шталог, m. ber tall, stabulum. [vide коњуш-|штенити се, штёним се, v. r. [im]pf. werfen, ница 1].

штёхта, f. (у Ц. г.) баз Befsen, gannitus: Стоји штедиша, т. који штеди, бer Sparer, parcus: У штехта хрта и шљедника радише свега бише, У штедише јоште више. штехтање, п. (у Ц. г.) baš Däfzen, gannitio. штедјети, дим, v. impf. (југоз.) [paren, zu Rathe|штехтати, штёшьем, (cf. штектати) v. impf. (у halten, parco. II. r.) bäfzen (vom Spürhunde), gannio. [vide кевтати].

штедња, f. біе Šparjamfeit, parsimonia: Боља је | штикла, f. (у војв.) беr bjaß (ат фиђе), calx: штедња, него и добра радња. Мојим шором никад блата нема, Све швалери на штикла разнели

[штеђење, п. (Ерц. и Срем.) баз paren, par-| штиклица, f. dim. v. штикла: Папучице црвене simonia. - Из І. издања.] штеђети, штедим, (јуж.) vide штедјети. штёкавица, f. (у Мостару) vide скакавица [1]. штектање [штехтање], n. vide кевтање. штектати, штёкћем, [штехтати] v. impf. vide

штене, нета, n. 1) ein junger Sфин, обег фйнбіни, штӥпавица, f. cf. пипавица.

штипати, штипам (штипљем), v. impf. fneipеп, vellico.

штипкање, n. dim. v. штицање. [cf. штипутање].
штипкати, кам, dim. v. штипати. [cf. штипутати].
штипнути, нём, v. pf. einmal zwiđen, vellere.
штипутање, п. vide штипкање.

штипутати, штйнућем, vide штипкати.
штйp, m. Amarant [rauhhaariger Fuchsschwanz],
amarantus blitum Linn. [amaranthus retro-
Нexus L.] (млад се штир куха и једе као
зеље): Бе штир коњу расте до кољена
Штира, f. fuß ber Лозница биßt.
штирак, рка, m.) (у војв.) біе Stärfe, amylum.
m.
штирка, f. cf. [vide] шкроб.
штирина, f. augm. v. штир.
штиркање, п. баš tärfen (ber 2äje), robora-
tio linteorum ope amyli.

штӥркати, кам, v. impf. (у војв.) ftärfen (біє Bähe), amylo roboro, cf. зашкробити. штиркиња, f. жена нероткиња, біе Ипfrucht= bare, sterilis.

зашто [1]. 3) је, цио: Што је више јаја, то је гушка чорба. - 4) wie баз Deut[he jo - das so für welcher, welche, welches, mit eigen thümlicher Syntar. cf. те [3]. 5) пред што ће (н. п. он доћи), bevor, ante. - 6) anjtatt, non modo non: што би требало да се стиди, то се он још смије. 7) bis, donec, cf. [vide] док: не ћу пити вина, што не ћеш воде усути; Што ти не ћу обљубити лице Што ја ујну оком виђет'пе ћу - 8) што ти би име (брате)? кад се ко лијепим начином пита како му је име. 9) ода шта не даш то? maß ift ber leßte Breis? штовање, n. vide поштовање. штовати, штујем, v. impf. (по зап. кр.) vide

поштовати.

штогод, штӑгод (чегагод),) waš immer, irgenb
штӧгодијер,
was, quodcumque
штогођ, штӑгов (чегагов), demum.
штође, bier инь ба, passim. Некаквога попа, који
је рђаво читао и прескакао ријечи, запита неко
гдје је учио књигу, а он одговори: „штође,
штове;" онда му онај, који га је питао, рекие:
ва истину и читаш штође, штође.“

штокање, п. баз Rlagen што ћу! conquestio (quid faciam?).

штокати, шточêм, v. impf. flagen што ћу! conqueri: quid agam.

штоко, штокога, [штотко] јеmanb, ein unb an. berer, unus et alter.

Штирник, т. планина у Бјелопавлићима (кажу | штокад, танфmal, aliquando. cf. [vide] каткад. да је у њој зима усред љета). [штокакав, ква, кво, einige, aliquales, manje. Штировник, Штировника, m. брдо у Ловћену. Из I. издања.] штит, штита, m. [1) cf. штито] ber hils, scutum: Од копља ти градили носила, А од штита гробу поклопнице - (- 2) бег Не ден обеr Sonnenfhirm, umbella. cf. шћита, 1 хладник (ладник), амрел]. штити, штијем, v. impf. (особито по зап. кр.) lefen, lego, [vide] чатити, cf. читати : Књигу штије Омерова мајка Књигу штије, сузе пролијева штитити, штитим, v. impf. (у Дубр.) befirmen, [üßen, tego: штити кућа ову лозу од вјетра. штито, п. (ст.) vide штит [1]: О рамену штито објесно, А по коњу копље положио штитовит, а, о, н. п. нераст, бик, свињче, што није ујаловљено; тако и штитовито месо, т. ј. од неујаловљена живинчета. Штитовица, f. планина између Бјелоиавлића и жуйе Никшићке.

2. штúчa, f. die Abc-Täflein, tabula abecedaria,
elementaris (q. а. дашчица).
штичење, п. баз Gortjtoßen без diffe mittelft
der Fährstange, navis protrusio.
штичити, чим, v. impf. (baš iff) mit ber äbr.
ftange fortitoßen, protrudo.

штичица, f. (у Ц. г.) 1) dim. v. штица, - 2)
[vide 1 клис 1;] cf. ћералица.

што, шта (чега, чеса), 1) was, quid? quod. [cf.
шта 1, ашта, ашто]. -
- 2) warum, quare: што
си дошао? што су ти руке крваве ? cf. [vide]

штокоји, којега (штокога), einige, aliqui.
што ми ти је за што, (у војв.: дашто ми ти
Дашто, а у Ц. г.: што ми ти се нену гонену ?)
rath' einmal was ist das (beim Aufwerfen eines
Räthsels), divina quid sit -.

штоно, cf. што и. но: Штоно их је у Млетку ковао Зар нема оне милости, Штоно је била код мајке И кошуља, и ти у кошуљи, Штоно си је под ораом везла штопела, f. (у Дубр.) vide папуча; највише се говори штопелица; али се чује и овако, н. п. кад ко цревљу потпети, каже се: ставио превљу на штопелу, т. ј. потпетио је. штопелица, f. (у Дубр.) vide папуча, cf. што

пела: штопелица моја вјереница (у приповијеци); Скиде с ногу жуту штопелицу штотко, штокога, vide штоко. штòчиj, чиjâ, чujê, einiger (verschiedenen), aliquorum.

штошта, шточèга (штошта), біеß ниб баз, һoc et illud, varia.

штрањга [штрањка], f. (у војв.) f. ber Strang. restis, laqueus. [vide] уже [1], cf. узица,

конопац.

[штрањка, f.vide штрањга; види s. v. клашња 4.] штраптање, n. verbal. v. штраптати. штраптати, штрӑпьем, v. impf. (у Грбљу) [vide] кропити.

кака свињска болест. штрокав, а, о, mit штрока behaftet, morbo штрока dicto laborans. Од штрокава свињчета не једе се месо.

ицање, љућавина, ригавица, штукавица, штук-
тање].

штуцати се, ца се, v. r. impf. коме, riülpfen,
eructo. [cf. ицати се, штуктати се]. Кад се
коме штуца, онда кажу да га неко спомиње;
и за то гдјекоји погађају ко их спомиње, на
ако у погађању штуцање престане, онда ми-
сле да су погодили; у Боци мјесто погађања
реку: Бог с добријем (дјелима ?)!
штучица, f. dim. v. штука.
штучки, чја, чје, Seen, lucii et luciorum.
шѣап, шѣáна, т. (у Пољицима) vide штап.
шѣапити, цим, v. pf. руком уграбити, егђајßen,
intercipio. [cf. Һапити].

Шкедрово, п. острво у мору више Брача, ital.

Torcolo.

шѣела, f. (у Ц. г.) vide скела [2].
Шћепан, т. (јуж.) vide Стјепан.
Шћено, m. hyp. ѵ. Шћепан: Па 'но оде Шксио
низ рудине

шћера,

шépa, f. hyp. v. шћи [vide ћерчица]: Љуба
моја, ал' је шћера твоја - Љуба моја, мила
шьёрати [саһерати], рам, (јуж.) vide стјерати.
шћера твоја
шһердати [саһердати], дам, v. pf. verthun, ab.

banben bringen, pessumdo. cf. cатарити, [стра-
Һити;] изгубити.

шћеривање [саһеривање], п. (јуж.) vide стје

ривање.

шћеривати, шћерујем, [саћеривати] (јуж.) vide стјеривати.

шћёта, f. (у Пољицима) vide штета. |шћёти, дћу, (јуж.) vide хтјети: А она се не шке уклонити Ко ти шксо наудити, не

дао му Бог

штроцање, п. verbal, v. штроцати. штроцати, цам, v. impf. пушку празну запињати па обарати. [cf. шкрокати]. штроцнути, нём, v. pf. штроцнула пушка, оборила се, али није упалила, verjagen, fallo. [cf. 1 слагати 2, фрснути, шкрокнути]. штрцалица, f. bie priße, sipho. [cf. стрца- шѣй, шћёри, f. bie Zohter, filia, [vide] кћи, штрцаљка, у љица, стрцаљка]. ћер: У Илије у ђидије лијепа је шћи штудирати, штудирам, v. impf. (у војв. по ва- | шћерца, f. dim. v. шћи: У попове шћерце рошима) ftubiren, meditor: Све штудирам | шѣйта, f. (у Барањи) ber Regen- обет onnenкога да избирам schirm, umbraculum contra pluviam muniens, umbella. cf. [vide] штит [2].

штука, f. (pl. gen. штука) ber Sped, [esox] lu-
cius [L.].

штукавица, f. (у Боци) ber Hülps, ructus. [vide]
штуцање, cf. ригавица.
штукнути, нём, v. pf. 1) н. п. штуче некуд, т.
3. нестаде га, ver[hwinsen, evadere. 2) шту-
кнуо памећу, т.ј. полудио, verrüdt werben,
mente capi. - 3) (у Дубр.) vide цвокнути.
штуктање, п. (у Рисну) vide штуцање.
штуктати се, штукће се, v. r. impf. коме (у
Рисну) vide штуцати се.

штула, f. Бözerner u

cf.

шѣукати, кам, v. pf. н. п. кокоши, zufаmmen
rufen, convoco gallinas vocе ћук!
шћућурити се, шһуһурим сe, v. r. pf. fih buđen,
delitesco. cf. [vide] савријети се.
шћухати се, хам се, v. r. pf. распасти се, слећи
се (особито кад се што куха). cf. раскухати се.
шуба[*], f. (у Плашкоме у Хрв.) дугачка женска

хаљина с рукавима од плаветне чохе и по-
стављена кожом, eine Wrt Grauenrod, chla-
midis genus. [cf. џубе].

шубара, f. eine Belzmüçe, galerus pelliceus. штуле, штула, f. pl. bie teljen, grallae. [vide | шубараш, m. ber eine Pelzmüße trägt, gestans gaгигаље]. cf. ходуље.

lerum pelliceum.

штӯр, штура, ро, н. п. жито, butt, verfümmert, шубаретина, f. augm. v. шубара. marcidus.

Штурац, Штӯрца, m. ber öd [te Sipfel без Рудник Berges.

штуц, штўца, m. ber Stußen (Wrt finte), teli accuratioris genus. cf. [vide] шешана. штуцање, п. баз Hülpjen, cructatio. [cf. икавка,

шувак, шувака, m. ber infler, qui sinistra manu utitur pro dextra. [vide љеворук]. cf. шуваклија, љевак.

шувака, f. bie line pans, laeva. [vide љевака 2]. шуваклија, m. vide [љеворук] шувак. шувртан, тна, тно, vide [сулуд] һанут,

шуга [шога], f. bie Rräße, Каube, scabies, cf. | шуљеви, m pl. bie golbene Wer, hemorrhoides. свраб [(сраб) 1]. cf. синигле.

шуљак, біе Srube für ben шуљак 2, fovea servandis quisquiliis tritici.

шугав [шогав], a, o, fräßig, raubig, scabiosus. | шўљкара, f. (у Бачкој) она рупа гдје стоји шугавац, шўгавца, m. ber Rräßige, scabiosus. шўгавица, f. 1) bie äräßige, scabiosa. 2) [Шугавица] ein Donauarm bei Баја. шỳгâже, n. das Anstecken mit Raude, das Bekommen der Raude, scabiei infectio.

шўгати, гӑм, v. impf. mit äräße anfteđen, scabie inficio.

шўгати се, гам се, v. r. impf. bie Präße befom= men, scabie adfici.

Шудикова, f. (у Божидарову зборнику од 1538. године [пише] да је манастир Шудикова близу Будимља): А слуга му цркву Шудикову У ономе Хасу гиздавоме

шудљар, шудљара, m. vide трља [1]. шудљење, n. vide трљење.

шудљити, љим, v. impf. (у Сријему) vide тр

лити 1.

rette

шума, f. 1) ber Bals, silva : Шума ти мати,
si, fuge; Дође као у шуму (реку Срби кад
им ко дође кући, па га ничим не почасте). [cf.
гора 2, дубрава 1, лијес 1, омора, оморина,
хандрача; забран; планина]. 2) (око
Имоск.) bürres olz, lignum aridum: или носи
шуме или сировине? ја само купим шуму;
донеси мало шуме, да спирим ватру. 3)
[Шуме?] кнежина нахије Требињске.
шумагеле, interj. (fcherzhaft) er rannte bem Balbe zu.
Шумадија, f. ber Zheil Serbien3 zwifhen der Ko-
лубара ниб бег Морава (begreift bіе нахије:
Биоградска, Смедеревска, Крагујевачка, Руд-
ничка ипб Јагодинска), provincia Serbiae.
Шумадијнац, нца, m. Ciner von ber Шумадија.
Шумадијнка, f. Cine von ber Шумадија: Поро-
бише танке Шумадијнке

Шуица, f. планина у Босни близу Купреза | (приповиједа се да је у овој планини замео спијег Шуичкињу Мару) (НВ. село и вода, шумадијнски, ка, ко, von ber Шумадија. а више Шуице Малован): Пасла овце Шуич- | шумање, п. баз hleichen, gradus suspensus. киња Мара, у Шуици поврх Малована шумар, т. бег Balbhüter, Görfter, custos silvae. Шуичкиња, f. von Шуица: Пасла овце Шуич- [cf. лугар 2]. киња Мара

Шујо, m. (у Ц. г.) мушки надимак.

шука, f. ungehörnte Siege, capra sine cornibus. cf. шуша [1].

шукав, а, о, vide шушав.

шукаре, f. pl. (у Барањи) vide траље[2].
шукумбаба, f. vide чукумбаба.
шукумбабин, а, о, vide чукумбабин.
шукундед (шукундед), m. vide чукундед.
шукундедов (шукундедов), а, о, vide чукундедов.
шукундека, f. vide caca.

шукундид (шукўндид), m. vide чукундид.

шумарев, а, о, vide шумаров.

шумарица, f. 3. 3. ber Rohl, ber ober fo lange er
sich nicht in Köpfe schließet, Flatterkraut, brassica
hirta. [cf. шемадина, шамадине (шумадине?)].
шумаричица, f. dim. v. шумарица.
шумаров [шумарев], а, о, без Balohüters, cu-
stodis silvae.

шумати се, шумам се, ѵ. г. impf. ићи полако
на прстима, као н. п. ловац какој звјерци,
sich schleichen, suspenso gradu placide ire. [cf.
шуњати се].

шумица, f. dim. v. шума.

шукундидов(шукундидов), а, о, vide чукундидов. | шумкê (тӳмкê), (у Боци) н. п. ићи, т. ј. наврх шукундјед (шукундјед), m. 1) vide чукундјед. прста, да се не би чуло, [[eimenò, gradu

2) (у Барањи) vide шукундека.

suspenso.

шукундједов (шукундједов), а, о, vide чукун- | шўмнат, а, о, н. п. грана, belaubt, frondosus [cf.

дједов.

шукунђед (шукунђед), m. vide чукунђед.
шукунђедов (шукунђедов), а, о, vide чукунђедов.
Шуле, т. (у Ц. г.) мушки надимак.
шуљ, m. 1) (у Црмн.) vide шуљак 1.

2) (у

Шушњат]: Мушка глава к'о шумната грана: Удри граном о зелену траву, Лист опадне а грана остане

шумњача, f. колиба од шуме или шумом покривена, біе Sauberhütte, casa frondea.

г.)

м. мушки надимак.

шунте (брацо)! кад се казује да је што говорио Циганин. cf. мако.

Барањи) понајвише pl. шуљеви, [vide 1 ра- | Шӯнда, шак 2;] као шишарице, које расту у води на | Шӯндо, (у Ц. се печене или кухане једу (cf. рашак?). шунка, f. ber hinfen (öfterr. ber hünfen), peшуљаив, а, о, н. п. жито (у кога на врху зрна taso, perna. cf. [пршут,] пршута. остану као длачице, па брашно од таковог | жита буде плаветникасто), [pibranbig. шуљак, љка, m. 1) cin Blod, segmentum caudicis. [cf. шуљ, ћутак, спица 2]. 2) (y Бачкој) [subspecies triticum monoсоссит L.] das unterste mit Spreu am meisten vermengte Ge treibe beim Borfeln, баз бен dhweinen gegeben wird, quisquiliae tritici ventilati. 3) (у Сријему) пљевна љуска, која се не да да скине са зрна, piębrano. [vide шуљак 2?].

|

шўњав, а, о, (у Боци) који говори кроз нос.
cf. [vide] хуњкав.
шуњало, т. који се шуња.

1. шýнâне, n. das Müßiggehen, obambulatio otiosa.
2. шуњање, п. verbal. v. шӱњати.
шуњати, њам, v. impf. umberənüffeln, circumo-
doro: шта ти шуњаш тамо?
шуњати се, шуњам се, v. г. impf.

repo [cf. вући се 2, улати се, фулати се; шу-шут, а, о, vide шушав. мати се]: Он се шуња од јеле до јеле шуњка, f. (у Хрв. и у Далм.) vide њушка. шупа, f. (у војв.) фoppen, huppen, tectum tugurium. cf. [vide] појата [2].

шутаљ, m. (у Рисну) нож у којега су мале камзе, ein Meffer mit furgem Sriff, culter manubrio exiguo.

шупак, пка, m. vide [задњица 1] гузица.
шунаљ, пља, пље, (шупљи, ља, ље) bur bohrt,
durchlöchert, perforatus.

шупер, m. ber Ralfaterer, qui picat naves.
шуперење, п. verbal. v. шуперити.
шўперити, рим, v. impf. н. п. лађу а и кацу,
falfatern, navem picare, obturare.
шупљак, шупљака, m. ber Dummtopf, stultus. [vi-
шупљан,
(de лудак]. cf. шупљина [2].
шупљача, f. (у Сињу) мала дашчица, која је
избушена на много мјеста, на се провуче |
кроз запињач, а у оне се јаме меће клин,
те држи вратило, како се хоће.
шупље коло, п. (у Ц. г.) Quarré, orbis: Шу-
але коло с војском учинио

шупљика, f. bіе burd löherte Stiđarbeit an ben emb
ármeln ufm., foramina acu picta. [cf. гласак 2,
грешна, кубруз, пријеплет, сплет 4, расплет,
Һесма].

шупљикаст, а, о, löherig, lođer (3. B. Brot), rarus. шупљина, f. 1) Durolöherung, foramen. - - 2)

Шутан, m. (у Ц. г.) мушки надимак.
шутети, шутим, (ист.) vide шутјети.
шутиле, m. (у Грбљу) име овну, ein Bods. [2Bib.
ders-] name, nomen arieti indi solitum.
Шутина, m. (у Ц. г.) мушки надимак.
шутити, тим, (зап.) | v. impf. f meigen, sileo,
шутјети, тим, (југоз.)] taceo. [vide ћутјети 1].
шуткање, п. Shweigenbeißen, impositio silentii.
шуткати, кам, v. impf, кога, einen imeigen heif-
fen, jubeo silere.
шуткац! vide уткац.

Шуто, m. (у Ц. г.) мушки надимак.
шутоња, m. во без рогова, ein D3 овие дог
ner, bos absque cornibus.

шуһ муһ, тамо амо, cf. трт мрт.
шућење, п. баš dhweigen, silentium.
шуһети, шутим, (јуж.) vide шутјети.
1. шућур[*], m. 1) у овој загонеци: Шукур сједи
на мору, у зелену јавору, Штогођ људи
стекоше Све шућуру дадоше (млин). 2)
шућур Богу! (по Босни, понајвише Турци
говоре) Sott £ob! grates sint Deo.

баш си права шупљина, vide [лудак] шу-| 2. шуһур, т. некаква тиква (може бити тутлић)

пљак.

шупљити се, шупљй се, ѵ. г. impf. burjihtig

fein, perluceo.

шупљички, н. п. порубити мараму, Art zu fäu=
men, limbum circumdandi modus.
шупчина, f. augm. v. шупак.
шупчић, m. dim. v. шупак.
шура, m. (pl. шуре, а у пјесмама и шуреви) бег
Frau Bruder, Schwager, affinis, uxoris frater [cf.
шогор 1, шурак (шурјак)]: Погледује девет |
својих шура, А шуреви у земљицу црну
шурак, шурака, [шурјак] m. vide шура.
шураков [шурјаков], а, о, без шурак, affinis.
шурење, п. verbal. v. шурити.
шӯрин, а, о, без шура, affinis.

шурити, шӳрам, н. п. крме у коригу, brühen,
aqua ferventi perfundere.

[Шурице, f. pl. село у срезу јадранском окр.

подринског; види s. v. градац 2.] шуричић, m. (у Боци) шурин син. шурјак, шурјака, m. vide шурак. шурјаков, а, о, vide шураков. шўрка, f. (у Ц. г.) vide шала.

шуркулија, f. Špaß, jocus, [vide шала;] cf. шурка: Није шала, није шуркулија шурнаја, f. шурина жена, без dhwagerã ýrau,

uxor affinis. шурнајин, а, о, ber шурнаја, uxoris affinis. шуровање, п. verbal. v. шуровати. шуровати, шурујем, v. impf. c ким, žujanımen= [teđen, beimli mit cinanber fprehen, conspiro. шўру, мӱру! interj. in ber Berwirrung без $redens, in confusione: Шуру муру аднађ за фуруну

-

н. п. у дјетета глава као шућур (или шуКурица), iertürbiß. [vide тиква 1].

шућурица, f. vide [тиква 1] шуһур: Ко је год с ђаволима шућурице сијао, све су му се о главу разбијале.

[шућурово, cf. тунтурово јаје.]

шуша, f. 1) vide шука: Ја вук не доћи, ја шуше не наћи. - 2) Не боји се свака шуша

Бога, него батине.

шушав, а, о, обпе Döbrner, absque cornibus. [cf. шут, шукав].

шушањ, шња, m. baš abgefallene Caub, Rebeln, folia quae deciderunt [cf. шушкор, шушље]: Снијела вода шушањ, на начинила крш, sprichwörtlich für sie sind weitläufig verwandt, cousins à la mode de Bretagne.

шушеле, мушеле, у дјетињој игри: Шушеле, мушеле, Где ћемо га бацити ? Под полицу,

на столицу.

шỳшипa, f. kleiner unbedeutender Mensch, homuncio.
шушкавац, авца, m. трава у ливади, жута и
округла цвијета (с обадвије стране стабла),
eine Art Pflanze [Klappertopf. großer Hahnenkamm],
herbae genus [rhinanthus major L.].
шушкање, п. verbal. v. шушкати.
шўшкати, кам, v. impf. 1) raufфen (wie bie i
dechse im dürren Laube), strepo. 2) vide шу-
шкетати. 3) око шта, т.ј. којекаке сит-
нице радити, н. п. шушка којешта; ваздан сам
којешта шушкао, а ништа нијесам свршио.
шушкетање, n. verbal. v. шушкетати. [cf. шу-
шљетање].

-

шушкетати, шушкêтам, v. impf. lišpeln, blaese loqui, [cf. шушкати 2, шушљетати].