Page images
PDF
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]

Гега, m. Арнаутин из сјеверозападнијех крајева, с десне стране ријеке Шкумбије, а они с лијеве стране зову се Тоске. Геге и Тоске разликују се мало и по говору, а и по одијелу и по оружју: Тоске носе широке кошуље, кратке антерије, бијеле џоке и на глави фесове: а Геге чакшире, доламе (сељаци и бјелаче као и Црногорци) и око главе саруке; а и дуге су им пушке другојачије: у Гега су пушке арнаутке, какове су и у Црној гори и у Херцеговини; а она дуга пушка, какове носе Тоске, зове се у Србији Тоска, и она је од арнаутке мало краћа, а у јалману шира и правија. Теге су закона Турскога и Римскога, а међу Тоскама има их и закона Грчкога.

гегавац, авца , m. 1) особито у Славонији зове се с ли је пац (1). — 2) ein trüger (Sanger, qui Segni gradu incedit. (cf. шватало).

гегавачки, ка, ко , vide Iшљешачки. Слијепци говоре кашто између себе да их други људи не могу разумјети, и то се зове гегавачки језик, или: говори гегавачки. Ја сам прије неколико година у Вуковару питао једнога младога слијепца за подоста ријечи како се зову гегавачки, па ми многе није знао казати, а које ми је казао, ево их овдје назначујем: Бог се зове грић, а тако исто и небо, киша прошлица, а тако исто и вода и зима, трава јарба (Влашки, по Латинскоме herba), дрво баштуњац, а тако исто и штап, хљеб и шља, со зjрнија, месо мишкра, сир муриво, лук лаул, грах (пасуљ) паљкуш, купус тежњак, вино уpвиз (по

[ocr errors]
[ocr errors]
[merged small][ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors][merged small]

главање, n. perb. p. главати.
главар, главара, m. (у Ц. г.) baš Oberhaupt,
caput. Онамо је први старјешина у нахији
сердар, за сердарима иду војводе, за вој-
водама кнезови, за кнезовима барјактари;
сви ови и остали знатнији, као н. п. у Ср-
бији што су од прије били кметови и све-
штеници зову се главари. сf. (vide) поглавар.
главарина, f. (у Далм.) као главница што се
држави плаћа од куће (од 25 крајцара до
6 форинти и 15 кр. — по имању), bie Stopf-
јteuer, tributum in singula capita impositum.
cf. [1] главница (1 харач (арач), царевина 3).
Приповиједали су ми у Далмацији да је у
селу Бенковцу кад је ондје 1817. године
допао ћесар Фрањо, некакав сиромах ста-
рац викао пристајући за њим: „ћесаре, оси-
јеци ми главу!“ Ћесареви су га млађи из-
најприје гонили, а кад га ћесар опази он
рече: „шта виче онај човјек? пустите га
амо.“ Кад ћесар дозна шта старац виче,
запита га за што да му осијече главу, а он
му одговори: „јер не могу плаћати глава-
pине.“ Онда га ћесар опрости да не плаћа
главарине док је год жив.
глават, а, о, grobtopig, capito.
главати, вам, v. impf. (у Боци) кад риба ска-
кавица (циполи) у прољеће и у љето у плит-
кој води помоли главу из воде, каже се :
главају циполи, ben Stopf berboritređene (pon
einent yijde), protendere caput (de pisce).
главатица, f. (у Мостару) (salmo hucho L.)
vide (2) младица 3.
главетина, f. augm. р. глава. (сf. главура,
главурда, главуpина, главуча).
главина, f. (у Ц. г.) 1) vide rлавчина. — 2)
предњи крај од самара (а стражњи се зове
крстина , главину и крстину састављају
иштице, а под овим свијем је стеља, која
управо стоји на коњу), Šorbertbeit beg Saunt-
jattels, pars anterior clitellarum.
главит, а, о, (vide) лијеп, н. п. човјек, или
жена, јtbom (port Berionen), pulcher, cf. главан,
Прикладан.
главити, главим, v. impf. 1) jeftjebem, beid lieben,
statuo (vide yглављивати 2) : ја сам главио
с њиме, ми смо главили; О чем год главили
и радили, добро сатворили! (кад се на-
здравља). — 2) (у Дубр.) (vide) накpичи-

« PreviousContinue »