вно код њега новце на аманет; изио туђ аманет; Аманет ти моја царевина и аманет мој нејак Урошу

Амат, м. (у Боци): Анате мате врага и његова брата Амата! [vide анатема].

1. амбар, бра, m. [vide aмбер?]: Вас од амбра

анатемњак, m. vide анатемник.
анаћема, f. (у Ц. г.) vide анатема.

и сувога злата

―

2. амбар,* м. 1) аз Magazin, horreum. [cf. жит-Англија, f. 1) England, Anglia, Britannia. [cf. Енпица; магацин]. – 2) прва капа, што се глеска]. - 2) englijdjes Zud) pannus anglicus. Tuch, дигне кад се игра прстена. cf. прстен [3]. англијски, ка, ко, englijd), anglicus, britannicus. амбарање, п. баз ufbeben ber erjten Düge im [cf. енглески, инглешки]. Kingjpiel (inbem man амбар бази ruft), levatio primi galeri in lusu annuli. cf. прстен [3]. амбарати, рӑм, v. impf. амбар jagen, dico aмбар. cf. прстен [3].

андара мандара, Fabel gegen ein unnüges Gerebe ober Gejdjäft, nugae. [cf. мандара]. андио, анђела, m. (у Дубр.) vide анђео. андиоски, ка, ко, (у Дубр.) vide анђелски. амбарнути, ӑмбарнем, v. pf. 1) дићи прву капу, 1. Андра, м. (ист.) vide Андро. кад се игра прстена, jagen амбар, dico an- 2. Андра, f. vide Андријана. бар. сf. прстен [3]. 2) запросити дјевојку андравољи, m. pl. vide [дроњак] прње: носи гдјегод, или друго што заискати, einen um etmas anjpreden, appellare: ја сам амбарную

на једном мјесту. амбарска, ка, ко, н. п. око, врата, без Magagins, horrei.

—

амбер,* m. ber Umber, ambra [cf. 1 амбар ?]:
А мој драги амбер-душом дише -
амберија, f. [vide] розолија (која мирише
на амбер?): Кад су мрку каву окинули, Иза
каве жуту амберију
амбис, m. (у Ц. г.) ber bgrunt, abyssus. [vide Андријаш, m. Unbreas, Andreas.
бездана 1]. cf. пропаст, безданица, безадњица. Андријца, m. dim. v. Андрија.
амбисати се, àмбишем се, v. r. pf. (у Ц. г.) ber- андрква, f. (у Дубр.) vide ротква.

cus longior.
áмељ, т. (у Сријему) 1) ђубре у житу, Unrath
in Getreide, sordes. 2) нечисто жито, un-
reines Getreide, frumentum sordidum.
аметиме [recte: аметицê], adv. (у Сријему)
gänglid), total, penitus; помријеше људи аме- анђелов, а, о, bes Gngels, angeli.

jten, dirumpi, [vide провалити се] cf. просjести Андро, m. (јуж.) hyp. v. Андрија. [cf. 1 Андра]. се: Тако се не амбисао, као јама безадњица! Анђа, f. hyp. v. Анђелија. амбуља, f. дугачка врeћa, ein langer Gad, sac- анђел (cf. анђео) [андио], m. ber Engel, angelus. анђелак, лка, m. hyp. v. анђео. Анђелија, f. Vngelia, Angelia. Анђелијца, f. dim. v. Анђелија. Анђелина (Анђелина), f. Grauenname, nomen feminae: Ангелина ружу брала

тице (кад је какав помор у селу); марва цр

кава аметице.

Ана, Ana,

амин, men! amen! Амин да Бог да! аминање, п. 𐐨аз umenjagen, adprecatio. аминати, нам, v. impf. Wmen jagen, dico amen.

Кад се на свадби напија, онда сватови, све два и два, аминаjу, т. j. вичу: (н. п.) Стари сват чаму пије, Бога моли, амин! amo, bieber, huc. [cf. овамо]. амрел, амрела, m. ser Regenjdirm (öfterr. баз mrell, nad bеm lat. umbrella), umbrella (major). cf. [vide] штит[2].

ан,* m. vide хан.

f. Unna, Anna.

―

Анадолија, f. Unatolien, Anatolia [cf. Афонија ?]:
Од богате од Анадолије И делије од
Анадолије
анатема (анатемате), [анаћема] f. 3 natem,
anathema: анате га мате било! анатемате
ђавола и његова имена! [cf. Амат].

--

анатемник, . ber без иnatems würbig ijt, dig-
nus anathemate [cf. анатемњак]: Анатем-
ниче један !
анатемница, f. і без Wnathems würbig ift, digna

anathemate.

којекаке андравоље.

андрак, m. in Ser Rebenšart: не знам који му

је андрак (у Сријему и у Бачк.), id) meiß nidt was ilm eingefallen iit. [cf. хандрача]. андрамиље, п. као нешто љепше од андравоља. [vide дроњак].

Андрија, m. ubrea3, Andreas. Андријана, f. Grauenname, nomen feminae. [cf. 2 Андра].

анђелски [андиоски], ка, ко, engliid, angelicus.
анђео, ђела, m. vide анђел.
Анђица, f. dim. v. Анђа.
Анђуша, f. augm. v. Анђелија.
анекмоли, vide акамоли: Имам блага колико
ми драго, Градио би десет манастира, Анек-
моли себе оженио

1. Анета, f. unette, Annula.

2. Анета, анета, n. pl. (am tuten) bie drauben.
gänge, rugae. cf. олук [2].
ани, (у Ц. г.) vide ено: ани га!
аниж, m. (у Дубр.) vide онаиз.
Апица, f. dim. v. Ана.
Аничица, f. dim. v. Аница.
Анка, f. епифen, Annula.
ански, ка, ко, vide хански.

1. анта, m. (у Сријему) бег Marthaufen, cumu-
lus (terrae) terminalis.
2. Анта, м. (ист.) vide Анто.

антање, п. аз Gegen ber Marlbaufen, cumulo-
rum terminalium exactio.

антати, там, v. impf. Marthaufen jegen, cumulos à тик, аптика, [автик] m. бег иttiditraud), samterminales exigo. антерија* (антерија), f. ein uluterfleib mit er

bucetum ebuletum.

meln, tunicae genus.

антика [автика], f. ein ttic tengel, ebulum. антов [автов], а, о, н. п. лист, ttid, ebuli. антерилук,* m. Etüd Beug auf eine антерија, аптовина [автовина], f. ber ttidtraud, sambuci panni quantum sufficit ad vestem антерија dictam conficiendam.

ebuli.

ӑпустол, m. vide апостол mit allen ubleitungen.
ӑишење, n. vide хапшење.
ар,* m. vide axap.

Антонија,

Арад, м. tabt in Ulugarn, urbs Ungariae.
арадски, ка, ко, боп Арад.
Арађанин, m. (pl. Apaђани) човјек из Арада.
арајство, п. (у Сријему) fuit, Bergnügen, gra-
tia: Сад је конати од арајства (н. п. по-
слије кише). cf. [vide] милина.
арам[*], арáма, m. vide харам.

Антоније, m. Muton, Antonius. [cf. Антун].
Антонијца, m. dim. v. Антоније.
антрешељ, m. 1)[у самара на натоварену кљу-
сету мјесто међу обје стране, а потом и]
Оно што се на натоварена коња метне одозго
међу стране: С једне стране пређа неку-
вана, С друге стране пређа непредена, у арамбаша[*], m. vide харамбаша.
антрешељ бакина ужина 2) (у Сријему) арамбашин, а, о, vide харамбашин.
vide кртог.
арамбашовање, n. vide харамбашовање.
Антун, Антýна, m. (voc. Антуне) (по зап. кр.)
vide Антоније: 0 Антуне, мањак те у мајке -
Анушка, f. 2nna, Anna.
Анчица, f. dim. v. Анка.

арамбашовати, шујем, vide харамбашовати.
арамзада [харам-за де* - копиле], m. Spitbube
-
(melr im guten Ginne), nequam: A срете је
момче арамзада

анџар[*], анџáа, m. vide ханџар.
анциjа, m. vide ханџија.

Антица, m. dim. v. [2] Анта.
Анто, m. (јуж.) hyp. v. Антоније. [cf. 2 Анта].

арамија,* m. vide харамија. арамити, арамим, vide харамити: Арами им погачу белију, И арами од овна јанију арам.љивање, n. vide харамљивање. арам.ьивати, арамљујем, vide харамљивати. арандио, аранђела, (у Дубр.) m. Ser Erzengel, arаранђел, (cf. аранђео) J changelus: свети шестокрили аранђеле! закрили ме крилом твојим (кад се моле Богу). аранђелов, а, о, н. п. дан, Grzengelstag (ben S. Nov.), festum S. archangeli. аранђеловац, овца, m. vide аранђеловштак. аранђеловица, f. аранђелов пост, bie Gajte 8 Tage vor Erzengels-Tag, jejunium archangeli.

удри ме апа од дувана

äна дрӑна, Zabel gegen eine idledyte Mrbeit, con- |аранђеловштак, m. човјек који слави аранђе

vicium in rem male confectam.

лов дан, бес ben Erzengel Dllidael zum Hauspаtron bat, cliens archangeli. [cf. apaпьеловац]. аранђео, аранђела, m. vide аранђел.

pharma-арантос, (у Рисну) vide аратос: Тако ме аран

TOC не било !

анциjин, а, о, vide ханцијин.
áпцијнски, ка, ко, vide ханџијнски.
анциjски, ка, ко, vide ханџијски.
ањати, њам, v. pf vide [попустити 1] jењати.
ao! interj. japperment! vah: ао, мој брајко!
адно (а оно), jo, sanu, igitur, at: ако није
тако, а оно је овако; ако не веш ти доћи
мени, а оно ћу ја теби.

äox! wele! vae! cf. [vide] jaох: Лох јадан
Муса побратиме -

ӑпа, f. (у Ц. г.) Gerud), odor [vide задах]: 3а

апатека, f. bie upotlete, apotheca, pharmacоро

lium.

апатекар, апатекара, m. ber Mpotleter, copola.

апсана[*], f. vide хансана. апсеник, m. vide хапсеник.

/

апатекаров, а, о, без potheters, pharmacopolae. Apan, m. vide Арапин.

апатекарски, ка, ко, potleter-, pharmaceuticus.
анкало, п. (у Сријему) vide епкало.
апостол [апустол], m. 1) pojtel, apostolus.
2) књига, pojtelbud), liber apostolorum.
3) [Aостол] Mannéname, nomen viri.
апостолски, ка, ко, apotolijd, apostolicus, adv.
апостолски: отишао апостолски, т. ј. пјешке,
zu Juß, per pedes apostolorum.
апостолство, n. bas upojtelamt, apostolatus.
äuc[*], m. vide xauc.

апсенички, ка, ко, vide хапсенички.
апсити, ейм, vide хансити.
анта [авга], . tti, sambucus ebulus
[еf. бурјан, хабат].

арање, п. баз $lündern, depopulatio.

Apaunja, f. (coll.) bie Mobren, Mauri: Сад на-
вали, љута Араиијо: Нема оног страшнога
јунака На шарену коњу великоме
Арапин, m. er Mont, Aethiops, Maurus. [ef.
Apan].

pапинов, а, о, без Тohren, Aethiopis. [cf. Apa

пов].

Арапинче, чета, п. у пјесми мјесто Аранче:
Ал процвили Араиниче црно -
Аранка, f. 1) bi molrin, Maura. [cf. Аранкиња].

2) [apauka] eine Art harter, schwärzlicher
Birnen, piri genus [pirus communis L. var.].
Арапкиња, f. vide Apапка 1.
Арапов, а, о, vide Арапинов.
Linn. арапски, ка, ко, morijd, mauricus.

Арапчад, f. (coll.) Dobrenfinder, soboles maura.

Арапче, чета, n. ein Morentins, puer maurus. | арендаторов, а, о, без Bädters, redemtoris. [cf. Арапинче].

apap[*], apapa, m. vide xapар.
арарина, f. vide харарина.
арати, рам, v. impf. plündern, expilo.
аратос [арантое], ( odros) verfluct, bol's ber
Zeufel, in malam rem! Aратос га било! Ара-
тос ти кирије, сиђи ми с кола. [cf. 2 куртала1].
пратосиљање [ратосиљање] . verbal. v. apa-

"

тосиљати се.

аратосиљати се, аратдейљам се [ратосиљати
ce], v. r. impf. кога или чега, etwas zum
Teufel wünschen, detestor aliquid, exsecror.
1. арач[*], арáча, m. vide [1] харач.
2. арач[*], арча, m. vide [2] харач.
арачлија[*], m. vide харачлија.
арачлијин, а, о, vide харачлијин.
арачлиjнски, ка, ко, vide харачлијнски.
арачлијски, ка, ко, vide харачлијски.
арашлама[*], f. (ст.) vide аршлама: Арашдаме
у меду куване

Арбанас, m. ber 2lbaneje, Albanus. cf. Арнаутин
и Гега.

Арбанаса, м. У пјесми мјесто Арбанас: Вино
пије муса Арбанаса
арбанаски, ка, ко, albanejijd), albanicus: Латин-
ски му говори, Арбанаски заноси
Арбанија, f. (по јуж. кр.) 1) ubanien, Albania.
[cf. Арнаутлук]. - 2) (coll.) народ Арбана-
ски, 2lbanejenvolf, Albani. Mахмут-паша Бу- facio esse Albanum.
шатлија, који је погинуо на Црној гори 1796,
у једноме писму Петру владици заклиње се:
,тако ми моје љуте Арбаније !“
арбија[*], f. vide харбија.
арбун, арбýна, м. (у Дубр.) некаква морска
риба, Seebarbe [rother Bolobraffen], erythinus
[pagellus erythrinus C. V.].
аргат[*], m. (у Ц. г.) јама на каквој згради, као
пушкарница, ie Edarte, foramen jaculatorium:
Од аргата трче до аргата. Те ми Турке
бију проз аргате
аргатар, m. vide [надничар] аргатин: Три
стотине ђеде аргатара
аргатија, f. (coll.) bie aglöhner, mercenarii:

Сад навали, аргатијо моја -
аргатин, m. (gr&rns) ber Eaglöhner, mercena-

rius. cf. [vide] надничар. аргатлук, m. Bejdäft eines Eaglöbners, opera

mercenaria: На нареди мене у аргатлук аргатовање, п. баз Mrbeiten um Zagelobn, ba3

Taglöhnern, operae diurnae locatio. аргатовати, тујем, v. impf. taglölnern, mercede conduci, laborare: И нареди мене у аргатлук, Аргатовах три године дана ардов, ардова, m. bas Gaß, dolium. cf. буре. [види

и каца 2].

ардовнь, m. dim. v. ардов.
аренда, f. (у војв.) ber adt, redemtio, con-
ductio: узео под аренду. cf. [vide] закуп.
арендатор, m. ber anter, redemtor. cf. [vide]

закупник.

арендаторски, ка, ко, Wädters, redemtorum. Ариље, п. зидине од великога старога намастира

у Србији у нахији Ужичкој на утоку Рзава у Моравицу [сада варошица, у ср. арилском окр. ужичког; на старом манастиришту нова црква]. ариштанац, нца, m. (у војв.) бес Mrrejtant, qui in custodia est. cf. [vide] xапсеник. ариште, п. (у војв.) Mrceft, custodia, [vide xап

сана;] cf. хапе, затвор: метнули га у ариште; Нуде се као Грци у ариште. арка,* f. ber Küđen, dorsum (im Rleibe). cf. [vide] леђа.

алапача.

арлакача, f. ein lärmens luftiges Grauenzimmer,
femina tumultuosa. cf. алакача,
арлање, п. баз gürmen (ber Ringer), tumultuatio.
арлати, лам, v. impf. lärmen, tumultuor. [vide
лармати].

арли[*], [силан, силовит, љут 2]: Јер се Вуче
арли догодио

армагани,* m. pl. у пјесмама, vide дap [1]: Љу-
био сам у мајке једину, Често сам јој слао
армагане: Двије дибе, четири кадифе, И
два Ћурка куном постављена
армија (cf. рмија), f. (у Црници) Армија те
изјела! рече се масци, и значи: да би цркла.
Арнаутин, m. vide Арбанас. сf. Гега.
Арнаутинов, а, о, без Mrnauten, Albani.
арнаутити, тим, v. impf. zum Wrnauten madjen,

арнаутити се, тим се, v. r. impf. ein Mrnaut werden, fio Albanus.

Арнаутка, f. 1) Xrnautinn, Albana. - 2) [ap

наутка] eine Mrnautinn (Mrt Ianger Flinte), te-
lum albanum

Арнаутлук,* m. Арнаутска земља, 2lbanien, Al-
bania. cf. [vide] Арбанија [1].
арнаутовац, арнаутовца, м. Арнаутски пиштољ,

albanesische Pistole, telum minus albanum. арнаутски, ка, ко, albanejer, albanus. арнаућење, п. 2lbanejiren, mutatio in Albanum. Арнаучад, f. (coll.) junge Mrnauten, soboles albana. Арнауче, чета, n. ein X banejer-Rind, puer albanus. áрњеви, áрњева, m. pl. (у војв.) баз Dad eines

(sonst offenen) Bauernwagens, von Stäben und Rohrmatten darüber, tectum currus rustici. арнакаша, f. јечмена каша, біе Berjtengrüße, ptisana. cf. [1] каша [1].

арпаџик,* m. eine Wrt 3miebel zum Berjegen, cе-
parum genus [лук са ситним лучицама, које
изникну из сјемена црнога лука (allium cepa
L.), кад се оно посије; cf. сијанац ?].
Арса, m. (ист.) vide Aрсо.

Арсен,

Арсенија, m. Wrjenius, Arsenius.
Арсеније,

Арсица, m. dim. v. Apca.

арслан,* арслана, m. vide лав: Па ти крени звијера арслана

Apco, m. (jуж.) hyp. v. Арсеније. [сf. Арса]. артија, f. vide хартија.

артијетина, f. vide хартијетина. артијешина, f. vide хартијешина. артијца, f. vide хартијца.

артовање, n. Berathen, Sofmeijtern, consiliatio.
артовати, тујем, v. impf. Kora, beratlen, bofmei-
ftern, consilior. [vide свјетовати].
арфа, f. (у војв.) ie are, harfa: Једна носи
златну арфу, оће да свира
архиђакон, m. (у књижевника) vide акриђакон.
архимандрит, m. (у књижевника) [vide] акри-

мандрит.

архимандритов, а, о, vide акримандритов.
архимандритски, ка, ко, vide акримандритски.
арчалија[*], f. vide харчалија.
арчење, n. vide харчење.

Атанацко, м. Athanas. Athanasius.
атање, п. баз иdien, attentio.
атапот, m. vide ахталод.
1. äтар, m. vide [1] хатар.
2. атар[*], m. vide [2] хатар.
атарџија[*], m. vide хатарџија.

ӑрчити, чим, vide харчити.

ӑрчити се, чим се, vide харчити се.
арчљив, а, о, vide харчљив.
аршин,* аршина, m. bie Élle, ulna. cf. [vide]

атати, там, v. impf. за чим, т. ј. марпти или
приањати за што, афten, attendere [vide na-
зити 2]: да ти аташ за тим, то би ти научно.
Атеница, f. некако мјесто у Србији у Пожеш-
кој нахији [село, у срезу трнавском округа
рудничког]: У Баници и у Атеници -
áтер[*], m. vide хатер.
атеров, а, о, vide хатеров.

―――

лакат [2]. У правоме аршину.... аршлама* [арашлама, ршлама], f. 1) rt Grühfir. ide [Serztiride], cerasi genus. [ef. раница, кара- атибур, м. кожа од црне овце, што се меће шлама]. - 2) црни лук дугуљастијех главица, на седло кад се јаше. Wrt 3wiebel, cepae genus [allium fistulosum L.]. äткиња, f. vide бедевија. аршов, m. vide ашов. атлија,* m. vide коњик.

Äe [xac], m. као кнежина негдје око Лима: атљав, а, о, (у Барањи) vide аљкав.

А слуга му цркву Шудикову У лијепу Асу атмејдан,* m. у Сарајеву некако мјесто (НовУ ономе Асу питомоме marft): Сретосмо се насред атмејдана ӑса кӑса лиса, аса каса лисице! вичу дјеца ато (а то), jieь ба! en [cf. кадли 1]: кад ја

гиздавоме

отишао асли васли.

ӑсна[*], f. vide хасна.

ӑснити, ним, vide хаснити.

аснити се, ним се, vide хаснити се.
асновит, а, о, vide хасновит.
àcua, f. der Hautausschlag, pustulae. cf. [ocиII,
оспина,] оспа.

асурџија[*], m. ber Mattenfledter, qui tegetes plectit e scripo.

асурџијин, а, о, без Mattenmadjers, tegetum con

трчући по снијегу.

тамо, а то њега нема.

Асан-пашина Паланка, f. мала варошица на атоли (а то ли), vide акамоли.

десном бријегу ријеке Јасенице (у Србији)атски, ка, ко, einem Evelroß gemäß, equi arabici. [сада варошица Паланка, у срезу јасенич-атула, f. ba3 Gefim3, cymatium. cf. афтуља. ком округа подунавског].

асли васли, vergeblid), irrito, cf. [vide] узалуд:

Ава, m. (ист.) vide Aho.
Аким, m. Joadim, Joachim.
Аћима, f. Soadima, Joachima.

асприцу

аста,* adj. indecl. vide болестан: нешто сам аста; он је аста; Забун аста! мај ослади уста астал, астала, м. (у војв.) ber Dijd), mensa. cf [vide] cro [2].

fectoris.

ат,* м. баз arabije . equus arabs: С туђа ата усред блата; Два ата на једним јаслима не могу бити.

асталчић, m. dim. v. астал.
астар,* астара, м. памучно платно, у које се
обично мртви Турци завијају, а и хаљине се
њиме постављају, baumwollener 3eug, pannus
xylinus: Сад на теби свилена кошуља. До
до дан до два бијела астара !
acypa,* f. vide рогожина.

äф[*], m. vide [1]рудица 2: кад спадне у чохе аф, онда се виде жице.

аспила, f. iе iper, Otter, [vipera] aspis [Merr.]:

аферим!* bravo! macte! Турски аферими и калуђерски благослови.

афијун,* афијуна, м. баз Opium, opium. афтуља, f. (у Ц. г.) греда крајем изнутра, на којој друге греде стоје. cf. атула.

зла као аспида (реку злој жени). аспидин, а, о, ber Dtter, viperae. äспра, f. (у ц. г.) vide jacupa. äcupe, f. pl. vide jacupe: Браћа ка' и браћа, ax! interj. an! ah! cf. a [7]. àxap* [aap, ap] (cf. xap), m. 1) der Pferdestall, stabulum equorum, cf. [vide] коњушница [1]: Па силази у доње ахаре Коње води у доње ахаре 2) (у Ц. г.) као чардак или госпоска кућа, бer of, palatium. [vide двор 1]. ахтапод [атапот], m. [eepolyp, octapus vulga

ма сир за асире. ӑсприца, f. dim. v. aспра: А надницу по једну

ris Lam.] vide ободница.

Аto, m. (јуж.) hyp. v. Ahим. [cf. Aha]. Аћонија, f. у пјесми некака земља [cf. Анадолија?]: Аћоније и Уруменлије

"

ац! interj. кад се коме што пружи, па се опет не да (као н. п. што дјеца драже једно друго).

Ana, m. (ист.) vide по.

ацал, ацала, [оца1] m. (у Боци) ber tabl, chalybs: Удрила лима на ацал. [vide] надо [3], cf. челик.

Ацко, m. dim. v. Алекса.

Ацо, m. (јуж.) hyp. v. Алекса [cf. Аца].
ач, f. иди, ачи! ein Märren, stulte!

аче, ãчега, n. ein junger aт, arabijdes Güllen,
pullus equi arabis. [cf. бедевијче].
áчêнe, n. Art dehnenden Sprechens, prolatio vo-
cum lenta et diducta.

ãчити се, âчим се, v. r. impf. gebelnt ipreden,
diduco voces.

аџамија,* f. unerfahren (aus Sugens), inexpertus,
rudis (aud vom $ferbe). [vide дјететина].
[аци,* vide хаџи.]
aциja[*], m. vide хаџија.
аџијин, а, о, vide хаџијин.
аџијница, f, vide хаџијница.
аџијнски, ка, ко, vide хаџијнски.
аџијски, ка, ко, vide хаџијски.
Аџијћи, m. pl. vide Хаџијћи.
аџйлук,* m. vide хаџилук.
аџииедомак, m. vide хаџинедомак.

ano, m. vide xayo.
аџуван,* аџувана, m. ber liebling, Sanymebes,

scortum puer.

аша,* vide хаша.

ашајда! у загонеци, сf. вићка.

ашање, n. vide хашање.
ашањка, f. (у нах. Рудн.) женска капа налик
на оврљину, Mrt Grauenmüge, vittae genus.
ашаријает, а, о, vide несташан.

и

1. баба, f. (gen, pl. баба) 1) очина или материна мајка, bie Grožmutter, avia. [cf. стара 2]. 2) стара жена, altes Beib, vetula. [cf. стара 1, старица]. - 3) у Дубровнику се свака дојкиња и дадиља зове баба, макар била дјевојка од 12 година, i mnme, Rindsfrau, nutrix, ancilla curans parvulos. 4) многи муж зове своју жену [2] бабом, ако и није стара. - 5) гдјекоји и за пуницу [1] реку: Бабакај, Бабакаја, m. у Дунаву велика стијена моја баба, біе Gdmiegermutter, socrus. више Голупца. 6) [Баба] планина у Србији између Ниша и баба клисара, f. баба што мијеси поскурице, Параћина [близу Мораве изнад села Лешја, die Frau, die das Communionbrod für die Kirche у срезу параћинском округа моравског], ein bädt, diaconissa pani sacro pinsendo. Herg in Gerbien, mons Serbiae. - 7) [Баба] баба ein Berg in der Herzegowina, mons Hercegovi8) превести бабу, кажу дјеца кад баце малу плочицу од камена преко воде, али је тако баце да одскаче поврх воде. 2. [*], м. (ист.) vide бабо. бабаје, f. pl. (у Мостару) некаке трешње, које се зову и рскавице, Nrt Ririden, cerasi genus. [vide рскавац]. cf. руштеви.

nae.

коризма, f. (у Рисну) на чисти понедјељник обуче се какав момак у женске хаљине и начини се као ђедова баба, на носећи на рамену седам штапова и за собом вукући комостре (вериге) иде по вароши и скаче испред кућа и виче: „бу! бу! бу!“ и ово се зове баба коризма, којом жене плаше дјецу да не ишту мрсна јела, говорећи им и послије онога дана кад би које заискало мрса: ено бабе коризме са штаповима под тиглама" (на тавану)! Седам штапова бабе коризме значе седам недјеља часнога поста, за то кад једна недјеља прође говори се дјеци: „бацила баба коризма један штап, "

ашати, ӑшам, vide хашати.
ашење, n. vide хашење.
ашигџија,* m. ber gern carejjirt (liebelt), qui pu-
ellis blanditur.

ашик,* verliebt, amore captus: On ce на њу
ащик учинио

ашиковање [ашиковање], п. 3 Carreffiren, amores, blanditiae: Остави се, Мујо, четовања, Четовања и ашиковања!

бабајин, а, о, у пјесми, vide бабов: И изведе ђогу бабајина

бабајко, m. (понајвише у пјесмама) [hyp. . бабо; сf. бапко, тајко, тале 1, ћако, ћаћко;]

ашиковати [јашиковати], кујем, v. impf. с ким,
carejfiren, blandiri alicui, amores habere.
àшити, àшим, vide хашити.
àшлук,* m. Sie unfoften, sumtus. cf. [vide] тро-

шак.

ашлучење, n. vide трошење [1].
ӑшлучити, чим, v impf. bejtreiten, sumtum sup-
pedito [vide трошити 1]: он мене ащлучи,
т. ј. троши на ме.

ашов, áшова, [аршов] м. (у војв.) гвоздена ло-
naтa, die eiserne Schaufel, pala ferrea.
ашта?)

ашто? (по Херц.) was? quid? [vide што 1].
ашчија,* m. vide [кухар] кувар: Бог срећу
дијели, а ашчија чорбу.
ашчијин, а, о, без Rods, coqui.
ӑшчијница, f. 1) vide [кухарица] куварица.
— 2) bie Rüde, culina. [vide кухарница].
ашчилук,* m. Die Rod funit, bie Roderei, ars (res)
coquinaria.

vide [1] Мој бабајко, не слушам те стари Камо, Раде, мој мили бабајко бабајков, а, о, vide бабов: Видиш, брате, токе баба кове

бабак, банка, м. на косишту онај дршчић што се држи руком за њега кад се коси (у Сријему зове се руцел), bie Genjengriffe, capuli in manubrio falcis foenariae.