вати коме што, Sringens empfchlen, commen-главња [гламња], f. (асс. главњу, pl. главње, dare. главица, f. (pl. gen. главица) 1) dim. v. глава. 2) главица купуса, лука, Maupt beš ol, Lauchs u. dgl., caput brassicae, porri. 3) главања, главњама) велико дрво што ce ложи на ватру, ein großer Balfen Brennbol. lignum; audh ein großes Edheit: Кратке главње, готови угарци; Позна ђеца, готове сироте. ein Mügel, cumulus, collis, cf. оглавак [чот]: | главњица, f. dim. v. главња. Боље је гледати из главице него из там- | главобоља, f. 1) baš Ropfweh, dolor capitis. нице; На главици више Бијељине 2) біе Gorge, cura: Већа глава, више главоглавице, главица, f. pl. vide главичине. боље. 3) некака трава, Art Pflanze, herглавичање, п. баз Späupteln (be Rohls), capitatio brassicae. [cf. главичење]. главичати се, чӑм се, v. r. impf. н. п. главича се купус, т. ј. увија се у главицу, fich häupteln, capitari (de brassica). cf. глави чити се. главичење, n. vide главичање. какоме дрвету главичине осијеку, по том се на сунцу суше, па се онда млати конопљано сјеме. главичити се " чи се, v. r. impf. vide глави 2) ла главичица, f. 1) dim. v. главица. сака. глављење, п. 1) баз Beftjeßen, Вејфеßen, statu- | главнина, f. (у Ц. г.) баз Rapital, sors [vide 1. главница, f. (у Србији за Турскога владања) herrschaftliche Kopfsteuer von verheirateten Personen, census capitum maritorum domino solvendus [vide главарина]. cf. спахија. 2. главница, f. 1) ber Brano im Beizen, uredo [cf. снијет]. - 2) baš Rapital, sors, cf. [главни, 1] главно, главнина: Кашто је и главница лијепа вајдица, manchmal ifts Sewinn, wenn auch nur das Kapital zurückgewonnen wird, interdum et sors (sine fenore recepta) lu crum est. bae genus. главобоље, п. ода шта глава боли, шаš баз главрњати, њам, v. impf. ofne Borjaß umber[hlen- f. vide главетина. [главушта, f. cf. погледушта]. Глагово, п. брдо у Велебиту, Rame eines Der ges, montis nomen. глагољаш, глагољаша, m. у Далмацији се гла- глад, f. ц. (у Дубр) m. ber Spunger, fames: Једе главничав, а, о, п. п. шеница, branbig, robi- гладан, дна, дно, (гладни, на, но) 1) bungrig, gine corruptus. [cf. сњетљив]. главничар, ш. који купи главницу, Ropffteuereinnehmer, exactor тус главница. 1. главно, нога, n. adj. baš Rapital, sors. [vide 2 главница 2]. 2. главно, adv. (у Сријему) н. п. има главно свиња, говеда, оваца и т. д., т. ј. [vide] много. famelicus: Гладан пас о комађу сања. Кад коме испадне залогај из уста или га заборави, рече: Неко ми је гладан (од рода или од пријатеља). 2) гладна година, theures Sabr, annus inopiae: У зло доба у гладну годину 3) н. п. зрно за пушку, клин за каку јаму, зи flein, зи бünn, tenuis. гладац, глаца, m. [vide кицош] мјесто глади оница у овој пословици: Споља гладач а изнутра јарац [јадац. Вук, Пословице]. гладибрк, m. [човјек који глади брке]. гладилица, f. 1 брус што се оштри гладило, п. (у Црмн.) коса или бритва бриjaha, ber Bebitein, Genjenjtein, cos politoria. cf. [vide] брус [1]. гладионица, f. (у Ц. г.) који се кити, ein Sierfing, homo putidus. [vide кицош] cf. гладун. гладити, дим, v. impf. 1) ftreiheln, mulceo. 2) glätten, laevigare. гладити ее, дим ce, v. r. impf. fih glätten un puzen, como me. гласати, сам, v. impf. правити гласак 2. vide Һесмати. гласати се, са ce, v. r. impf. verlauten, inaudior. [cf. гласити се 1, говорити се, hyкати се]. гласина, f. augm. v. глас: Гласина лети као вјетар. Од Гласинца два Шаин-Пашића гладиш, гладиша, m. 1) (у Дубр.) vide глаДишика. 2) (у Ц. г.) некакав плаветан | Гласинац, йнца, m. Ebene, füblich van Зворник: ryшrep, Art Eidechse, lacertae genus [lacerta agilis L.]. - 3) (у Лици) vide гладник: pђа и гладиш. гладишика, f. (у Имоск.) пекака трава по пољу, која има црвен цвијет, а жиле јој, као што се говори, могу уставити плуг од 8 волова, біе Dauhedjel, ononis Linn. cf. гладиш [1]. wort), famelicus. cf. гладиш [3], гладница. гладнити, ним, (зап.) vide гладњети. гладница, f. ber pungvige (als himpfwort), famelicus [vide гладник]: Најела се гладница, на се назвала баница. гладнети, гладним, v. impf. (јуж.) fungern, esu- гладун, гладуна, m. (у Ц. г.) који се глади | глађан, а, о, dim. v. гладан: Боса ћу га ка- земље 2) Кад гласит, а, о, rud bar, clarus: На далеко гласито! (кад се напија). [cf. гласовит]. гласити, гласим, v. impf. 1) melben, jagen, nuncio. 2) (у Боци) rufen, voco. cf. [vide] звати [1]. 3) (у Боци) ђeißen, voco: како га гласе? cf. [vide] звати [ce]. 4) (у Боци) н. п. како то гласи Талијански? wie heißt es? quomodo dicitur? гласити се, гласим се, ѵ. г. impf. 1) verlauten, 1. гласница, f. рупица на карабљама испри- 2. гласница, f. bie bie Nachricht bringt, nuncia. гласнути, нём, v. pf. (у Боци) rufen, voco. ef. [vide] зовнути. гласнути се, нём се, v. r. pf. fich melben, ostendere se [vide јавити се 1]: ласни ми се, Бог те не убио гласовит, а, о, што има добар глас 1, laut, clarus [cf. гласит]: Та му пушка бјеше гла совита глађење, п. 1) баз Slätten, laevigatio. das Streicheln, to mulcere. гламња, f. vide главња: Бит” ми брата и жељети, на гламње му не сјеђети. Гламоч, Гламоча, m. [град у Босни]: Под Гламочем под бијелим градом глас, m. (lос. гласу, pl. гласи, гласови) 1) bie Stimme, vox [cf. грло 3, аваз]: има ли- гласоноша, m. ber біе Mаhricht trägt, Courier, јен глас; познајем га по гласу. 2) die nuncius. cf. [vide] гласник [1]. art, nuncius [cf. погласје, хабер 1 (а-глати, лам, vide гледати. гласовито, Беш[aut, clara voce: Па подвикну танко гласовито бер)]: Ради бисмо добре казат3 гласе, Не мо- глацнути се, нём се, v. r. pf, ein glattes изжемо, веће каконо је. 3) ber Ruf, fama: sehen bekommen, restauror. човјек на гласу; јунак на гласу; Бољи је | глачина, f. Sіе Slätte, laevitas. добар глас него златан пас; И Мерјема на глашење, п. 1) баз гласу дјевојка elsen, nunciatio. das Rufen, vocatio. 3) das Heißen, vocatio. - 4) das Heißen, significatio. 2) глё! (pl. глёте!) interj. fie! en! [cf. 2 бака, гледање, п. баз hauen, spectatio. 4) н. п. он и не гледа нањга, т. ј. не мари, verachtet ihn, contemnit: Залуд њојзи сва љепота њена, Кад Алага и не гледа на њу 5) erwarten, exspecto: Ја од тебе и не гледам блага 6) trachten, operam dare: гледај да ми дођеш; гледај не би ли како глинцав, а, о, lang uns träg (von einem čenjchen), longus et piger. глинцо, m. ein langer, träger Menjd, homo lon- глиста, f. ber Spulmurm, Regenwurm, lumbricus. глице, n. dim. v. глито. Глишо, m. (јуж.)) hур. . Глигорије. глоба, f. (асс. глобу, pl. глобе, глоба) бі ftrafe, muleta. Судије и управитељи у Турскоме царству до јако су живљели највише изнијело, и од другијех околнијех мјеста; крвнина је ова била најмање хиљаду гроша; па се она није плаћала само кад је ко убио кога, него и кад је човјек пао с дрвета или с коња те се убио, или се утопио у воду или умро од зиме, или му макар шта било само кад се мртав нашао. Од крвнине није била мања глоба кад би се догодило да дјевојка роди дијете (по свој прилици ова је глоба постала што су се така дјеца највише Мртва налазила; али се послије није питало је ли дијете мртво или живо). Ово су биле као одређене глобе које су се плаћале у друштву, али мањима, које су многи људи плаћали за себе, није било ни броја, н. I. кад ко што скриви или га обиједе да је скривио или што зло за Турке рекао, а оваке су се биједе често износиле на људе за које су Турци знали или мислили да имају новаца. Кад оваковога окривљеника ухвате и затворе, они одмах или му кажу да ће га погубити или му толико и толико штапа ударити, ако не да толико и толико, или му кажу само да ће га погубити, па он послије сам преко својијех ваља да се откупљује, или га само баце у тамницу и метну синџир на врат а ноге у кладе, па још кашто и воду подљевају подањ, па кад му се то већ досади триљети, он преко својијех обриче откуп и гледа да се избави. глобар, глобара, m. који глобљава: нема правога судије, него све глобари, ber Grprejjer, extortor. глобивање, n. vide глобљавање. глобити, бим, v. impf. um Sels ftrafen, muleto : глобили су га Турци сто гроша. [cf. гулити 6, дерати 4, смудити 2, штетовати 1]. глобљавање, п. баз Érprejjen von Selb[trafen, mulctatio. [cf. глобивање]. глобљавати, глобљавам, v. impf. кога, SelbBels= ftrafen erpreffen, muleto. [cf. глобивати]. глог, глога, m. [1)] ber Beißborn, crataegus Linn. [cf. трн 1. 2) у заклињању говори се мјесто Бог: глога ми!]. глогиња, f. біе rut eißborns, fructus crataegi. глогов, а, о, н. п. колац, лист, Bein, crataegi: Не ће му ништа бити без глогова коца; На путу му броћ и глогово трње. глоговац, глоговца, m. т. ј. колац или штап, ein Stab oder Pfahl von Weißdorn, baculus aut palus crataeginus. глоговача, f. ein Stod von Beißborn, baculus crataeginus. глоговина, f. Beißbornbols, lignum crataegi. глодање, п. баз Magen, rosio. од глоба: кад је ко убио човјека, слабо глодати, глођем, v. impf. nagen, rodo. се је тражио крвник, него се искала глоба | глођва, f. (у Сријему) бресква која се не може (крвнина): од прије само од онога мјеста расцијепити, да отпадне од кошчице. cf. [лупија,] глоца. гдје је крв учињена, а послије, да би више гложење, п. баз Santen, litigatio. гложити се, жим се, v. r. impf. fih zanfen, глухара [глувара], f. [гљива, äubling, russula Pers.] jurgo [cf. свађати се]: они се гложе; он | глухарка, f. (у Сријему) некака дивља патка, се гложи с њим; гложе се међу собом. Art wilde Ente, anatis genus [anas boschas L.]. гложјак, гложјака, m. ber Beißbornmals, cratae- глухаћ, глухаћа, [глува]] getum. глухац, хца, [глувац] m. vide глухак. гломот, m. Seräu, strepitus. гложје, п. (coll.) баз Weißbornidt, crataegetum(?). Глухи До, т, илеме у Црмници [у Црној Гори]. глухна недјеља, f. vide глуха недјеља. глота, f. 1) (у Ц. г.) біе Mrmen, pauperes. [vide | глухнути [глунути], нём, v. impf. taub werben, сиромаш]. - 2) [vide] чељад [2], т. ј. жена surdesco. и дјеца, біе Familie i. e. 2Beib uns Rinber, fa-| глухо, m. vide глухак. [till ift, tempus mediae noctis, cum silent omnia. Говори се да у глухо доба највише излазе вјештице и остале којекаке авети. глуходолски, а, 6, [von Глухи До]. milia: ђе је твоја глота? (питају војници | глухо доба, п. bie Beit gegen Mitternadßt, ба alleҙ (на крајини кад се боје Турака да их не поробе) један другога); Не мари глота за једнога скота. 3) некако ђубре [коров] у житу, Wrt Unfraut, herbae inutilis genus. глотан, тна, тно, н. п. хљеб, біе глота 3. ent» | Глуходољанин, т. (pl. Глуходољани) [човјек haltend. глотина, f. (у Дубр.) помијешано и нечисто глоца, f. (у Барањи) шљива и бресква која се глоцкати се, кам се, v. r. impf. fі (іфerzenб) коњи. глоцнути, нём, v. pf. einmal anbeißen (al3 dim. . глодати u. pf. v. глоцкати), admordere. глошчић, m. dim. v. глог. [cf. чобанчица]. глув, глува, во, (глувӣ, ва, во, comp. глувљй) vide rayx. [глува недјеља, f. vide глуха недјеља; види 5. . безимена недјеља]. глувак, глувака, m. vide глухак. глувац, вца, m. vide глухац. глувара, f. vide глухара. глуваћ, глувáћа, m. vide глухаћ. глуво, m. vide глухо. глувопрђа, f. vide глухопрђа. глувота, f. vide глухота. глувоћа, f. vide глухоћа. глумац, мца, m. (у Дубр.) фанjpieler, histrio. Познавао сам једнога официра, чини ми се из Славоније, којему је презиме било Глумац, а у Тршићу је једноме човјеку тако био надимак. По томе се види да је та ријеч и по другијем крајевима народа нашега позната, само што јој је значење заборав љено. глунути, нём, vide глухнути. глухак, глухака, [глувак] m. ser Zaube, surdus. из Глухога Дола]. глухопрђа [глувопрђа], f. unb m. Ehimpfwort für einen der nicht hört oder hören will, convicium in hominem non audientem aut audire nolentem. глухота [глувота], глухова [глувоћа], f. die Taubheit, surditas. глушница, f. (у Славонији) vide глухна [глуха] недјеља. гљива, f. (pl. gen. г.љйва̂) ber Swamm, fungus[L.]. гљиветина, f. augm. v. гљива. cf. гљивурина. гљивурина, f. vide гљиветина. гмеждити, гмеждим, v. impf. н. п. грах, vide гмиљење, n. vide миљење. |гмиљети, гмйлим, v. impf. vide миљети. гнати, жёнём (гнам), v. impf. vide гонити [1]: Отле гнаше на трагове Турке гнежђење, п. (ист.) vide гнијежђење. гнездити, гнёздим, (ист.) vide гнијездити. гнездити се, гнёздим се, (ист.) vide гнијез дити се. гнездо, п. (ист.) vide гнијездо. дити се. гниздо, п. (зап.) vide гнијездо. н. п. папулу. [cf. гмеждити, гњецати, чити]. ме гнијездити се, гнијездим се, v. r. impf. (јуж.) niften, nidulor: гнијезди се кОКОШ. гнијездо, п. (јуж.) baš Reft, nidus. [cf. гњиздо]. | гњйда, f. (pl. gen. гњйда) bie Riffe, lens (gen. гној, гноја, [гњој] m. (ос. гноју) 1) ber iter, lendis). pus. 2) ber Dünger, Mift, fimus, stercus. | гњйдица, f. dim. v. гњида. [vide сметлиште]. гнојав, а, о, eiterig, ulcerosus. гнојавица, f. bie Bujtel, pustula. [vide бубугнојаница, у љица] cf. пуха. 2) гнојење, п. 1) baš Citern, purulentatio. гнојити се, јûм се, v. r. impf. eitern, in pus гњиздо, п. (у Сријему) vide гнијездо. гњила, f: біе Zöpfererbe, terra figlina, creta figlina. cf. Грнчара. гњилина, f. 1) baš Saule, bie faulen Zheile, putramen. cf. [vide] трухлина. 2) das Milde, die milden Theile (vom Obst), pars mitis. cf. гњио [2]. ло) 1) faul, pu гњилити, лим, v. impf. 1) faulen, putresco. [vide 2) mils (vom гнусан, сна, сно, (у Дубр.) 1) упрљан, фтиßig, immundus. [vide прљав]. - 2) efelhaft, fastidium creans. cf. [vide] гадан. гнусити, гнӳсим, v. impf. (у Дубр.) 1) [mugen, [фmußig maфen, inquinare [vide 1 прљати]. | гњирити, рам, v. impf, vide гвирити, н. п. у 2) garftig machen, foedare [vide гадити]. књигу. гнусник, гнусника, m. (у Дубр.) 1) ber фmu | гњој, m. (по зап. кр.) vide гној (mit allen Ib= Bige. immundus. 2) der Häßliche, foedus. Leitungen). гнусница, f. (у Дубр.) 1) bie mngige, mulier | гњурац, рца, m. 1) ber Zaußer, urinator. cf. immunda. 2) die Häßliche, mulier foeda. тнусничина, f. augm. v. гнусник и. гнусница. гнусоба, f. (у Дубр.) 1) hmußigfeit, immundi-ro гњев, m. ber Born, ira. [cf. jарост]. гњеветати, гњевећем (гњеветам), v. impf. Iang= гњевити, гњевим, v. impf. zürnen, irito. [ворац 1,] ронац [1]. - 2) біе Ханфене, merdie Tauchente, gus [L.]. cf. ронац [2, медведак], сарка. (roо), гола, ло, (гола, ла, ло) 1) nat, nudus [cf. голишав, наг]: Ако је и го, али је соко. 2) оß, merus: гола вода; од гола влаха гола пара; оглобио га до голе душе. гоба, f. (у Боци) vide грба: С мојом гобом не могу вас свијет исправити. гобела, f. [vide наплатак] (ст.) in ber uefbote von Salomon: једна гобела у као, а друга казао Соломун гледајући у точкове кад су га на колима водили да га погубе. из кала гобеља, f. (у Далм.) vide наилатак. У Далма- |гованце, цета, n. dim. v. говно. cus. говедар, говедара, m. 1) ber Rinberhirt, bubul2) (у Јасеници) vide бркица. говедарев, а, о, vide говедаров. говедарина, f. baš Rinogelb (bie Bezablung без Rinberhirten), merces bubulci. говедарица, f. bie Rinberbirtin, bubulca [cf. говедарка 1, говедаруша]: Ја не могу тебе оженити Свињарицом ни говедарицом 2) die weiße Bachftelje, motacilla alba. cf. [vide] плиска. гњецован, вна, вно, н. п. хљеб, talfig (vom | говедаров [говедарев], а, о, beš Rinberbirten, Brot), flebrig, male pinsitus (pistus). [cf. гњецав]. гњецав, а, о, н. п. хљеб, vide гњецован. гњецање, n. vide гњечење. гњецати, цам, v. impf. vide гњечити, н. п. говедарка, f. 1) vide говедарица. грожђе у чабру. |