јеванђеље, есер јуриш; утро јутро; у овом новом издању додавани непосредно - јаспре; еванђеље уз главне речи (испред знака за род или |јәсер; уриш за врсту речи) у угластим заградама, и то: г) отпадање и испадање неких сугласника ако је главна реч обичнија, њен је дублет у групама: (в)], (в)н; (г)њ, (г)5, (к)ћ; (u)т, штампан обичним словима, а ако је дублет (Ӣ)ш; (д)с, (т)ств; с(т); c(в)р: вјеверица, обичнији облик речи, онда је и он штампан | креник; јагње, игђе, кћи; атица, ишеница; дебљим словима, као и реч уз коју се до- | одсјећи, надстрешница, богатство; врстан; даје; такви су, нпр., дублети: кухар [ку-| сербити итд.; вар], кућник [кутњик], мастан [масан], по- д) губљење гласа и и његово замењивање мња [помља, појма], разабрати [разбрати]| другим гласовима (сугласницима: в, ф, ј, г, итд. и обрнуто: пољевши [пољеаши], раза- к): хаша, хабер, нахеро, јахати (јаати, јати), сипати [расипати], расковчати [раскопчати], |охол (ол); дух, грухнути; плах (плав, пла); шенат [сенат], аљетина [хаљетина] итд. Ако грах (граг, гра), јаох (јаог, јао); — јоха је у другом издању већ био наведен (иза об- (јова), духати (дувати); - дрстати (дрктати); јашњења) који дублет, сад је и он стављен хват (фат, ват), хитати (итати, фитати); одмах уз главну реч, само, за знак да је то дихати (дијати); грех (греј, грек); Вуково додавање, сада није стављен у угла- | ододити (отходити), подватити се (потовасту већ у обичну заграду са знаком cf.; та- тити се), исхранити (изранити) итд.; кве су нпр. речи: жбан (cf. џбан), захвала (cf. зафала) и, њима противно: рапав (cf. храпав) итд. — Према томе, и кад се дублети у Вукову другом издању не преводе него само упућују знаком vide на обичнији или правилнији облик речи, овај се штампа такође дебљим словима; тако сада: ватати vide хватати значи да је хватати права реч (правилнији облик), код које се и стављају дублети (ватати, фатати), и казује шта она значи (fangen, capto), и наводе њени синоними [cf. хитати (итати)3, фитати]; тако је и: aup vide хаир, а само хаир [аир], т. 5) уметање сугласника д и т у групама: жл, жр; зр; ср: ж(д)лијеб, ж(д)ребати; 3(д)рака, нез(д)рео; c(т)рж, с(т)ријеш; е) замењивање једних гласова другима (по аналогији, по гласовним законима и по дијалекатским разликама), и то: аа) сугласника сугласницима: 5 =ді; ј: рођак (родјак); госпођа (госпоја); Бечерма (јечерма); 6 = тj; j: браќа (братја); ноћца (појца), воћка (војка); 2 = 5, џ: леген (лебен); генерал (џе- к = 6: кеса (ќеca), кетрица (Кетрица), т — к: жватати (жвакати); Кн = тњ: кућник (кутњик), синоћница ф = 6, и, к: фамилија (вамилија); н = л: нишан (лишан); - м: пјесна (пјесма); коншија (комшија), шенлук (шемлук); н = њ: бабине (бабиње), унка (уњка), гној (гњој); вн — мн: савнути (саминути); тамнина | следно и непотпуно везивани једни за друге 3 - ж: зглоб (жглоб), зрака (жрака); изређају (и они које је Вук како било ве- 3г - ск: мазга (маска); зао и који се сада из речника на ту реч упућују). Стога је сада врло често било пос - ш: сљез (шљез), сљубити (шљу- требно, исправке ради: и у угластој загради бити); скрбити (шкрбити), спица | додавати уз Вуково cf. ново vide (ретко кад (шпица); сенат (шенат); - дублети обрнуто); и међу наведеним уз коју реч сикао: спуж-шауг-пуж нису означи- | нонимима истицати један као главну реч и пред њу стављати (у угл. загр.) знак vide; и између Вукова vide и речи за њом уметати у угласту заграду другу реч, која се шк — чк: шкакљив (чкакљив), школа | означује као главна и код које ће сви си(чкола); вани; жб - уб: жбун (убун); тако је и : жа = цнути се (према часнути се); = чб - уб: наручбина (наруџбина); бб) самогласника самогласницима : -а: јемац (јамац), језик (јазик); и - е: Вировитица (Веровитица), ши- у = и: мјехур (мјехир), шепурити се ноними бити изређани; и, најпосле, наново додавати (у угл. загради) и знак vide и главну реч или знак cf. и потребне синомиме; тако је, нпр., сада: а) уз реч красан (у азбучном реду) штампано: cf. [vide 2] лијеи, што значи да ће уз лијей, као најприличнију реч, бити изређани, са знаком cf., сви њени синоними; од четрнаест сада уз 2 лијеи доданих синонима у П. издању на том месту није био наведен ниједан, и ако се неки од њих (убав, ви 0 - у: апостол (апустол), блавор (бла- | Бен 2, главит) упућују на реч лијей, а други вур); В.1а вв) сугласника л самогласником 0: стелски (властеоски), селски (сеоски), анђел (анђео); тако је и : престол, продол; тако и: Балшова (Баошева и Башова), балван (баван); гг) замењивање једних наставака другима: ев - ов: возарев (возаров), писарев (писаров); оро ија = = = лија: Ђувегија (Ђувеглија); Џија чија: чибугџија (чибукчија), јекмекчија (јекмеџија); преводе исто онако (или врло слично) као лијей; тако је сада и: враг cf. [vide] Каво зато, што је у II. издању већ било: Баво cf. враг, нечастиви; а зато, што су и речи: мелун, пакленик, водач већ биле везане (прве две с vide, а трећа знаком т. 1.) за реч ђаво, и оне су сада у угластој еро: десеторо (десетеро), чет- загради ту стављене, па додане и речи: 1 вран 3 (зато што је она објашњена речју Воро (четверо); враг) и дабо (зато што исто значи); исто тако сада је уз речи: нечастиви, 1 вран 3, Дабо 2 стављено у угл. загр. vide ђаво, јер оне нису биле ни за што везане; уз речи 3) премештање појединих гласова и целих слогова, као: сванути (савнути); алватан | пак водац и враг стављено је у угл. загр. (авлатан), малвута (мавлута); накве (навќе); само vide испред речи ђаво; - тако је и у овдје (водје); куцати (цукати); ст(а)кло (укло); | чланку доиста стављено (у угл. загр.) vide ђердан (ђендар); веслиген (велсаген) итд.; испред речи заиста, јер су s. v. заиста изтакво је премештање и: јазик-заик. ређани и други његови синоними; б) уз реч самодошла (објашњена заједно с 4. Синоними (речи истога или сличнога | речју самодошлица) сада је штампано: [vide] значења) у другом издању били су недо-добјеглица, cf. ускочница, што значи рас да је ту у II. издању било само: cf. добје- |(које ни на што нису биле упућене, али глица, ускочница, па је сада од ова два си- преведене као и најести се); тако је и код нонима први проглашен за главну реч, те набубати се.... vide најести се, набити се, истакнут разређеним словима и испред њега | набокати се први глагол сада штампан, исстављен нов знак vide, а старо cf. остав- тицања ради, размакнутим словима; сви су љено иза њега, а испред другога синонима ; | пак ови синоними, а уз то и: напитати се, реч пак добјеглица истакнута је сада као назобати се и накусати се, сада изређани (у главна прво зато, што је њено објашњење угл. загр. са cf.) уз главну реч најести се, најпотпуније и друго зато, што сем речи јер их у II. издању није ту било ниједнога; самодошла и самодошлица само на њу упу- г) према свему довде наведеном лако је ћује (са знаком vide) реч ускочкиња; и тако разумети и зашто је уз крволија сада додано је сада код речи добјеглица дошло у угла-у угл. загр. vide крвопролитник, а код ове сту заграду: cf. самодошла, самодошлица, речи, исто тако у угл. загр., cf. крвопија : ускочкиња, ускочница; тако је сада штам- и ако су те две речи у азбучном реду врло пано: појач, т..... [vide] пјевач, cf. појац, јер близу једна другој, и ако су обе једнако је појац већ била везана знаком cf. за пје- преведене, оне у другом издању никако нису вач, те је ту сада само између cf. и пјевач | биле везане; то исто видимо и код речи: стављено у угл. загр. vide; отаџбина, откравити тако је и отачанство код речи пешкеш, која је знаком vide упу- кравити, допасти се свидјети се, и т. д.; ћена и на дар и на поклон, сада истакнута исто тако, јасно је зашто, према: заје(размакнутим словима) реч дар и иза ње ста- |дрити..... cf. поједрити, сада стоји (као довљено у угл. загр. 1, јер на прво значење дана реч): поједрити.... vide заједрити; те речи (дар 1) треба да упућују, сем на- д) при свему овом и новом везивању и веденога код ње у другом издању поклон [1], довршивању једностраног везивања у II. изјош и синоними: дарив, дарило, приказ, ири- |дању гледало се, колико је могућно, да буде каза, армагани, ормаган, који су сада сви | што мање додавања, те ће се лако опазити (и пешкеш) за њу и везани; тако су истак- и нека недоследност у том, што су међу понуте, као главне, и речи: биједа s. v. 1 ал, |јединим речима истога или сличнога значења Дењак S. V. бала итд.; за главне проглашиване (упућујући на њих в) уз реч набањати се сада стоји: vide| знаком vide) час народне, час туђе речи; прве [најести се] набалати се, што значи да су увек узимане као главне, кад се томе нису ће код најести се, као главне речи, бити и много противила Вукова упућивања у II. изона преведена и сви синоними изређани; дању; тако је исправљано: амал cf. [vide] без овога уметка било би узалудно од на-| носилац; бешика 2 cf. [vide] мјехур; дебањати се ићи к набалати се, јер ни та реч |лија 2 cf. [vide] јунак [1], те је стављано у П. издању није преведена, него само упу- и: носилац - [cf. носац 2, амал]; мјехур (мићена на натоварити се; овде је сад још по- јур, миур) - cf. [мјехир (мјеир),] бешика [2]; требније било ставити: vide [најести се] јунак 1 [cf. витез 1, делија 2, дјетић 2], натоварити се, што би се и тамо узалуд тра- а према овоме и: витез 1 и дјетић 2 сада: жило објашњење, јер речи натоварити се у [vide јунак 1]; али кад је у другом издању II. издању на њеном месту у азбучном реду уз коју из туђих језика позајмљену реч већ није никако ни било (него је сада унета, у био наведен који синоним, или више њих угл. загр., одавде); тако исто, да се не би | на ту реч као главну било упућено, и сада тек посредним путем дошло до речи најести | су те речи задржаване као главне; тако је се, она је додана (у угл. загради, са зна- остало (као и у II. издању): ајгировит ком vide) и уз синониме: надекати се и на- | cf. пастушаст, а пастушаст vide ајгиролучати се 2, који су, са знаком cf., били ве- вит; или (из рукописа): сувачар зани за набокати се и набубати се, а тако вајџија, а сувајџија cf. сувачар; тако је и уз речи: набити се, наждерати се, накре- сада и: биљешка cf. залога 2, а уз ову сати се, наслагати се, натући се 1 и т. д. додано: [vide биљешка]; тако и чарапа (чо vide cy ливада ; s. v. гегавац 1 реч слијенац; разуме се да су и речи тако истакнуте упућиване са својих места, знаком cf. или vide, куда их треба упутити; тако су размакнутим сло вима сада означене као синоними и везане рапа) cf. бјечва [(бљечва) 1, клашња 1, хлача (лача)], јер су сва три ова синонима још у П. издању била упућена на реч чарапа (први и други знаком cf., а трећи с ride); тако је сада штампано и: брига [cf. грижа 2, 1 нека 2, скрб (шкрб), старост 2, и оне поједине речи, које долазе, место предерт, кар 2], а ниједан од ових синонима није | вода, уз главну реч ради објашњења, као: проглашен за главну реч, јер су грижа2, s. v. бадањ 2 реч каца 1, s. v. 2 биља реч 1 пека 2 и скрб (шкрб) знаком cf., а дерт и чјепаница, S. v. водични пост реч крстов дан кар 2 знаком vide већ биле упућене на бригу, итд.; види и: банати се, вада 2 итд.; те је сада само још уз старост 2 додано у ж) кад се уз коју главну реч иза превода угл. загр. vide брига; иначе би се и уз реч ређа, са знаком cf. (у угластим заградама), брига и уз првих јој пет синонима морало више синонима, чија се значења или не посвуда додавати у угл. загр. vide старост, кад дударају потпуно или се у разним прилиби се ова реч узела као, најприличнија ;* | кама који од њих говори, често је међу неисто је то и код речи чакшире 1, на коју су ким од тих синонима стављана тачка и зау П. издању биле упућене и глаче (лаче)1 | пета, да би се означила разлика; тога ради и беневреке (и беневреци) и гаће 2, а само 8. 7. свитице стоји vide гаће, те је сада, да би се избегло посредно везивање, стављена у угл. загр. испред речи гаће реч чакшире 1 (и она истакнута размакнутим словима); треба видети синониме, стављене уз речи: 1 бара 1; жбун; забран; задњица; најести се; напити се; просјак; свештеник; тако је и s. v. тући 1 требало ставити: cf. бити 1 ; воштити 2 итд.; тако и уз реч босиљак : cf. васлеђен, веслиген (Феслиген), велсаген; меслиђен, мислођин; ситни босиљак. ђ) сем знакова cf. и vide има у II. издању за везивање речи истога или сличнога значења и знак т.ј., као нпр. код речи: 1 на- 3) као што је спреда речено, при овом домаћи 3..... намаћи коња, тј. набавити; и ту вршивању Вукових упућивања са cf. и vide је сада иза т. ј. стављено у угласту заграду и при накнадном везивању речи истога или vide, за знак да је реч за њом обичнија (као | сличнога значења било је, разуме се, и нехоу наведеном примеру); или је та друга | тичног пропуштања; али намерно нису везиреч само штампана размакнутим словима, ване ове две врсте речи, ако само у другом што значи да је она синоним главној речи, издању нису већ биле какогод везане: аа) као код речи: батргати се.... т. і. бацати | глаголске именице, изведене од глагола који се[2]; грбав 2 (грбаво)..... т.ј. неправо; су један на други упућени; тако уз бацапросвијетлити 2....... т.ј. умудри; кати се стоји: cf. прњати се, прњицати се, е) знак је за везивање речи (место сf. и јер су ова два глагола упућена на бацакати vide) у другом издању био и то, што су неке се, али уз бацакање није додано ни прњање речи у тексту (у објашњењу главне речи ни прњицање, јер ни те две речи нису веили у причању) биле штампане положеним | зане за бацакање; међутим је сада уз вр(курсивним) словима; тако, нпр., д. ѵ. каца 2 |љање 1 додано cf. главрњање, зато што је још речи: буре, жбан, чобања и т. д.; s. v. кли- у II. издању код ове речи било: cf. врљање; јет речи: вајат, ижина, стасина; S. v. кра- бб) присвојни придеви, кад су изведени Вице речи: краљ, барјактар, дворкиња; сада наставком ев (ов) или ин од именица које је не само и код ових истакнутих речи улу- су међу собом везане, тако је уз реч 20 ћивање, ако га није било, довршено, него сподар додано, покрај осталог, cf. госа, га* друге такве речи у тексту истицане, зда 2 и 3, бан 2, ага, бег 2, чорбаџија, али ако их је требало везивати, само, за раз- нити је уз реч господарев (господаров) долику од Вукова истицања, не положеним већ дано госин, газдин, банов, агин итд., нити су размакнутим словима; тога ради треба ове речи упућене на господарев; тако је и видети 8. у. баба 3, 4 и 5 речи: дадиља, дој-| — вв) остало недовршено упућивање неких жиња, жена и гауница; s. v. 1 бира 2 реч: глагола имперфективних на перфективне, те и ако, нпр., уз искалати стоји: cf. [1] калати, појединим речима или истицање тих других уз искобити.... cf. кобити, сада уз 1 калати | значења при ређању синонима уз главне и кобити није додано искалати и искобити, речи или при њихову упућивању на главне јер оно прво упућивање не значи додавање речи; тако су: синонима, него само да се боље разуме зна- а) издвајана под 1) и 2) засебна значења чење тих глагола; слично је томе и уз код оних речи, које у самом Вуковом објашродјак у П. издању додано cf. младјак (само |њењу имају више, и ако неистакнутих, знада се објасни група дј место гласа 5), али | чења, као, нпр., код боравити, где се уз прво ни у п., ни сада у Ш., издању младјак | значење, под знаком 1), наводе примери: није упућен на родјак; тако је сада и уз како боравиш? и ђе боравиш сад ?, те је сада весак стављено у угл. загр. cf. веснути се, одмах иза првог примера Вуково прво знаали не и обрнуто; није, најпосле, до-чење (Icben, ago, dego) упућено у угластој завршено ни једнострано везивање речи раз-|гради на живљети 1, а испред другога приличнога значења, као: брнђушка vide мра-|мера стављено као друго значење томе глазовац, јер је мразовац упућен на мразовник |голу : vide пребивати; стога је, даље, Вуково и значи другу биљку, те сада s. у. мразов- друго (стајаће) значење санак боравити (фаник није наведена као синоним и брнђушка; |fen, dormio) сада постало треће; тако је и и) држећи се правила да се дијалекатске треће значење речи војска сада растављено разлике не везују, остављена су, као што на: 3) [vide чељад 3] и 4) cf. [vide] чељад[2] ће даље бити показано, сва пропуштања и према примерима наведеним под 3.; тако недоследности у обележавању разлика у ре-је и треће значење речи прстеник због дочима са старим гласом Ѣ; али како се у датака: cf. жабљак и cf. царев цвијет сада II. издању означују као дијалекатске раз- (према исправкама, означеним овде даље лике и хипокористика на -о и на -а, она су под 6. 6) растављено на: a) anthemis L. и сада, противно предњем правилу, везивана, 6) vide титрица; тако је и реч маслачак те кад је речено: 2. Андра vide Андро; сада добила два значења; види и речи: заДуја - vide дујо; 1.зеља и 2. зеља vide зељо, мјерити 1 (а и б), Слатина итд.; сада је додано и: s. v. Андро.... [cf. 2 Андра];|су, најпосле, и у речи клијет, која се у II. дујо.... [cf. дуја]; зељо..... [cf. 1 зеља, 2 зеља], издању преводи само речима: cine Rammer, јер се ове разлике не подударају с дијале-| cella (те би се рекло да има само једно знакатским границама гласа ъ, те знаци ист. чење), сада истакнута четири значења према (иза хипокор. на -а) и јуж. (иза хипокор. оном што се даље у тексту (иза превода) кана -о) не обележавају исте области које се зује и према оном како су преведене и шта иначе таким обележавањем замишљају; значе речи ту наведене као њени синоними и друге опет речи код тих синонима наведене као даљи синоними њихови; тако j) везивана су и сва једнолика крштена имена људска (узета из туђих језика), кад су, као нпр., и Арсен и Арсенија и Арсеније, и б) додавана су нова значења (под 1, 2 итд.) преведена једнако (Arsenius), или кад је, као код главних речи према синонимима који на 2. Андра речено vide Андријана, те је сад и њу упућују; тако је браник, покрај: 1) ber 5. ѵ. Андријана додано: [cf. 2 Андра]; тако| Biügel, и 2) vide усперица, сада добио (у угл. је и Васа и Васо, Василије и Васиљ итд., али | загр.) и: 3) vide забран, јер код ове речи, се ово, ако у II. издању није било означено | покрај синонима: забрана [1], дубрава [2], у (једнострано везано), сада није довршивало, П. издању стоји и: ср. браник, а према предте су остале невезане речи: Алекса и Алек-|њем то не може бити ни браник 1, ни брасије, 1 Анета и Анка, Ана и Анушка, Коста | ник 2; - тако је бој добио и : 3) vide 2 под 1, и Костадин итд., и ако су једнако преведене, јер упућивање cf. бој код речи под 1 не може јер су то ипак међу собом различне речи. бити ни на бој 1 (vide битка) ни на бој 2 (Schläge, ( läge, verbera); - тако је иза врбица 1 и 2 5. Од везивања синонима треба разлико-|дошло и: 3) (Врбица), јер се s. v. крајина 2 вати издвајање и додавање нових значења | помиње то село у Крајини неготинској ; |