Page images
PDF

тако је од пет значења (пето је из Вукова рукописа) речи како сада постало девет, јер се друго и треће види из друкчијег немачког превода (јо прie ee ift и pie cš fid) trift), а седмо и осмо је истакнуто због упућивања код речи: 1 као 1 и почем 1; тако је, најпосле, реч тиква још у Ш. издању имала четири значења и под 1) варијетете: а), б), в), г), д), па је сада добила и 5. Значење (bryonia alba L.), а због речи тиква и њених синонима и због других речи наведених код тих синонима сада је и бундева добила четири значења (место само једнога у II. издању), која су сва потврђена упућивањем на синониме наведене у П. издању; в) истицање значења појединих речи на које треба упутити реч о којој се говори, ако оно није било у Ш. издању означено циФром 1, 2 итд., сада је редовно додавано у угластим заградама, као што се могло видети и из примера до сада навођених и као што стоји код речи: граба ... vide poбија (2); додијевати... vide досађивати (2); дрљача... cf. брана (2); жећи 2.... сf. (vide) палити (2); 1. јастра... сf. газета (1); јарчина 2.... augm. p. [1]јарак (1); капула... сf. (vide 1) лук (2) итд., — из последња два примера види се и да је цифрама 1., 2., 3. итд. (у угластој „загради) испред речи означивана разлика међу омонимима, јер су они на тај начин истицани и у азбучном реду, само што ту цифре нису стављане у угласте заграде: да је сваки такав додатак сада нов, јасно је кад се каже да у П. издању нигде није било цифара 1, 2 итд. испред речи у азбучном реду, те се разлика морала хватати или по акценту: ак и ак, аман и аман, веће, веће и веће, браца и браца; вала, вала и вала, госпођица и госпођица, десни и десни, ђогин и ђогин, а да и ада, без и без, дко, око и око итд. или по другим облицима тих речи: брња, f. и брња, т.; вар, т. и вар f.; Ватор, т. и ватор, а, о, довести, ведем и довести, везем; домашњи, т. pl. и домашњи, ња, ње; забити (забијем) и забити (забудем) итд., г) многа упућивања (најчешће знаком vide) на речи с више значења остала су нејасна, јер ни у П. издању није било означено нити је потписанима познато да ли се упућена реч (из азбучног реда) потпуно по значењу

поклапа с речју на коју се упућује, или одговара само једном од њених значења: у таквим случајима је упућена реч стављана (у угл. Загр. са знаком сf.) испред свих значења наведене речи, као и кад се оне у свим значењима слажу; тако је, нпр., према 2 прија vide прије код ове речи додатак 2 прија стављен испред првог њеног значења, за знак да је прија = прије 1, 2 и 3; стога и пјегаст wide пјегав означава да и пјегаст значи: 1) fleđig и 2) fommerficđig, те је сада и стављено s. v. пјегав, а, о... (сf. пјегаст) испред 1), па је тако ту одмах додана испред првог ЗНачења и реч абрашљив, јер се и она знаком vide yПућује на пјегав (премда би тој речи можда било место иза првога значења, тј. да значи само fleđig); тако упућивање правити се уide zрадити се значи да и прва реч има оба значења ове друге, те је сада додатак (у угл, загр.) сf. градити се стављен испред 1) fid) 3ц сtrpaš mladjen, за знак да га треба везати и за 2) ...него се гради, јte idjutimft fid); али је још веће питање да ли се свим значењима подударају и речи: бостан и 1 трап 2, и ако s. v. 1 трап 2 стоји vide бостан, јер може бити да трап у Конављу не значи и: 1) Ni e I 0: ne n g a r t e и и 2) ili e i o n e n j e (b it и 3) врт, али је сада s. v. бостан додатак сf. 1 трап 2 стављен одмах у почетку испред првога значења; тако је сада стављено: кожа, f. /ef. кожина, чаира 17 1) b i c 3) a u t, cutis; 2) b a & 3 c II, pellis; 3) b d g { c b e r, corium, јер и S. v. кожина и s. v. чатра 1 стоји само vide кожа.

[merged small][ocr errors]
[merged small][ocr errors][merged small]

2 багра братковина баљешка 1 бујан

беча ВИДОВаЧа бијело зеље | волујара бимберово грожђе 2 волу јарка | бјелушина В0.1a K блавор (блавур) врапчји нокти блор, блоруша вратолом 2 бодљика 2 гагула

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]
[ocr errors]
[ocr errors]

в) објашњења или преводи речима никако непреведеним: осем речи под a) и б) требало је превести и оне, код којих у Ш. издању само стоји знак (m., f. итд.) да обележи врсту, без икаквога превода или објашњења (гдешто чак нема ни тога знака); колико се и како успело да ни ове речи не остану необјашњене, видеће се у самом речнику, а

[ocr errors]

2. крива

криваља
крилатица ?
крилача

2. крка 2
крмегуша
крсташ?
кумрино грожђе
кратошија
крст 3

кршијељ
курјачје јабучице
ку чак 2

ку чица 3

леву н

1 лисица 2 лончарица 2 лужан,

лу пар

„Lа.Ља К

љу Пчац малвасија 1 ма руља маџаруша? 2 месан метаље, метаљка 2 2 мигавац мирковача МИШИНа. мјесечник 2 млаква модрице

мравич

мукавица

бирлија
бисер-парта
битевија
близанка
блијун
боланџа
брадајага
Ве.16. Н
велуд
вођарка
вража
вражање
вражати

[ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

7. У исправке се може уврстити и додано (у угластој загради) обележавање дијалеката, које је на више места у другом издању било пропуштено, као што се може видети код речи: дјеверити, Дољевак, ждеро, ождребећи, залијегати, замеравање, засвијетлити, мjедењак, најприје, нега, неговање и неговати, објести се, итд., али је и сада, особито у првим табацима, на више места изостао знак за дијалекат, понајчешће да је реч по јужном или по југозападном дијалекту (тако је нпр. речима исповједити и исповједити се додан знак јуж., а речи одмах за њима: исповједни и исповједник остале су неозначене).

Од овога мање знатног пропуштања треба разликовати непотпуност, која се у П. издању лако може опазити у том, што су неке речи наведене само по једном, а неке само по два дијалекта, и ако је као правило постављено да се речи наводе у сва три (управо сва четири) дијалекта према различном изговору старога гласа b и према последицама у облику речи од таквога изговора. Најчешће недостаје облик речи по западном дијалекту, те је највећи број случајева само јужнога или само јужнога (rsp. југозападног) и источног дијалекта; много је мањи број само по источном, најмањи пак само по западном дијалекту; исто тако је врло мало случајева само по јужном и западном дијалекту. Међу таквим речима многе су јамачно само у једном дијалекту стога, што се само у том крају говоре, али нема сумње да је било и случајних омашака. Ова пропуштања сада нису попуњивана, али се овде излаже (види стр. ХХХП) све што је опажено као непотпуно (јамачно је која реч остала у речнику превиђена).

8. Већа је погрешка била у другом издању, што је често врста глаголске радње неправилно или непотпуно означена, те на много места место знака г. impf. стављен знак v. pf. и обрнуто, или код повратних глагола Изостао знак r., неке су од ових неправилности биле просте штампарске погрешке, о чем се човек може уверити кад упореди прво издање (1818.) с другим. Оваке су непраВилности сада све исправљене у угластим Заградама испред погрешке у П. издању, као пто се види код речи: видјети се, за прековати, заштити, повјеровати, повлачити, шодјарити, штенити се (према штенити) итд.

При упућивању речи на дублете или других дијалеката на јужни и југозападни није ни стављан никакав знак за трајање глаг. радње (верити се, вирити се, делити, дилити итд.); сада је то обележје додавано само у ретким случајима, где би могло бити сумње да ли је један глагол упућен на други истога трајања (као нпр. поглејати vide погледати, јер је 1 погледати v. impf., а 2 погледати у рt.).

9. Покрај других недоследности лако је смотрити у П. издању неједнако поступање и у овим случајима: а) деминутиви и аугментативи час се, као дублети, како и треба (и то је већином), само упућују на главне им речи (амамџик — vide aамамџик, а ово је dim. p. хамам), час се опет и они преводе и објашњују (аљетина аидт. p. аљина; аљиница dim. b. a. вина, и ако се ТО ПОНа ВЉa И S. W. љетина и хаљиница); б) глаголске именице (verbalia) тако се исто час преводе (гицање п. baš umrubige 8emegen), час упућују на глаголе од којих постају (главање, n. verb. b. главати); в) придеви (описни) такође су недоследно уношени у речник: неки (ређе) у оба облика

(или сваки засебно или уз неодређени облик одмах и одређени, а често и компаратив), као нпр.: злосрећан (злосретан), злосрећни (злосретњи), а драг (драги, дражи); неки пак само у неодређеном облику (таквих је већина), као нпр. јадан, дна, дно итд. ;

г) недоследно је гдешто и везивање дијалекатских разлика: док се по правилу све речи по источном и по западном дијалекту упућују на јужни или југозападни (и јужни се упућује на југозападни, кад се они међу собом разликују), дотле има и оваких случајева: његовати vide нeговати, задјевица vide зађевица (и ако је: зађева vide заДјева) итд., — таква је недоследност и кад се неке речи ист. и зап. дијалекта упућују на речи јужног дијалекта (лисетина vide љесетина; петлов vide пијетлов), неке опет исте такве објашњују (лесетина , augm. p. леса; петлић dim. p. петао).

Све су ове неједнакости остављене и у овом трећем издању, јер нису много значајне, а уједначивање и исправљање заузело би доста места у књизи. Тако је, најпосле, ОСТАВЉeНО И .

д) недоследно везивање глагола на -ћи с глаголима на -гнути, -кнути; док су нпр. облици врћи, стићи, клећи, маћи били означени као правилнији, јер су на њих упућивани (знаком сide) облици: вргнути, стигнути, клекнути, макнути и само они превођени на немачки и латински, — дотле су опет облици 1 навикнути се и пропукнути оглашени као главни, јер је код њих стављен превод и на њих упућени облици навићи се и пропући; глагол пак 2 у лекнути се и 2 улећи се преведен је на оба места; дебља слова казују који се облик сада оглашује као главни.

10. Остали су без исправке (у угл. загр.) облици придевски: каон, мисаон, насеон и осион, премда би се с правом могли додати правилнији облици: калан, мисалан, населан и осилан, као што је уз реч збаоч сада додано: (збалач 2). |

11. У исправке у овом издању иде и ново додавање угл. загр.) звездица оним речима које су ушле у српски језик из турскога или

« PreviousContinue »