Вриједно би било да се Српски капи-ћехаја у Цариграду потруди не би ли изнашао пријеписе од берата како онијех који су Крајини били дани тако и онијех који су се давали башкнезовима. Јамачно ће се ово ондје моћи наћи, јер су мени казивали наши посланици који су 1813 године били у Нишу у и у Софији ради мира с Турцима, како је Челеби-еФендија, који је онда ради мира био из Цариграда одређен и послан, спомињао Крајину, и из некаке жуте свилене кесе вадио писма о различнијем правицама које су народу нашему од старине даване. Тако може бити да би се ондје могло што наћи и осим Крајине о другијем крајевима народа нашега, а и у ризници какијех нашијех ствари још од боја Косовскога; а то би све за историју нашу било од превелике цијене, јер је историја народа нашега нама много познатија под Немањићима него под владом Турском.

У Бечу о Божићу 1851.

ДОДАТ А К

Вук Стеф. Караџић.
Byk

Познато је из нашијех народнијех пјесама да се по јужнијем крајевима народа нашега послије ж, ч и ш изоставља ј пред самогласнијем словом, н. п. оруже (м. оружје), Божа ти вјера (м. Божја), наруче (м. наручје), тако ваља да би се казало и ораше (м. Орашје), подуше (м. подушје) и т. д. Овијех ријечи и овако ја овдје у књизи највише за то нијесам наштампао, што се и но онијем мјестима могу чути и онако као што се говоре и по осталоме народу.

"

99

"

diminutivum

femininum
figürlich

französisch

hypocoristicon
id quod

imperativus

indeclinabile

instrumentalis

interjectio
italienisch

localis

masculinum

neutrum

pluralis

österreichisch
participium
passivum

pluralis

pronomen

und dergleichen

und so weiter

von

verbale

verbum imperfectivum

verbum perfectivum

verbum reciprocum imperfec

tivum

verbum reciprocum perfecti

vum

zum Beispiel

метана је код ријечи за које се мисли да су Турске.

[Jom су запажене у П. издању скраћенице: с. с. м. exempli causa; е. д. м. ехстpli gratia; i. е. м. id est; q. d. м. quod dicitur. Уз неке ријечи из I. издања скраћенице: Ери., Рес., Срем. значе: (х)ерцеговачки, ресавски, сремски (дијалекат). ница s. v. значи sub voce (под том и том ријечју).]

Скраће

-

ПРЕДГОВОР ТРЕЋЕМ ИЗДАЊУ

Приређујући ново издање Српскога Рјеч-|сад и пуст, јер их је Вук ту избрисао ; тако ника, потписани су се старали да оно, и ако је промењен и чланак Јегар, те сад има само исправљено и допуњено, опет остане Вуково, једно значење (Stant Grlau), док је у II. изтј. да у речнику исправе и допуне само оно дању то било 2), а пред њим стајало: 1) што би и Вук учинио, да је одмах после свога (ст.) некако мјесто (и ту били наведени стидругог спремао за штампу и ново, треће, хови), па је то Вук исправио како је сада издање речника. Тога ради, не уносећи у штампано; види и речи: Брда, витао 1 итд. речник нових речи ни из других Вукових

списа ни из народних умотворина које је Вук II. Друго је издање, даље, поређено и с издао, потписани су се непрестано у свему првим издањем (1818. г.), те су и из овога држали П. издања Вукова (1852.) и сада, у сада унесене у треће издање како све оне овом новом издању, извршили само ове ис- речи којих случајном омашком нема у II. изправке и допуне : дању (не дирајући у verba obscoena), као што су речи: доцњење, разгрејати, врајт, 1. Из Вукова ручнога примерка другога 2 скуп, троjи, а, е итд., тако и речи (или издања речника исписане су и у ово треће објашњења), записане на маргинама Вукова издање унесене, где им је место по азбуч- ручног примерка I. издања, као што су речи: ном реду, све оне нове речи, које је Вук у двоје 2, опармачити, опатрнути, пресвлачење том примерку својом руком био додао; а да и објашњење речи Вучитрн, или додаци реби се и споља могле разликовати и одмах/чима: задушнице, крсно име итд. Ови су доод старих речи познати, све су оне (и гла-даци (и речи и објашњења) штампани у углавне речи и објашњења) у овом издању штам- | стим заградама с напоменом да су из I. изнане друкчијим курсивним словима; види н. дана или с маргина тога издања. Тако је пр. речи: бланда, 2 вином, вишак 2, гребло, додат из тог издања и цео опис женидбе Далетина пећина итд. Овако доданих речи, код те речи, који као да је Вук навлаш био заједно с исправкама и допунама старим ре- изоставио у II. издању. У овим додацима Према исправкама у остављено је све како је било у I. издању том примерку штампани су друкчијим сло- (ту је друкчије него у II. издању и акцентовима и само поједини гласови у неким ре-вање, и обележавање дијалеката, и интерчима: бадар, мимо, дреиак, Чајниче, љаљак,

чима, има на 700.

лежај, кунтош итд.

у тексту, које су сада учињене према исправ-
кама Вуковим у поменутом ручном примерку
његовом; тако су, нпр., у чланку Дужи под
1) сада изостављене речи: може бити да је њем одељку овога чланка.

Сем исправака појединих слова и акце 1) Из овога се додатка види и разлика у спољната у главним речима има и већих измена /ном распореду чланака: П. издање нигде нема засебних одељака, као што их је било у I.; овде је опраштасе и т. д.), само је б претворено у и у ресада остављено све као у I. издању (стога и : доније, чима: Србски (сватови) и Србска (свадба) у послед

пункција, па, разуме се, и употреба јужнога а) речи из текста (из превода или објашдијалекта, а без х). њења, а тако и из цитата или прича, главСем уношења пропуштених речи наћи ћеној речи придевених); стављене где им је се и других исправака и допуна према тек- место, оне су и по могућству превођене или сту првог издања; тако је, нпр., s. v. ду- објашњиване начином како је и Вук радио ховни сада уз cf. варење додано (у угластој | у II. издању; додатак : види s. v. упућује на загради): 2 у I. издању, јер је у I. издању чланак из кога је таква нова реч узета и s. v. варење 2 била штампана и приповетка где је она, истицања ради, штампана раз(мало смешна), коју је Вук из II. издања макнутим словима; тако је, нпр., у чланку навлаш изоставио; тако опет стихови, наве-крсно име реч ваша сада штампана раздени уз реч селиште, додани су из текста макнуто стога, што заменице ваш, а, е није I. издања; исто тако S. V. шилераст уз н. |било на њеном месту у П. издању, те је она и. сада је стављена реч вино из I. издања, сада стављена у ред (иза речи ваход) и за јер је случајно била испала из другог. извор упућена на реч крсно име; тако је реч драгоцјен, а, о извађена из објашњења III. Највише је сада исправака, допуна првога значења речи заклад ; тако је реч дои уношења нових речи из самога другога | шмитати извађена из цитата под речју шмииздања. Сав се пак овај рад може означити тати; тако је реч Добринци стављена на своје као исправљање оних недоследности и про- место, јер се помиње под речју Дебри (како пуштања, која су се Вуку у II. издању или је она овде још у II. издању била истакнута нехотично омакла или постала од самога курсивним словима као и речи: Дубоко, начина рада. Да би се и све ове исправке Кулински кут итд. у истом чланку и сада у III. издању јасно могле уочити и разли- је само тако штампана, јер је Вук готово ковати од Вукова рада, потписани су се по-редовно курсивним словима у тексту штаммагали: а) угластим заградама, у које су пао оне речи које имају какве везе с главстављани и цели чланци (нове речи и ни-ном речју); тако је стављена у ред и реч хова објашњења), и врло многа упућивања 2 вак.ља (факља), јер се помиње s. v. валка ; на синониме и дублете, и разне исправке и и реч је Бока додана, јер је има у тексту допуне у тексту П. издања; б) истица- на више места (s. v. брајо2, Котор итд.); њем с помоћу дебљих или обичних а раз-тако и речи: Врбица 3 и Грабовица, јер су ређених слова (у угластим заградама и без поменуте s. v. крајина2, а Загарач и Коњих); в) премештајем неких речи у по-мани s. v. Будош, итд. јединим чланцима и примицањем двеју или Нису вађене из текста речи књижевничке више речи које иду једна за другом. (које се не говоре у народу); то су, покрај Како је све то урађено, шта је измењено, граматичких термина: јединствени број, рододано и исправљено, најбоље би се могло дитељни (падеж), самоставна имена итд., видети, кад би ко тачно упоредио, реч по још и оваке речи: Априлија, Марта, Февруреч, Вуково II. издање с овим издањем реч- арија (s. v. бабини јарци), Маија (s. v. поника. Али, да би сви ови додани могли бити лутак), Јуниј (s. v. липан), Августа, Селјасни и онима који не знају за II. издање, или темврија (s. v. међудневница); југоисток Да би се што боље могло видети у овом III. (s. v. Бабин Дуб), југоисточни (S. v. Врања, издању и само II. издање, овде ће бити из- Подлужје); билијар (s. v. биљарда); ложено у главном све како је шта урађено. гимназија, получимназија, лицеум (s. v. школа) итд.; - тако можда није требало унети у 1. И из другог је издања извађено и у азбучни ред ни реч полуострво, извађену из ново, треће, уметнуто доста нових речи, које чланка s. v. Трстеник.

,

су, као и оне под II., стављене у азбучни Исто тако, нису вађена из текста ни ставред, а ограђене угластим заградама и уну- љана у азбучни ред ни крштена имена људћивањем на место одакле су узете; тако ска (види: Илча, Илчан s. v. надимак ; Ileдодане речи су двојаке : Tpo s. v. 2e 1).

б) речи означене код других речи (као њи- (лемеш, у Црној гори земљеш), па послије хови синоними или као њихове главне речи), код лемеш и јемљеш само vide раоник; тако па омашком изостале из реда у II. издању, чунак (чуњак, чун, лајдица) и т. д.“ Идући сада су такође стављене на своје место (у сада за тим, потписани су најпре кроз цео угластим заградама) и, како је где било по- речник прегледали сва Вукова упућивања требно, објашњене и везане знаком cf. или и с vide и с cf., и на тај начин не само само упућене знаком vide на речи код ко- пронашли испуштене речи, о којима се гојих је објашњење; тако је код речи 1.ра-вори пред овим у тачци 1. под б), него и изшак 2 у П. издању само било стављено vide вршили врло много недовршених везивања кромпир, а код речи кртола, иза превода, Вукових; затим је на исти начин пронађено Додано: сf. кромпир, а кромпира није било и много речи истога или сличнога значења на његову месту у азбучном реду; сада је које у II. издању никако нису биле једна само стављено: кромпир, m. vide кртола; на другу упућиване, те су и оне сада знатако је и реч дебели сват унесена у речник, цима vide и cf. везане. Примера ради, којер је била наведена као синоним уз реч лико је на овај начин синонима везано за крцан; тако и: заклањати се, јер је на њу главне речи, треба видети додатке (са cf. у (као главну) упућена реч заклоњати се ; тако угластим заграда) уз речи: батина 1, вијеће, нагарити се - због измрчити се; шлепока иједак, јадан, клип 1 (и комушина, кукурузбог слепока, итд. зовина, окомак), лудак (и сулуд), иарба (и Стављене су у азбучни ред и речи: ло- свађа), расрдити се (и срдити се) итд. Погом, стадом, ципом итд., које се у II. из- крај све пажње да и прво и друго везивање дању виде s. v. лог, стад, ции итд. и које буде што потпуније, опет се погдешто промасе, као стајаће, у том облику (инстр. једн.)| кло, те остало невезано или нетачно везано: само и говоре, те их није требало у номи- сада је то све, у колико је накнадно опанативу ни уносити у азбучни ред, као што жено, унесено у нарочити списак речи који је и Вук оставио само облике: крадом, кри- се даље штампа под натписом Наново додане ријечи и Исправке и допуне (стр. ХХХVII).

шом, виком итд.

И ове и речи под а) сада су све исписане засебно (види стр. XXIX) и обележен им акценат како се изговарају, јер то У речнику није било учињено.

3. При овом довршивању Вукових упућивања и при новом везивању сличних речи опажена је разлика коју треба имати на уму између истих речи (дублета) и речи истога

Я

Треба напоменути да су унете у азбучни ред и све Наново додане ријечи" (види и или сличнога значења (синонима); међу ренапомену овде на стр. 880.), које је Вукчима које је мало час Вук навео чуњак је накнадно штампао иза предговора другом исто што и чунак (дакле његов дублет), а издању, а испред самога речника; разуме чун и лајдица су друге речи (синоними), се да оне сада ничим нису истицане, јер су које значе и оно што значи чунак (чуњак); још у другом издању чиниле саставни део тако би се јемљ јемљеш и јемјеш (и лемеш) могле сматрати као дублети лемешу, а све су четири синоними раонику; тако је артија иста реч што и хартија, дакле њен дублет, а речи: књига 4, карта2, каге њени синоними; тако су речи: Метех, мете, метев, ме

речника.

2. После уношења нових и пропуштених речи највећи је посао био везивање речи истога или сличнога значења. У свом предговору (види овде спреда страна VIII) Вук теј дублети једне исте речи, међу којима је вели: „Ријечи које једно значе може бити да први „најприличнији,“ а све су оне само би најбоље било код оне за коју се мисли да један синоним речи међа (у првом јој знаје најљепша (најобичнија и најприличнија) чењу), која има још и синониме: граница 2, метнути све остале назначивши ако се која крајина 1, кунфин 1, мејаш, плотина 2, uoгдје у особитоме крају говори, па послије крајина, серат, синор, сумева. Према том, да код сваке само казати vide, н. п. раоник би се разликовали од синонима, дублети су