Page images
PDF

Вриједно би било да се Српски капи-ћехаја у Цариграду потруди не би ли изнашао пријеписе од берата како онијех који су Крајини били дани тако и онијех који су се давали башкнезовима. Јамачно ће се ово ондје моћи наћи, јер су мени казивали наши посланици који су 1813 године били у Нишу и у Софији ради мира с Турцима, како је Челеби-ефендија, који је онда ради мира био из Цариграда одређен и послан, спомињао Крајину, и из некаке жуте свилене кесе вадио писма о различнијем правицама које су народу нашему од старине даване. Тако може бити да би се ондје могло што наћи и осим Крајине о другијем крајевима народа нашега, а и у ризници какијех нашијех ствари још од боја Косовскога; а то би све за историју нашу било од превелике цијене, јер је историја народа нашега нама много познатија под Немањићима него под владом Турском.

[merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Познато је из нашијех народнијех пјесама да се по јужнијем крајевима народа нашега послије ж, ч и ш изоставља ј пред самогласнијем словом, н. п. оруже (м. оружје), Божа ти вјера (м. Божја), наруче (м. наручје), тако ваља да би се казало и ораше (м. орашје), подуше (м. подушје) и т. д. Овијех ријечи и овако ја овдје у књизи највише за то нијесам наштампао, пито се и по ониjeм мјестима могу чути и онако као што се говоре и по осталоме народу.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]
[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small]

мјесто асcusativus

activum
adjectivum
adverbium
augmentativum
confer
collectivum
comparativus
genitivus
dativus
diminutivum
femininum
figürtid,
franščijd)

hypocoristicon
id quod
imperativus
indeclinabile
instrumentalis
interjectio
italienijф
localis
masсulinum
Ineutrum
pluralis
čiterreidijd)
participium
passivum
pluralis
pronomen

unto bergleidjen

unb jo meiter

U011

perbale verbum imperfectivum verbum perfectivum verbum reciprocum imperfectivum verbum reciprocum perfectiVll In

šumi Seijрiel

* метана је код ријечи за које се мисли да

су Турске.

[ocr errors]
[ocr errors]

ПРЕДГОВОР ТРЕЋЕМ ИЗДАЊУ

---

Приређујући ново издање Српскога Рјечника, потписани су се старали да оно, и ако исправљено и допуњено, опет остане Вуково, тј. да у речнику исправе и допуне само оно што би и Вук учинио, да је одмах после свога другог спремао за штампу и ново, треће, издање речника. Тога ради, не уносећи у речник нових речи ни из других Вукових списа ни из народних умотворина које је Вук издао, потписани су се непрестано у свему држали П. издања Вукова (1852.) и сада, у овом новом издању, извршили само ове исправке и допуне:

I. Из Вукова ручнога примерка другога издања речника исписане су и у ово треће издање унесене, где им је место по азбучном реду, све оне нове речи, које је Вук у том примерку својом руком био додао; а да би се и споља могле разликовати и одмах од старих речи познати, све су оне (и главне речи и објашњења) у овом издању штампане друкчијим курсивним словима; види н. пр. речи: бланда, 2 винош, вишак 2, гребло, Далетина пећина итд. Овако доданих речи, заједно с исправкама и допунама старим речима, има на 700. — Према исправкама у том примерку штампани су друкчијим словима и само поједини гласови у неким речима: бадар, мимо, дрепак, Чајниче, љаљак, лежај, кунтош итд.

Сем исправака појединих слова и акцеНата у главним речима има и већих измена у тексту, које су сада учињене према исправкама Вуковим у поменутом ручном примерку његовом; тако су, нпр., у чланку Дужи под 1) сада изостављене речи: може бити да је

сад и пуст, јер их је Вук ту избрисао; тако је промењен и чланак Јегар, те сад има само једно значење (&tabt Grtau), док је у П. издању то било 2), а пред њим стајало: 1) (ст.) некако мјесто (и ту били наведени стихови), па је то Вук исправио како је сада штампано; види и речи: Брда, витао 1 итд.

П. Друго је издање, даље, поређено и с првим издањем (1818. г.), те су и из овога сада унесене у треће издање како све оне речи којих случајном омашком нема у Ш. издању (не дирајући у verba obscoena), као што су речи: доцњење, разгрејати, врајт, 2 скуп, троји, а, е итд., тако и речи (или објашњења), записане на маргинама Вукова ручног примерка П. издања, као што су речи: двоје 2, опармачити, опатрнути, пресвлачење и објашњење речи Вучитрн, или додаци речима: задушнице, крсно име итд. Ови су додаци (и речи и објашњења) штампани у угластим заградама с напоменом да су из П. издања или с маргина тога издања. Тако је додат из тог издања и цео опис женидбе“) код те речи, који као да је Вук навлаш био изоставио у П. издању. — У овим додацима остављено је све како је било у П. издању (ту је друкчије него у Ш. издању и акцентовање, и обележавање дијалеката, и интер

“) Из овога се додатка види и разлика у спољном распореду чланака: П. издање нигде нема засебних одељака, као што их је било у I.; овде је сада остављено све као у П. издању (стога и: донијо, опрашта се и т. д.), само је б претворено у и у речима: Србски (сватови) и Србска (свадба) у последњем одељку овога чланка.

[ocr errors]

пункција, па, разуме се, и употреба јужнога дијалекта, а без х). Сем уношења пропуштених речи наћи ће се и других исправака и допуна према тексту првог издања; тако је, нпр., s. v. дуасовни сада уз сf. варење додано (у угластој загради): 2 у 1. издању, јер је у П. издању S. V. варење2 била штампана и приповетка (мало смешна), коју је Вук из II. издања Навла III изоставио; тако Опет стиХОВИ, Наведени уз реч селиште, додани су из текста П. издања; исто тако 8. v. шилераст уз н. п. сада је стављена реч вино из П. издања, јер је случајно била испала из другог.

III. Највише је сада исправака, допуна и уношења нових речи из самога другога издања. Сав се пак овај рад може означити као исправљање оних недоследности и пр0пуштања, која су се Вуку у П. издању или нехотично Омакла или постала ОД са МОГa начина рада. Да би се и све ове исправке у III. издању јасно могле уочити и разликовати од Вукова рада, потписани су се помагали: а) угластим заградама, у које су стављани и цели чланци (нове речи и њихова објашњења), и врло многа упућивања на синониме и дублете, и разне исправке и допуне у тексту II. издања; — б) истицанем с помоћу дебљих или обичних а разређених слова (у угластим заградама и без њих); — в) премештајем неких речи у појединим чланцима и примицањем двеју или више речи које иду једна за другом.

Како је све то урађено, шта је измењено, додано и исправљено, најбоље би се могло видети, кад би ко тачно упоредио, реч по реч, Вуково II. издање с овим издањем речника. Али, да би сви ови додаци могли бити јасни и онима који не знају за П. издање, или да би се што боље могло видети у овом III. издању и само П. издање, овде ће бити изложено у главном све како је шта урађено.

1. И из другог је издања извађено и у ново, треће, уметнуто доста нових речи, које су, као и оне под II., стављене у азбучни ред, а ограђене угластим заградама и упућивањем на место одакле су узете; тако додане речи су двојаке:

а) речи из текста (из превода или објашњења, а тако и из Цитата или прича, Главној речи придевених), стављене где им је место, оне су и по могућству превођене или објашњиване начином како је и Вук радио у П. издању, додатак: види 8. v. упућује на чланак из кога је таква нова реч узета и где је она, истицања ради, штампана размакнутим словима; тако је, нпр., у чланку крсно име реч ваша сада штампана размакнуто стога, што заменице ваш, а, е није било на њеном месту у Ш. издању, те је она сада стављена у ред (иза речи вазод) и за извор упућена на реч крсно име, тако је реч драгоцјен, а, о извађена из објашњења првога значења речи заклад, тако је реч дошмитати извађена из цитата под речју имитати, тако је реч Добринци стављена на своје место, јер се помиње под речју Дебрц (како је она овде још у Ш. издању била истакнута курсивним словима — као и речи: Дубоко, Купински кут итд. у истом чланку — и сада је само тако штампана, јер је Вук готово редовно курсивним словима у тексту штампао оне речи које имају какве везе с главном речју); тако је стављена у ред и реч 2 вакља (факља), јер се помиње 8. V. Валка; и реч је Бока додана, јер је има у тексту на више места (s. v. брајо 2 , Котор итд.); тако и речи: Врбица 3 и Грабовица, јер су поменуте s. v. крајина 2, а Загарач и Комани S. V. Будош, итд.

Нису вађене из текста речи књижевничке (које се не говоре у народу); то су, покрај граматичких термина: јединствени број, родитељни (падеж), самоставна имена итд., још и оваке речи: Априлија, Марта, Февруарија (s. v. бабини јарци), Маија (s. v. полутак), Јуниј (s. v. липањ), Августа, Сеитемвpија (s. v. међудневница); југоисток (s. v. Бабин Дуб), југоисточни (s. v. Врања, Подлужје); — билијар (s. v. биљарда); — гимназија, полугимназија, лицеум (S. v. школа) итд., — тако можда није требало унети у азбучни ред ни реч полуострво, извађену из чланка s. v. Трстеник.

Исто тако, нису вађена из текста ни стављана у азбучни ред ни крштена имена људска (види: Илча, Илчан s. v. надимак, Петрo s. v. 2e 1).

б) речи означене код других речи (као њихови синоними или као њихове главне речи), па омашком изостале из реда у П. издању, сада су такође стављене на своје место (у угластим заградама) и, како је где било потребно, објашњене и везане знаком сf. или само упућене знаком vide на речи код којих је објашњење; тако је код речи 1. рашак 2 у П. издању само било стављено vide кромпир, а код речи кртола, иза превода, додано: cf. кромпир, а кромпира није било на његову месту у азбучном реду; сада је само стављено: кромпир, т. vide кртола; тако је и реч дебели сват унесена у речник, јер је била наведена као синоним уз реч крцан, тако и: заклањати се, јер је на њу (као главну) упућена реч заклоњати се, тако нагарити се због измpчити се, шљепоћа — због слепоћа, итд. Стављене су у азбучни ред и речи: логом, стадом, ципом итд., које се у II. издању виде S. v. лог, стад, цип итд. и које се, као стајаће, у том облику (инстр. једн.) само и говоре, те их није требало у номинативу ни уносити у азбучни ред, као што је и Вук оставио само облике: крадом, кришом, виком итд. И ове и речи под a) сада су све исписане засебно (види стр. ХХIX) и обележен им акценат како се изговарају, јер то у речнику није било учињено. Треба напоменути да су унете у азбучни ред и све „Наново додане ријечи“ (види и напомену овде на стр. 880.), које је Вук накнадно штампао иза предговора другом издању, а испред самога речника; разуме се да оне сада ничим нису истицане, јер су Још у другом издању чиниле саставни део речника.

2. После уношења нових и пропуштених речи највећи је посао био везивање речи истога или сличнога значења. У свом предговору (види овде спреда страна VIII) Вук вели: „Ријечи које једно значе може бити да би најбоље било код оне за коју се мисли да је најљепша (најобичнија и најприличнија) метнути све остале назначивши ако се која гдје у особитоме крају говори, па послије код сваке само казати vide, н. п. радник

(лемеш, у Црној гори јемљеш), па послије код лемеш и јемљеш само vide paoник; тако чунак (чуњак, чун, лајдица) и т. д.“ Идући сада за тим, потписани су најпре кроз цео речник прегледали сва Вукова упућивања и с vide и с сf., и на тај начин не само пронашли испуштене речи, о којима се говори пред овим у тачци 1. под б), него и извршили врло много недовршених везивања Вукових; затим је на исти начин пронађено и много речи истога или сличнога значења које у П. издању никако нису биле једна на другу упућиване, те су и оне сада знацима vide и сf. везане. Примера ради, колико је на овај начин синонима везано за главне речи, треба видети додатке (са сf. у угластим заграда) уз речи: батина 1, вијеће, иједак, јадан, клип 1 комушина, кукурузовина, окомак), лудак сулуд), парба свађа), расрдити се срдити се) итд. Покрај све пажње да и прво и друго везивање буде што потпуније, опет се погдешто промакло, те остало невезано или нетачно везано: — сада је то све, у колико је накнадно опажено, унесено у нарочити списак речи који се даље штампа под натписом Наново додане ријечи и Исправке и допуне (стр. ХХХVII).

3. При овом довршивању Вукових упућивања и при новом везивању сличних речи опажена је разлика коју треба имати на уму између истих речи (дублета) и речи истога или сличнога значења (синонима); међу речима које је мало час Вук навео чуњак је исто што и чунак (дакле његов дублет), а чун и лајдица су друге речи (синоними), које значе и оно што значи чунак (чуњак); тако би се јемљеш и јемјеш љемеш) могле сматрати као дублети лемешу, а све су четири синоними раонику; тако је артија иста реч што и хартија, дакле њен дублет, а речи: књига 4, карта 2, ћаге њени синоними; тако су речи: метех, мете, метев, метој дублети једне исте речи, међу којима је први „најприличнији,“ а све су оне само један синоним речи међа (у првом јој значењу), која има још и синониме: граница 2, крајина 1, кунфин 1, мојаш, плотина 2, покрајина, серат, синор, сумеђа. Према том, да би се разликовали од синонима, дублети су

« PreviousContinue »