Page images
PDF

преко турскога из кога другог источног језика. Као што се из књиге може видети, број овако доданих знакова изишао је доста велики, а то је било прво стога што су у П. издању многе такве речи остале неопажене; друго стога, што су махом дублети таквих речи упућивани на приличније облике, те звездица стављана само код ових речи (види нпр. атарџија vide carapy ија, и аџија vide атација, али аџилук“ vide aацилук); и треће стога, што је међу њима и доста изведених речи, чија се основа или никако у народу и не чује или није ушла у речник, те ни код њих није била стављана звездица, као што се по правилу не ставља ни код оних посрбљених турцизама, чије су основе ушле у речник и обележене као турске (кад је абаџија обележен звездицом, није било потребно обележавати и абаџијин, абаџијнски, абаџијски, тако ни первaзити нема звездице, јер је первaз обележен као турска реч, према том су у Ш. издању биле штампане без звездица и речи: истердашити, пореметити, позасити се, шалабазати, премда у речнику нема њихових основа: шердаш-, ремет-, а ас-, шалабаз- итд.).

Нека је поменуто да су овом приликом понеке речи и означене (звездицом у угл. загр.) као, турске, и преведене, као нпр.: аваница, алем, арамзада, бази, Диба, таинство, а арешли итд.

12. Исправкама се може назвати и то, што су почетна слова речима у азбучном реду сада штампана како је где требало (у П. издању сва су слова тим речима била велика, те се разлика није могла ни видети); стога је сада не само: Дежева и дежмекаст, него и: 1 будимлија а 2 Будимлија, или Бугарин и Бугарија а бугарење и бугарити, па је тако и у једном само чланку, нпр. s. v. бјелица, тако написан облик остао само за прво значење, а за друго (nom. propr.) додан у угласту заграду облик Бјелица; тако су и придеви изведени од имена места и народа сада писани у азбучном реду првим словом малим, а у тексту је остављено непромењено све како је било у П. издању (да се види како је Вук писао те придеве), те нпр. S. V. будљански последњи стих гласи: „Што сам

данас у коло Будљанско —,“ види још и S. V. Арапка, арбанаски, вериге, Дечански, Дренопољски, крајина итд.

13. Сем исправака или управо додатака и мањих промена, о којима је довде била реч под бр. 5.—8., 11. и 12. и које се све лако могу видети и по њима сазнати како је што било у П. издању, требало је исправити и друге, Тако рећи очите, штампарске погрешке, чији је број (сем оних које је Вук у II. издању на страни ХIII.-XIV. означио) много већи него што се читаоцу на први поглед може учинити. Ове исправке нису сада ничим истицане (премда се неке могу видети, кад је у угласту заграду стављена испуштена реч, обично знаци за род: т., f. или скраћенице: r., p. итд.), те је потребно и о њима рећи коју. Сем обичних исправака појединих слова м. и, ш м. ж. итд., солдате s. v. сјакарити) исправљени су на више места: a) знаци за род, као нпр. уз речи: риђан, трап, Траскало, Цвитоје, цвитоња (било је п. место т.); сјечка (било т. место f.); слушче, цриво (било т. место п.) итд. ; б) очигледне погрешке у акцентима, којих је био такође доста велики број, као у речима: дућан (било дућан), задиркивало (задиркивало), заузети (заузети), заустављање (заустављање), мркаљ (мркаљ), мува (мува), налевати (м. налевати), Нови Пазар (м. Нови Пазар), пливач (м. пливач), Саборна црква (м. Саборна), самосталан (м. самосталан), смjeрност (м. смјерност), темељан (м. темељан), тipa (м. тура), ћурдија (м, ћурдија), удуречим се (м. удуречим се), умјестити (м. умјестити) итд. Сем енклитика (савеза и неких предлога) које су по правилу писане неакцентоване наћи ће се и других речи које су и у П. издању и сада остављене без акцента (неке случајном омашком, а неке можда и зато, што Вук није био поуздан какав им је акценат), као што су, нпр., речи (које би можда овако требало написати): брат-регемента, на тупијерка, него не, нефиљ; надно, подно, удно итд. У ред мањих измена правописних иде и то, што је место ри у П. издању сада употребљен знак р (кад је самогласно р без акцента а пред којим другим самогласником или иза њега), што је стављана запета испред петога падежа и иза њега, и што је на више места питање јели, јел растављано у је ли, је л'.

14. Још треба нагласити да је сада, јасности ради, у чланку школа уз реч сад (стр. 871., в. 9. у Ш. ст.) додано у угластој загради 1850., према том и у чланцима: војвода 4, 5 и 6, кмет 1, кнежина, кнез, поп и др. — речи: данас, сад, до сад значе време око г. 1850., кад је Ш. издање речника било рађено. Стога је и S. V. претрести се иза речи преклани стављено у угл. Загр. 1848. г. Тако је и s. v. поднос уз реч сад стављено у угласту заграду пређе, јер те речи сада нема ни код господе; a s. v. рођо 2 сада је додано (у угл. загр.) 1850. г., за знак да је та реч само онда имала у Београду и то друго значење.

15. Гдешто је Вук по две или више речи истога значења, кад иду једна за другом, везивао шареним заградама (кламарама) у један чланак и све их од једном преводио или на коју другу реч упућивао; то се види, нпр., код речи: бабини јарци, баб. козлићи, баб. позајменици, баб, укови; водњикав, воДњикаст, грмљава, грмљaвинa, Доживети, доживити, доживјети, доживљети; којегде, којегди, којегдје, којегђе, несмелица, несмилица, несмјелица итд. Држећи се тога наЧина, сада су потписани још на много места таква спајања извршили и онде, где их је Вук био пропустио, али, да би се разликовала од Вукових, за сва нова спајања употребљене су мало друкчије (јаче и мање извијене) шарене заграде, као што се може видети код речи: аждаa, a ждава, аждаја, аждаха (све су то управо дублети једне исте речи); бреша, брешакиња, брешка, запрњати се, затрњицати се, издаждети се, издаждити се, издаждјети се, издажђети се, кру, крув, Мостаранин, Мостарац, Мостарлија; надјенути, надјести, надјети, тако и: побледети итд., понедељак итд., највеће је такво спајање речи: овде, овден, овдена, овди, овдје, овдјека, овдјен, овдјена, овђе, овђен, овђена, овђенак (међу њима су опет начињене засебне групе: прве три, 5.—8. и 9.—12.).

16. И показаним спајањем неких речи и Врло незнатним повећањем Формата (сваки је стубац за по једно слово шири и за по једну врсту дужи) поможено је да се ово ново издање ни величином (бројем табака) много не разликује од другога издања, при свем том што је прилично велики и број нових речи (из Вукова рукописа унесених и из текста повађених) и број додатака, исправака и допуна, посталих спреда описаним накнадним објашњивањем и везивањем. Највећа се пак уштеда у простору могла постићи тиме, што су сада сви стихови који долазе у појединим чланцима штампани in continuo, док су у II. издању били сваки у засебној врсти. А да би се они ипак јасно могли познати, стављана је у реду на крају свакога стиха уздужна црта ради одвајања стиха од стиха (сваком је почетно слово опет остало велико, као и у П. издању), као што се то може видети код речи: бабине, болан 1 и 2, варица 1, вјера 1, 2 и 3, вјерити се, војвода 1 и 5, змајогњени, кудјеља 3. мезе, метати се 2 и 3, милост 2 и 3, мора, итд. итд.

IV. Треба рећи коју и о том, зашто је сада наново приређен за штампу цео речник, кад је још г. 1892. издата на свет једна свеска (прва четвртина) његова под уредништвом пок. Јов. Бошковића. То се морало учинити прво стога, што су потписани били уверења да ново, треће, издање Вукова речника треба спремити овако, како је оно сада спремљено и у предњим тачкама објашњено, ако се хоће да Вуков речник и у овом новом издању остане Вуков; друго, још и стога, што пок. Бошковић, радећи друкчије од сада изложеног начина рада, није ни био пре штампања приредио цео речник, него, спремајући табак по табак за штампу, исправљао у њему и уносио у угласте заграде само оно што је у његову предговору („Из поговора,“ стр. XIII—XX) речено и онако како је у тој свесци урађено. Према томе, да су потписани и хтели, не би могли посао наставити онако како га је он био почео. Да су пак даље уређење наставили на свој начин оданде где је пок. Бошковић био стао, прва би свеска у најглавнијим тачкама остала без везе с даљим свескака; ове пак друге три четвртине речника не би било могућно уредити овако како су сада уређене, после свега онога што је пропуштено у првој свесци издања Бошковићева. На тај би се начин имала два сасвим различна посла : један, мањи, непотпун, с неким друкчијим додацима (етимологије, уношење неких нових речи изван Вукова речника и навођење синонима, такође не Вукових и без везе с оним што је у самом речнику) и — други, већи, који се, сем прештампавања Вукова текста, готово ни у чем не би слагао с првим. Сем тога морао би се штампати нарочити додатак тој првој свесци, у који би биле унесене све речи из Вукова ручнога примерка (добивенога истом г. 1894.), из првога) издања, из текста другога издања и из пропуштених упућивања (види спреда одељак П. и Ш. и тачку 1., а и б. одељка III.).

Уштедама пак у простору, о којима је реч у т. 16. од. III., постигнуто је да цела књнга сад изнесе готово онолико исто, колико би изнеле саме оне три остале четвртине, кад би и оне биле продужене на начин како је била технички опремљена прва четвртина Бошковићева, јер је сада цео речник, покрај свих додатака и допуна, само за тридесет страна постао већи него што је био у другом издању.

V. Потписани се користе приликом да и овде искажу особиту захвалност свој господи која их у раду, за минуле четири године, чим било помогоше. Та им је помоћ особито била потребна у тумачењу непреведених или непотпуно преведених речи у П. издању, те се највише осећају захвални г. Живојину Јуришићу, професору, који је превеликом броју српских речи за предмете из биљног и животињског света нашао данашње научне (латинске, а у врло много случајева и немачке)

О Петрову дне 1898. у Београду.

ботаничке и зоолошке називе; за тумачења неких зоолошких назива задужио је потписане и г. Душан Стојићевић, професор, исто тако, за објашњење неких народних речи из Далмације и Црне Горе хвала припада г. г. Сими Матавуљу, књижевнику и Љ. Јовановићу, професору и члану одбора за издавање Вукових списа. За објашњење неких географских имена дужни су захвалити и проф. д-ру Ј. Цвијићу, а била им је од помоћи и ваљана расправа арх. Н. Дучића „Црна Гора“ (у Скупљеним Списима књига II.); за научне пак термине људских и сточних болести збирка д-ра Милана Јовановића-Батута „Грађа за медицинску терминологију“ (у књ. 146.—149. „Летописа Српске Матице“ и засебно). За накнадно обележавање турских речи потписани су се помагали поглавито списима: „Rječnik hrv. ili srpskog jezika“ (Zagreb, dio I. —IV.), „Etymologisches Wörterbuch der slav. Sprachen“ од Фр. Миклошића (Беч, г. 1886.) и „Турске и друге источанске речи у српском језику“ од Ђ. Поповића (у 59. „Гласнику Срп. Уч. Друштва“ и засебно). Када је друго потписани службеним послом био изван Београда (у зиму 1896.-7. и у пролеће 1897. г.), замењивао га је у раду при сређивању рукописа и при читању коректура г. Сима Н. Томић, професор, а сада и члан одбора за издавање Вукових списа. При читању коректура (особито у првим табацима) помагао је и млади, на жалост рано преминули, д-р Ђ. С. Ђорђевић, професор и такође, неко време, члан Вукова одбора. За лепу и особито јаку хартију, на којој се ово издање штампа, као и за чисту израду штампарску, сва хвала припада садашњем издавачу свих Вукових списа, управи српске краљевске државне штампарије.

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small]

РИЈЕЧИ ИЗВАЂЕНЕ ИЗ ТЕКСТА

(Упитница у загради значи да акценат није поуздан)

[ocr errors][merged small][merged small]

---

грех густијерна

дажђење

дакако

даље

даљи

дебели сват

дедер

2 дива
дивља проха
дивљи першун
димишкиња
динари
дирнути, дирнем
дите

дјевеница
дјеверење
Добринци
добричанова трава
догађање

доклегод

долаз

долаф дотјерати се, рам се дошмитати, дошмитам драгоцјен

драпа

Дрињача
Дубоки поток

[ocr errors][merged small][merged small]
[merged small][merged small][ocr errors]

јефтин јефтиноћа јуначити, јуначим

кáлиж

канцелијер

кара-вранац

кардаш

каса

кварити се, кварим се

кéрђа

2. кита

китити се, тим се

кићен

клетвена бденија

клишић

клисара

козе

Комани

котроманац

Коцељева

кошеница

крвнички

крити се, јем се

кромпир

крунити се, круним Се

крчажић

Купински Кут

[ocr errors]
[ocr errors][merged small]

набрекивати се, брекујем се

на вечер

нагарити се, рим се

надносити се, надносим се

наилазити, зим

нáја

највољети, најволим

најпрви

нáљеше

наљутити, наљутим

наметан

намјерење

нанин

наоружати, жам

напабирчити, чим

нашаљетковати, кујем

наш рездан

натакнути, натакнем

натоварити се, рим се

нахладити се, нахладим се

начетвороножити се, роножим се

недјело

нема

Нерадин

неугледан

новски

[ocr errors]

обавјешћивање обавјешћивати, вјешћујем оборџенерао обрашнавити се, обрашнавим се обређивати се, обређујем се бвдјека оглобје огулити се, огулим се одјести се, дјенем ce одљевање одљевати, вам ожећи се, жежем се ојадити се, дим се олакшање омеђити, ђим Омлово омршавити, вим омршати, шам ошо опадник опанци осилити се, лим се осрамотити се, осрамотим се стров Гол открити се, откријем с9 отресан отрчати, чим Шаков

[ocr errors]

погањаш шó године погорјелица подавати, шодајем Подажешљe (?) подалеко подгонити, подгоним подебео подоста подубок подугачак подужити, шодужим позабавити се, вим Се позатворати, рам позлиједити, позлиједим поједрити, рим показивати се, казујем се покварен покварити се, покварим се поквасити се, сим се покуњити, покуњим полуострво пољепши помаћи се, помакнем Се помијешати се, помијешам се помједити, помједам помоћи се, помогнем сс помрљати, помрљам помучно пониже поникнути, кнем понудити се, дим се поодрасти, стом попита попливати, вам шополак шóполе поприкучити се, прикучим се попузнути се, нем ce попуњавати, пуњавам посвратити, посвpaтим Поситан посједјети, дим посмијешно потура шотхватити се, тим се Почек почитељски поширок пратор пребијели

преблеђан

превелики

превратити се, превратим се

преграда

пређашњи

презиђивати, зиђујем

прекрасан

прексјутра

прекуван

прелијеп

премален

премио

шрешилити, препилим

препун

преучен

привидјети се, види (е

привиђати се, привиђа се

пригњечити се, приГњечим се

придести, денем

призренски пиштољ

пријеплет

прикрадати се, прикрадам се

прикрити се, прикријем се

примирисати, примиришем

приноси

припјев

припојасница

пришту нути се, приштунем ce

прње

прњицање

провлачити се, провлачим се

промахнути се, промахнем ce

просушити се, просушим се

прохлађивање

шрсине

пурка

развити се, развијем с9 раздијелити се, раздијелим се разминути се, разминем ce разобадати се, дам се раскухати се, хам се распустити се, тим се растањивати, тањујем растурити се, рим се

« PreviousContinue »