Page images
PDF
EPUB

вно код њега новце на аманет ; изно туф | анатемник, m. Sеr ѕез 2nateniş mürbig ijt, digаманет; Аманет ти моја царевина и ама nus anathemate [cf. анатемњак): Анатемнет мој нејак Уронгу

ниче један ! Анат, т. (у Боци): Анате мате врага и његова анатемница, f. Die Без 2(natbeni3 miirbig ijt, digna брата Амата! [vidе анатема).

anathemate. 1. амбар, бра, m. [vidе амбер ?]: Вас од амбра анатемњак, т. vіdе анатемник. и сувога злата

анађема, f. (у Ц. г.) vide анатема. 2. амбар,* m. 1) Ваз 2agazin, horreum. [cf. кит- Англија, f. 1) Сnglano, Anglia, Britannia. [cf. Ен

вица; магацин]. 2) прва каша, што се r.necka). — 2) englisches Tuch, pannus anglicus.

дигне кад се игра прстена. cf. прстен [3]. англијски, кa, кo, englijd), anglicus, britannicus. axbàpâbe, n. das Aufheben der ersten Müke in [cf. енглески, инглешки).

Ringspiel (indem man ambap dazu ruft), levatio àhaapa mängapa, Tadel gegen ein unnüßes Gerede

primi galeri in lusu annuli. cf. прстен [3]. pper (Bejchift, nugae. [cf. мандара). амбарати, рам, v. impf. амбар јадеп, dico ам- андио, анђела, т. (у Дубр.) vidе анђео. бар. cf. прстен [3].

андиоски, кa, кo, (у Дубр.) vidе анђелски. амбарнути, амбарнём, v. pf. 1) дићи прву капу, 1. Андра, m. (ист.) vide Андро.

кад се игра прстена, јадеп амбар, dico амбар. cf. прстен [3]. — 2) запросити дјевојку андравоън, m. pl. vide [дроња к] прње: носи

2. Андра, f. vіdе Андријана. гдјегод, или друго што заискати,

einen uin etmas anipreфen, appellare: ја сам амбарнуо андрак, m. in per Reben=art: не знам који му

којекаке андравоље. на једном мјесту. амбарски, кa, кo, н. п. око, врата, без 2Ragd.

је андрак (у Сријему и у Бачк.), it meip jing, horrei.

nicht wаѕ ibm eingefallen ijt. [cf. хандрача). амбер , m. Ser 21mber, ambra [cf. 1 амбар ?]: андрамиље, п. као нешто љепше од андравоља. А мој драги амбер-душом дише —

[vidе дроњак). амберија, f. [vide) розолија (која мирише

Андрија, т. 2 поrеa3, Andreas. на амбер ?): Кад су мрку каву окинули, иза Андријана, f. israuenname, nomen feminae. [cf. каве жуту амберију

2 Андра). amouc, m. (y II. r.) der Abgrund, abyssus. [vide Àrapujâm, m. Andreas, Andreas.

бездана 1]. cf. пропаст, безданица, безадњица. Андријца, т. dim. p. Андрија. амбисати се, амбишём се, т. г. pf. (у ц. г.) bеr андрква, f. (у Дубр.) vide ротква.

jtein, dirаmрi, [vidе провалити се] ef. просјести Андро, т. (јуж.) һур. р. Андрија. [cf. 1 Андра].

се: Тако се не амбисао, као јама безадњица : Ані, а, f. hyp. р. Анђелија. амбуља, f. дугачка врећа, еіn langer Gat, sac- ані, ел (cf. анђео) [андио], m. Ser Cngel, angelus. cus longior.

анђелак, лha, m. hyp. р. анђео. амељ, m. (у Сријему) 1) ђубре у житу, Иnrath | Анђелија, f. 2ltgelia, Angelia. in Getreide, sordes. - 2) нечисто жито, и

Анђелијца, f. dim. p. Анђелија. reines Getreide, frumentum sordidum.

Ані, елина (Анђелина), f. Trailename, nomen feаметимице [recte: аметицё], adv. (у Сријему)

minae: Анђелина ружу брала — gansli, total, penitus; помријеше људи аме- ані, елов, а, о, без Спgel3, angeli. тице (кад је какав помор у селу); марва цр- ані, ёлски [андиоски), кa, кo, englijcb, angelicus. кава аметице.

анђео, фела, m. vіdе анђел. амин, 21 mеn! amen ! Амин да Бог да !

Антица, f. dim. p. Анђа. аминање, р. Ваз 21mеnjаgеn, adprecatio.

Ані, уши, f. augm. p. Анђелија. аминати, нам, v. impf. 21men jage, dico amen. анекмоли, vide акамоли: Имам блага колико

Кад се на свадби напија, онда сватови, све ми драго, Градио би десет манастира, Анекдва и два, аминају, т. ј. вичу: (н. п.) Стари моли себе оженио сват чашу пије, Бога моли, амин !

1. Анета, f. 21nnette, Annula. амо, bieber, huc. [cf. овамо].

2. анета, анёта, . pl. (an etugen) Sie Chrauben. амрёл, амрёла, m. Ser Regenjetirm (@jterr. Sa8 gänge, rugae. cf. олук [2].

24 mre 11, паф Бет (at. umbrella), umbrella üни, (у ц. г.) vidе eнo: ани га ! (major). cf. [vide] штит [2].

аниж, m. (у Дубр.) vide онайз. ан,* m. vide хан.

Аница, f. dim. р. Ана. Ана,

Аничица, f. dim. р. Аница. Ана, 3 f. Anna, Anna.

Анка, f. 2(ennheit, Annula. Анадолија, f. 21natolien, Anatolia [cf. Ahонија?]: ански, кa, кo, vidе хански.

Од богате од Анадолије и делије од 1. aнтa, m. (у Сријему) беr Jaribaufen, cumuАна долије

lus (terrae) terminalis. анатема (анатематe), [анафема] ғ. баз Дnathem, 2. Анта, m. (ист.) vide Анто.

anathema: анате гa мaте било! анатемате антање, п. баз Cegen sex 9)?arthaufen, cumuloђавола и његова имена! [cf. Амат).

rum terminalium exactio.

vide kptor.

.

антати, там, v. impf. 211 artfaufen jesen, cumulos | аптик, аптика, [автик] m. Sеr ittibjtraud), samterminales exigo.

bucetum ebuletum.

. антерија* (нтерија), f. eint Intertleis mit dеrѕ антика [автика], f. ein 24ttimjtengel, ebulum. meln, tunicae genus.

аптов [автов), а, о, н. п. лист, 21ttіф», ebuli. антерилук, m. etit Beng auf eine антерија, аптовина [автовина], f. Ser 24ttidjtraum, sambuci

panni quantum sufticit ad vеѕtеm антерија ebuli. dictam conficiendam.

апустол, m. vіdе апостол mit allen 21bleitungeit. Антица, m. dim. p. [2] Анта.

апшење, n, vidе хапшење. Анто, т. (јуж.) һур. р. Антоније. [cf. 2 Авта]. ар,* m. vіdе ахар. Антонија,

À pan, m. Stadt in Ungarn, urbs Ungariae. Антоније, m. 24ntoin, Antonius. [cf. Антун].

арадски, кa, кo, ppt Арад. Антонијца, m. dim. p. Антоније.

Арађанин, т. (рі. Арађани) човјек из Арада. антрешељ, т. 1) [у самара на натоварену кљу- арајство, п. (у Сријему) Rujt, Berguiigen, gra

сету мјесто међу обје стране, а потом и tia: Сад је конати од арајства (н. п. пооно што се на натоварена коња метне одозго і слије кине). cf. [vide] милина. међу стране: сједне стране пређа неку- арам[*], арама, m. vіdе харам. вана, с друге стране прења непредена, у арамбаша[*], m, vide харамбаша. антрешеъ бакина уяжина — 2) (у Сријему) арамба шин, а, о, vide харамба шин.

арамбашовање, п. vіdе харамбановање. Антун, Антўпа, т. (уос. Антуне) (по зап. кр.) арамбашовати, myjём, vide харамбашовати.

vide Антоније: 0 Антуне, мањак те у мајке — арамзада [харак-34 де* =копиле], m. episbube Анушка, f. 24nna, Anna.

(mehr im guten Sinne), nequam: A cpere je Анчица, f. dim. p. Анка.

момче арамзада ануар[*], андара, т. vide ханцар.

арамија,* m, vide харамија. ан џија,* m. vide ханција.

арамити, арамiїм, vide харамити : Драми им ан џијин, а, о, vide ханцијин.

погачу белију, и арами од овна јанију алуйјнеки, кa, кo, vide ханцијнски.

арам.љивање, п. vіdе харамљивање. ан ријеки, кa, кo, vide ханцијски.

арам.љивати, арамљујем, vide харамљивати. ањати, њам, v. pf. vіdе (попустити 1] јењати. арандио, аранђела, (у Дубр.) m. Ser (Ersengel, arао! interj. japperment ! vah: ао, мој брајко! аранђел, (cf. аранђео) у сhаngеlus : свети адно (а оно), jo, Sanit, igitur, at: ако није шестокрили аранђеле! закрили ме крилом

тако, а оно је овако ; ако не hеш ти доћи твојим (кад се моле Богу). мени, а оно ћу ја теби.

аран, елов, а, о, н. п. дан, (Crgengelstag (Set 8. äox! wehe! vae! cf. (vide) jaox: dox japan Nov.), festum S. archangeli. Муса побратиме

арані, еловац, овца, т. vіdе аранђеловиштак. апа, f. (у Ц. г.) (Beru), odor [vidе задах]: За- аран, еловица, f. аранђелов пост, бie sajte 8 удри ме апа од дуванна

Tage vor Erzengels-Tag, jejunium archangeli. . ана драна, Хабеl gegen eine jtledote 20rbeit, con- арані, еловштак, т. човјек који слави аранђеvicium in rem male confectam.

AOB Aah, der den Erzengel Michael zum þauspaalatéra, f. die Apotheke, apotheca, pharmacopo tron hat, cliens archangeli. [cf. apanhenoban). lium. .

арані,ео, аранђела, m, vidе аранђел. апатекар, апатекара, m. Ser (potbeter, plharma- арантос, (у Рисну) vide aрaтoe: Tако ме аранcopola.

тос не било ! апатекарев,

apâine, n. das plündern, depopulatio. anstekápob, a, o, des Apothekers, pharmacopolae. Apan, m. vide Apanun. апатекарски, кa, кo, 24potbeters, pharmaceuticus. Aрација, f. (coll.) бie 20tobren, Mauri: Сад наапкало, п. (у Сријему) vide eпкало.

вали, љута Арапијо: Нема оног стралінога апостол [апустол), т. 1) 24pojtel, apostolus. јунака на шарену коњу великоме

2) књига, 24pojtelburd), liber apostolorum. Арапин, m. ber 201obr, Aethiops, Maurus. [cf.

3) [Апостол) і апієтате, поmеn yiri. Аран]. апостолски, кa, кo, apojtolije, apostolicus, adv. Арапинов, а, о, без Dobren, Aethiopis. [cf. Ара

апостолски: отишао апостолски, т. б. пјешке, пов]. zu Fuß, per pedes apostolorum.

Арапинче, чета, п. у пјесми мјесто Аранче: апостолство, п. Ваз 21 pojtelanit, apostolatus. Ал' процвили Арапинче црно äuc[*], m. vide xauc.

Аранка, f. 1) sie 20tolyrin, Maura. [cf. Аранжиња]. ансана[*], f. vіdе хансана.

2) [apauka] eine Art harter, schwärzlicher апсен ик, т. vіdе хапсеник.

Virnen, piri genus [pirus communis L. var.]. апсенички, кa, кo, vidе хапсенички.

Арапкиња, f. vіdе Арапка 1. псити, сім, vidе хансити.

Арапов, а, о, vide Арапинов. апта [авга), f. 24ttich, sambucus ebulus Linn. арапски, кa, кo, mobrijk, mauricus. [ef. бурјан, хабат).

Åpanyâi, f. (coll.) Mohrenfinder, soboles maura.

Арадче, чета, п. ein Пођrentino, puer maurus. | арендаторов, а, о, без Варtеrѕ, rеdemtоriѕ. [cf. Арапинче).

арендаторски, кa, кo, 23ätters, redemtorum. арар[*], apapa, m. vіdе харар.

Ариље, п. зидине од великога старога намастира арарина, f. vіdе харарина.

у Србији у нахији Ужичкој на утоку Рзава у äpari, pâu, v. impf. plündern, expilo.

Моравицу (сада варошица, у ср. ариљском окр. аратое [арантос), (@ odros) perfluept, bol'g Ser ужичког; на старом манастиришіту нова црква].

3eujel, in mаlаm rem! Аратос га било! Ара-ариштанац, нца, m. (у војв.) Ser 2Irrejtant, qui

тос ти кирије, сиђи ми с кола. [cf. 2 куртала 1]. in сuѕtоdia est. cf. [vide] хапсеник. аратосиљање [ратосиљање), п. perbal. p. ара-ариште, п. (у војв.) 21rrejt, custodia, [vidе хаптосиљати се,

сана;] cf. хапс, затвор : метнули га у ариаратосиљати се, арагдсвљам се [ратосиљати ште; Нуде се као Грци уариите.

се), v. r. impf. кога или чега, etibаз 31 арка,* f. Sеr tіltеn, dorsum (im stleise). cf. [vide]

Teufel wünschen, detestor aliquid, exsecror. леђа. 1. арач[*], арача, m. vide [1] xарач.

apnàrara, f. ein lärmend lustiges Frauenzimmer , 2. арач[*], арча, м. vide [2] харач.

femina tumultuosa. cf. алакача, алапача. арачлија[*], m, vidе харачлија.

арлање, т. Sas görmen (ber #inser), tumultuаtiо. арачлијин, а, о, vidе харачлијин.

арлати, лам, v. impf. Kärmen, tumultuor. [vide арачлијнски, кa, кo, vidе хараҷлијнски. лармати). арачлијски, кa, кo, vidе харачлијски. арли[*], [силан, силовит, љут 2): Јер се Вуче арашлама[*], f. (ст.) vide aршлама: Арашламе арли догодио у меду куване

армагани,* m. pl. у пјесмама, vide дар [1]: ЉуАрбанас, m. Ser 211baneje, Albanus, cf. Арнаутин био сам у мајке једину, Често сам јој слао и Гега.

армагане: Двије дибе, четири кадифе, и Арбанаса, m. у пјесми мјесто Арбанас: Вино два ћурка куном постављена није муса Арбанаса

армија (cf. рмија), f. (у Црници) Армија тө арбанаскӣ, кa, кo, albanejiji, albanicus: Латин изјела ! рече се масци, и значи: да би цркла.

ски му говори, Арбанаски заноси Арнаутин, т. vide Арбанас. cf. Гега. Арбанија, f. (по јуж. кр.) 1) 241bаniеn, Albania. | Арнаутинов, а, о, Seg 21rnauten, Albani.

[cf. Арнаутлук]. — 2) (coll.) народ Арбана- арнаутити, тим, v. impf. зит 24rnautеп тафет, ски, 211banejenpolt, Albani. Махмут-паша Бу facio esse Albanum. шатлија, који је погинуо на Црној Гори 1796, арнаутити се, тим се, у. r. impf. ein 2[rnaut у једноме писму Петру владици заклиње се : werden, fio Albanus. . „тако ми моје љуте Арбаније !

Арнаутка, f. 1) 24rnautinn, Albana. — 2) [арарбија[*], f. vіdе харбија.

Haytka] eine Arnautinn (Art langer Flinte), teарбун, арбуна, m. (у Дубр.) некаква морска lum albanum

риба, Geebarbe [rother Botobrajjen), erythinus | Арнаутлук,* m. Арнаутска земља, 211bаniеn, A1[pagellus erythrinus c. V.].

bania. cf. [vide) Арбанија [1]. аргат[*], m. (у ц. г.) јама на каквој згради, као арнаутовац, арнаутовца, m. Арнаутски пиштољ,

Tym kaphuja, die Scharte, foramen jaculatorium: albanesische Pistole, telum minus albanum. Од аргата трче до аргата, Те ми Турке арнаутски, кa, кo, albanejer, albanus. бију проз аргате

apnàyhêbe, n. Albanesiren, mutatio in Albanum. аргатар, т. vide [надничар] аргатин: Три Арнаучад, f. (coll.) junge 21rnauten, sоbоlеѕ albana. стотине ћеце аргатара

Арнауче, чeтa, n. ein Ibanejer-Rino, puer albanus. аргатија, f. (coll.) бie Eaglübner, mercenarii: арњеви, арњёва, м. р. (у војв.) баз Саф cine Сад навали, аргатијо моја —

(1onst offenen Bauernwagens, von Stäben und аргатин, m. (#ordons) Ser Xagliber, mercena Rohrmatten darüber, tectum currus rustici. rius. cf. [vide) надничар.

арпакаша, f. јечмена капia, bie Berjtengrüge , аргатлук, m. Bejäft eine Taglähtters, opera ptisana. cf. [1] каша [1].

mercenaria: Па нареди мене у аргат лук apnàyuk,* m. eine Art Zwiebel zum Versezen, ceаргатовање, п. Ваз 21rbeitен ит заgеlобп, баз parum genus [лук са ситним лучицама, које Taglöhnern, operae diurnae locatio.

изникну из сјемена црнога лука (allium сера аргaтoвaти, тујем, v. impf. taglobnеrn, merce L.), кад се оно посије; cf. сијанац ?].

de conduci, lаbоrаrе: и нареди мене у ар- Арса, т. (ист.) vide Арсо.

гатлук, Аргaтoвaх три године дана — Арсен, ардов, ардова, m. Sas Tap, dolium, cf. буре. [види Арсенија, т. 24rjenius, Arsenius. и каца 2].

Арсеније, ардовић, m. dim. р. ардов.

Арсица, m. dim, p. Арса. аренда, f. (у војв.) беr Zakt, redentio, con- арслан,* арслана, m. vіdе лав: Па ти крени

ductio: узео под аренду. cf. [vide] закуп. звијера арс.ана арендатор, m. Sеr аttеr, rеdemtor. cf. [vide] Арсо, т. (јуж.) һур. р. Арсеније. [cf. Aрса]. закупник.

артија, f. vіdе хартија.

артијетина, f. vіdе хартијетина.

acỹpunja[*], m. der Mattenflechter, qui tegetes plecартијешина, f. vіdе хартијешина.

tit e scripo. артијца, f. vіdе хартијца.

acýpuujus, a, o, des Mattenmachers, tegetum conартовање, n. Beratben, pofnmeijtern, consiliatio. fectoris. . ёртовати, тујем, v. impf. кога, bеrаthеn, bpfmei» ат,* m. Saş arabijke top, equus arabs: С туђа ftern, consilior. [vide свјетовати].

ата усред блата; Два ата на једним јаслима appa, f. (у војв.) Sie parfe, harfa: Једна носи не могу бити. златну арфу, оће да свира

Атанацко, т. 24tbana3, Athanasius. архиђакон, m. (у књижевника) vide акриђакон. атање, п. Sa$ 21 сі)ten, attentio. архимандрит, т. (у књижевника) [vide] акри- атапот, m. vіdе ахтанод. мандрит.

1. äтар, т. vide [1] хатар. архимандритов, а, о, vide акримандритов. 2. атар[*], m, vide [2] хатар. архимандритски, кa, кo, vide акримандритски. атарција *), m. vide хатарџија. арчалија[*], f. vіdе харчалнја.

тати, там, v. impf. за чим, т. ј. марити или арчење, т. vіdе харчење.

прнањати за што, аtеп, аttеndere [vide паарчити, чій м, yidе харчити.

зити 2]: да ти аташ за тим, то би ти научно. рчити се, чім се, vidе харчити се. Атеница, f. некако мјесто у Србији у Пожешарчљив, а, о, vidе харчљив.

кој нахији (село, у срезу трнавском округа аршин,* аршина, m. Sie Clle, ulna. cf. [vide] рудничког]: у Баници и у Атеници лакат [2]. У правоме аршину....

тер[*], m. vide xатер. аршлама* (арашлама, ршлама], f, 1) 21rt frübfіrѕ атеров, а, о, vide xатеров.

је [bergtirje), cerasi genus. [cf. раница, кара- атибӯр, т. кожа од црне овце, што се меће шлама]. — 2) црни лук дугуљастијех главица, на седло кад се јаше.

24rt Зmiebel, cepae genus [allium fistulosum L.]. іткиња, f. vіdе бедевија. аршов, m. vide aшов.

атлија,* m. vіdе коњик. Ae (Хас), m. као кнежина негдје око Лима: атљав, а, о, (у Барањи) vide акав.

А слуга му цркву Іудикову У лијепу Асу атмејдан,* m. у Сарајеву некако мјесто (Лоз

гиздавоме У ономе Асу питомоме marft): Сретосмо се насред атмејдана са каса лӣса, ёса каса лисице ! вичу дјеца ато (а то), jieb sa! en [cf. кадли i]: кад ја трчући по снијегу.

тамо, а то њега нема. Асан-пашина Паланка, f. мала варошица на атоли (а то ли), vide акамоли.

десном бријегу ријеке Јасенице (у Србији) атски, кa, кo, einem Coelrop gemap, equi arabici. [сада варошица Паланка, у срезу јасенич- Татула, f. Sa Sejini3, cymatium. cf. афтуља. ком округа Подунавског].

Aha, m. (ucr.) vide Aho. сли васли, реrgeblit, irrito, cf. [vide] узалуд: Аһим, m. Зоафin, Joachim.

Аһима, f. Joachina, Joachimа. асна[*], f. vіdе хасна.

Ako, m. (јуж.) hyp. p. Aһим. [cf. Aha]. снити, ним, vide хаснити.

АЖонија, f. у пјесми некака земља [cf. Анадоснити се, иім се, vide хаснити се.

лија?]: Afoније и Уруменлије асновит, а, о, vide хасновит.

ф[*], m. vide [1]рӯдица 2: кад спадне у чохе аспа, f. Sеr pautanjblag, pustulae. cf. [осин, аф, онда се виде жице. оспина,) оспа.

аферим !* brapp! macte! Турски аферими и аспида, f. Die 23iper, Stter, [vipera] aspis [Merr.]: калуђерски благослови. зла као асаида (реку злој жени).

афијун,* афијўна, m. Sag Сріи, opium. аспидин, а, о, Ser Stter, viperae.

афту.ља, f. (у ц. г.) греда крајем изнутра, на аспра, f. (у ц. г.) vidе јаспра.

којој друге греде стоје. cf, атула. спре, f. pl, vidе јаспре: Браћа ка” и браћа, іх ! interi. а) ! ah ! cf. a[7]. ма сир за асире.

хар* [аар, ар] (cf. хар), т. 1) Ser feroejtal, сприца, f. dim. p. аспра: А надницу по једну stabulum equorum, cf. [vide) коњушвица [1]: асарицу

Па силази у доње ахаре

Коње води у аста,* adj. indecl. vіdе болестан: нешто сам аста; доње ахаре 2) (у ц. г.) као чардак или

он је аста; Забун аста! мај ослади уста госпоска кућа, Ser Sof, palatium. [vidе двор 1]. астал, астала, т. (у војв.) ber 2 ijt, mensa. cf ахтанод (атапот], m. [Seepolyp, octapus vulga[vide) сто [2].

ris Lam.] vide oбoдница. асталчић, m. dim. p. астал.

іц! interj. кад се коме што пружи, па се опет астар, астара, т. памучно платно, у које се не да (као н. п. што дјеца драже једно

обично мртви Турци завијају, аи хаљине се друго). њиме постављају, bаилпроllеnеr gelig, pannus | Аца, m. (ист.) vide Ацо. xylinus: Сад на теби свилена кошуља, до ацал, ацала, [оцал) m. (у Боци) Ser Ctabl, chaдо дан до два бијела астара !

Tybѕ: Удрила лима на ацал. [vide] надо [3], асура, f. vіdе рогожина.

cf. челик.

оти Іпао асли васлі.

[ocr errors]

Ацко, m. dim. p. Алекса.

ішати, ашам, vide хашати. Ацо, m. (јуж.) bур. р. Алекса [cf. Аца]. ашёње, п. vіdе хапшење. ач, f. иди, ачи ! ein 9lärreфeit, stulte!

ашигџија,* m. Sеr gern саrеjjirt (liebelt), qui puаче, äчета, п. ein junger aт, arabijceg xullet, ellis blanditur. pullus equi arabis. [cf. бедевијче).

аник,* perliebt, amore captus: Он се на њу áreke, n. Art dehnenden Sprechen3, prolatio vo ашик учинио cum lenta et diducta.

ашиковање [jашиковање], n, Sas Carrejjirеп, атойчити се, чӣм се, v, r. impf. gesebnt jpreфent, res, blаnditiae: Остави се, Мујо, четовања, diduco voces.

Четовања и ашиковања! ацанија,* f. unerfabren (аз Зиgen5), inexpertus, ашиковати (јашиковати], кујем, v. impf. ским, rudis (

аф рот Фferse). [vidе дјететина]. caressiren, blandiri alicui, amores habere. Гари, уide хари.)

ашити, іншій м, vide хашити. aциja[*], m. vide xација.

àmayk,* m. die Unfosten, sumtus. cf. [vide] Tpoацијин, а, о, vide xацијин. арӣјница, f. vide xацијница.

шлучење, п. vіdе трогенье [1]. ацијнеки, кa, кo, vide xацијнски.

ашлучити, чӣ м, v. impf. bejtreite, sumtum supацијски, кa, кo, vide xацијски.

pedito [vidе трошити 1]: он мене ашлучи, Ацијќи, m. pl. vide Хацијќи.

т. ј. троли на ме. ацилуы, т. vide xацилук.

ашов, ашова, [аршов] m. (у војв.) гвоздена лоауннедомак, m. vide харинедомак.

Hara, die eiserne Schaufel, pala ferrea. ago, m. vіdе хацо.

ашта ? аруван, ацувана, m. ber Siebling, Ganpmebез, ашто? (по Херц.) раз ? quid? [vidе што 1]. scortum puer. .

ашчија,* m, vide [кухар) кувар : Бог срећу аша,t vide хаша.

дијели, а ашчија чорбу. ашајда! у загонеци, cf. вићка.

ашчијин, а, о, Seg Roch) 3, coqui. ашање, п. vide хашање.

ашчӣјница, f. 1) vide [кухарица] куварица. ашањка, f. (у нах. Рудн.) женска капа налик — 2) Sie Rüфе, culina. [vidе кухарница).

Ha OBP AHHy, Art Frauenmüße, vittae genus. amayr, m. die Rochfunst, die Rocherei, ars (res) ашаријает, а, о, vide нeстaшaн.

coquinaria.

[ocr errors]

Б

1. баба, f. (gen, pl. баба) 1) очина или материна

vidе бабо [1]: Мој бабајко, не слушам те мајка, bie Bropinutter, avia. [cf. стара 2]. стари Камо, Раде, мој мили бабајко 2) стара жена, аltез Beib, vetula. [cf. стара 1, бабајков, а, о, vidе бабов: Видинг, брате, токе старица). — 3) у Дубровнику се свака дој бабајкове киња и дадиља зове баба, макар била и бабак, башка, м. на коси шту онај дршчић што дјевојка од 12 година, Sie 24innie, fіnѕѕfrаи, се држи руком за њега кад се коси (у Сриnutrix, ancilla curans parvulos. — 4) muoru јему зове се руце»), бie Cenjengriffe, capuli муж зове своју жену [2]) бабом, ако и није in manubrio falcis foenariae. стара. — 5) гдјекоји и за пуницу [1] реку: Бабакај, Бабакајa, m. у Дунаву велика стијена uoja baba, die Schwiegermutter, socrus. – 6) више Голупца. (Баба] планина у Србији између Ниша и баба клисара, f. баба што мијеси носкурице, Параћина (близу Мораве изнад села Лешја, die Frau, die das Communionbrod für die Kirche у срезу параћинском округа моравског], ein bädt, diaconissa pani sacro pinsendo. Berg in Gerbie, mons Serbiae. — 7) [Баба] баба коризма, f. (у Рисну) на чисти понедјељein Berg in der Herzegowina, mons Hercegovi ник обуче се какав момак у женске хаљине nae. 8) превести бабу, кажу дјеца кад и начини се као fедова баба, па носећи на баце малу плочицу од камена преко воде, рамену седам питаllова и за собом вукући али је тако баце да одскаче поврх воде.

комостре (вериге) иде по варони и 2, баба[*], m. (ист.) vidе бабо.

испред кућа и виче: „бу! бу! бу!“ и ово бабаje, f. pl. (у Мостару) некаке трешње, које

се зове баба коризма, којом жене

дјецу да не ишту мрсна јела, говорећи им и се зову и рскавице, 21rt Rirjheit, cerasi genus. [vidе рскавац). cf. рутеви.

послије онога дана кад би које заискало мрса:

„ено бабе коризме са штановима под тибабајин, а, о, у пјесми, vidе бабов: И изведе

глама“ (на тавану)! Седам питанова бабе фогу бабајина

коризмe знaче седам недјеља часнога поста, бабајко, т. (понајвише у пјесмама) [һур. р.

кад једна недјеља прође говори се бабо; cf. бапко, тајко, тале 1, haкo, hаћко;) дјеци : „бацила баба коризма један тап, “

скаче

[ocr errors]

за то

« PreviousContinue »