Page images
PDF
EPUB

У овом новом издању додавани непосредно јаспре; еванђеље јеванђеље, әсер — уз главне речи (испред знака за род или |jecep; уриш јуриш; утро — јутро; за врсту речи) у угластим заградама, и то: г) отпадање и исиадање неких сугласника ако је главна реч обичнија, њен је дублет у групама: (в)j, (в)н; (0)њ, ()5, (к); (а)т, штампан обичним словима, а ако је дублет (а) ш; (д)с, (т) ств; с(т); (в)р: вјеверица, обичнији облик речи, онда је и он штампан крвник; јагње, игђе, кћи; итица, ишеница ; дебљим словима, као и реч уз коју се до- | одсјећи, надстрешница, богатство; врстан ; даје; такви су, нпр., дублети: кухар [ку- | сврбити итд.; вар], кућник [кутњик), мастан [масан], ио

д) губљење гласа хи његово замењивање мња (помља, појма], разабрати (разбрати]| другим гласовима (сугласницима: в, ф, j, г, итд. и обрнуто: пољевіши [иољеиши), раза-к): хаша, хабер, нахеро, јахати (јаати, јати), сипати (расипати], расковчати (раскопчати], [охол (ол); дух, грухнути; плах (плав, пла); Ішенат [сенат, аљетина [хаљетина] итд. Ако

грах (траг, гра), јаох (јаог, јао); — jora је у другом издању већ био наведен (иза об- | (јова), духати (дувати); — дрхтати (дрктатн); јашњења) који дублет, сад је и он стављен

ахват (фат, ват), хитати (итати, фитати); одмах уз главну реч, само, за знак да је то

дихати (дијати); — грех (греј, грек) ; Вуково додавање, сада није стављен у угла- | ододити (отходити), подватити се (потхвасту већ у обичну заграду са знаком cf. ; та- тити се), исхранити (изранити) итд. ; кве су нпр. речи: жбан (cf. бан), захвала

5) уметање сугласника диту групама : (cf. заФала) и, њима противно: рапав (cf.

жл, жp; зр; ср: ж(д) лијеб, ж(д)ребати ; працав) итд. — Према томе, и кад се дУ- з(а)рака, нез(д)ресо; с(турж, с(т) ријеші ; блети у Вукову другом издању не преводе

е) замењивање једних гласова другима (по него само упућују знаком vіdе на обичнији или правилнији облик речи, овај се штампа | аналогији, по гласовним законима и по дитакође дебљим словима; тако сада : ватати

јалекатским разликама), и то: vidе хватати значи да је хватати права реч

аа) сугласника сугласницима: (аправилнији облик), код које се и стављају

f = ді; j: рођак (родјак); госпођа дублети (ватати, фатати), и казује шта она

(госпоја); fечерма (јечерма); значи (fапдеп, сарto), и наводе њени сино

f = ті; j: браћа (братја); ноfца (појними [ef. хитати (итати) 3, фитати]; тако

ца), вобка (војка); је и: аир vіdе хаир, а само хаир [аир], т.

г = $, у: леген (леђен); генерал (ye1) vidе задужбина....; упореди и облике :

нерал); ајат, вајат, хајат и т. д.

к = f: кеса (feca), кeтрица (feтрица), Као дублети (варијанти) означивани су ')

кириција (Кириција) ;

ч = f: бучка (бубка); чиле (Киле), ови случаји: а) исти глаголи с наставком ну и без ну:

чулав (Кулав); врви -- вргнути, клећи — клекнути; дјести

т= к: жватати (аквакати); дјенути; стати

fiн = тю: кућник (кутњик), синоќница станути ; б) уметање непостојаног а: изабрати

(синотњица); избрати; изажденути — Ижденути; обасути

ф = в, и, к: фамилија (вамилија); — оисути; саћерати шћерати;

Филин (Вилиш, Пилип), навора (нав) јотовање почетних самогласника: аспре

иора); јуфка (јуака); муфте (мукте); j = в: бријати (бривати);

a = ; в: анљан (љиљан), јелен (је1) Треба нагласити да списак овде означених за

мен); дилчик (дивчик); мена није потпун (изнет само примера ради) и да је н = л: нишан (лишан); и у речнику понеки дублет остао неозначен а где

н = м: пјесна (пјесма); коншија (комшто, иако означен, неистакнут један према другом

шија), ішенлук (шемлук); као главни према споредном. Неки су од побројаних дублета само дијалекатске разлике, које Вук није

н = 6: бабине (бабиње), унка (уњка), означивао, а које је требало јаче истаћи.

гној (тњој);

вн = мн: савнути (саминути); тамнина | с.1едно и непотпуно везивани једни за друге (тавнина);

знацима vide и cf. (ни између ових знакова шт = шћ: штап (шћан), напуштати не држи се потребна разлика при употреби); (напушати);

сада се тежи.10 томе, да сви синоними буду ст = шт: испустити (испуштити), стро-угућени знаком vіlе на „најприличнију“ реч, јити (штројити);

а код те речи да се они, са знаком cf., сви з = ж : зглоб (жглоб), зрака (жрака); изређају (и они које је Вук како било веразљутити (ражљутити);

зо и који се сада из речника на ту реч зг = ск: мазга (маска);

упућују). Стога је сада врло често било пос = : сљез (шљез), сљубити (шьу- требно, исправке ради: иу утластој загради

бити); скрбити (шкрбити), епица додавати уз Вуково с. Ново еіlе (ретко кад (шпица); сенат (шенат); - дублети обрнуто); и међу наведеним уз коју реч сикао: служ-шинг-пуж нису означІІ- | нонимима истицати један као главну реч и ва Ни;

пред њу стављати (у угл. загр.) знак vide ; жб = уб: жбун (убун); тако је и: жа- и између Вукова vilе и речи за њом умецнути се (према уаснути се);

тати у угласту заграду другу реч, која се чк: шкакљив (чкак.ыв), школа | означује као главна и код које ће сви си(чко.а);

ноними бити изређани; и, најпосле, наново чб = уб: наручбина (наруџбина); бб) са могласника самогласницима:

додавати (у угл. загради) и знак rіdе и гла

вну реч или знак cf. и потребне сином име ; е = a: jемац (јамац), језик (јазик);

тако је, нпр., сада: () = a: голицати (талицати), згік. 10

а) уз реч красан (у азбучном реду) штамњати (зак. Зањати);

пано: ef. [vide 2] лијеа, што значи да ће и = е: Вировитица (Веровитица), Ши

уз лијеп, као најприличнију реч, бити изрепурика (шепурика), исприкивати (ис- Iіани, са знаком cf., сви њени синоними; 0,4 прекивати);

четрнаест сада уз 2 лијей доданих синонима y = u: мјехур (мјехир), шелулити се

у ІІ. издању на том месту није био наведен (шепирити се);

ниједан, и ако се неки од њих (убав, ви0 = у: апостол (апусто.1), блавор (б. а- бен 2, главит) упућују на реч лијеи, а други

вур); вв) сугласника з самогласником о: вла- преводе исто онако (И. и врло слично) као сте.tеки (в.1астеоски), селски (сеоски), анђел

.iujeu; — тако је сада и: враг cf. [cide] ( анђео); тако је и: престол, продол; тако и:

баво зато, што је у ІІ. издању већ би. 10: Гі. Ішова (Баошева и Башова), балван (баваан); јаво ef. враг, нeчacтиви; а зато, што су гг) замењивање једних наставака другима:

пречи: мелун, пакленик, водац већ би. Те ef = 06: Возарев (возаров), писарев (ии- везане (прве две с ride, а трећа знаком т. саров);

j.) за реч ђаво, и оне су сада у угластој оро = еро: десеторо (десетеро), чет-1 загра,ди ту стављене, па додане и речи: воро (четверо);

1 вран 3 (зато што је она објашњена речју ија = лија: фувегија (фувеглија);

враг) и дабо (зато што исто значи); исто чија = чија: чибугунја (чибукчија), тако сада је уз речи: нечастиви, 1 вран 3, јекмекчија (јекмеција);

дабо 2 стављено у угл. загр. vіdе fаво, јер ж) иремештање појединих гласова и це

оне нису биле ни за што везане; уз речи Их С.Тогова, као: cвaнути (савнути); алвітан пак водац и враг стављено је у угл. загр. (ав.латан), малвута (мавлута); наве (навfie): само vіdе испред речи ђаво; — тако је и у овдје (во, је); кучати (цукати); ст(а)к.10 (ук.10): 1 ч.ланку доиста стављено (у угл. загр.) vide Ђердан (фендар); веслиген (велеаген) итд.: испред јечи заисти, јер су . Y. заиста изтакво је премештање и: јазик-зань.

ређани и други његови синоними ;

б) уз реч самодона (објашњена заједно с 4. Синоними (речи истога или сличнога речју самодошлица) са,да је штампано: [vide] значења) у другом издању били су недо- | Добјеглица, cf. ускочница, што значи

[ocr errors]

да је ту у ІІ. издању било само : cf. дoбje-| (које ни на што нису биле упућене, али глица, ускочница, па је сада од ова два си- преведене као и најести се); тако је и код нонима први прог.Ташен за главну реч, те набубати се.... vіdе најести се, набити се, истакнут разређеним словима и испред њега набокати се први глагол сада штампан, нестављен нов знак vide, a стaрo cf. остав- тицања ради, размакнутим словима; сви су .љено иза њега, а испред другога синонима ; Інак ови синоними, а уз то и: напитати се, реч пак добјеглица истакнута је сада као назобати се и накусати се, сада изређани (у главна прво зато, што је њено објашњење угл. загр. са cf.) уз главну реч најести се, најпотпуније и друго за то, што сем речи (јер их у ІІ. издању није ту било ниједнога; самодон. а и самодонлица само на њу улу т) према свему довде наведеном лако је ћује (са знаком vide) реч ускочкиња; и тако разумети и зашто је уз крволија сада додано је сада код речи добјеглица дошло у угла- у угл. загр. rіdе крвопролетник, а код ове сту заграду: ef. само добила, самодошлица, речи, исто тако у угл. загр., cf. крвопија: ускочкиња, ускочница; тако је сада итам- и ако су те две речи у азбучном реду врло пано: појач, т.... [vide] пјевач, cf. појац, јер | близу једна другој, иако су обе једнако је појац већ била везана знаком cf. за ије- преведене, оне у другом издању никако нису вач, те је ту сада само између cf. и пјевач биле везане; то исто видимо и код речи: стављено у угл. загр. vide; Тако је и отачанство отаџбина, откравити pacкод речи пешкеш, која је знаком сidе упу- кравити, допасти се свидјети се, и т. д.; ћена и на дар и на поклон, сада истакнута исто тако, јасно је зашто, према: заје(размакнутим словима) реч дар и иза ње ста-рити.... ef. поједрити, сада стоји (као довљено у угл. загр. 1, јер на прво значење дана реч): поједрити.... vіdе заједрити; те речи (дар 1) треба да упућују, сем на д) при свему овом и новом везивању и веденога код ње у другом издању поклон [1], І довршивању једностраног везивања у ІІ. изјош и синоними: дарив, дарило, приказ, ири- Гдању гледало се, колико је могућно, да буде каза , армагани, ормаган, који су сада сви што мање додавања, те ће се лако опазити (и пешкеи) за њу и везани; тако су истак- и нека недоследност у том, што су међу понуге, као главне, и речи: биjеда s. v. 1 ал, јединим речима истога или сличнога значења дењак s. у. бала итд.;

за главне проглашиване (упућујући на њих в) уз реч набањати се сада стоји: vіdе знаком vide) час народне, час туће речи; прве (најести се] набазати сс, што значи да су увек узимане као главне, кад се томе нису ће код нијести се, као главне речи, бити и много противила Вукова упућивања у ІІ. изона преведена и сви синоними изређани; дању; тако је исправљано: амал cf. [vide] без овога уметка било би узалудно од на- | носилац; бешика 2 cf. [vide] мјехур; дебањати се ићи к набалати се, јер ни та реч |лија 2 ef. [vide) јунак [1], те је стављано у ІІ. издању није преведена, него само упу- и: носилац — [cf. носац 2, амал]; мјехур (мићена на натоварити се; овде је сад још по-јур, миур) — cf. [мјехир (мјеир).] бешика [2]; требније било ставити: ride (најести се] јунак 1 [cf. витез 1, делија 2, дјетић 2], натоварити се, што би се и тамо узалуд тра- а према овоме и: витез 1 и дјетић 2 сада: ЖII.10 објашњење, јер речи натоварити се у [vidе јунак 1]; али кад је у другом издању ІІ. издању на њеном месту у азбучном реду уз коју из туђих језика позајмљену реч већ није никако ни било (него је сада унета, у био наведен који синоним, или више њих угл. загр., одавде); тако исто, да се не би на ту реч као главну био упућено, и сада тек посредним путем дошло до речін најести су те речи за државане као главне ; тако је се, она је додана (у уг... загради, са зна- оста. 10 (као и у ІІ. издању): ајгировит ком ride) и уз синониме: на декати се и ни- cf. наступает, а пастушаст -- vide ajгиролупати се 2, који су, са знаком cf., били ве- вит; И. и (из рукоиса): сувачар - vіdе cyзани за набокати се и набубати се, а тако вајција, а сувајција cf. сувачар; тако је и уз речи: набити се, наждерати се, накре- сада и: биљешка

cf. залога 2, а уз ову сати се, нас.лагати се, натући се 1 и т. д. додано: [vidе биљешка]; тако и чарана (чо

рапа) cf. бјечва [(бљечва) 1, клaшња 1,1 ливада; s. v. гегавац 1 реч слијевац; разуме x.lача (лача)], јер су сва три ова синонима се да су и речи тако истакнуте упућиване још у ІІ. издању била упућена на реч ча-| са својих места, знаком cf. или vide, куда рипа (први и други знаком cf. , а трећи с их треба упутити ; тако су размокнутим слоride); тако је сада штампано и: брига вима, салда означене као синоними и везане | cf. грижа 2, 1 пека 2, скрб (шкрі), старост 2, и оне коједине речи, које долазе, место предерт, кар 2], а ниједан од ових синонима није вода, уз главну реч ради објашњења, као : проглашен за главну реч, јер су грижа 2, s. у. бадањ2 реч каца1, s. v. 2 биља реч 1 пека 2 и скрб (икро) знаком «f., а дерт и чјепаница, s. v. водични пост реч крстов дан кар 2 знаком rіdе већ биле упућене на бригу, итд.; види и: банати се, вада? итд.; те је са да само још уз старост 2 додано у ж) кад се уз коју главну реч иза превода ут.1. загр. ride брига; иначе би се и уз реч | ређа, са знаком «f. (у угластим заградама), бриги и уз првих јој пет синонима морало | ви е синонима, чија се значења или не посвуда додавати у утл. загр. ride старост, кад ударају потпуно или се у разним прилиби се ова реч узе. а као „најприличнија;" | кама који 0,4 њих говори, често је међу неисто је то и код речи чакшире 1, на коју су | ким од тих синонима стављана тачка и зау ІІ. издању биле упућене и хлаче (лаче)1 пета, да би се означила разлика ; тога ради и бе непреке беневреци) и гаће ?, а само ѕ. | треба видети синониме, стављене уз речи: y. свитице стоји rіdе гаfе, те је сада, да би 1 бара 1; жбун; забран; задњта; најести се; се избегло носредно везивање, стављена у напити се ; просјак; свештеник; тако је и уг... загр. испред речи гаће реч чакшире 1 s. у. туки1 требало ставити : cf. бити 1; (и она истакнута размахнутим словима); воштити 2 итд.; тако и уз реч босиљак: cf.

5) еем знакова cf. и vidе има у ІІ. издању | вас.леђен, веслиген (Феслиген), вeлcаген; за везивање речӣ истога или сличнога зна- меслиђен, мислођин ; ситни босиљак. чења и знак т. д., као нпр. код речи: 1 на 3) као што је спреда речено, при овом домаћи 3.... намаћи коња, тј. набавити; и ту вршивању Вукових упућивања са cf. и vide је сада иза т. і. стављено у угласту заграду и при накнадном везивању речи истога или ride, за знак да је реч за њом обичнија (као сличнога значења било је, разуме се, у наведеном примеру); Или је та друга тичног пропуштања; али намерно нису везиреч само штампaнa рaзмaкнутим словима, ване ове две врсте речи, ако само у другом што значи да је она синоним главној речи, издању нису већ биле какогод везане : аа) као код речи: батргати се.... т. ј. бајцати | г. аголске именице, изведене од глагола који се [2); грбав 2 (грбаво).... т. і. неправо; су један на други упућени; тако уз бацапросвијетлити 2..... т. і. умудри;

кати се стоји : cf. прњати се, прњицати се, е) знак је за везивање речи (место cf. и јер су ова два глагола упућена на бацакати title) у другом издању био и то, што су неке ее, али уз бацакање није додано ни прњање речи у тексту (у објашњењу главне речи ни прњицање, јер ни те две речи нису веили у причању) биле іштампане положеним зане за бацакање; међутим је сада уз вр(курсивним) словима; тако, нпр., S. V. каца 2 | љање 1 додано ef. главрњање, зато што је још речи: буре, жбан, чобања и т. д.; s. Y. кли- у ІІ. издању код ове речи било: cf. врљање; јет речи: вајат, ижина, стасина; s. v. кра- | - бб) присвојни придеви, кад су изведени њице речи: краљ, барјактар, дворкиња; сада наставком ев (ов) или ин од именица које је не само и код ових истакнутих речи упу- су међу собом везане; тако је уз реч гоћивање, ако га није било, довршено, негосподар додано, покрај осталог, ef. госа, гасу и друге такве речи у тексту истицане. | зда 2 и 3, бан 2, ага, бег 2, чорбаџија, али ако их је требало везивати, само, за раз- нити је уз реч господарев (господаров) до-1ику од Вукова истицања, не положеним већ | дано госин, газдин, банов, агин итд., нити су размакнутим словима; тога ради треба | ове речи упућене на господарев; тако је и КИ,

Дети s. у. баба 3, 4 и 5 речи: дидим, дој вв) остало недовршено упућивање неких киња, жена и пуница; S. v. 1 бара ? реч: глагош имперфективних на перфективне, те и

Нехо

тако

ако, нпр., уз искалити стоји: cf. [1] калати, појединим речима или истицање тих других уз искобити.... cf. кобати, сада уз 1 калати значења при рећању синонима уз главне и коботи није додано искалати и искобити, | речи или при њихову упућивању на главне јер оно прво упућивање не значи додавање | речи ; тако су: синонима, него само да се боље разуме зна а) издвајана под 1) и 2) засебна значења чење ТИх г1агола; слично је томе и уз код оних речи, које у самом Вуковом објашродјак у ІІ. издању 40,дано ef. младјак (само њењу имају више, и ако неистакнутих, знада се објасни група дј место гласа )), али чења, као, нпр., код боравити, где се уз прво ни у ІІ., ни сада у III., издању младјак | значење, под знаком 1), наводе примери : није упућен на родјак; тако је сада и уз | како боравиш ? и ќе боравни сад?, те је сада весак став. Бено у угл. загр. cf. веснути се, одмах иза првог примера Вуково прво знаали не и обрнуто; није, најпосле, 40- чење (Icben, ago, dego) упућено у угластој завршено ни једнострано везивање речи раз- градин на живљети 1, а испред другога при

ичнога значења, као: брибушка vіdе мра- мера став.љено кіо друго значење томе гла30ва, јер је мразови упућен на мразовник голу: ride пребивати; стога је, да.ье, Вуково и значи друту бII. ьку, те сада s. у. мразов- друго (стајаће) значење санак боравити (jbla. ник није наведена као синоним и брнбушка ; jеп, dormio) сада поста. 10 треће; тако је и

и) д:ећи се прави, а да се дијалекатске треће значење речи војска сада растављено раз. 1 ике не везују, остављени су, као што на: 3) [wіlе чењад 3] и 4) cf. [eide] чењад[2] ће даље бинти Јоказано, сва пропуштања и према примерима наведеним под 3.; недоследности у обе. Теживању разлика у ре- |је и треће значење речи ирстенак због дочима са старим гласом 15; али како се у датака: ef. жабљак и ef. царев цвијет сада ІІ. издању означују као дијалекатске раз- | (према исправкама, означеним овде да.ље Лике и хинокористика на -ои на -а, они су по,, 6. б) раств. Бено на: а) anthemis L. и сада, противно предњем правилу, везивана, б) vidе титрица; тако је и реч маслачак те кад је речено: 2. Андра — vide Андро; сада добила два значења; види и речи: задуја — vіdе дујо; 1.3с.а и 2. зеља vіdе зе.љо, міорити 1 (а и б), С.штина итд.; — тако си, да је 40,4ано и: S. v. Андрю.... [cf. 2 Андра]: су, најпосле, и у речи клијет, која се у ІІ. дујо.... [cf. дуја); зе.о.... [cf. 1 зе.ља, 2 зељі]. издању преводи само речима: cine Rammer, јер се ове раз. Ике не подударају с дијале-| cella (те би се рекло да има само једно знакатским границама г.aca , те знаци ист. | чење), сада истакнута четири значења према (иза хотгор. на -а) и ју.с. (пза хШІокор. оном што се даље у тексту (иза превода) кана -о) не обе.1ежавију исте области које се | зује и према оном како су преведене и шта Иначе таким обележавањем зами Ш.Бају ; Значе речи ту наведене као њени синоними

j) везивана су и сва једно.нка крпитена и друге опет речи ко,1 тих синонима навеимена људска (узста из туз их језика), кад су, дене као да.ы синоними њихови ; као нпр., и Арсен и Арсенија и Арсеније, и б) додавана су нова значења (под 1, 2 итд.) преведена је, пико (Arsenius), или кад је, као код главних речи према синонимима који на 2. Андра речено vide Андријана, те је сад и њу упућују; тако је браник, покрај: 1) беr S. V. Андријана додано: [ef. 2 Ан, Дра); тако | Bigcl, и 2) vidе усперца, сада добио (у угл. је и Васа и Васо, Василије и Васиљ итд., али загр.) и: 3) rіdе забран, јер код ове речи, се ово, ако у ІІ. издању није би.10 означено покрај синонима: забрана [1], дубрава [2], у (једнострано везано), сада није довршив.10, | II. издању стоји и: cf. браник, а према предте су остале невезане речи: Алекса и Алек- њем то не може бити ни браник 1, ни брасије, 1 Анета и Анка, Ана и Анушка, Коста | ник 2; — тако је бој добио и: 3) ride 2 иод 1, и Костадин итд., иако су једнако преведене, јер упућивање f. бој код речи иод1 не може јер су то ипак међу собом раз. Пчне речи. | бити ни на бој 1 (vide битка) ни на бој 2

(c) läge, verbera); — тако је иза врбица 1 и 2 5. Од везивања синонима треба разлико- дошло и: 3) (Врбица), јер се ѕ. Y. крајина 2 вісти издвајање и додавање нових значења | помиње то се.10 у Крајини неготинској ;

« PreviousContinue »