Page images
PDF
EPUB

се

bae genus. .

Чити се.

[ocr errors]

чати се.

вати коме што, Sringens empjchlen, commen- главња [гламња), f. (асс. глављу, pl. главње, dare.

главања, главњама) велико дрво што главица, f. (pl. gen. Глівіца) 1) dim. p. глава. 10жи ва ватру, ein groper 23alfen Brembol3.

2) главица купуса, лука, Saupt без Sobiз, lignum; аиф ein grope Ceit: Кратке главње, Lauchs 11. dgl., caput brassicae, porri. 3) готови угарци; Позна феца, готове сироте. ein Spigel, cumulus, collis, cf. оглавак [чот]: главњица, f. dim. p. главња. Боље је гледати из главице него из там- главобоља, f. 1) Ваз Ropfmeb, dolor capitis. нице; На главици више Бијељине

2) бie Corge, curа: Већа глава, вие главоглавице, глäвица, f. pl. vіdе главичине.

боље. 3) некака трава, 24rt 43jlаnje, herглавичање, п. Заз äирteln (seg Rob15), capitatio brassicae. [cf. главичење).

главобољан, бољна, бољно, Stopfmeb perurjadeno, главичати се, чам се, у. r. impf. н. п. гла dolores capitis creans : Бунар-вода свака

вича се купус, т. і. увија се у главицу, jic) главобољна häupteln, capitari (de brassica). cf. глави- главобоље, п, ода шта глава боли, mаз баз

Kopfweb verursacht, quod dolores capitis creat. главичење, п. vіdе главичање.

rjáboka, m. der Großkopf, capito. главичине, f. pl. cјеме од конопаља пошто се главфр, т. (у Рисну) vidе блаор. Приповиједа

осијече сручица а још се није омлатило, се да сваки главор закоље 12 змија, а триSie Panjförner, grana cannabina. [cf. главице). наеста њега, за то веле да га не ваља убити, Конопље се у нас чупају двапут: прве (чини а ко га убије осам му је дана назатка. ми се да) се зову мале конопље, које сје- главой, т. (у Дубр.) некака морска риба, Brunмена или немају или још није зрело, за то del [ichwarzer Meergrundel], gobius [niger L.]. се и не гледа нањ, а друге кад се почупају главоча, f. брдо између црмнице и Паштрои уручице іповежу, онда се од ручица на Buha, ein Berg in Montenegro, nomen montis. какоме дрвету главичине осијеку, по том се главрњање , п. баз Иmberjcblеnѕеrn ohne 23orjas, на сунцу су іше, па се онда Млати конопљано ambulatio. cf. [vide] врљање [1]. сјеме.

главрњати, њам, v. impf. ohne 2orjаk umbеrjblet • главичити чій се, v. r. impf. vіdе глави

Sern, ambulo. [vidе врљати 1].

главура, главичица , f. 1) dim. p. главица. 2) ла

главурда, нено сјеме у љусци, Reinjaтe, semen lіnі. С

f. vіdе главетина.

главурина, лана се сјеме не осијеца као с конопаља,

главуча, него се на нешто огребље, али не знам како

[главушта, f. cf. погледушта). се послије вади из својијех округлијех љу- главчина, f. Die 93abe, modiolus rotae. [cf. глаглављење, п. 1) баз беjtjeben, Bejbliеретi, statu- глагово, п. брдо у Велебиту, ате eines Der

вина 1, трупина 3]. tio. 2) vide накричивање.

ges, montis nomen.

. главни, на, но, н. п. новци, баз Rapital. sors [vide 2 главница 2].

глагољаш, глагољаша, т. у Далмацији се глаглавнина, f. (у ц. г.) Sa Rapital, sors [vide

гољаши зову кришћански понови који Сла2 главница 2]. cf. главно.

венски мису говоре (службу служе), tatbo1.главница, f. (у Србији за Турскога владања)

lischer Priester der slawische Mejje liest, sacerdos herrschaftliche Kopfsteuer von verheirateten Personen,

slaviсе iiiovory. census capitum maritorum domino solvendus глад, f. и. (у Дубр ) m. Sеr unger, fames: Једе [vidе главарина]. cf. спахија.

као да је из глади утекао; Није глада 2. главница, f. 1) Ser Brano in Beiзетi, uredo до Турђева дана. cf. глађа.

[cf. снијет]. – 2) Sag Rapital, sors, cf. [глав- глада, f. (у ц. г.) чобанска колиба од дрвета ни, 1] главно, главнина: Като је и глав и покривена лубом, еіnе ефijjerbütte, tugurii ница лијепа вајдица, тапфтаl ijtg emiun, genus, cf. кућер [1]: Изили су Никшићки wenn auch nur das Kapital zurückgewonnen wird, овчари и попели гла на ливаде interdum et sors (sine fenore recepta) lu- гладак, глітка, тко, (глаткӣ, кa, кo, comp. crum est. .

глähii) gtatt, laevis. главничав, а, о, н. п. шеница, bransig, robi- гладан, дна, дно, (гладни, на, но) 1) bigrig, gine corruptus. [cf. cњетљив].

famelicus: Гла дан пас о комађу сања. Кад главничар, m. који куни главницу, opjjteerein

= коме испадне залогај из уста или га забопеђmer, exactor is главница.

рави, рече: Неко ми је гладан (од рода 1. главно, нога, п. adj. За Sapital, sors. [vide или од пријатеља). 2) гладна година, 2 главница 2].

tlyeurез заbr , annus inopiae: у зло доба у 2. главно, аdv. (у Сријему) н. п. има главно гла дну годину 3) н. п. зрно за пушку, свиња, говеда, оваца и т. д., т. ј. [vide] К.Лин за каку јам у, 3u fleiп, зи бün, tennis.

гладац, гліца, m. [vidе кицош) мјесто глади

сака.

много.

се

2) vide

ониа у овој пословици: Споља гладац а мала шупљика на гаћама, или на кошуљи,

изнутра јарац [јадац. Вук, Пословице). durchlöcherte Stickarbeit, opus perforatum (acu). гладибрь, m. [човјек који глади брке).

[vidе шупљика). гладилица, f. брус што општри гласан, сна, сно, bеrübmit, famosus, cf. знaтан: гладило, п. (у Црмн.) коса или бритва бри ІІто угаси гласну кућу

jaha, der Webstein, Šenjenstein, cos politoria. raàcâße, n. 1) das Verlauten, fama. – cf. [vide) брус [1].

һесмање. гладионица, f. (у ц. г.) који се кити, ein Sier • гласати, сам, v. impf. правити гласак 2. vide

ling, homo putidus. [vidе кицош] cf. гладун. фесмати. гладити, дим, т. impf. 1) jtreibeln, mulceo. гласати се, са се, v. r. impf. реrlаutent, inau2) glätten, laevigare.

dior. [cf. гласити се 1, говорити се, hyгладити ее, дійм се, v. r. impf. jih glitten uno кати се]. pußen, como me. .

гласина, f. augm. p. глас: Гласина лети као гладиш, гладиша, т. 1) (у Дубр.) vidе гла вјетар.

дишка. 2) (у ц. г.) некакав плаветан гласинац, инца, m. Gbene, juslik nan Зворник : rylutep, Art Eidechse, lacertae genus [lacerta Од Гласинца два Шаин-Пашића Кад agilis L.). — 3) (у Лици) vidе гладник: pha изије на гласинац равни. и гладиш.

гласит, а, о, rubbar, clarus: На далеко глагладитика, f. (у Имоск.) некака трава по сито! (кад се напија). [cf. гласовит].

пољу, која има црвен цвијет, а яжи.jе joj, гласити, гласіі м, v. iinpf. 1) elsen, jagen, nunкао што се говори, могу уставити плуг од

cio. 2) (у Боци) rujen, voco. cf. [vide] 8 вoлoвa, Sie Saubedjel, ononis Linn, cf. гла звати [1]. 3) (у Боци) bеіреп, уосо: како диш [1].

га гласе? cf. [vide] звати [ce]. 4) (у гладнети, ням, (ист.) vidе гладњети.

Боци) н. п. како то гласи Талијански? mie гладник, гладника, m. Ser филиаrige (als сфimpf heißt es? quomodo dicitur?

iport), famelicus. cf. гладиші [3], гладница. гласити се, гласим се, v. r. impf. 1) реrlаutеті, гладнити, ням, (зап.) vidе гладњети.

inaudior. [vidе гласати се]. 2) (у Боци) гладница, f. Sеr ungrige (alg ефіnipfmort), fa [vide) звати се, н. п. како се гласи он ?

melicus [vidе гладник): Најела се гладница, wie heißt er? quomodo vocatur? на се назвала баница.

гласник, гласника, т. 1) Sеr bie tabricht bringt, гладњети, гладним, v. impf. (јуж.) buigerit, esu Bote, nuncius [cf. гласоноша, огласник]: Чу

rio : послије ове воде гла дни човјек ; піто пић ради да гласник не оде. 2) Lärmfa: је мање xљеба, више човјек гла дни.

none, tormentum tumultum nuncians, cf. xaгладовање, п. баз фипger, esurіtіо.

берник [(аберник), хабердак (абердак), хагладовати, гладујем, у. impf. Sunger leiseit, fame бердар (абердар), хаберњача (аберњача)]: laborare. .

Па припали четири гласника гладун, гладува, т. (у ц. г.) који се глади |1.гласница, f. рупица на карабљама испри

(н. ш. кити, често чешља), ein Bierling, homo јека. Гласница је дугуљаста и на горњем putidus. [vidе кицо] cf. гладионица.

крају има на њој воска, те је гадљар нокглађа, f. vіdе глад: Но јунаци тврђи од ка ком од каке велике тице, који му виси о

мена, Трпе жеђу и јуначку глађу . Али рогу, може начинити већу или мању. ти је додијала глаға

2. гласница , f. Sie Sie Diariet bringt, nuncia. глађан, а, о, dim. p. гладан: Боса ћу га ка- гласнути, нём, v. pf. (у Боци) rufen, voco. cf. меном водити, А глађана преко земље [vide) зовнути.

гласнути се, нём се, у. е. pf. sich melden, ostenглађење, п. 1) Sad Stätten, laevigatio. 2) dere se [vidе јавити се 1]: Гласни ми се, das Streicheln, tò mulcere.

.

Бог те не убио таамња, f. vіdе главња: Бит” ми брата и же- гласовит, а, о, што има добар глас 1, Іaut, љети, на гламње му не сјећети.

clarus [cf. гласит]: Та му пушка бјеше глаГламоч, Гламоча, m. [град у Босни): Под совита Гламочем под бијелим градом

гласовито, bellІaut, clara voce: Па подвикну глае, m. (loc. гласу, pl. гласи, гласови) 1) танко гласовито

bie &tinute, yox [cf. грло 3, аваз]: има ли- гласоноша, m. Ser Sie 91achricht trägt, Courier, јеп глас; познајем га по гласу.

2) die

nuncius. cf. [vile] гласник [1]. Rahribt, nаnсius [cf. погласје, хабер 1 (а- глати, лам, vidе гледати. бер)]: Ради бисмо добре казат' г.lace, Не мо- глацнути ее, нём се, v. r. pf. ein glаttез 2013. жемо, веће какoнo je. — 3) беr tuf, fama: sehen bekommen, restauror. човјек на гласу; јунак на гласу; Бољи је глачина, f. Die 33Litte, laevitas. добар глас него златан пас; и Мерјема на глашење , п. 1) Ваз 20delsen, nunciatio. 2) гасу дјевојка

das Rufen, vocatio. 3) das Deisen, vocatio. гласак, ска, m. 1) dim. p. глас. 2) као 4) das Deißen, significatio.

сите

глё! (pl. глёте!) interj. jieb! en! [cf. 2 бака, изнијело, и од другијех околнијех мјеста; нуто, нути).

крвнина је ова била најмање хиљаду гроша ; гледање, т. баз с фацеt, spectatio.

па се она није плаћала само кад је ко убио гледати, дам (глёдӣ м), [глати) v. impf. кога, кога, него и кад је човјек нао с дрвета или

у кога, 1) jaiten, specto: И мачка је краља с коња те се убно, или се утопио у воду гледала, ама та се није бојала; Не гледај или умро од зиме, или му макар шта било ме гола боса 2) Sorge für etwas tragen, само кад се мртав нашао. Од крвнине није curare [vidе чувати]: гледај ми кућу; Гле била мања глоба кад би се догодило да дједај мене пребијеле дворе Гледај наш у војка роди дијете (по свој прилици ова је славну задужбину Под Баницом цркву Je глоба постала што су се така дјеца највише жевицу. 3) на кога, Beijpiel nеntеп ап мртва налазила; али се послије није питало еіnет, exemplum capio: не гледај ти на њега. је ли дијете мртво или живо). Ово су биле

4) н. п. он и не гледа нањга, т. і. не као одређене глобе које су се плаћале у мари, pеrаtеt ibit, contemnit: Залуд њојзи друштву, али мањима, које су многи људи сва љепота њена, Кад Алага и не гледа на плаћали за себе, није било ни броја, н. п. њу 5) erparten, exspecto: Ја од тебе и кад ко што скриви или га обиједе да је не гледам блага 6) trachten, operam dare: скривио или што зло за Турке рекао, а оваке гледај да ми дођені; гледај не би ли како су се биједе често износиле на људе за које то учинио.

су Турци знали или мислили да имају новаца. гледёbe, hега, п. vіdе зјеница.

Кад оваковога окривљеника ухвате и затворе, глёднути, нём, v. pf. einen 23lit thui, aspicio. они одмах или му кажу да ће га погубити или гледочићи, m. p. cf. брадићи (само у оној му толико и толико штана ударити, ако не да загонеци).

толико и толико, или му кажу само да ће га raèha, f. 1) die Silberglätte, argenti spuma. cf. погубити, па он послије сам преко својијех глета. 2) Glasur, crusta.

ваља да се откупљује, ил само баце у тамглеђеисање, п. Sag Blajiren, incrustаtiо.

нцу и метну синџир на врат аноге укладе, глеђенсати, ишем, v. pf. и. impf. н. п. земљану па још кашто и воду подљевају подањ, на чинију, тестију, glajiren, incrustare.

кад му се то већ досади трпљети, он преко глёжаю, жња, m. Ser Snobel, tаlus. cf. [vide] својијех обриче откуп и гледа да се избави. чланак.

глобар, глобара, m. који глобљава: нема праглёта, f. (у Дубр.) sie Gilberglätte, argenti spama. вога судије, него све глобари, Ser Grprejjer, cf. [vide) глеђа [1].

extortor. глёто, п. (ист.) vidе глијето.

глобивање, п. vіdе глобљавање. глёце, n. dim. p. глето.

глобивати, глобівам, Ү. impf. (у ц. г.) vide глиб, m. Der Roth, coenum. [vide] блато[1], глобљавати.

глобити, бійм, v. impf. ит еlѕ jtrafen, mulcto: глибав, а, о, fotbig, lutosus.

глобили су га Турци сто гроша. [cf. гугайбоња, m. (у Будви) vide [м лакоња] мли лити 6, дерати 4, сму дити 2, штетовати 1).

глобљавање, п. Заз Crprejjеnt pon Gelbjtrafen, mulГлива, f. планина у Херцеговини близу Требиња. сtatio. [cf. глобивање). Глигорије, m. Gregor, Gregorius.

глобљавати, глобљавам, v. impf. кога, Selbe глијето (cf. длијето), п. (јуж.) Sa3 Ctenteijеп, jtrafen erprejjein, muleto. [cf. глобиватн]. die Meißel, coelum.

глөг, глога, т. (1) Ser 2Beijoprin, crataegus глијеце, п. dim. p. глијето.

Linn. [cf. трн 1. 2) у заклињању говори глянцав, а, о, lang uns träg (pon einem 20kеnјфен), се мјесто Бог: глога ми !]. longus et piger.

ruoruka, f. die Frucht des Weißdorns, fructus riúnyo, m. ein langer, träger Menjdh, homo lon crataegi. gus et piger. .

глогов, а, о, н. п. колац, лист, 203eiрѕрrns, craTaúcta, f. der Spulwurm, Regenwurm, lumbricus. taegi: Не ће му ништа бити без глогова [cf. гуja 2, гујaвица, гујана).

коца; На путу му брой и глогово трње. глйто, п. (зап.) vidе глијето.

глоговац, глоговца, т. т. ј. колац или штап, глице, n. dim. p. глито.

ein Stab oder Pfahl von Weißdorn, baculus aut Гайша, m. (ист.)

palus crataeginus. Глйшо, т. (јуж.)) hур. р. Глигорије.

raorobaya, f. ein Stock von Weißdorn, baculus глоба, f. (асс. глобу, pl. глобе, глоба) бie Bel0 crataeginus.

jtraje, mulctа. Судије и управитељи у Тур- глоговина, f. 23eipornbolj, lіgnum crataegi. cкoме царству до јако су живљели највише глодање, п. Жаз 2 age, rosio. од глоба: кад је ко убио човјека, слабо гадати, глӧђем, v. impf. пagen, rodo. се је тражио крвник, него се искала глоба гло, вa, f. (у Сријему) бресква која се не може (крвнина): од прије само од онога мјеста расцијепити, да отпадне од кошчице. cf. гдје је крв учињена, а послије, да би више [лупија,) глоца.

cf. као.

Тоња.

in.

не

глөжење, п. За Заnten, lіtіgаtіо.

глухара [глувара), f. [rљива, 3äubling, russula гаджити ее , жим се, т. r. impf. fit заnten, Pers.]

jurgo [cf. свађати се]: они се гложе; он | глухарка, f. (у Сријему) некака дивља патка,

се гложи с њим ; гложе се међу собом. Art wilde Ente, anatis genus [anas boschas L.). гаджјак, гложјака, m. Ser Reipopenmals, cratae- глухаћ, глухаћа, [глувањ]] getum.

глухац, хца, [глувац]

vidе глухав.

J гложје, п. (coll.) Sa8 ДЮeisbornikt, crataegetum(?). Глухи До, т, илеме у Црмници [у Црној Гори). гломот, m. Seräujb, strepitus.

глухна недјеља, f. vіdе глуха недјеља. глота, f. 1) (у Ц. г.) бie 2rmen, pauperes. [vidе глухнути [глунути], нём, v. impf, taub merten, сиромаш]. — 2) [vide] чељад (2), т. б. жена

surdesco. и дјеца, Sie fantilie i. е. 243eib uno #inser, fa- глухо, m, vidе глух ак. milia: ђе је твоја глота? (питају војници | глухо доба, n. Sіе Beit gegen Rittеrnаft, Sa alleg (на крајини кад се боје Турака да их still ist, tempus mediae noctis, cum silent omпоробе) један другога); Не мари глота за

nia. Говори се да у глухо доба највише изједнога скота. 3) некако ђубре [коров] лазе вјештице и остале кojeкaке авети.

у жит у, 21rt lirtrait, herbae іnutilis genus. глуходолски, а, б, [ро Глухи До]. гадтан, тна, тво, н. п. хлеб, бie глота 3. ent Глуходољанин, т. (рі. Глуходољани) [човјек haltend.

из Глухога Дола). гаётина, f. (у Дубр.) помијешано и нечисто глухопр, а [глувопра], г. по т. ефimpjmort Жито, баз глота 3. еntbaltense forn, frumentum

für einen der nicht hört oder hören will, convicium Глота mixtum. .

in hominem non audientem aut audire noглөца, f. (у Барањи) шљива и бресква која се

lentem.

глухота [глувота), расцијенити не да. cf. [vide] глова.

f. die Taubheit, surditas. глоцкање, п. dim. p. глодање.

глухоћа (глу воћа), глоцкати, кам, dim. p. глодати.

глушница, f. (у Славонији) vidе глухна [глуха] глөцкати се, кам се, v. r. impf. jih (ibergeno) | гљива, г. (pl. gen. г.Бӣ ва) Der Zфат, fungus[L.).

недјеља. beißen, von Pferden, morsicare se: r.204 kajy ce

гљивётина, f. augm. p. гљива. cf. гљивурина. коњи.

[гљивица, f. dim. p. гљива: види ѕ. у. бабино глоцнути, нём, v. pf. einmal anbeigen (al dim.

ухо]. р. глодати и. pf. р. глоцкати), admordere.

. глошчић, m. dim. p. глог. [cf. чобанчица).

гљивурина, f. vіdе гљиветина.

гмеждёник, глежденика, [межденик] m. vile гаўв, глува, во, (глуви, ва, во, comp. глӱвљії)

ІІапула. vidе глух.

гиёждити, гмёждійм, у. impf. н. п. грах, vide [глува недјеља, f. vіdе гауха недјеља; види ѕ. Y. безимена недјеља).

гмёжђење, п. vіdе гњечење. гувак, глувaкa, m. vіdе глухав.

1. гмиза, f. највише се говори pl. гмизе, и гаўвац, вца, m, vidе глухац.

значи мале Ђинђухе, біe (3laзperlen, margaritae гаўвара, f. vіdе глухара.

vitreae. глував, глувања, m. vіdе глухай.

2. Гмиза, f. (у ц. г.) женски надимак. глуво, m. vіdе гаухо.

гмизање, т. vіdе гамизање. гувопрѣa, f. vіdе глухопрђа.

гмизати, гмйжем, глувота, f. vіdе глухота.

гийзити, зим,

vidе гамзати. гувоћа, f. vіdе глухоћа.

гмй.љење, т. vіdе миљење. глухац, мца, m. (у Дубр.) Сфаиjpieler, histrio. гмиљети, гмйлайм, y, impf. vіdе мііљети.

Познавао сам једнога официра, чини ми се гнати, жёнём (гнам), v. impf. vіdе гонити [1]: нз Славоније, којему је презиме било Глу

(тае гнаше на трагове Турке ман, а у Тршић у је једноме човјеку тако | гнежење, п. (ист.) vidе гнијекђење. био надимак. По томе се види да је та ри- | гнёздити, гнёздим, (ист.) vidе гнијездити. јеч и по другијем крајевима народа нашега гнёздити ее, гнёздим се, (ист.) vidе гнијезпозната, само што јој је значење заборав

Дити се. љено.

гнездо, п. (ист.) vidе гнијездо. гаўнути, нём, vidе глухнути.

гнйж,ење, п. (зап.) vidе гнијежђење. глух, глуха, хо, [глув] (глухи, ха, хо, comp. гнёздити, гнёздим, (зап.) vidе гнијездити. глӯшӣ) tаub, sardus.

гнйздити се, гніздім се, (зап.) vidе гнијезглухав, глухака, [глувак] m. Ser Taibe, surdus.

дити се. cf. глухай, глухац, глухо глуво].

гнйздо, п. (зап.) vidе гнијездо. глуха [глува) недјеља, f. Sіе 24 офе pоn bеr аlni гнијежђење, п. (јуж.) Sag kijtei, nidificatio.

moфe, hebdomas quae praecedit hеbdоmаdа гнијездити, гнйјездим , v. impf. (јуж.) н. п. palmarum. ef. безимена недјеља, [глухна Kokon, der Henne ein Nest machen, nidum facio, недјеља,) глушница.

impono nido.

гњечити.

Me

[ocr errors]

гнијездити се, гнійјездім се, v. r. impf. (јуж.) н. п. папулу. [cf. гмеждити, гњецати, nijten, hidulor: гнијезди се кокоші.

чити). гнијездо, п. (јуж.) ба 9tejt, nidus. [cf. гњиздо]. | гњйда, f. (рі. gen. гњйда) Sie 9tijje, lens (gen. гној, гноја, [гњој] m. (loc. гноју) 1) Ser Citer, lendis).

pus. 2) Ser guiger, tijt, fimus, stercus. |тњйдица, f. dim. p. гњида. [vidе сметлиште).

тњйздо, п. (у Сријему) vidе гнијездо. гнојав, а, о, еіtеrіg, ulcerosus.

гњила, f: Sie 3 opjererse, terra figlina, creta fiгнојавица, f. Sіе Bujtel, pustula. [vidе бубу glina. cf. Грнчара. гнојаница, 3 љица] cf. пуха.

тњилина, f. 1) аз баиle, Sie faulen beile, purhojene, n. 1) das Eitern, purulentatio. 2) trаmеn. cf. [vide) трухлина. 2) das Milde, Sas Oungen, stercoratio. [cf. ђубрење].

die milden Theile (vom Obst), pars mitis. cf. гнојити, јїм, т. іmр. н. п. њиву, бiingen, ster гнио [2]. coro. [cf. ђубрити).

гњйлити, лім, v. impf. 1) faulet, putresco. [vide гнојити се, јїм се, у. г. impf. eiterit, in pus

трухлити] cf. трухнути. 2) weich werden abeo: гноји се рава.

(vom Obst), mitesco. гнусан, сна, сно, (у Дубр.) 1) упрљан, јфтифіg. | гњйо, гњіла, ло, (rњйлій, ла, ло) 1) faul, pu

immundus. [vide paab]. — 2) ekelhaft, fasti tridus. cf. (vide] tpyo [1]. 2) mild (vom dium creans. cf. [vide] гадан.

Хbjt), mitis. [cf. Гњилина 2]. гнусити, гнейм, v. impf. (у Дубр.) 1) јфтіреп, | гњйрење, п. vіdе гвирење. јефтифig nadjet, inquinare [vide 1 прљатн]. Ігњйрити, рим, т. impf. vіdе гвирити, н. п. У 2) garstig machen, foedare [vide ranuth).

БІьигу. гнусник, гнуснійка, т. (у Дубр.) 1) беr ефти- гњој, т. (по зап. кр.) vidе гној (mit аllен 4b. Bige, immundus. 2) der Häßliche, foedus.

leitungen). гнусница, f. (у Дубр.) 1) bie ефnnѕige, mulier | гњрац, рца, т. 1) беr Ташфеr, urinator. cf. immunda. . 2) die Gäbliche, mulier foeda.

[норац 1,5 ронац [1]. 2) die Tauchente, merтнусничина, f. augm. p. гнусник и. гнусница. gus (L.). cf. ронац [2, медведак), сарка. гнусоба, f. (у Дубр.) 1) ефтифigteit

, immundi-го (roo), гола, ло, (голи, ла, ло) і) пatt, nuties. 2) die Garstigkeit, foeditas.

dus [cf. голишав, наг]: Ако је и го, али је гњавити, гњавим, v. impf. Srütet, collido: гњави

2) blop, merus: гола вода; од гола мачиће (кад ко ружно свира у гадље).

влаха гола пара; оглобио га до голе душе. гьављење, п. баз Дrüctert, prеssіо.

гоба, f. (у Боци) vide грба: с мојом гобом гњат, m. 1) vidе голијен: Носи гњате,

не могу вас свијет исправити. бљува се на те 2) [Гњат) планина у гобела, f. [vidе наплата:] (ст.) in ber 2luetoote Далмацији.

pon Calonion: једна гобела у као, а друга гњев, m. Ser Sorn, ira. [cf. јарост].

из кала казао Соломун гледајући у точгњеван, вна, вно, оrnіg. iratus [vidе љутит),

Кове кад су га на колма водили да ја поadv. гњевно: Не гњевте гиздaве дје

тубе. војке, Дјевојка је и од себе гневна rkebéra.10, m. der langsam imd undeutlich spricht,

гобеља, f. (у Далм.) vidе наилатак. У Далмаqui tarde et minus clare loquitur.

цији точкови, који су много мањи и јачи од гњеветање, п. За Iangjame no индеutliche Cpre

нашијех, имају само четири спине, које се chen, sermo tardus et minus clarus,

онамо зову крст, и четири гобеље. гњеветати, гњевеһём (гњеветам), у. impf. Tang- говеда, говеда, п. р. (coll.) Ваз ліпбріеth. ar

гованце, цета, п. dim. p. говно. sam und undeutlich sprechen, tarde et minus clare loqui.

menta, bоvеs. cf. говедо. тњёвити, гнёвӣ м, y. impf. зürnet, irito.

говедар, говедара, m. 1) Ser kinserbirt, bubulгњевити се, гњевим се, у. r. impf. зürnet,

cus. — 2) (у Јасеници) vidе бркица. irascor. [vidе љутити се 1].

говедарев, а, о, vidе говедаров. гњевљење, п. За Зіürten, ira, irritatio.

robegapuua, f. das Kindgeld (die Bezahlung des гњевљив, а, о, gübornig, iracundus. [vide ocop

Rinderhirten), merces bubulci. љив].

говедарица, f. Sie hiiserbirtin, bubulca [ef. гогьеццав, а, о, н. п. xљеб, vidе гњецован. ведарка 1, говедаруша]: Ја не могу тебе гњёцање, п. vіdе гњечење.

оженити Свињарицом ни гове дарицом гњёцати, цам, у. impf. vіdе гњечити, н. ш. | говедарка, f. 1) vidе говедарица. 2) die weiße трожі, е учабру.

2}}acbjtelje, motacilla alba. cf. [vide] Плиска. гњецован, вна, вно, н. п. xљеб, tаlfig (poin говедаров [говедарев, а, о, Ses Rinserbirten,

2Brot), flebrig, male pinѕitus (pistus). [cf. гње bubulci. цав].

говедарски, кa, кo, bеr #interbirten, bubulcoгњечење, n. Sag #neten, subactio. [cf. гмежі, ење, rum. гњецање, мечење).

говедаруша , f. vіdе [говедарица) говегњечити, гњечії м, v. impf, fueteit, depso, subigo, дарка.

[ocr errors]

на м

[ocr errors]
« PreviousContinue »