Page images
PDF
EPUB

говедарче, чета, n. ein junger Rinberbict, bubul-|говорљив, а, о, ber gerne prid)t, loquax. [cf. лаcus juvenis.

говедина, f. vide говеђина.

говедо, п. (ријетко се говори) vide говече.

говеђи, ђа, ђе, vom Rinbe, bubulus.

патљив].

говорљивац, говорљивца, m. ser Hebjelige, homо loquax. cf. говорџија. говорљивица,/

говеђина, f. баз Hinòfleif, caro bubula. cf. го- говоруша, f. die Redselige, mulier loquax.

ведина.

говеча́ца, f. (coll.) dim. v. говеда (говече): има

двоје, троје говечаце.

говорџија, m. vide говорљивац.

гога, m. ber laurer, faber murarius (meift finòã Bingaren).

говече, чета, n. cin Hins (im weiteften ∈інне), | гӧгин, а, о, без rora, fabri murarii.
bos, vacca, vitulus. [cf. говедо, говеда].
говнав, а, о, bređig, coenosus. cf. говнен.
говнање, п. баš läjtige unò unberechtigte inreben,
contradictio molesta et iniqua. [cf. говногри-
зање].

говнара, f. vide говноваљ.

говнарије, f. pl. bie Dređer, nugae. гòвнати, нâм, v. impf. läjtig und ohne Grund widersprechen, objurgare inique et moleste: дн не говнај ту (отац рече сину, н. п. кад син виче што на очину уредбу). cf. говногризати.

говнен, а, о, bređig, merdosus. [vide говнав]. говненица, f. eine bredige (hlete) aфe, nugae, говнем, m. Єфimpfwort für einen Menjen, convicium in hominem [cf. говновић]: Говнешу један!

говнити, говним, v. impf. [tänfern, rixam mo

[blocks in formation]

говно, п. (pl. говна, gen. гована) ber red, stercus [cf. 1 нечист, 1 поган]: Без говна нема ни говна (Düngen ift nöthig). говноваљ, m. bie Stinffäfer, scarabaeus stercorarius Linn. cf. говнара [зујак, зунзак]. говновић, m. ein fomijder Name (von говно, д. d. Stercutus) [cf. говнеш]: јест он неки говновић, јест !

говногризање, n. vide говнање. говногризати, говногризам, vide говнати: не говногризај!

говноноша, m. ber Dredträger, qui portat stercus: водоноша говноноша, in ber Wuefbote vom | gefoppten Wasserträger.

говњак, говњака, m. ein fomijcher Name ftatt [vide] бураг: сто говњака масла (у приповијеци).

1. год, года, m. 1) велики празник (у Србији), der Festtag, dies festus. 2) in der Redensart: од год до год (има хране), baš Jabr, annus. cf. [vide] гonна [1]. 3) der Jahreswuchs година eines Baumes. 4) н. п. пет гроша у год, т. 3. равно (као угођено), gerabe, ipse. [vide 1 равно].

2.

rò, (als Anhängesylbe) immer, irgend, -cunque ali-, (cf. гођ [гође], годијер [годе, годи, годер, годир],) штогод, којигод, чијгод, кадгод, гдјегод.

годе, (ист.) vide [2] год: Гди се годе крајина узбија

годет, f. bas Befallen, gaudium, [vide милина] годер, (ист.) vide годијер. годет, f. baš Sefallen, gaudium, [vide милина] cf. годименат: Знаде мајка годет своме сину

Годеч, м. Жаnnšname, nomen viri. годи, (зап.) І

годименат, нта, т. (по југоз. кр.) bie Sreube, годијер, [јуж]] vide [2] год. Утепбе, gaudium (gaudimonium), [vide] милина, cf. радост: Стару чоеку млада жена годименат; а младу чоеку стара жена погибија. година, f. (pl. gen. година) 1) баз Sabr, annus, cf. [1 год 2, љето 2,] годиште: Дуга ноћ, или дан, (као) царева година. Сад је његова година, или у шали: његова и насја година, т. ј. сад је као што он хоће. 2) (у Дубр.) вријеме, баз 28Better, tempestas [vide вријеме 2]: данас је лијепа година; не смета му рђава година. 3) (у Хрв.) [vide] дажд, ber Regen, pluvia. [— 4) vide годишњица; види s. v. 1 даһа]. годиница, f. dim. v. година.

[ocr errors]

годиновање, n. baš Subringen eines Sabres, то annum transigere.

годиновати, нујем, v. pf. uns impf. ein Sahr zubringen, annum transigere: не ћеш годиноговор, m. (lос. говору) біе Небе, Eprache, sermo вати тамо (н. и. шта се спремаш тако). [с. бесједа, 1 граја]: познајем га по говору; | годињак, њка, m. als hyp. v. година: има јечује се некакав говор. дан годињак, како је то било. говорење, п. баз Небен, loquela, sermo. [cf. годир, (зап.) vide годијер: Што је годир у 1 грајање, дивањење 2].

Прологу снига

годио и Бог догодио На тебе се таки санак збио 2) годи ми, thut mir mobi, pro

desse.

говорити, говорим, v. impf. fprehen, loquor | годити, дим, v. impf. befließen, decerno: Бог [cf. бесједити, 1 грајати, диванити 2, зборити]: говори се, man jagt, dicitur. [говорити се, говори се, ѵ. г. impf. vide гласати се; види s. v. Ђукати се]. говоркање, п. dim. v. говорење. говоркати, кам, dim. v. говорити.

годити се, годӣ се, v. r. impf. (у Боци) 1)

коме што, т. ј. чини се, јест, [heinen, videtur [vidi чинити се 2]: Подај, синко, мене

коња твога, Да ја први на воду нагазим, Да сватима ја учиним пута, Тад се дјете на невољи нађе : Да му даде, годи му се стидно, Да угази, страх га обузео — 2) у пјесми, као погађати се: Два се годе да се роде

годишница, f. (у Дубр.) слушкиња која се на

lere [vide гајити]: Порасла је у Нови наранца, Гојила је Новкиња ђевојка 2) mäften, sagino. [cf. товити].

гојити се, јим се, v. r. impf. fih mäften, fett werden, saginor, opimus fio.

гојка, f. (у Грбљу) име овци, ein hafšname, nomen ovi indi solitum.

годину најми, еine Magó, bie fich auf ein Sabr | Гојко (Гојко), m. Diannšname, nomen viri. bei einem Sperrn verbungen hat, ancilla annualis. | голаћ, голаћа, m. vide голи син. годишњак, m. 1) н. п. назимац, ährling, ein | голем, голема, мо, (големи, ма, мӧ) groß, magJahr alt (vom Vieh), anniculus. 2) н. п. nus (comp. каже се веки). cf. [vide] веданас иду годишњаци у цркву (н. п. други лики [1]. дан Ускрса) Sabrešgaft, hospes annuus. годишњи, ња, ње, jährlich, annuus. годишњица, f. baš Zobtenmal (ein Jahr nad beт Tode), convivium funebre post annum elapsum. cf. [година 4, 1] даа.

голен, f. (ист.) vide голијен.

голеница, f. (у Сријему) vide голијен.
голёт, f. (loс. голети) fable Sebirgsgegens, mons
arboribus destitutus.

}

голетан, тна, тно, fabl (обие Bäume), calvus. годиште, п. (по зап. кр.) баз Sabr, annus, cf. | Голеч, Голеча, ( m. у пјесми, некака пла[vide] година [1]: Зло годиште рода иште, | Голеш, Голеша, нина: На Голечу високој а невоља пријатеља. планини Живо пређи у Голеш планину

годовање, n. vide светковање.

[ocr errors]

На ономе Голешу планини

годовати, годујем, v. impf. vide светковати [1]. |Голија, f. 1) планина у Србији.

годовно, ога, п. (у Слав. и Хрв.) бег Hamentag, dies lustricus.

2) пла

нина у Херцеговини: Под Голију у Дугу крваву - Здраво пређе Равну и Голију

Годомин, т. поље ниже Смедерева: И ето их | Голијанин, m. човјек испод Голије: Ти покупи у Годомин, Боко! Годомин су поље напуНИЛИ Кад је био насред Годомина

младе Голијане голијевно благо,( п. (ст.) fo viel als големо, годомински, ка, ко, роп Годомин: Низ широко | голијемно благо, groß, ingens [vide велики]: поље Годоминско

-

Годомир, т. Mann name, nomen viri.

И проносе голијевно благо
мало голијемна блага

Ал' т је

го, ( vide [2] год: Куд сам гође на коњу голијен, f. (ос. голијени, pl. gen. голијени) гође, одно

[ocr errors]

гођење, п. 1) баз Befd ließen, decretio. 2) vide погађање [3].

[ocr errors]

(јуж.) баз фіenbcin, tibia [cf. гњат 1, голе-
пица, цијев 3, цјеваница]: Зачудио се пре-
бијеној голијени! (рече се ономе који се
чему зачуди, као да не би урекао).

гдета, f. (у Боци) мала барка без катарке,
21rt Bafferfahrzeug, naviculae genus: Л'јепо голин, f. (зап.) vide голијен.
ли је погледати! Морске бродове, Спрема
њима двоје госте, У њих сватове
гозба, f. част, біе afterei, convivium. [ef. гоз-
бина, част 2, чазбина, зијафет].
гозбина, f. vide гозба: Ој госпођо, Јеличина
мајко! Тебе Кружић у гозбину зове, У
Јеле се мушко чедо нашло

гозбовање, п. baš Saftiren, convivatio.
гозбовати, гозбујем, v. impf. bei einer Safterei
fein, convivor [vide гостити се]: Отишла је
да гозбу гозбује

[blocks in formation]

голи син, m. голаћ, т.ј. војник који сам
од своје воље за плату иде, на војску и
бnje ce, (Nackter Sohn) Name jener Krieger, die,
da sie ohne Haus und Hof find, nicht verbunden
wären mit in's Feld zu ziehen, es aber von freien
Stücken um Sold und Kleidung thun, miles
ultroneus. Ову је ријеч Ћурчија арамбаша
1804 године донио с Врачара на Дрину;
а он може бити да је примио од некога
Турчина из Градишта, који је тада био са
Србима, и назван голим сином за то што
је уза сваку ријеч говорио: голи сине!
Голи су синови само на Дрини били, а од
Биограда доље звали су бећарима [2] такове
војнике. Њихов је славни капетан био Зеко,
који је славно погинуо на Равњу (1813).
голић, голића, m. гољо, ber Mate, nudus:
Удри пиће на голиће.
голицање, n. vide галицање.
голицати, цам, vide галицати.

| Голиш, Голиша, m. брдо у Ловћену.
голишав, а, о, naft, nudus. cf. [vide] го[1].
голобрад, а, о, ( unbärtig, imberbis: И то мла-
голобрадает, а, о, до још голобрадасто

гојани, на, но, gepflegt, cultus, cf. [vide] гојан:
А за њима гојани Алиле
гојење, п. 1) баз Педен, Mufzin, cultura. — голобрад, а, о,
2) das Mästen, saginatio.

гојити, јим, v. impf. 1) pflegen, aufziehen, co- голобрадица, m. ber Unbärtige, imberbis.

[blocks in formation]

голокуд, m. (у Дубр. и у Босни) vide кукуруз. голокудина, f. vide кукурузовина. голокудни, на, нӧ, н. п. мука, vide кукурузни. голокудница, f. vide кукурузница. голомразица, f. вријеме кад је мраз, а нема кише ни снијега, бer Groft, gelu.

голотиња, f. bie Rattheit, mangel an leibung, nuditas.

голотрб, а, о, mit entblößtem Bauhe, ventre nudato; бабет Голотрб, nom. propr.: Њега зову Голотрбе Иво

голуб, m. bie Zaube, columba. Дивљи су голубови двојаки: једни су већи и зову се гривњаши [и грљаши], и ови се легу у гнијезду

на дрвету као и грлице, а други су мањи, који се зову дупљаши, јер се легу у дупљама. Они се и по гукању разликују; кад гривњаш гуче људи кажу да говори: Шта ти ту чиниш, проклети попе, код туђе жене, код туђе ђеце, а дупљаш кажу да говори: Сај лук, си лук, сај лук, т. ј. да је већ вријеме сијати лук кад он у прољеће до

лети и стане гукати.

голубак, голупка, m. hyp. v. голуб. Голубан, m. Mannšname, nomen viri: Голубане, моја вјерна слуго

голубаст, а, о, taubenfärbig, colore palumbis, columbinus.

2) село код тога града. Од Голупца се већ доље почињу планине поред Дунава и из српске стране.

голубачка муха, f. bie Solubaßer ìüđe, simulium reptans Gollubatzense. Голубачке се мухе у Шумадији зову и Браничевке [2]. Народ у нахији Пожаревачкој приповиједа да се ове мухе роје из пећине према Голупцу, излазећи у гомилама колико казан, па се послије растављају и по вјетру лете; она стоци тако досађује да кашто и цркава од ње, особито коњи и говеда. Кажу да се она роји више пута, али први рој да је најљући и за стоку најгори, а потоњи све да су слабији. Једни приповиједају да је неко од некуда из Србије тјерао некаку алу па је стигао у Стигу (и од тада остало име Стиг) и ранио је, али се она опет отела и рањена утекла у ону пећину и ондје од ране липсала, па од ње оне мухе да постају. Приповиједа се да су Нијемци ону пећину зазиђивали, али кад дође вријеме да се мухе роје, зид се провали сам од себе. голубинац, голубинца, т. некака морска велика риба (ital. colombo), Xrt Geefifch [Meer= adler], piscis quidam marinus [myliobatis aquila Cuv.].

голубињак, m. ber Zaubenfchlag, columbarium. голубињи, ња, ње, auben, columbarum. голубић, m. 1) біе jugе Танье, pullus columbae. [cf. голупче]. - 2) (у Сријему) pl. голубићи, мали ваљушци, који се уз пост кухају у расолу, Xrt Meђ[[öße, globuli farinae.

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

голубов, а, о, бег Zaube, columbae. голуждрав, а, о, vide голушав. голупче, чета, n. vide голубић 1. голушав, а, о, индеfiebert, glaber. [cf. голуждрав, гољуждрав].

голцат, а, о, іn ber Rebenšart: го голцат, faSennat, mutternat, plane nudus. [cf. опуцан]. Голубац, Голупца, m. 1) у Пожаревачкој на- гољо, m. vide голић.

хији један стари град на Дунаву (Срби при- гољуждрав, а, о, vide [голушав] голуждрав. повиједају да га је зидала Ђурђева Јерина | гољуждрење, п. баš dhreien, clamor. cf. [vide] ради голубова

као голубињак -). - дерање [3].

ВУКОВ РЈЕЧНИК

7

der Treiber des Viehes, pecoris actor. гонце,* џета, п. (у Србији и у Босни по варошима) ружа која се још није расцвјетала, него тек напуцила, eine Roje, bie jo ebeп біе Rnojpe geöffnet, rosa recens. гоњење, п. 1) баš Zreiben, agitatio.

2) баз

тољуждрити се, гољуждрим се, v. r. impf. | гончин, m. (у Лици) који гони трговачку стоку, freien, clamo. cf. [vide] дерати се [1]. гомбар, т. (у војв.) бег порfmaher, textor globulorum fibulatorium. [cf. казаз]. гомбарев,) а, о, без nopfmahers, textoris gloгомбаров, ( bulorum fibulatoriorum. Гомеља, f. намастир у Босни (може бити да је сад и пуст?): И Гомељу на граници сувој гомила, f. (pl. gen, гӧмила) бer aufe, cumulus. cf. громила, рпа, камара [1], рњага [; буљук; дундар, трумпа, руља, булумента]. гомилање, п. [cf. громилање] 1) баз äufen, 2) das Gepolter, wenn etwas aufgehäuftes einstürzt, strepitus. гомилати, лам, v. impf. aufhäufen, cumulo. [cf. громилати].

cumulatio.

[ocr errors]

гомилати се, ла ce, v. r. impf. poltern, strepo. [cf. громилати се].

[гомилица, f. dim. v. гомила. cf. Һума 2.] Гомионица, f. 1) ријека у Босни, іn uß in Bosnien, fluvius Bosnae. 2) намастир код те ријеке.

Гомирје, n. ein Slojter in Sroatien, nomen mona

sterii.

п.

гон, m. vide потркалиште: Три га гона земље
понијела

гонање, п. баз Berfolgen, persecutio.
гонати, гонам, v. impf. verfolgen, persequi.
гоненути, гоненем, v. pf. (у Рисну) vide заго-

ненути.

гонета, f. (у Рисну) vide загонетка. гонеталица, f. (у Ц. г.) 1) vide загонетка.

Rammeln der Hasen, coitus leporum. гора, f. (dat. гӧри, асс. гӧру, pl. горе, гора) 1) баз Sebirge, mons. [cf. планина]. - 2) (око Имоск.) ber Bals, silva. cf. [планина; vide] шума [1]: Биокова је пуна горе. - 3) bie šalljucht, epilepsia: пада од горе. [vide падавица] cf. горица, горска болест. Горажде, п. варош у Херцеговини: Док је мени соко Синан-паша у Горажду на Херцего

ВИНИ

горак, рка, рко, (горки, ка, ко, сотр. гӧрчӣ)
bitter, amarus. cf. [vide 2] грк.
горакнути, нê, vide гркнути.

горан, m. (у Ц. г.) 1) vide [горштак] гора-
нин: трчи као горан. 2) [Горан] мушки

надимак.

[ocr errors]

горанин, m. Sebirgšbewohner, monticola, [vide горштак] с. горјаник: Ајд' отоле, горанине вуче

Горанско, п. adj. село у Пиви: Док изађе на
равно Горанско А под кулу Николице кнеза
Како ми је пао на Горанско

Горанца, f. (ст.) Dranien, Arausio: Ето на те
војске небројене: Седам краља од седам
земаља, и ђевојка Англијска краљица с
Дуком зетом од земље Горанџе
Гораш, m. (у Ц. г.) мушки надимак.

2) игра у којој се прстен крије у руке; а | Гордана, f. (у Ц. г.) Srauenname, nomen feигра прстен [3] игра се у Црној гори овако:

minae.

Пошто један сакрије прстен свима у руке, Горде, f. (у Ц. г.) һур. v. Гордана. запита једнога гдје је прстен, а онај пру- |Гордијана, f. Srauenname, nomen feminae. живши руку на онога у кога мисли да је Гордица, f. (у Ц. г.) һур. о. Горде. прстен, рекне му : удри ме за тога (по имену). | Гордуља, f. (у Ц. г.) женски надимак. Ако прстен буде у онога, погађач га узме, 1. горе, (у Херц. говори се горје [и горјен]) те га он крије; ако ли не буде, онај га 1) оben, supra. 2) hinauf, sursum. удари туром по руци, па тако пита даље 2. горê, adv. comp. v. зло: [hlechter, pejus: није другога редом, док се прстен не нађе. с горега, не ће бити с горега, wirs nicht schaden.

гонетање, п..vide загонетање.

[ocr errors]

гонетати, гонећем, (у Рисну) [vide] загонетати. горење, п. баз Brennen, ardor. гонити, гоним, v. impf. treiben, jagen, agito. [cf. | горети, рим, [ист.] vide горјети.

--

зна, јеси у голему јаду. Кириџија, ти си у горему

1 вијати 1, гнати, гањати, јурити 1, пудити 2, горӣ, ра, pê, comp. v. зао, jileßter, pejor: Бог тјерати]. 2) н. п. по колико (ока ракије) гониш? т. ј. по колико ока из једнога казана хваташ; што се мање гони, то је боља | гӧрити, рим, (зап.) vide горјети. ракија.

гонити се, гоним се, v. г. impf. [cf. тјерати ce] 1) sich verfolgen, persequi se invicem. 2) гоне се зецови, біе Dajen rammeln, coëunt lepores.

гонтунар, гонтунара, m. (у Грбљу) кила или

гука која се коме на тијелу испење па се од ње умре, за то има и клетва: Ронтунар те предро! Wrt böšartige Beule, tuberis genus.

[ocr errors]

горица, f. 1) dim. v. гора. - 2) [Горица] више Сарајева брдо на коме је Кара Махмут-паша (нашега времена) био сазидао градић, али је послије разваљен и сад војска љети излази ондје у логор. - 3) bie allfucht, epilepsia, [vide падавица] cf. гора: Ана ј' моја од горице бона

горјаник, m. Sebirgabewohner, monticola, montanus: вуче горјаниче! [vide] горштак, cf. горанин.

горје, (у Херц.) vide [1] горе.

[горјен, vide 1 горе; види . v. титирин-гуске.] горјети, рим, v. impf. (јуж.) brennen, ardeo. горко, adv. v. горак, bitter, merzlich, acerbe: Горко цвили девет годиница горнат, а, о, (у Ц. г.) vide горовит. горњак, горњака, m. 1) вјетар, ber Beftwins,

Favonius.

[ocr errors]

-

госин, а, о, без госа, domini: госино му тане!
(ein Scheltwort der Batscher).

госиница, f. біе õrau eineš госа, hera.
госна, f. 1) hур. v. госпођа, bie Urau, ₤ате,
domina. 2) eine Gattung Schwamm, der Heil-
fräfte gefrieben werben, fonjt кнегиња [3],
fungi genus. [— 3) vide златоје].

2) камен воденични, бer &äufer, | Госпава, f. Srauenname, nomen feminae.

catillus. 3) у картама, ber Dbere.

горње чело, n. vide зачеље.

горњи, ња, њê, ober, superior.

горњица, f. (у Црмн.) vide вричаница.

госпар, госпара, m. (у Дубр.) vide господар: Тешко кући ђе није госпара, А баштини ђе пије пудара.

госпин, а, о, ber Srau, dominae.

горњоземац, горњоземца, m. бет Dberlänber, in- госпин влас, m. Srauenbaar, adiantum capillus cola terrae superioris.

veneris Linn.

горњоземски, ка, ко, oberlänbi, parte supe- госпино биље, n. Güßholz, glycyrrhiza glabra riori.

Горо, m. vertrauli, v. Горчиле.

горовит, а, о, gebirgig, montuosus. cf. горнат. горогашљив, а, о, н. п. дрво, vide гашљиков. Гороје, m. (у Ц. г.) мушки надимак.

горопад, f. bie Rajerei (perjonifizirt), furor: Устај, мати, устај горопади!

горопадан, дна, дно, rajenb, ungeftüm, furiosus. [с. бијесан, смушен].

горопадити се, горопадим сe, v. impf. rafen, furere.

горопадник, m. ber Rajenbe, furiosus. [cf. смушеник].

горопадница, f. bie Rafense, furiosa. горопађење, п. баš Hajen, furor. горостасан, сна, сно, (у Боци) јеђr groß, ingens. [cf. громорадан, громоран]. гòропвиjет, m.) Frühlingsadonis, adonis vernalis гороцвијеће, п. [L.]. cf. зечиј мак. cf. саса? горека болест, f. bie Falljucht, epilepsia. [vide падавица] cf. ropa.

горека ружа, f. (у Ц. г.) бијел планински цвијет, који се зове и [vide] докољена [2] и Турчин-цвијет, eine Wrt flanze, herbae genus. горски, ка, ко, Sebirg3, montanus. горужда, f. (у Ц. г.) 1) vide кутао. 2) al Schimpfwort für einen schlechten Menschen, convicium in hominem.

горушица, f. ber enf, sinapis [arvensis L.]. cf.

слачица.

горушичий, на, но, н. п. зрно, Genf, sinapinus. горчика, f. (у Славон.) біе Milbiftel, sonchus oleraceus Linn.

Горчиле, т. мушки надимак (тако највише прозову онога који се роди у планини код стоке).

горчина, f. біе Bitterfeit, amaritudo. [vide 2 грчина].

горштак, горштака, m. (у Ц. г.) Sebirgßbemohner, monticola, montanus, cf. [планинац, горан 1, горанин,] горјаник: Све горштаке, безумне јунаке

róca, m. (у BojB.) der Herr (als Eigenthümer), dominus, [vide] господар [и богатун], cf. газда: знаћеш ти за госу (т. ј. зло ће ти бити); лети као пас без госе.

Linn.

госпино зеље, п. (у Дубр.) біе Selbcupreje, hy

pericon [hypericum perforatum, vide богороДичина трава].

Господ (Бог), Господа, m. (само се каже Богу) ber Berr. Dominus [cf. господини Бог]: Помого га Господ Бог Тако ти га Господ сачувао Бритке сабље Анђелијћа Вука господа, f. (voc. господо) (coll.) bic Sperren, domini.

господар, господара, m. Derr (igenthümer), dominus, деблотns: ја сам господар од тога; ти нијеси нада мном господар. [cf. госпар, госа, газда 2, газда 3, бан 2, пан, ага, бег 2, сахибија (саибија), чорбаџија.] У Србији до 1804 године само су Турке (и то бегове и спахије) звали господарима (као и сад по Босни и по Херцеговини); а од онда су звали господаром Црнога Ђорђија, и остале поглаваре и војводе, који су власт у рукама имали. Тако се ова ријеч говорила у Србији и за владања Милоша Обреновића првијех година, али послије он заповједи да се господар не зове нико осим њега, и тако на остале старјешине пријеђе име господин. По томе се у Србији и данас само Александар Карађорђијевић зове господар. У Сријему пак и у осталијем Њемачкијем државама зову и најмањега трговчића господаром. У Србији су отприје знатније Србе, као свињарске трговце, звали газдама. господарев, а, о, vide господаров. господарење, п. баз Befeblen, Derrichen, dominatio.

господаров [господарев], а, о, без Derrn, domini. господарити, господарим, v. impf. befeßlen, berren, dominari [vide заповиједати]. Ријетко умије добро господарити, који нигда није служио.

господарица, f. bie Frau, Sherrin, domina. cf. [vide] госпођа [1].

господарски, ка, ко, бен господари gehörig, dominorum.

господин, m. ber perr, dominus. У Србији само цара и краља (у пјесмама), пашу (у пјесмама, а у говору му кажу: , честити

« PreviousContinue »