Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Вриједно би било да се Српски капи-ћехаја у Цариграду потруди не би ли изнашао пријеписе од берата како онијех који су Крајини били дани тако и онијех који су се давали башкнезовима. Јамачно ће се ово ондје моћи наћи, јер су мени казивали наши посланици који су 1813 године били у Нишу и у Софији ради мира с Турцима, како је Челеби-ефендија, који је онда ради мира био из Цариграда одређен и послан, спомињао Крајину, и из некаке жуте свилене кесе вадио писма о различнијем правицама које су народу нашему од старине даване. Тако може бити да би се ондје могло што наћи и осим Крајине о другијем крајевима народа нашега, аиу ризници какијех нашијех ствари још од боја Косовскога; а то би све за историју нашу било од превелике цијене, јер је историја народа нашега нама много познатија под Немањићима него под владом Турском.

у Бечу о Божићу 1851.

Byk Сшеф. Караџић.

додА ТА К

Познато је из нашијех народнијех пјесама да се по јужнијем крајевима народа нашега послије ж, чи ш изоставља ј пред самогласнијем словом, н. п. оружe (м. оружје), Божа ти вјера (м. Божја), наруче (м. наручје), тако ваља да би се казало и ораше (м. брашје), подуше (м. подушје) и т. д. Овијех ријечи и овако ја овдје у књизи највише за то нијесам наштампао, што се и по онијем мјестима могу чути и онако као ІІІто се говоре и по осталоме народу.

[ocr errors]
[ocr errors][merged small][merged small]
[blocks in formation]
[ocr errors]
[ocr errors][merged small]

comp.

Бачк. Биогр. Бјело. Бранич. војв. Далм. Дубр. зап. зап. кр. западн. вр. Имоск.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors][merged small]

ист.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

и тако даље

ист. кр. итд. и т. д. ) југоз. југоз. кр. јуж. Кот.

[ocr errors]

асс. мјесто accusativus act.

activum adj.

adjectivum ady.

adverbium augm.

augmentativum cf.

confer coll.

collectivum

comparativus gen. .

genitivus dat.

dativus dim. .

diminutivum f.

femininum fig.

figürlich fr. franz.

französisch hyp.

hypocoristicon

id quod imperat. imperativus indecl. .

indeclinabile instr. .

instrumentalis interj.

interjectio ital. .

italienisch loc.

localis

masculinum П.

neutrum pl.

pluralis österr. .

österreichisch part. .

participium pass. .

passivum pl.

pluralis pron.

pronomen и. 8. g.

und dergleichen и. Srgi. и. ј. р. und so weiter р. verbal. .

verbale v. impf. . verbum imperfectivum v. pf.

verbum perfectivum v, r. impf. . verbum reciprocum imperfec

tivum V. r. pf. verbum reciprocum perfecti

[merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

југозападно југозападним крајевима јужно Котору крајини Неготинској Маџарској на примјер Паштровићима Пиперима Подгорици приморју Рудничкој нахији сјевернијем крајевима Славонији Србији Сријему стајаће то јест Ужичкој нахији Херцеговини Хрватској Црној гори Црмници Шумадији

[ocr errors]

Мап. Н. Д. Паштр. Пипер. Подг. прим. 1 примор. Рудн. н. сјеверн. кр. Слав. Славон. Срб. Сриј. (ст.) Т. ј. Уж. н. Херц. Хрв. ц. г. Црмн. IIIум. IIумад. У

[merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small]

[Joiн су запажене у п. издању скраћенице: е. с. м. excтpli causa; е. д. м. ехетpli gratia; i. е. м. id est; . d. м. quod dicitur. — Уз неке ријечи из І. издања скраћенице: Ерц., Pec., Срем. значе: (херцеговачки, рeсaвски, сремски (дијалекат). — Скраћеница 8. v. значи sub voce (под том и том ријечју).]

ПРЕДГОВОР ТРЕБЕМ ИЗДАЊУ

ІІриређујући ново издање Српскога Рјеч- сад и иуст, јер их је Вук ту избрисао; тако ника, потписани су се старали да оно, и ако је промењен и чланак Јегар, те сад има само жирављено и допуњено, опет остане Вуково, једно значење (@tast Crlan), док је у ІІ. изтј. да у речнику исправе и допуне само оно дању то било 2), а пред њим стајало: 1) што би и Вук учинио, да је одмах после свога (ст.) некако мјесто (и ту били наведени стидругог спремао за штампу и ново, треће, хови), па је то Вук исправио како је сада издање речника. Тога ради, не уносећи у штампано; види и речи: Брда, вйтао 1 итд. речник нових речи ни из других Вукових еписа ни из народних умотворина које је Вук II. Друго је издање, даље, поређено ис издао, потписани су се непрестано у свему | првим издањем (1818. г.), те су и из овога држали п. издања Вукова (1852.) и сада, у сада унесене у треће издање како све оне овом новом издању, извршили само ове ис- | речи којих случајном омашком нема у П. изправке и допуне :

дању (не дирајући у verba obscoena), као

што су речи: доцњење, разгрејати, врајт, I. Из Вукова ручнога иримерка другога 2 скуи, троји, а, е итд., тако и речи (или издања речника исписане су и у ово треће објашњења), записане на маргинама Вукова издање унесене, где им је место по азбуч- ручног примерка І. издања, као што су речи: ном реду, све оне нове речи, које је Вук у двоје 2, олармачити, опатрнути, пресвлачење том примерку својом руком био додао; а да и објашњење речи Вучитрн, или додаци реби се и споља могле разликовати и одмах | чима: задушнице, крсно име итд. Ови су доод старих речи познати, све су оне (и гла- даци (и речи и објашњења) штампани у Углавне речи и објашњења) у овом издању штам- | стим заградама с напоменом да су из І. изнане друкчијим курсивним словима; види н. дања или с маргина тога издања. Тако је пр. речи: банда, 2 винош, вишак 2, гребло, додат из тог издања и цео опис женидбе 1) Далетина пећина итд. Овако доданих речи, код те речи, који као да је Вук навлаш био заједно с исправкама и допунама старим ре- | изоставио у ІІ. издању. У овим додацима Чима, има на 700. Према исправкама у остављено је све како је било у І. издању том примерку штампани су друкчијим сло-) (ту је друкчије него у І. издању и акцентоВима и само поједини гласови у неким ре- Івање, и обележавање дијалеката, и интерчима: бадар, мимо, дрецак, Чајниче, њаљак, лёжај, кӯнтош итд.

Сем исправака појединих слова и акце 1) Из овога се додатка види и разлика у спољната у главним речима има и већих измена і ном распореду чланака: II. издање нигде нема зау тексту, које су сада учињене према исправ

себних одељака, као што их је било у I.; овде је кама Вуковим у поменутом ручном примерку опраштасе и т. д.), само је б претворено уиу ре

сада остављено све као у І. издању (стога и: донијо, његовом; тако су, нпр., у чланку Дужи под чима: Србски (сватови) и Србска (свадба) у послед1) сада изостављене речи: може бити да је | њем одељку овога чланка.

пункција, па, разуме се, и употреба јужнога а) речи из текста (из превода или објадијалекта, а без г).

њења, а тако и из цитата или прича, главСем уношења пропуштених речи наћи ћеној речи придeвeних); стављене где им је се и других исправака и допуна према тек- место, оне су и по могућству превођене или сту првог издања; тако је, нпр., s. у. ду- објашњиване начином како је и Вук радио ховни сада уз cf. варење додано (у угластој | у ІІ. издању; додатак: види s. v. упућује на загради): 2 у І. издању, јер је у І. издању чланак из кога је таква нова реч узета и S. v. варење 2 била штампана и приповетка где је она, истицања ради, штампана раз(мало смешна), коју је Вук из ІІ. издања макнутим словима; тако је, нпр., у чланку нaвлaш изоставио; тако опет стихови, наве- крсно име реч ваша сада штампана раздени уз реч селиште, додани су из текста макнуто стога, што заменице ваш, а, е није І. издања; исто тако ѕ. v. шиләраст уз н. | било на њеном месту у П. издању, те је она и, сада је стављена реч вино из І. издања, | сада стављена уред (иза речи ваход) и за јер је случајно била испала из другог. извор упућена на реч крсно име; тако је

реч драгоцјен, а, о извађена из објашњења III. Највише је сада исправака, допуна првога значења речи заклад; тако је реч дои уношења нових речи из самога другога шмитати извађена из цитата под речју шмииздања. Сав се пак овај рад може означити тати; тако је реч Добринци стављена на своје као исправљање оних недоследности и про- I место, јер се помиње под речју Дебрц (како пуштања, која су се Вуку у ІІ. издању или |је она овде још у ІІ. издању била истакнута нехотично омакла или постала од самога курсивним словима као и речи: Дубоко, начина рада. Да би се и све ове исправке Купински кут итд. у истом чланку — и сада у ІІ. издању јасно могле уочити и разли- |је само тако штампана, јер је Вук готово ковати од Вукова рада, потписани су се по- | редовно курсивним словима у тексту штаммагали: а) угластим заградама, у које су пао оне речи које имају какве везе с главстављани и цели чланци (нове речи и њи-| ном речју); тако је стављена у ред и реч хова објашњења), и врло многа упућивања | 2 вакља (факља), јер се помиње ѕ. Y. валка; на синониме и дублете, и разне исправке и и реч је Бока додана, јер је има у тексту допуне у тексту ІІ. издања; б) истица- на више места (s. v. браjo 2, Котор итд.); њем с помоћу дебљих или обичних а раз- тако и речи: Врбица 3 и Грабовица, јер су ређених слова (у угластим заградама и без поменуте ѕ. v. крајина 2, а Загарач и Коњих); в) премештајем неких речи у по- мани ѕ. у. Будош, итд. јединим чланцима и примицањем двеју или Нису вађене из текста речи књижевничке више речи које иду једна за другом. (које се не говоре у народу); то су, покрај

Како је све то урађено, шта је измењено, граматичких термина: јединствени број, рододано и исправљено, најбоље би се могло дитeљни (иадеж), самоставна имена итд., видети, кад би ко тачно упоредно, реч по још и оваке речи: Априлија, Марта, Февруреч, Вуково II. издање с овим издањем реч- арија (s. v. бабини јарци), Маија (s. Y. поника. Али, да би сви ови додаци могли бити лутак), Јуниј (s. т. липаю), Августа, Сеијасни и онима који не знају за ІІ. издање, или | темврија (s. v. међудневница); југоисток да би се што боље могло видети у овом III. | (s. V. Бабин Дуб), југоисточни (s. у. Врања, издању и само II. издање, овде ће бити из- Подлужје); билијар (s. v. биљарда); ложено у главном све како је шта урађено. | гимназија, иoлyгимназија, лицсум (s. у. шко

ла) итд.; — тако можда није требало унети у 1. и из другог је издања извађено и у азбучни ред ни реч полуострво, извађену из ново, треће, уметнуто доста нових речи, које чланка ѕ. у. Трстеник. су, као и оне под І., стављене у азбучни Исто тако, нису вађена из текста ни ставред, а ограђене угластим заградама и упу- љана у азбучни ред ни крштена имена људћивањем на место одакле су узете; тако ска (види: Илча, Илчан s. у. надимак; Педодане речи су двојаке :

тро ѕ. у. 2e 1).

XV

б) речи означене код других речи (као њи-| (лемеш, у Црној Гори јемљеш), па послије хови синоними или као њихове главне речи), код земеш и јемљеш само vіdе раоник; тако па омашком изостале из реда у ІІ. издању, чунак (чуњак, чун, лајдица) и т. д.“ Идући сада су такође стављене на своје место (у сада за тим, потписани су најпре кроз цео угластим заградама) и, како је где било по- речник прегледали сва Вукова упућивања требно, објашњене и везане знаком cf. или ис vіdе и cf., и на тај начин не само само упућене знаком vіdе на речи код ко- пронашли испуштене речи, о којима се гојих је објашњење; тако је код речи 1. ра- вори пред овим у тачци 1. под б), него и изшак 2 у П. издању само било стављено vіdе вршили врло много недовршених везивања кромиир, а код речи кртола, иза превода, Вукових; затим је на исти начин пронађено Додано: cf. кромиир, а кромиира није било и много речи истога или сличнога значења на његову месту у азбучном реду; сада је које у ІІ. издању никако нису биле једна само стављено: кромиир, т. vіdе кртола; на другу упућиване, те су и оне сада знатако је и реч дебели сват унесена у речник, цима vide и cf. везане. Примера ради, којер је била наведена као синоним уз реч лико је на овај начин синонима везано за крцан; тако и: заклажати се, јер је на њу главне речи, треба видети додатке (ca cf. у (као главну) упућена реч заклюњати се ; тако угластим заграда) уз речи: батина 1, вијеће, нагарити се због измрчити се; шљсиоћа иједак, јадан, клии 1 комушина, кукурузбог слепоfа, итд.

зовина, окомак), лудак (и сулуд), шарба (и Стављене су у азбучни ред и речи: ло- свађа), расрдити се срдити се) итд. Погом, стадом, цином итд., које се у ІІ. из- крај све пажње да и прво и друго везивање дању виде ѕ. v. лог, стад, ции итд. и које буде што потпуније, опет се погдешто промасе, као стајаће, у том облику (инстр. једн.) | кло, те остало невезано или нетачно везано: само и говоре, те их није требало у номи сада је то све, уколико је накнадно опанативу ни уносити у азбучни ред, као што жено, унесено у нарочити списак речи који је и Вук оставио само облике: крадом, кри-| се даље штампа под натписом Наново додане шом, виком итд.

ријечи и Исиравке и допуне (стр. XXXVII). и ове и речи под а) сада су све исписане засебно (види стр. ХХIX) и обеле 3. При овом довршивању Вукових упућижен им акценат како се изговарају, јер товања и при новом везивању сличних речи У речнику није било учињено.

онажена је разлика коју треба имати на уму Треба напоменути да су унете у азбучни између истих речи (дублета) и речи истога ред и све „Наново додане ријечи“ (види и или сличного значена (синонима); међу ренапомену овде на стр. 880.), које је Вук | чима које је мало час Вук навео чуњак је накнадно штампао иза предговора другом | исто што и чунак (дакле његов дублет), а издању, а испред самога речника; разуме чун и лајдица су друге речи (синоними), се да оне сада ничим нису истицане, јер су које значе и оно што значи чунак (чуњак); још у другом издању чиниле саставни део тако би се јемљеш и јемјеш њемеш) моречника.

гле сматрати као дублети лемешу, а све су

четири синоними раонику; тако је артија 2. После уношења нових и пропуштених иста реч інто и хартија, дакле њен дублет, речи највећи је посао био везивање речи ја речи: књига 4, карта 2, faге њени синоистога или сличнога значења. У свом пред- ними; тако су речи: метех, мете, метев, меговору (види овде спреда страна VIII) Вук теј дублети једне исте речи, међу којима је вели: „Ријечи које једно значе може бити да први „најприличнији,“ а све су оне само би најбоље било код оне за коју се мисли да један синоним речи међа (у првом јој знаје најљепша (најобичнија и најприличнија) | чењу), која има још и синониме: граница 2, метнути све остале назначивши ако се коjа | крајина1, кунфин 1, мејаш, илотина 2, погдје у особитоме крају говори, па послије крајина, серат, синор, сумеђа. Према том, да код сваке само казати vide, н. п. раоник I би се разликовали од синонима, дублети су

« PreviousContinue »