тако је од пет значења (пето је из Вукова | поклапа с речју на коју се упућује, или одрукописа) речи како сада постало девет, јер |говара само једном од њених значења: у се друго и треће види из друкчијег немач- таквим случајима је упућена реч стављана ког превода (fo wie eš ift и wie es fidh trift), (у угл. загр. са знаком cf.) испред свих знаа седмо и осмо је истакнуто због упућивања |чења наведене речи, као и кад се оне у код речи: 1 као 1 и почем 1; тако је, нај- свим значењима слажу; тако је, нпр., према после, реч тиква још у II. издању имала |2 aриja vide aрије код ове речи додатак четири значења и под 1) варијетете: а), б), 2 арија стављен испред првог њеног знав), г), д), па је сада добила и 5. значење чења, за знак да је прија прије 1, 2 и 3; (bryonia alba L.), а због речи тиква и ње- стога и ијегаст vide ијегав означава да и них синонима и због других речи наведених |ијегаст значи: 1) fledig и 2) fommerfledig, те код тих синонима сада је и бундева добила је сада и стављено s. v. ијегав, а, 0.... [cf. четири значења (место само једнога у II. |ијегаст] испред 1), па је тако ту одмах доиздању), која су сва потврђена упућивањем | дана испред првог значења и реч абрашљив, на синониме наведене у II. издању; јер се и она знаком vide упућује на ајегав = в) истицање значења појединих речи на (премда би тој речи можда било место иза које треба упутити реч о којој се говори, | првога значења, тј. да значи само flectig); ако оно није било у II. издању означено ци- тако упућивање правити се vide градити се Фром 1, 2 итд., сада је редовно додавано у значи да и прва реч има оба значења ове угластим заградама, као што се могло ви-|друге, те је сада додатак (у угл. загр.) cf. Дети и из примера до сада навођених и као | градити се стављен испред 1) fid) zu etma$ што стоји код речи: граба ... vide робија [2]; madhen, за знак да га треба везати и за 2) додијевати.... vide досађивати [2]; дрљача....|....него се гради, fie fdmintt fid); али је још cf. брана [2]; жећи 2.... cf. [vide] палити [2]; веће питање да ли се свим значењима поду1.јасира.... cf. газета [1]; јарчина 2.... augm. | дарају и речи: бостан и 1 трай 2, и ако s. v. . [1] арак [1]; капула..... cf. [vide 1] лук [2] 1 траи 2 стоји vide бостан, јер може бити итд.; из последња два примера види се да трай у Конављу не значи и: 1) его= чења; тако је сада стављено: кожа, f. [ef. кожина, чаира 1] 1) bie Daut, cutis; 2) baš Gell, pellis; 3) баš Reber, corium, јер и s. v. кожина и S. v. чаира 1 стоји само и да је цифрама 1., 2., 3. итд. (у угластој | nengarten и 2) Melonen felb ft и 3) врт, загради) испред речи означивана разлика али је сада s. v. бостан додатак cf. 1 траи 2 међу омонимима, јер су они на тај начин стављен одмах у почетку испред првога знаистицани и у азбучном реду, само што ту цифре нису стављане у угласте заграде: да је сваки такав додатак сада нов, јасно јe кад се каже да у II. издању нигде није било цифара 1, 2 итд. испред речи у азбучном | vide кожа. реду, те се разлика морала хватати или по акценту: ак и ак, аман и аман, веће, веће 6. Сем везивања синонима и разгранавања и веће, браца и браца; вӑла, вала и вала, нових значења било је потребно многим регоспођица и госпођица, десни и десни, Богин |чима или додати превод (или објашњење) и Богин; ада и ада, без и без, око, око и зато што га нису никако ни имале, или само око итд. или по другим облицима тих речи: поправити (или допунити) објашњење зато брња, f. и брња, т.; вар, т. и вар f.; Витор, | што је било нетачно или непотпуно. Али да м. и витор, а, о; довести, ведем и довести, не би одступање од II. издања било врло везём; домашни, т. pl. и домашњӣ, ња, ње; велико, и ту је урађено само што је било забити (забијем) и забити (забудем) итд.; најпотребније: у преводе (немачке или лаг) многа упућивања (најчешће знаком vide) |тинске) обичних речи није дирано, и ако на речи с више значења остала су нејасна, би се на више места могао наћи можда и јер ни у II. издању није било означено нити | тачнији и лепши израз немачки (особито меје потписанима познато да ли се упућена сто неких аустријацизама) и латински (осореч (из азбучног реда) потпуно по значењу | бито место неких скованих речи латинских); другда се није смео додавати нов превод диних речи у угл. загр. стављали, могу се ни зато, што у тумачењу често може одлу- свести на ове три тачке: чивати и субјективно разумевање преводи- а) исправке и допуне објашњења геоочево, те је гдешто можда или сам Вук реч | графским именима, као што се може вибаш онако схватио (или од другога записао) | дети s. v. Асан-пашина паланка, баба 6, како је у речнику преведена, и ако би ко бања 2 и 4, Баточина, Дробњаци, Карановац, други исту реч друкчије схватио и превео. | Палеж итд.; још су остале необјашњене Све исправке и допуне у превођењу и речи (сем географских овде су и нека лична објашњивању, које су потписани код поје- | имена): Овамо иду и допуне објашњењима неких |ца 1 (а и б), орашак 1 и 2, памуклија, пасмера (ока, грош итд.), туђих речи (агалук, квица, иепељуга 1, прострео 2, рогач 1 и 2, чеантрешељ, збалда итд.) и др. (проха 4) итд. | шља итд.; журица, зубатац, крагуј, мишар 3, б) исправке превода или нов превод не- млађа 2, паструга, сврачак, слијени миш, тачно или непотпуно преведеним именима |улигањ, чигра 2 итд.; бадље (бадљи), нузла, природних тела, особито ботаничких и 300-| сакагија, трупац итд.; тако су објашњене и лошких, па и именима људских и сточних | речи: илуг и волови, штапови (штали, штапболести; како је ту рађено, види се из при- |ци) као имена звезданим јатима; ипак је мера: 2 ак, ариаџик, ахтаиод, жива трава, остао приличан број како имена биљака и жутокора, зановијет 1, зубача, 2 ива 1, локвањ| животиња, тако и имена болести и др. неа и б, лужњака, љутич 1 и 2, магиња, метви- |преведен; то су поименце речи: в) објашњења или преводи речима никако | да би и другима било лакше и видети сада непреведеним: осем речи под а) и б) требало предложено објашњење и пронаћи шта значе је превести и оне, код којих у II. издању речи које су у речнику ипак остале необсамо стоји знак (m., f. итд.) да обележи вр-|јашњене, све се оне овде исписују како иду сту, без икаквога превода или објашњења по азбучном реду (с напоменом да су речи (гдешто чак нема ни тога знака); колико | штампане положеним словима како тако пресе и како успело да ни ове речи не остану | ведене, а без икаква додатка остале само необјашњене, видеће се у самом речнику, а речи, овде исписане усправним словима): аваница 1 агазли ајташ аламанка албашча бирлија Витевија близанка блијун врачевска молитва Вукокас Вућалица гарбин гладибрк гурикало дил енџије дозулци ерделије завјетриније заводница заворница завртаљка закрајак запус 7. У исправке се може уврстити и додано Од овога мање знатног пропуштања треба (у угластој загради) обележавање дијале- разликовати непотпуност, која се у П. изката, које је на више места у другом из-|дању лако може опазити у том, што су неке дању било пропуштено, као што се може речи наведене само по једном, а неке само видети код речи: дјеверити, дољевак, ждеро, по два дијалекта, и ако је као правило пождребећи, залијегати, замеравање, засвије-| стављено да се речи наводе у сва три (управо тлити, мједењак, најирије, нега, неговање и сва четири) дијалекта према различном изнеговати, објести се, итд., али је и сада, осо- говору старога гласа Ѣ и према последибито у првим табацима, на више места изо-|цама у облику речи од таквога изговора. стао знак за дијалекат, понајчешће да је Најчешће недостаје облик речи по западном реч по јужном или по југозападном дија- |дијалекту, те је највећи број случајева само лекту (тако је нпр. речима исповједити и јужнога или само јужнога (rsp. југозападисповједити се додан знак јуж., а речи одмах ног) и источног дијалекта; много је мањи за њима: исповједни и исповједник остале | број само по источном, најмањи пак само су неозначене). по западном дијалекту; исто тако је врло мало случајева само по јужном и западном | (или сваки засебно или уз неодређени облик дијалекту. Међу таквим речима многе су одмах и одређени, а често и компаратив), јамачно само у једном дијалекту стога, што | као нпр.: злосрећан (злосретан), злосрећни се само у том крају говоре, али нема сумње | (злосретњи), а драг (драги; дражи); неки да је било и случајних омашака. Ова про- пак само у неодређеном облику (таквих је пуштања сада нису попуњивана, али се овде већина), као нпр. јадан, дна, дно итд.; излаже (види стр. ХХХІІ) све што је опа- г) недоследно је гдешто и везивање дижено као непотпуно (јамачно је која реч јалекатских разлика: док се по правилу све остала у речнику превиђена). речи по источном и по западном дијалекту упућују на јужни или југозападни (и јужни 8. Већа је погрешка била у другом издању, се упућује на југозападни, кад се они међу што је често врета глаголске радње непра- | собом разликују), дотле има и оваких слувилно или непотпуно означена, те на много чајева: његовати vide неговати, задјевица места место знака v. impf. стављен знак . vide зађевица (и ако је: зађева vide заР. и обрнуто, или код повратних глагола Дјева) итд.; таква је недоследност и кад изостао знак г.; неке су од ових неправил- се неке речи ист. и зап. дијалекта упућују ности биле просте штампарске погрешке, о на речи јужног дијалекта (лисетина vide чем се човек може уверити кад упореди прво |љесетина; иетлов vide auјетлов), неке опет издање (1818.) с другим. Оваке су непра- исте такве објашњују (лесетина, augm. v. вилности сада све исправљене у угластим леса; петлић dim. v. uerao). заградама испред погрешке у II. издању, као Све су ове неједнакости остављене и у што се види код речи: видјети се, запреко- овом трећем издању, јер нису много знавати, заштити, повјеровати, повлачити, под- |чајне, а уједначивање и исправљање заузело јарити, штенити се (према штенити) итд. би доста места у књизи. Тако је, најпосле, При упућивању речи на дублете или других Дијалеката на јужни и југозападни није ни стављан никакав знак за трајање глаг. радње (верити се, вирити се; делити, дилити итд.); сада је то обележје додавано само у ретким чени као правилнији, јер су на њих упућислучајима, где би могло бити сумње да ли је један глагол упућен на други истога трајања (као нпр. поглејати vide погледати, јер је 1 погледати v. impf., а 2 погледати v. pf.). 9. Покрај других недоследности лако је смотрити у П. издању неједнако поступање и у овим случајима: остављено и: д) недоследно везивање глагола на -ки с глаголима на -гнути, -кнути; док су нпр. облици врћи, стићи; клећи, маћи били озна вани (знаком vide) облици: вргнути, стиг нути; клекнути, макнути и само они превођени на немачки и латински, дотле су опет облици 1 навикнути се и пропукнути оглашени као главни, јер је код њих стављен превод и на њих упућени облици навићи се и пропући; глагол пак 2 улекнути а) деминутиви и аугментативи час се, као се и 2 улећи се преведен је на оба места; дублети, како и треба (и то је већином), дебља слова казују који се облик сада огласамо упућују на главне им речи (амамџик | шује као главни. vide хамамџик, а ово је dim. v. хамам), 10. Остали су без исправке (у угл. загр.) час се опет и они преводе и објашњују (аљеТина аидт. б. аљина; аљиница dim. | облици придевски: каон, мисаон, насеон и в. аљина, и ако се то понавља и s. v. ха- осион, премда би се с правом могли додати љетина и хаљиница); правилнији облици: калан, мисалан, насеб) глаголске именице (verbalia) тако се лан и осилан, као што је уз реч збаоч сада исто час преводе (гицање n. baš unruhige додано: [збалач ?]. Bewegen), час упућују на глаголе од којих постају (главање, n. verb. v. главати); 11. У исправке у овом издању иде и ново в) придеви (описни) такође су недоследно додавање (у угл. загр.) звездица оним речима уношени у речник: неки (ређе) у оба облика које су ушле у српски језик из турскога или |