стрца- шѣй, шћёри, f. bie Zohter, filia, [vide] кћи, штрцаљка, у љица, стрцаљка]. ћер: У Илије у ђидије лијепа је шћи штудирати, штудирам, v. impf. (у војв. по ва- | шћерца, f. dim. v. шћи: У попове шћерце рошима) ftubiren, meditor: Све штудирам | шѣйта, f. (у Барањи) ber Regen- обет onnenкога да избирам schirm, umbraculum contra pluviam muniens, umbella. cf. [vide] штит [2]. штука, f. (pl. gen. штука) ber Sped, [esox] lu- штукавица, f. (у Боци) ber Hülps, ructus. [vide] штула, f. Бözerner u cf. шѣукати, кам, v. pf. н. п. кокоши, zufаmmen хаљина с рукавима од плаветне чохе и по- шубара, f. eine Belzmüçe, galerus pelliceus. штуле, штула, f. pl. bie teljen, grallae. [vide | шубараш, m. ber eine Pelzmüße trägt, gestans gaгигаље]. cf. ходуље. lerum pelliceum. штӯр, штура, ро, н. п. жито, butt, verfümmert, шубаретина, f. augm. v. шубара. marcidus. Штурац, Штӯрца, m. ber öd [te Sipfel без Рудник Berges. штуц, штўца, m. ber Stußen (Wrt finte), teli accuratioris genus. cf. [vide] шешана. штуцање, п. баз Hülpjen, cructatio. [cf. икавка, шувак, шувака, m. ber infler, qui sinistra manu utitur pro dextra. [vide љеворук]. cf. шуваклија, љевак. шувака, f. bie line pans, laeva. [vide љевака 2]. шуваклија, m. vide [љеворук] шувак. шувртан, тна, тно, vide [сулуд] һанут, шуга [шога], f. bie Rräße, Каube, scabies, cf. | шуљеви, m pl. bie golbene Wer, hemorrhoides. свраб [(сраб) 1]. cf. синигле. шуљак, біе Srube für ben шуљак 2, fovea servandis quisquiliis tritici. шугав [шогав], a, o, fräßig, raubig, scabiosus. | шўљкара, f. (у Бачкој) она рупа гдје стоји шугавац, шўгавца, m. ber Rräßige, scabiosus. шўгавица, f. 1) bie äräßige, scabiosa. 2) [Шугавица] ein Donauarm bei Баја. шỳгâже, n. das Anstecken mit Raude, das Bekommen der Raude, scabiei infectio. шўгати, гӑм, v. impf. mit äräße anfteđen, scabie inficio. шўгати се, гам се, v. r. impf. bie Präße befom= men, scabie adfici. Шудикова, f. (у Божидарову зборнику од 1538. године [пише] да је манастир Шудикова близу Будимља): А слуга му цркву Шудикову У ономе Хасу гиздавоме шудљар, шудљара, m. vide трља [1]. шудљење, n. vide трљење. шудљити, љим, v. impf. (у Сријему) vide тр лити 1. rette шума, f. 1) ber Bals, silva : Шума ти мати, Шуица, f. планина у Босни близу Купреза | (приповиједа се да је у овој планини замео спијег Шуичкињу Мару) (НВ. село и вода, шумадијнски, ка, ко, von ber Шумадија. а више Шуице Малован): Пасла овце Шуич- | шумање, п. баз hleichen, gradus suspensus. киња Мара, у Шуици поврх Малована шумар, т. бег Balbhüter, Görfter, custos silvae. Шуичкиња, f. von Шуица: Пасла овце Шуич- [cf. лугар 2]. киња Мара Шујо, m. (у Ц. г.) мушки надимак. шука, f. ungehörnte Siege, capra sine cornibus. cf. шуша [1]. шукав, а, о, vide шушав. шукаре, f. pl. (у Барањи) vide траље[2]. шукундид (шукўндид), m. vide чукундид. шумарев, а, о, vide шумаров. шумарица, f. 3. 3. ber Rohl, ber ober fo lange er шумати се, шумам се, ѵ. г. impf. ићи полако шумица, f. dim. v. шума. шукундидов(шукундидов), а, о, vide чукундидов. | шумкê (тӳмкê), (у Боци) н. п. ићи, т. ј. наврх шукундјед (шукундјед), m. 1) vide чукундјед. прста, да се не би чуло, [[eimenò, gradu 2) (у Барањи) vide шукундека. suspenso. шукундједов (шукундједов), а, о, vide чукун- | шўмнат, а, о, н. п. грана, belaubt, frondosus [cf. дједов. шукунђед (шукунђед), m. vide чукунђед. 2) (у Шушњат]: Мушка глава к'о шумната грана: Удри граном о зелену траву, Лист опадне а грана остане шумњача, f. колиба од шуме или шумом покривена, біе Sauberhütte, casa frondea. г.) м. мушки надимак. шунте (брацо)! кад се казује да је што говорио Циганин. cf. мако. Барањи) понајвише pl. шуљеви, [vide 1 ра- | Шӯнда, шак 2;] као шишарице, које расту у води на | Шӯндо, (у Ц. се печене или кухане једу (cf. рашак?). шунка, f. ber hinfen (öfterr. ber hünfen), peшуљаив, а, о, н. п. жито (у кога на врху зрна taso, perna. cf. [пршут,] пршута. остану као длачице, па брашно од таковог | жита буде плаветникасто), [pibranbig. шуљак, љка, m. 1) cin Blod, segmentum caudicis. [cf. шуљ, ћутак, спица 2]. 2) (y Бачкој) [subspecies triticum monoсоссит L.] das unterste mit Spreu am meisten vermengte Ge treibe beim Borfeln, баз бен dhweinen gegeben wird, quisquiliae tritici ventilati. 3) (у Сријему) пљевна љуска, која се не да да скине са зрна, piębrano. [vide шуљак 2?]. | шўњав, а, о, (у Боци) који говори кроз нос. 1. шýнâне, n. das Müßiggehen, obambulatio otiosa. repo [cf. вући се 2, улати се, фулати се; шу-шут, а, о, vide шушав. мати се]: Он се шуња од јеле до јеле шуњка, f. (у Хрв. и у Далм.) vide њушка. шупа, f. (у војв.) фoppen, huppen, tectum tugurium. cf. [vide] појата [2]. шутаљ, m. (у Рисну) нож у којега су мале камзе, ein Meffer mit furgem Sriff, culter manubrio exiguo. шупак, пка, m. vide [задњица 1] гузица. шупер, m. ber Ralfaterer, qui picat naves. шупљика, f. bіе burd löherte Stiđarbeit an ben emb шупљикаст, а, о, löherig, lođer (3. B. Brot), rarus. шупљина, f. 1) Durolöherung, foramen. - - 2) Шутан, m. (у Ц. г.) мушки надимак. Шуто, m. (у Ц. г.) мушки надимак. шуһ муһ, тамо амо, cf. трт мрт. баш си права шупљина, vide [лудак] шу-| 2. шуһур, т. некаква тиква (може бити тутлић) пљак. шупљити се, шупљй се, ѵ. г. impf. burjihtig fein, perluceo. шупљички, н. п. порубити мараму, Art zu fäu= шурити, шӳрам, н. п. крме у коригу, brühen, [Шурице, f. pl. село у срезу јадранском окр. подринског; види s. v. градац 2.] шуричић, m. (у Боци) шурин син. шурјак, шурјака, m. vide шурак. шурјаков, а, о, vide шураков. шўрка, f. (у Ц. г.) vide шала. шуркулија, f. Špaß, jocus, [vide шала;] cf. шурка: Није шала, није шуркулија шурнаја, f. шурина жена, без dhwagerã ýrau, uxor affinis. шурнајин, а, о, ber шурнаја, uxoris affinis. шуровање, п. verbal. v. шуровати. шуровати, шурујем, v. impf. c ким, žujanımen= [teđen, beimli mit cinanber fprehen, conspiro. шўру, мӱру! interj. in ber Berwirrung без $redens, in confusione: Шуру муру аднађ за фуруну - н. п. у дјетета глава као шућур (или шуКурица), iertürbiß. [vide тиква 1]. шућурица, f. vide [тиква 1] шуһур: Ко је год с ђаволима шућурице сијао, све су му се о главу разбијале. [шућурово, cf. тунтурово јаје.] шуша, f. 1) vide шука: Ја вук не доћи, ја шуше не наћи. - 2) Не боји се свака шуша Бога, него батине. шушав, а, о, обпе Döbrner, absque cornibus. [cf. шут, шукав]. шушањ, шња, m. baš abgefallene Caub, Rebeln, folia quae deciderunt [cf. шушкор, шушље]: Снијела вода шушањ, на начинила крш, sprichwörtlich für sie sind weitläufig verwandt, cousins à la mode de Bretagne. шушеле, мушеле, у дјетињој игри: Шушеле, мушеле, Где ћемо га бацити ? Под полицу, на столицу. шỳшипa, f. kleiner unbedeutender Mensch, homuncio. - шушкетати, шушкêтам, v. impf. lišpeln, blaese loqui, [cf. шушкати 2, шушљетати]. |