Page images
PDF
EPUB

вио код њега новце на аманет; изио туђ | анатемник, m. ber без Inatems würbig ift, digаманет; Аманет ти моја царевина И ама- nus anathemate [cf. анатемњак]: Анатемнет мој нејак Урошу ниче један!

Амат, m. (у Боци): Анате мате врага и његова | анатемница, f. bie без Wnathems würbig ift, digna брата Амата! [vide анатема].

anathemate.

1. амбар, бра, m. [vide амбер?]: Вас од амбра анатемњак, m. vide апатемник.

и сувога злата

анаћема, f. (у Ц. г.) vide анатема.

2. амбар, т. 1) баз Magazin, horreum. [cf. жит- | Англија, f. 1) Englans, Anglia, Britannia. [cf. Енница; магацин]. 2) прва капа, што се глеска]. - 2) englijdješ u pannus anglicus. дигне кад се игра прстена. cf. прстен [3]. Англијски, ка, ко, englijd), anglicus, britannicus. амбàрâже, п. das Aufheben der ersten Müge im [cf. енглески, инглешки].

Ringipiel (inbem тап амбар бази ruft), levatio | андара мандарa, Zabel gegen ein нийцев Ветебе primi galeri in lusu annuli. cf. прстен [3]. ober Bejdhäft, nugae. [cf. мандара]. амбарати, рам, v. impf. амбар jagen, dico ам- |андио, анђела, m. (у Дубр.) vide анђео. бар. сf. прстен [3].

амбарнути, амбарнем, v. pf. 1) дићи прву капу,
кад се игра прстена, jagen амбар, dico ам-
бар. сf. прстен [3].
гдјегод, или друго што заискати, einen um

андиоски, ка, ко, (у Дубр.) vide анђелски. 1. Андра, m. (ист.) vide Андро.

2. Андра, f. vide Андријана.

2) запросити дјевојку | андравољи, m. pl. vide [дроњак] прње: носи којекаке андравоље.

etwas anfpremen, appellare: ја сам амбарнуо андрак, m. in ber Rebenšart: не знам који му

на једном мјесту.

амбарски, ка, ко, н. п. око, врата, без Тада gins, horrei.

је андрак (у Сријему и у Бачк.), і і nicht was ihm eingefallen ift. [cf. хандрача]. андрамиље, п. као нешто љепше од андравоља. [vide дроњак].

амбер,* m. ber Xmber, ambra [cf. 1 амбар ?] : |
А мој драги амбер-душом дише -
амберија, f. [vide] розолија (која мирише
на амбер?): Кад су мрку каву окинули, Иза
каве жуту амберију
амбис, m. (у Ц. г.) ber bgrunb, abyssus. [vide | Андријаш, m. Unbreaš, Andreas.
бездана 1]. cf. пропаст, безданица, безадњица. Андријца, m. dim. v. Андрија.
амбисати се, амбишем се, v. r. pf. (у Ц. г.) ber= | андрква, f. (у Дубр.) vide ротква.

Андрија, т. Мubras, Andreas.

Андријана, f. Grauenname, nomen feminae. [cf. 2 Андра].

ften, dirumpi, [vide провалити ce] cf. просјести Андро, m. (јуж.) һур. о. Андрија. [cf. 1 Андра]. се: Тако се не амбисао, као јама безадњица! Анђа, f. hyp. v. Анђелија.

reines Getreide, frumentum sordidum. аметимице [recte: аметицê], adv. (у Сријему) gänglidi, total, penitus; помријеше људи аметице (кад је какав помор у селу); марва цр

амбуља, f. дугачка врећа, ein langer Gad, sac-| анђел (cf. анђео) [андио], m. ber Engel, angelus. cus longior. анђелак, лка, m. hур. р. анђео. амељ, m. (у Сријему) 1) ђубре у житу, Unrath | Анђелија, f. Ingelia, Angelia. in Getreide, sordes. 2) нечисто жито, un- | Анђелијца, f. dim. v. Анђелија. Анђелина (Анђелина), f. ruenname, nomen feminae: Анђелина ружу брала анђелов, а, о, beš ngel3, angeli. анђелски [андиоски], ка, ко, englif, angelicus. аньео, ђела, m. vide анђел. Анђица, f. dim. v. Анђа. Анђуша, f. augm. v. Анђелија. анекмоли, vide акамоли: Имам блага колико Ми Драго, Градио би десет манастира, Анекмоли себе оженио

кава аметице.

амин, Ятеп! amen! Амин да Бог да!
аминање, п. baš Xmenjagen, adprecatio.
аминати, нам, v. impf. Xmen jagen, dico amen,
Кад се на свадби напија, онда сватови, све
два и два, аминају, т. ј. вичу: (н. п.) Стари
сват чашу пије, Бога моли, амин!
амо, bier, huc. [cf. овамо].

амрел, амрела, m. ber Regenjirm (öfterr. баз
20 mrell, nah bem lat. umbrella), umbrella
(major). cf. [vide] штит [2].

ан,* m. vide хан.

Ана,
Ана, f. Anna, Anna.

Анадолија, f. Inatolien, Anatolia [cf. Аћонија ?]:
Од богате од Анадолије И делије од
Анадолије —
анатема (анатемате), [анаћема] f. баз 2nthem,

1. Анета, f. Иunette, Annula.

2. Анета, апстâ, n. pl. (am tußen) bie Shrauben-
gänge, rugae. cf. олук [2].

äни, (у Ц. г.) vide ено: ани га!
аниж, m. (у Дубр.) vide онаиз.
Аница, f. dim. v. Ана.
Аничица, f. dim. v. Аница.
Анка, 1. Женифеn, Annula.
ански, ка, ко, vide хански.

1. анта, m. (у Сријему) бer Marthaufen, cumu-
lus (terrae) terminalis.
2. Анта, m. (ист.) vide Анто.

anathema: анате га мате било! анатемате антање, n. baš eßen ber Marfhaufen, cumuloЂавола и његова имена! [cf. Амат].

rum terminalium exactio.

антати, там, v. impf. Marthaufen ježen, cumulos |аптик, аптика, [автик] m. ber Wttich[traud), samterminales exigo.

bucetum ebuletum.

антерија* (антерија), f. ein Unterfleis mit Wer-|аптика [автика], f. ein ittihftengel, ebulum. meln, tunicae genus.

антерилук, * m. Stüd Beng auf eine антерија, panni quantum sufficit ad vestem антерија dictam conficiendam.

Антица, m. dim. v. [2] Анта.

Анто, т. (јуж.) һур. v. Антоније. [cf. 2 Анта].
Антонија,

Антоније, m. Wuton, Antonius. [cf. Антун].
Антонијца, m. dim. v. Антоније.

антрешељ, т. 1) [у самара на натоварену кљу-
сету мјесто међу обје стране, а потом и]
Оно што се на натоварена коња метне одозго
међу стране: С једне стране пређа неку-
вана, С друге стране пређа непредена, У
антрешељ бакина ужина 2) (у Сријему)
vide кртог.
Антун, Антуна, m. (ѵос. Антуне) (по зап, кр.)
vide Антоније: 0 Антуне, мањак те у мајке -
Анушка, f. Инна, Anna.

Анчица, f. dim. v. Анка.

[ocr errors]

анџар[*], анцáра, m. vide ханџар.

анџија,* m. vide ханџија.

анџијин, а, о, vide ханџијин.

апџијнски, ка, ко, vide ханџијнски.
анџијски, ка, ко, vide ханџијски.

ањати, њам, v. pf. vide [попустити 1] јењати.
ào! interj. fapperment! vah: ао, мој брајко!
адно (а оно), jo, bann, igitur, at: ако није
тако, а оно је овако; ако не ћеш ти доћи
мени, а оно ћу ја теби.
äox! weђe! vae! cf. [vide] jaох: Лох јадан
Муса побратиме

[ocr errors]

аптов [автов], а, о, н. п. лист, ûtti, ebuli. аптовина [автовина], f. ber Witidiftrauh, sambuci

ebuli.

àпустол, m. vide апостол mit allen Wbleitungen. апшење, n. vide хапшење.

âp,* m. vide axар.

Арад, m. Štast in Ungarn, urbs Ungariae.
арадски, ка, ко, von Арад.
Арађанин, m. (pl. Арађани) човјек из Арада.
арајство, п. (у Сријему) guft, Bergnügen, gra-
tia: Сад је конати од арајства (н. п. по-
слије кише). cf. [vide] милина.
арам[*], арама, m. vide харам.
арамбаша[*], m. vide харамбаша.
арамбашин, а, о, vide харамбашин.
арамбашовање, n. vide харамбашовање.
арамбашовати, шујем, vide харамбашовати.
арамзада [харам-заде* - копиле], m. Spibube
(mehr im guten Sinne), nequam: А срете је
момче арамзада

арамија, * m. vide харамија.

арамити, арамим, vide харамити: Арами им погачу белију, И арами од овна јанију арам.љивање, п. vide харамљивање. арам.љивати, арамљујем, vide харамљивати. | арандио, аранђела, (у Дубр.)) m. ber Erzengel, arараньел, (cf. aрaнђео) J changelus: свети

шестокрили аранђеле! закрили ме крилом твојим (кад се моле Богу).

аранђелов, а, о, н. п. дан, Erzengelštag (бен 8. ov.), festum S. archangeli.

Аранђеловац, овца, m. vide аранђеловштак.

апа, f. (у Ц. г.) Serum, odor [vide задах]: За-аранђеловица, f. аранђелов пост, bie Bajte 8

удри ме апа од дувана

Tage vor Erzengels-Tag, jejunium archangeli. ана драпа, Zabel gegen eine fd ledýte Wrbeit, con-|àранђеловштак, т. човјек који слави аранђеvicium in rem male confectam.

апатека, f. біе Xpothete, apotheca, pharmacopolium.

лов дан, бес ben Grzengel Michael zum pauзраtron bat, cliens archangeli. [cf. аранђеловац]. араньео, аранђела, m. vide араньел.

апатекар, апатекара, m. бег Xpothefer, pharma- |арантос, (у Рисну) vide аратос: Тако ме аранcopola. апатекарев,)

тос не било !

арање, п. баз Фlünbern, depopulatio.

апатекаров, а, о, beš potheters, pharmacopolae. | Apan, m. vide Арапин.

апатекарски, ка, ко, pothefer-, pharmaceuticus. | Арапија, f. (coll.) sie Moßren, Mauri: Сад наапкало, п. (у Сријему) vide епкало.

апостол [апустол], m. 1) poftel, apostolus. 2) књига, Xpoftelbud), liber apostolorum. 3) [Апостол] Rannéname, nomen viri.

вали, љута Араџијо: Нема оног страшнога јунака На шарену коњу великоме Арапин, m. ber 2čohr, Aethiops, Maurus. [cf. Apan].

апостолски, ка, ко, apoftolijch, apostolicus, adv. | Арапинов, а, о, без Mohren, Aethiopis. [cf. Apa

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

анта [авга], f. Wttich, sambucus ebulus Linn. | àрапски, ка, ко, mohrijh, mauricus.

[cf. бурјан, хабат].

Арапчад, f. (coll.) Robvenfinber, soboles maura.

Арапче, чета, п. ein Mobrentins, puer maurus. | арендаторов, а, о, без Bächters, redemtoris.

[cf. Арапинче].

арар[*], арара, m. vide харар.
арарина, f. vide харарина.

арати, рам, v. impf. plünbern, expilo.
аратое [арантос], (@qároc) verflucht, o' ber
Zeufel, in malam rem! Аратос га било! Ара-
тос ти кирије, сиђи ми с кола. [cf. 2 куртала 1].
аратосиљање [ратосиљање], n. verbal, v. ара-

тосиљати се.

аратосиљати се, аратосиљам се [ратосиљати

арендаторски, ка, ко, Bächter, redemtorum.
Ариље, п. зидине од великога старога намастира
у Србији у нахији Ужичкој на утоку Рзава у
Моравицу [сада варошица, у ср. ариљском окр.
ужичког; на старом манастиришту нова црква].
ариштанац, нца, m. (у војв.) бer 2lrrejtant, qui
in custodia est. cf. [vide] хапсеник.
ариште, п. (у војв.) 2rreft, custodia, [vide хап-
сана;] сf. хапс, затвор: метнули га у ари-
ште; Нуде се као Грци у ариште.

ce], v. r. impf, кога или чега, etwaš zum | арка,* f. ber Rüđen, dorsum (im leibe). cf. [vide] Teufel wünschen, detestor aliquid, exsecror.

1. арач[*], арача, m. vide [1] харач.

2. арач[*], ӑрча, m. vide [2] харач.
арачлија[*], m, vide харачлија.
арачлијин, а, о, vide харачлијин.
арачлијнски, ка, ко, vide харачлијнски.
арачлијски, ка, ко, vide харачлијски.
арашлама[*], f. (ст.) vide аршлама: Арашламе

у меду куване Арбанас, m. ber [baneje, Albanus. cf. Арнаутин и Гега.

Арбанаса, m. у пјесми мјесто Арбанас: Вино пије муса Арбанаса

алапача.

леђа. арлакача, f. ein lärmens luftiges Grauenzimmer, femina tumultuosa. cf. алакача, арлање, п. баз Lärmen (ber Rinber), tumultuatio. арлати, лам, v. impf. lärmen, tumultuor. [vide лармати].

арли[*], [силан, силовит, љут2]: Јер се Вуче арли догодио

армагани,* m. pl. у пјесмама, vide дар [1]: Љубио сам у мајке једину, Често сам јој слао армагане: Двије дибе, четири кадифе, И два ћурка куном постављена

арнаутити, тим, v. impf. zum Wrnauten madhen, facio esse Albanum.

армија (cf. рмија), f. (у Црници) Армија те арбанаски, ка, ко, albanefijd, albanicus: Латин- изјела! рече се масци, и значи: да би цркла. ски му говори, Арбанаски заноси Арнаутин, m. vide Арбанас. с. Гега. Арбанија, f. (по јуж. кр.) 1) 21banien, Albania. | Арнаутинов, а, о, без Wrnauten, Albani. [с. Арнаутлук]. - 2) (coll.) народ Арбанаски, 201bаnеfеnvolf, Albani. Mахмут-паша Бушатлија, који је погинуо на Црној гори 1796, | у једноме писму Петру владици заклиње се: „тако ми моје љуте Арбаније !" арбија[*], f. vide харбија. арбун, арбуна, m. (у Дубр.) некаква морска риба, Šecbarbe [rother Bolobrafjen], erythinus | [pagellus erythrinus C. V.].

арнаутити се, тим се, v. r. impf. ein Wrnaut werben, fio Albanus.

2) [ар

Арнаутка, f. 1) Irnautinn, Albana. наутка] eine Wrnautinn (Wrt langer Glinte), telum albanum Арнаўтлук, * m. Арнаутска земља, 2 banien, Albania. cf. [vide] Арбанија [1]. арнаутовац, арнаутовца, m. Арнаутски пиштољ, albanesische Pistole, telum minus albanum. арнаутски, ка, ко, albanefer, albanus. арнаућење, п. (banefiren, mutatio in Albanum. аргатар, m. vide [надничар] аргатин: Три | Арнаучад, f. (coll.) junge Xrnauten, soboles albana. стотине ђеце аргатара Арнауче, чета, n. ein [banefer-Rinò, puer albanus. аргатија, f. (coll.) bie Zaglöhner, mercenarii: |арњеви, арњева, m. pl. (у војв.) баз Даф cine

аргат[*], m. (у Ц. г.) јама на каквој згради, као | пушкарница, bie фarte, foramen jaculatorium: Од аргата трче до аргата, Те ми Турке бију проз аргате

--

[ocr errors]

Сад навали, аргатијо моја
аргатин, m. (@qrárns) ber Zaglöbner, mercena-
rius. cf. [vide] надничар.
аргатлук, m. Befcdhäft eines Zaglöhners, opera
mercenaria: Па нареди мене у аргатлук
аргатовање, п. баš Wrbeiten um Zagelobu, баз
Taglöhnern, operae diurnae locatio.
аргатовати, тујем, v. impf. taglöhnern, merce-
de conduci, laborare: И нареди мене у ар-
гатлук, Аргатовах три године дана
ардов, ардова, т. baš aß, dolium. cf. буре. [види
и каца 2].

ардовић, m. dim. v. ардов.
аренда, f. (у војв.) ber at, redemtio, con-
ductio: узео под аренду. cf. [vide] закуп.
арендатор, т. бer Bächter, redemtor. cf. [vide]

закупник.

(fonft offenen) Bauernmagens, von Stäben ипб Rohrmatten darüber, tectum currus rustici. арпакаша, f. јечмена каша, bie Serjtengrüße, ptisana. cf. [1] каша [1].

арпаџик,* m. eine Wrt 3wiebel zum Berjeßen, се-
parum genus [лук са ситним лучицама, које
изникну из сјемена црнога лука (allium ceра
L.), кад се оно посије; cf. сијанац ?].
Арса, m. (ист.) vide Apco.
Арсен,

| Арсенија, m. Wrjenius, Arsenius.
Арсеније,

Арсица, m. dim. v. Арса.

арслан, * арслана, m. vide лав: Па ти крени звијера арслана

Apco, m. (јуж.) һур. v. Арсеније. [cf. Apca].
Артија, f. vide хартија.

артијетина, f. vide хартијетина. артијешина, f. vide хартијешина. артијца, f. vide хартијца.

артовање, п. Berathen, Sofmeiftern, consiliatio. артовати, тујем, v. impf, кога, berathen, ofmei tern, consilior. [vide свјетовати].

арфа, f. (у војв.) Sie parfe, harfa: Једна носи златну арфу, оће да свира

архиђакон, m. (у књижевника) vide акриђакон. архимандрит, m. (у књижевника) [vide] акри

мандрит.

архимандритов, а, о, vide акримандритов.
архимандритски, ка, ко, vide акримандритски.
арчалија[*], f. vide харчалија.
арчење, n. vide харчење.
Арчити, чим, vide харчити.

арчити се, чим се, vide харчити се.
арчљив, а, о, vide харчљив.

аршин,* аршина, m. bie Élle, ulna. cf. [vide] лакат [2]. У правоме аршину....

асурџија[*], m. ber Mattenfledter, qui tegetes plectit e scripo.

асурџијин, а, о, без Mattenmadhers, tegetum confectoris.

|äт,* m. баз arabijhe Roß, equus arabs: С туђа
ата усред блата; Два ата на једним јаслима
не могу бити.

Атанацко, т. Vthanas, Athanasius.
атање, п. баз фten, attentio.
атапот, m. vide ахтапод.
1.äàтар, m. vide [1] хатар.
2. атар[*], m. vide [2] хатар.
| атарџија[*], m. vide хатарџија.
атати, там, ѵ. impf. за чим, т. ј. марпти или
приањати за што, ahten, attendere [vide па-
зити 2]: да ти аташ за тим, то би ти научио.
Атеница, f. некако мјесто у Србији у Пожеш-
кој нахији [село, у срезу трнавском округа
рудничког]: У Баници и у Атеници
árep[*], m. vide хатер.

аршлама* [арашлама, ршлама], f. 1) Xrt &rüßfir= | атеров, а, о, vide хатеров.

[[Merztir[e], cerasi genus. [cf. раница, кара- |атибур, m. кожа од црне овце, што се меће шлама]. — 2) црни лук дугуљастијех главица, на седло кад се јаше. rt Swiebel, сераe genus [allium fistulosum L.]. |аткиња, f. vide бедевија. аршов, m. vide ашов.

[merged small][ocr errors][merged small]

отишао асли васли.

àсна[*], f. vide хасна.

аснити, ним, vide хаснити.

аснити се, ним се, vide хаснити се. асновит, а, о, vide хасновит.

аспа, f. ber Pautauschlag, pustulae. cf. [осип,
оспина,] оспа.

аспида, f. біе Biper, Dtter, [vipera] aspis [Merr.]:
зла као аспида (реку злој жени).
аспидин, а, о, ber Dtter, viperae.
аспра, f. (у Ц. г.) vide jaспра.
äспре, f. pl. vide jасuре: Браћа ка и браћа,
ма сир за асире.

Асприца, f. dim. v. аспра: А надницу по једну
асарицу

аста, * adj. indecl. vide болестан: нешто сам аста; он је аста; Забун аста! мај ослади уста астал, астала, m. (у војв.) ber Zij, mensa. cf | [vide] сто[2].

асталчић, m. dim. v. астал.

астар, астара, m. памучно платно, у које се обично мртви Турци завијају, а и хаљине се

атлија,* m. vide коњик.

атљав, а, о, (у Барањи) vide аљкав.
атмејдан,* m. у Сарајеву некако мјесто (Нов-
marft): Сретосмо се насред атмејдана

ато

(а то), fie) ба! en [cf. кадли 1]: кад ја

тамо, а то њега нема.

атоли (а то ли), vide акамоли.
атски, ка, ко, сіnеm belroß детäß, equi arabici.
атула, f. баз Selim3, cymatium. cf. афтуља.
Аћа, m. (ист.) vide Aho.

Лһим, m. Soahim, Joachim.

"

Аћима, f. Goachima, Joachima.

Aho, m. (јуж.) һур. v. Аћим. [cf. Aha]. Аһонија, f. у пјесми некака земља [cf. Анадолија?]: Аконије и Уруменлије

äф[*], m. vide [1] рӯдица 2: кад спадне у чохе аф, онда се виде жице.

афёрим !* bravo! macte! Турски аферими и
калуђерски благослови.

афијӱн,* афијуна, т. баз Дpium, opium.
афтуља, f. (у Ц. г.) греда крајем изнутра, на
којој друге греде стоје. cf. атула.
äx! interj. a! ah! cf. [7].
àxap [aap, ap] (cf. xap), m. 1) der Pferdestall,
stabulum equorum, cf. [vide] коњушница [1]:
Па силази у доње ахаре
Коње води у
Доње ахаре 2) (у Ц. г.) као чардак или
госпоска кућа, ber of, palatium. [vide двор 1].
Ахтанод [атапот], m. [Seepolyp, octapus vulga-
ris Lam.] vide ободница.

[ocr errors]

ац! interj. кад се коме што пружи, па се опет не да (као н. п. што дјеца драже једно друго).

њиме постављају, baumwollener Beng, pannus | Аца, m. (ист.) vide Ацо.

xylinus: Сад на теби свилена кошуља, До | ацал, ацала, [оцал] m. (у Боци) бет 1, cha

до дан до два бијела астара!

àcypa, f. vide рогожина.

lybs: Удрила лима на ацал. [vide] надо [3], cf. челик.

Ацко, m. dim. v. Алекса.

Ацо, т. (јуж.) hyp. v. Алекса [cf. Аца]. ач, f. иди, ачи! ein Dìärrhen, stulte! аче, ӑчета, п. ein junger ar, arabifheß Güllen, pullus equi arabis. [cf. бедевијче]. áчêне, n. Art dehnenden Sprechens, prolatio vocum lenta et diducta.

ачити се, ачим се, v. r. impf. дебеђи [prehen, diduco voces.

аџамија,* f. unerfahren (aus ugens), inexpertus, rudis (aud vom Bferbe). [vide дјететина]. [аџи, vide хаџи.]

ација[*], m. vide хаџија.

аџијин, а, о, vide хаџијин.

аџијница, f. vide хаџијница.

ацијнски, ка, ко, vide хаџијнски. аџијски, ка, ко, vide хаџијски. Аџијћи, m. pl. vide Хаџијћи. ацилук,* m. vide хаџилук. ацинедомак, m. vide хаџинедомак. áno, m. vide хаџо.

ацуван, апувана, m. ber Siebling, Запушебез,

scortum puer.

аша,* vide хаша.

ашајда! у загонеци, cf. вићка. ашање, n. vide хашање.

ашањка, f. (у нах. Рудн.) женска капа налик на оврљину, Xrt Grauenmüße, vittae genus. | ашаријаст, а, о, vide несташан.

[blocks in formation]

ашлучење, n. vide трошење [1].

ашлучити, чим, v. impf. beftreiten, sumtum suppedito [vide трошити 1]: он мене ашлучи, т. ј. троши на ме.

ашов, ашова, [аршов] m. (у војв.) гвоздена лоnaтa, die eiserne Schaufel, pala ferrea. ашта?)

ашто? (по Херц.) was? quid? [vide што 1]. ашчија,* m. vide [кухар] кувар: Бог срећу дијели, а ашчија чорбу. ашчијин, а, о, без Rods, coqui. ашчијница, f. 1) vide [кухарица] куварица. - 2) біе Яйфe, culina. [vide кухарница]. ашчилук,* m. bie Rotunjt, bie Romerei, ars (res) coquinaria.

[ocr errors]

Б

1. баба, f. (gen. pl. баба) 1) очина или материна мајка, біе Sroßimutter, avia. [cf. стара 2]. 2) стара жена, altes Beib, vetula. [cf. стара 1, старица]. - 3) у Дубровнику се свака дојкиња и дадиља зове баба, макар била и дјевојка од 12 година, біе Xmme, Rinósfrau, nutrix, ancilla curans parvulos. — 4) многи муж зове своју жену [2] бабом, ако и није стара. - 5) гдјевоји и за пуницу [1] реку: моја баба, біе dhmiegermutter, socrus. 6) [Баба] планина у Србији између Ниша и Параћина [близу Мораве изнад села Лешја, у срезу параћинском округа моравског], ein Berg in Serbien, mons Serbiae. - 7) [Баба] ein Berg in der Herzegowina, mons Hercegovinae. 8) превести бабу, кажу дјеца кад баце малу плочицу од камена преко воде, али је тако баце да одскаче поврх воде. 2. баба[*], m. (ист.) vide бабо.

бабаје, f. pl. (у Мостару) некаке трешње, које се зову и рскавице, Xrt Rirhen, cerasi genus. [vide рскавац]. cf. руштеви.

бабајин, а, о, у пјесми, vide бабов: И изведе Богу бабајина

бабајко, m. (понајвише у пјесмама) [һур. . бабо; cf. бапко, тајко, тале 1, ћако, һаһко;]

vide бабо [1]: Мој бабајко, не слушам те стари Камо, Раде, мој мили бабајко бабајков, а, о, vide бабов: Видиш, брате, токе бабајкове

--

бабак, банка, м. на косишту онај дршчић што се држи руком за њега кад се коси (у Сријему зове се руцељ), біе Genjengriffe, capuli in manubrio falcis foenariae.

Бабакај, Бабакаја, m. у Дунаву велика стијена више Голупца.

баба клисара, f. баба што мијеси поскурице, die Frau, die das Communionbrod für die Kirche bäckt, diaconissa pani sacro pinsendo. баба коризма, f. (у Рисну) на чисти понедјељник обуче се какав момак у женске хаљине и начини се као ђедова баба, па носећи на рамену седам штапова и за собом вукући комостре (вериге) иде по вароши и скаче испред кућа и виче: „бу! бу! бу!" и ово се зове баба коризма, којом жене Дјецу да не ишту мрена јела, говорећи им и послије онога дана кад би које заискало мрса: ,ено бабе коризме са штаповима под тиглама“ (на тавану)! Седам штанова бабе коризме значе седам недјеља часнога поста, за то кад једна недјеља прође говори се дјеци : , бацила баба коризма један штап,“

плаше

« PreviousContinue »