Page images
PDF
[ocr errors]

у овом новом издању додавани непосредно
уз главне речи (испред знака за род или
за врсту речи) у угластим заградама, и то:
ако је главна реч обичнија, њен је дублет
штампан обичним словима, а ако је дублет
обичнији облик речи, онда је и он штампан
дебљим словима, као и реч уз коју се до-
даје; такви су, нпр., дублети: кухар (ку-
вар), кућник (кутњик), мастан (масан), по-
мња (помља, појма), разабрати (разбрати)
итд. и обрнуто: пољевши (пољепши), раза-
сипати (расипати), расковчати (раскопчати),
пенат (сенат), аљетина (хаљетина) итд. Ако
је у другом издању већ био наведен (иза об-
јашњења) који дублет, сад је и он стављен
одмах уз главну реч, само, за знак да је то
Вуково додавање, сада није стављен у угла-
сту већ у обичну заграду са знаком сf.; та-
кве су нпр. речи: жбан (сf. Џбан), захвала
(cf. зафала) и, њима противно: рапав (сf.
арапав) итд. — Према томе, и кад се ду-
блети у Вукову другом издању не преводе
него само упућују знаком vide на обичнији
или правилнији облик речи, овај се штампа
такође дебљим словима; тако сада: ватати
vide xватати значи да је хватати права реч
(правилнији облик), код које се и стављају
дублети (ватати, фатати), и казује шта она
значи (fangen, capto), и наводе њени сино-
ними (сf. титати (итати)3, фитати); тако
је и: аир wide xaир, а само хаир (аир), т.
1) vide задужбина...; упореди и облике:
ајат, вајат, хајат и т. д. -
Као дублети (варијанти) означивани су ")
ови случаји:
а) исти глаголи с наставком ну и без ну:
врћи - - вргнути, клећи клекнути; дјести
— дјенути; стати — станути;
б) уметање непостојаног а : изабрати —
избрати; изажденути — и жденути; обасути
опсути; саћерати — шћерати;
в) јотовање почетних самогласника: аспpe

“) Треба нагласити да списак овде означених замена није потпун (изнет само примера ради) и да је и у речнику понеки дублет остао неозначен а гдешто, и ако означен, неистакнут један према другом као главни према споредном. Неки су од побројаних дублета само дијалекатске разлике, које Вук није означивао, а које је требало јаче истаћи.

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[merged small][ocr errors][merged small]

следно и непотпуно везивани једни за друге знацима где и сf. (ни између ових знакова не држи се потребна разлика при употреби); сада се тежило томе, да сви синоними буду упућени знаком vide на „најприличнију“ реч, а код те речи да се они, са знаком сf., сви изређају (и они које је Вук како било везао и који се сада из речника на ту реч упућују). Стога је сада врло често било потребно, исправке ради: и у угластој загради додавати уз Вуково сf. ново рide (peтко кад обрнуто); и међу наведеним уз коју реч синонимима истицати један као главну реч и пред њу стављати (у угл. загр.) знак wide; и између Вукова сјеће и речи за њом уметати у угласту заграду другу реч, која се означује као главна и код које ће сви синоними бити изређани; и, најпосле, наново додавати (у угл. загради) и знак wide и главну реч или знак сf. и потребне сином име: тако је, нпр., сада: а) уз реч красан (у азбучном реду) штампано: cf. (vide 2) лијеп, што значи да ће уз лијеп, као најприличнију реч, бити изређани, са знаком сf., сви њени синоними; од четрнаест сада уз 2 лијеп доданих синонима у Ш. издању на том месту није био наведен ниједан, и ако се неки од њих (убав, виђен 2, главит) упућују на реч лијеп, а други преводе исто онако (или врло слично) као лијеп, тако је сада и: враг сf. I vide) ђаво зато, што је у П. издању већ било: ђаво сf. враг, нечастиви, а зато, што су и речи: мелун, пакленик, водац већ биле везане (прве две с vide, a трећа знаком Т. j.) за реч ђаво, и оне су сада у угластој загради ту стављене, па додане и речи: 1 вран 3 (зато што је она објашњена речју враг) и дабо (зато што исто значи); исто тако сада је уз речи: нечастиви, 1 вран 3, дабо 2 стављено у угл. загр. vide ђаво, јер оне нису биле ни за што везане; уз речи пак водац и враг стављено је у угл. Загр. само vide испред речи ђаво; тако је и у чланку доиста стављено (у угл. загр.) vide испред речи заиста, јер су s. v. заиста изређани и други његови синоними; б) уз реч самодошла (објашњена заједно с речју самодошлица) сада је штампано: (vide) до бјеглица, сf. ускочница, што значи б

да је ту у П. издању било само: cf. добјеглица, ускочница, па је сада од ова два синонима први проглашен за главну реч, те истакнут разређеним словима и испред њега стављен нов знак wide, а старо сf. остављено иза њега, а испред другога синонима; реч пак добјеглица истакнута је сада као главна прво зато, што је њено објашњење најпотпуније и друго зато, што сем речи самодошла и самодошлица само на њу упућује (са знаком vide) реч ускочкиња; и тако је сада код речи добјеглица дошло у угласту заграду: сf. самодошла , само, дошлица, ускочкиња, ускочница, тако је сада штампано: појач, т... | ride) пјева ч, сf. појац, јер је појац већ била везана знаком сf. за пјевач, те је ту сада само између сf. и пјевач стављено у угл. загр. vide, тако је и код речи пешкеш, која је знаком vide yнућена и на дар и на поклон, сада истакнута (размакнутим словима) реч дар и иза ње стављено у угл. Загр. 1, јер на прво значење те речи (дар 1) треба да упућују, сем наведенога код ње у другом издању поклон (1), још и синоними: дарив, дарило, приказ, приказа, армaгaни, ормаган, који су сада сви (и пешкеш) за њу и везани: тако су истакнуте, као главне, и речи: биједа s. v. 1 ал, Дењак s. v. бала итд., в) уз реч набањати се сада стоји: vide (на је с ти се) набалати се, што значи да ће код најести се, као главне речи, бити и она преведена и сви синоними изређани; без овога уметка било би узалудно од набањати се ићи к набалати се, јер ни та реч у П. издању није преведена, него само упућена на натоварити се, овде је сад још потребније било ставити: vide (на јест и се) натоварити се, што би се и тамо узалуд тражило објашњење, јер речи натоварити се у П. издању на њеном месту у азбучном реду није никако ни било (него је сада унета, у угл. Загр., одавде); тако исто, да се не би тек посредним путем дошло до речи најести се, она је додана (у угл. загради, са знаком vide) и уз синониме: надежати се и налупати се 2, који су, са знаком сf., били веЗани за набокати се и набубати се, а тако и уз речи: набити се, наждерати се, накресати се, наслагати се, натући се 1 и т. д.

(које ни на пто нису биле упућене, али преведене као и најести се); тако је и код набубати се... vide на је с ти се, набити се, набокати се први глагол сада Штампан, истицања ради, размакнутим словима; сви су пак ови синоними, а уз то и: напитати се, назобати се и накусати се, сада изређани (у угл. загp. са сf.) уз главну реч најести се, јер их у П. издању није ту било ниједнога; г) према свему довде наведеном лако је разумети и зашто је уз крволија сада додано у угл. загр. vide крвопролитник, а код ове речи, исто тако у угл. Загр., сf. крвопија : и ако су те две речи у азбучном реду врло близу једна другој, и ако су обе једнако преведене, оне у другом издању никако нису биле везане; то исто видимо и код речи: () Т(I и (1}{(ТВО отаџбина, откравити раскравити, допасти се свидјети се, и т. д., — исто тако, јасно је зашто, према: заједрити... сf. поједрити, сада стоји (као додана реч): поједрити... vide заједpити; д) при свему овом и новом везивању и довршивању једностраног везивања у П. издању гледало се, колико је могућно, да буде што мање додавања, те ће се лако опазити и нека недоследност у том, што су међу појединим речима истога или сличнога значења за главне проглашиване (упућујући на њих знаком vide) час народне, час туђе речи; прве су увек узимане као главне, кад се томе нису много противила Вукова упућивања у П. издању, тако је исправљано: амал cf. [vide) носилац; бешика 2 cf. [vide] мјестур, Делија 2 сf. (vide) јунак (1), те је стављано и: носилац (сf. носац 2, амал), мјехур (мијур, миур) — сf. |мјехир (мјеир),) бешика (2); јунак 1 (сf. Витез 1, делија 2, дјетић 2), а према овоме и: витез 1 и дјетић 2 сада: | vide јунак 1); — али кад је у другом издању уз коју из туђих језика позајмљену реч већ био наведен који синоним, или више њих на ту реч као главну било упућено, и сада су те речи задржаване као главне; тако је остало (као и у П. издању): ajгировит сf. настушаст, а пастушаст — vide ajгировит; или (из рукописа): сувaчар vide cyвајџија, а сувајџија сf. сувaчар; тако је сада и: биљешка сf. залога 2 , а уз ову додано: (vide биљешка), тако и чарапа (чорапа) — сf. бјечва ((бљечва) 1, клашња 1, хлача (лача)), јер су сва три ова синонима још у II. издању била упућена на реч чарата (први и други знаком сf., а трећи с ride); тако је сада штампано и : брига | cf. грижа 2, 1 нека 2, скpб (шкpб), старост 2, дерт, кар 2), а ниједан од ових синонима није проглашен за главну реч, јер су грижа 2. 1 пека 2 и скрб (шкpб) знаком сf., а дерт и кар 2 знаком сžde већ биле упућене на бригу, те је сада само још уз старост2 додано у угл. загр. vide брига, иначе би се и уз реч брига и уз првих јој пет синонима морало свуда додавати у угл. Загр. vide cTapocT, кад би се ова реч узела као „најприличнија;“ исто је то и код речи чакшире 1, на коју су у П. издању биле упућене и тлаче (лаче)1 и беневреке беневреци) и гаће 2, а само s. v. cвитице стоји vide za ће, те је сада, да би се избегло посредно везивање, стављена у угл. загр. испред речи гаће реч чакшире 1 (и она истакнута размакнутим словима); ђ) сем знакова сf. И vide има у П. издању за везивање речи истога или сличнога значења и знак т.ј., као нпр. код речи: 1 намаћи 3.... намаћи коња, тј. набавити; и ту је сада иза т. ј. стављено у угласту заграду ride, за знак да је реч за њом обичнија (као у наведеном примеру); — или је та друга реч само штампана размакнутим словима, пто значи да је она синоним главној речи, као код речи: батргати се... т. ј. бацати се (2): грбав 2 (грбаво)... т. ј. не право: просвијетлити 2..... т. ј. у мудри; e) знак је за везивање речи (место сf. и ride) у другом издању био и то, што су неке речи у тексту (у објашњењу главне речи или у причању) биле штампане положеним (курсивним) словима; тако, нпр., s. v. каца 2 речи: буре, жбан, чобања и т. д., s. v. клијет речи: вајат, ижина, стасина; s. v. краљице речи: краљ, барјактар, дворкиња; сада је не само и код ових истакнутих речи упућивање, ако га није било, довршено, него су и друге такве речи у тексту истицане, ако их је требало везивати, само, за разлику од Вукова истицања, не положеним већ размакнут им словима; тога ради треба видети s. v. баба 3, 4 и 5 речи: дадиља, дојкиња, жена и пуница; s. v. 1 бара 2 реч:

ливада, s. v. гегавац 1 реч слијепац, разуме се да су и речи тако истакнуте упућиване са својих места, знаком сf. или vide, куда их треба упутити; тако су размакнутим словима сада означене као синоними и везане и оне поједине речи, које долазе, место превода, уз главну реч ради објашњења, као: s. v. бадањ 2 реч каца 1, s. v. 2 биља реч цјепаница, s. v. водични пост реч крстов дан итд., види и: банати се, вада 2 итд., ж) кад се уз коју главну реч иза превода ређа, са знаком сf. (у угластим заградама), више синонима, чија се значења или не подударају потпуно или се у разним приликама који од њих говори, често је међу неким од тих синонима стављана тачка и запета, да би се означила разлика; тога ради треба видети синониме, стављене уз речи: 1 бара 1, жбун, забран, задњица, најести се, напити се, просјак, свештеник; тако је и s. v. тући 1 требало ставити: сf. бити 1; воштити 2 итд., тако и уз реч босиљак : cf. васлеђен, веслиген (Феслиген), велсагењ ; меслићен, мислођин, ситни босиљак. з) као што је спреда речено, при овом довршивању Вукових упућивања са сf. и vide и при накнадном везивању речи истога или сличнога значења било је, разуме се, и нехотичног пропуштања; али намерно нису везиване ове две врсте речи, ако само у другом издању нису већ биле какогод везане : aa) глаголске именице, изведене од глагола који су један на други упућени; тако уз бацакати се стоји: сf. прњати се, прњицати се, јер су ова два глагола упућена на бацакати се, али уз бацакање није додано ни прњање ни прњицање, јер ни те две речи нису везане за бацакање, међутим је сада уз врљање 1 додано сf. главpњање, зато што је још у П. издању код ове речи било: cf. врљање, — бб) присвојни придеви, кад су изведени наставком ев (ов) или ин од именица које су међу собом везане; тако је уз реч господар додано, покрај осталог, сf. госа, газда 2 и 3 , бан 2, ага, бег 2 , чорбаџија, али нити је уз реч господарев (господаров) додано госин, газдин, банов, агин итд., нити су ове речи упућене на господарев, тако је и — вв) остало недовршено упућивање неких глагола имперфективних на шерфективне, те и б*

[ocr errors]

ако, нпр., уз искалати стоји: сf. [1] калати, уз искобити... сf. кобити, сада уз 1калати и кобити није додано искалати и искобити, јер оно прво упућивање не значи додавање синонима, него само да се боље разуме значење тих глагола: — слично је томе и уз родјак у П. издању додано сf. младјак (само да се објасни група дј место гласа ђ), али ни у П., ни сада у ПI., издању младјак није упућен на родјак; тако је сада и уз весак стављено у угл. загp. сf. веснути се, али не и обрнуто: — није, најпосле, довршено ни једнострано везивање речи различнога значења, као: брнђушка уide мразовац, јер је мразовац упућен на мразовник и значи другу биљку, те сада S. V. мразовник није наведена као синоним и брнђушка; и) држећи се правила да се дијалекатске разлике не везују, остављена су, као што ће даље бити показано, сва пропуштања и недоследности у обележавању разлика у речима са старим гласом Ђ; али како се у П. издању означују као дијалекатске разлике и хипокористика на -о и на -а, она су сада, противно предњем правилу, везивана, те кад је речено: 2. Андра vide Aндро, Дуја wide дyjo; 1. зеља и 2. зеља уide зељо, сада је додано и: s. v. Андро... (сf. 2 Андра |; Дујо... (сf. Дуја | Зељо... (сf. 1 зеља, 2 зеља), јер се ове разлике не подударају с дијалеКатским границама гласа Ђ., Те знаци ист. (иза хипокор. на -а) и јуж. (иза хипокор. на -о) не обележавају исте области које се Иначе таким обележавањем замишљају; ј) везивана су и сва једнолика крштена имена људска (узета из туђих језика), кад су, као нпр., и Арсен и Арсенија и Арсеније, и преведена једнако (Arsenius), или кад је, као 2. Андра речено сžde Aндријана, те је сад и S. V. Андријана додано: (cf. 2 Андра |; тако је и Васа и Васо, Василије и Васиљ итд., али се ово, ако у П. издању није било означено (једнострано везано), сада није довршивало, те су остале невезане речи: Алекса и Алексије, 1 Анета и Анка, Ана и Анушка, Коста и Костадин итд., и ако су једнако преведене, јер су то ипак међу собом различне речи. 5. Од везивања синонима треба разликовати издвајање и додавање нових значења

појединим речима или истицање тих других значења при ређању синонима уз главне речи или при њихову упућивању на главне речи; тако су: а) издвајана под 1) и 2) засебна значења код оних речи, које у самом Вуковом објашњењу имају више, и ако неистакнутих, значења, као, нпр., код боравити, где се уз прво значење, под знаком 1), наводе примери: како боравиш 2 и ђе боравиш сад?, те је сада одмах иза првог примера Вуково прво значење (leben, ago, dego) упућено у угластој загради на живљети 1, а испред другога примера стављено као друго значење томе глаголу: vide пребивати; стога је, даље, Вуково друго (стајаће) значење санак боравити (id)lafem, dormiо) сада постало треће; тако је и треће значење речи војска сада растављено на; 3) /cide чељад 3/ и 4) cf. /vide/ чељад/2/ Према примерима наведеним под 3.; тако је и треће значење речи прстенак због додатака: сf. жабљак и сf. царев цвијет сада (према исправкама, означеним овде даље под 6. б) растављено на: а) anthemis L. и б) vide титpица; тако је и реч маслачак сада добила два значења; види и речи: замјерити 1 и б), Слатина итд., — тако су, најпосле, и у речи клијет, која се у II. издању преводи само речима: сine Summer, cella (Te би се рекло да има само једно значење), сада истакнута четири значења према оном Што се даље у тексту (иза превода) казује и према оном како су преведене и шта значе речи ту наведене као њени синоними и друге опет речи код тих синонима навеДене Ка0 Да. ЊИ СИНОНИМИ ЊИХОВИ; б) додавана су нова значења (под 1, 2 итд.) код главних речи према синонимима који на њу упућују; тако је браник, покрај : 1) ber Šigel, и 2) vide yстерица, сада добио (у угл. загр.) и : 3) vide забран, јер код ове речи, покрај синонима: забрана (1), дубрава (2), у П. издању стоји и : cf. браник, а према предњем то не може бити ни браник 1, ни браник,2, тако је бој добио и: 3) vide 2 под 1, јер упућивање сf. бој код речи под 1 не може бити ни на бој 1 (vide битка) ни на бој 2 (2d}lige, verbera); — тако је иза врбица 1 и 2 дошло и: 3) (1}рбица), јер се S. W. крајина 2

помиње то село у Крајини неготинској, —

« PreviousContinue »