тако је од пет значења (пето је из Вукова поклапа с речју на коју се упућује, или одрукописа) речи како сада постало девет, јер |говара само једном од њених значења: у се друго и треће види из друкчијег немач- таквим случајима је упућена реч стављана ког превода (10 wie es ift и wie es jid) trift), (у угл. загр. са знаком cf.) испред свих знаа седмо и осмо је истакнуто због упућивања че наведене речи, као и кад се оне у код речи: 1 као 1 и почем 1; тако је, нај- свим значењима слажу; тако је, нпр., према после, реч тиква још у II. издању имала 2 upuja vide прије код ове речи додатак четири значења и под 1) варијетете: а), б), 2 ирија стављен испред првог њеног знав), г), д), па је сада добила и 5. значење чења, за знак да је прија upuje 1, 2 и 3; (bryonia alba L.), а због речи тиква и ње- стога и ајегаст vide ајегав означава да и них синонима и због других речи наведених ❘ијегаст значи: 1) fledig и 2) fommerfledig, те код тих синонима сада је и бундева добила је сада и стављено s. v. ијегав, а, о.... [ef. четири значења (место само једнога у II. Пјегаст] испред 1), па је тако ту одмах доиздању), која су сва потврђена упућивањем дана испред првог значења и реч абрашљив, на синониме наведене у II. издању; јер се и она знаком vide упућује на ајегав = в) истицање значења појединих речи на (премда би тој речи можда било место иза које треба упутити реч о којој се говори, првога значења, тј. да значи само fledig); ако оно није било у II. издању означено ци- тако упућивање правити се vide градити се ФРОМ 1, 2 итд., сада је редовно додавано у значи да и прва реч има оба значења ове угластим заградама, као што се могло ви-друге, те је сада додатак (у угл. загр.) cf. дети и из примера до сада навођених и као градити се стављен испред 1) jid) zu etmas што стоји код речи : граба ... vide робија [2]; madjen, за знак да га треба везати и за 2) додијевати.... vide досађивати [2] ; дрљача.....|....него се гради, jte id)minft jid); али је још cf. брана [2]; жећи 2.... cf. [vide] палити [2] ; веће питање да ли се свим значењима поду1. jасира.... cf. газета [1]; јарчина 2.... augm. |дарају и речи: бостан и 1 трал 2, и ако s. V. v. [1]јарак [1]; каиула.... cf. [vide 1]лук[2]|1 трал 2 стоји vide бостан, јер може бити итд.; из последња два примера види се да трал у Конављу не значи и: 1) еи да је цифрама 1., 2., 3. итд. (у угластој nengarten и 2) Dielonen fel bit и 3) врт, загради) испред речи означивана разлика али је сада s. v. бостан додатак сf. 1 трап 2 међу омонимима, јер су они на тај начин стављен одмах у почетку испред првога знаистицани и у азбучном реду, само што ту чења; тако је сада стављено: кожа, f. [ef. цифре нису стављане у угласте заграде: да кожина, чаира 1] 1) Sie aut, cutis; 2) је сваки такав додатак сада нов, јасно је bas gelt, pellis; 3) bas lever, corium, кад се каже да у II. издању нигде није било јep и s. v. кожина и s. v. чаира 1 стоји само цифара 1, 2 итд. испред речи у азбучном vide кожа. реду, те се разлика морала хватати или по акценту: ак и ак, аман и аман, веће, веће 6. Сем везивања синонима и разгранавања и веке, браца и браца ; вӑла, вала и вала, нових значења било је потребно многим регоспођица и госпођица, десни и десни, богин чима или додати превод (или објашњење) и Богин; ада и ада, без и без, око, око и зато што га нису никако ни имале, или само око итд. или по другим облицима тих речи: поправити (или допунити) објашњење зато брња, f. и брња, м.; вар, м. и вар f.; Втор, што је било нетачно или непотпуно. Али да м. и витор, а, о; довести, ведем и довести, не би одступање од II. издања било врло везем; домашњи, m. pl. и домáшњи, ња, ње; велико, и ту је урађено само што је било забити (забијем) и забити (забудем) итд.; најпотребније: у преводе (немачке или ла г) многа упућивања (најчешће знаком vide) тинске) обичних речи није дирано, и ако на речи с више значења остала су нејасна, би се на више места могао наћи можда и јер ни у П. издању није било означено нити тачнији и лепши израз немачки (особито меје потписанима познато да ли се упућена сто неких аустријацизама) и латински (осореч (из азбучног реда) потпуно по значењу бито место неких скованих речи латинских); другда се није смео додавати нов превод диних речи у угл. загр. стављали, могу се ни зато, што у тумачењу често може одлу-свести на ове три тачке: чивати и субјективно разумевање преводи- а) исправке и допуне објашњења геоочево, те је гдешто можда или сам Вук реч графским именима, као што се може вибаш онако схватио (или од другога записао) дети s. v. Асан-пашина паланка, баба 6, како је у речнику преведена, и ако би ко бања 2 и 4, Баточина, Дробњаци, Карановац, други исту реч друкчије схватио и превео. Палеж итд.; још су остале необјашњене Све исправке и допуне у превођењу и речи (сем географских овде су и нека лична објашњивању, које су потписани код поје- имена): Варад 1 Васојев, а, о 1 Витор 2 Врбова Вучево Дервиш 2 ДОЦИ 3 Драга 2 3 ДУГА 2 Завија Звијезда 3 Јањ 2 Јањина планина Јергече Јероглавац Кестена планина Кија-Осјеклија Клијенак Ковачи 2 Крља 2 Крстаче 2 багра баљешка беча бијело зеље бимберово грожђе бјелушина Крујанин Кукуна Кунара Куновица Кунор блавор (блавур) бор, блоруша бодљика 2 Куши-ђидија Лазарић Леђан Љевишки, а, о Малош Међеђа греда Мезево Миш.љен 2 Млијечно Брдо Надбарје Наз обрзовић Нак (и Наци) Ноздре Камене Обљуба Ођубар-планина братковина видовача волујара 2 Волујарка 1 Омлово Осјеченица Папуч Пеак Петка 3 волак врапчји нокти гагула Петрова Петровица Пишпек Побјеник Појезда Прекорупье Paвна Ракита 3 Ракитно Paовина Ребљаник Рикавац 2 Рикочица Росалија Самош Сеинска Гора Сервана Сиринић Овамо иду и допуне објашњењима неких и 1 (и и б), орашак 1 и 2, памуклија, иасмера (ока, грош итд.), туђих речи (агалук, квица, пепељуга 1, прострео 2, рогач 1 и 2, чеантрешељ, збалда итд.) и др. (проха 4) итд.шља итд.; журица, зубатач, крагуј, мишар 3, б) исправке превода или нов превод не- млађа 2, паструга, сврачак, слијепи миш, тачно или непотпуно преведеним именима |улигањ, чигра 2 итд.; бадље (бадљи), нузла, природних тела, особито ботаничких и зоо-сакагија, трупам итд.; тако су објашњене и лошких, па и именима људских и сточних речи: плуг и волови, штапови (штаии, штаиболести; како је ту рађено, види се из при-ци) као имена звезданим јатима; ипак је мера: 2 ак, ариаџик, ахтаиод, жива трава, остао приличан број како имена биљака и жутокора, зановијет 1, зубача, 2 ива 1, локвањ животиња, тако и имена болести и др. неа и б, лужњака, љутич 1 и 2, магиња, метви-преведен; то су поименце речи: гаштир г.ота 3 гонтунар горска ружа 2 Ситница 4 Сомош грабонос грабоносац грохотуша Стреканица Ступчаница Сухара Тефига 2 Тепелен Тијана Тиса 2 Топтан Тратор 2 Удбари Урвина 2 Упбар Уштипа Хаџијћи (Апијћи) Челебијћ Чобаница 2 Чулко Шаран 3 Широке гусомача дебелкоса делкушица Дивижљица мала дилкушица дјетиња болест Дланце дограм Докољена 2 Драгана 3 дробњача дрозгина Жаво. жаралињак желудара живи оган 1 жура ? зборбил ЗВОНИЧ зврст здравињак зеленика 3 зечја ступа зимолист златица 1 злотрбица зубац 3 иван-цвијет ивање зеле јаиз јалкунићи 2 јаспра јежина каврика кадарум карагу.л келавац кнегиња 3 кобиљњача кормош корњачина трава космура кошталь коштреба коштрике аваница 1 azaзtu ајташ аламанка албашча алем драги камен athepreter 1 амбар арди бази кравосица (краосица) кратељ 2 крива бакшиш безистен били-би ур кридача 2 крка 2 крмегуша кумрино грожђе крет 3 кршијељ курјачје јабучице Кучак 2 кучица 3 Левун 1 лисица 2 Лончарица 2 лупар фа.фак Љупчац малвасија 1 марула маџаруша 2 2 месан метале, металка 2 2 мигавац мирковача мишина мјесечник модрице блијун брадајага велен велуд вођарка вража мурава муселез мучено зеље мушкат нарикла 2 HaTer 2 вражање вражати невесил невид 2 нерепа нокатац огњица 2 одумиен оса.ь осипача отодеве трава паљастура памрак папоњак 2 пасје ухо патицврк пепељуга 3 2 пир писка 2 пјегавица плавка ? плућњак пљуца пурјак рањ 1 ранка (рањка) росуља 1 свитарица севделија скобоj скор врачевска молитва вријесло вукокае вућалица гарбин гладибрк гуриврена гурикало двопетица слани грах срчаник 3 стокласа стокожа диа дозулци дуго рче стрж суторина 2 тамјаника в) објашњења или преводи речима никако да би и другима било лакше и видети сада непреведеним: осем речи под а) и б) требало предложено објашњење и пронаћи шта значе је превести и оне, код којих у II. издању речи које су у речнику ипак остале необсамо стоји знак (m., f. итд.) да обележи вр- јашњене, све се оне овде исписују како иду сту, без икаквога превода или објашњења по азбучном реду (с напоменом да су речи (гдешто чак нема ни тога знака); колико штампане положеним словима како тако пресе и како успело да ни ове речи не остану ведене, а без икаква додатка остале само необјашњене, видеће се у самом речнику, а речи, овде исписане усправним словима): бирлија битевија близанка теслар тичји нокти тресавица трпија турчин-цвијет Ћукос куртаук укьата употан, тна, тно ушатка ушивац Фрус, фрусин христограње црвен 3 цркавица 2 црнорен чамак чаровница чесвиница чквр. пура шабан шаја шап ? шибан шишуља шкарамбеч ерделије жуборика заводница заворница завртаљка закрајак запус додано 7. У исправке се може уврстити Од овога мање знатног пропуштања треба (у угластој загради) обележавање дијале- разликовати непотпуност, која се у II. изката, које је на више места у другом из- дању лако може опазити у том, што су неке дању било пропуштено, као што се може речи наведене само по једном, а неке само видети код речи: дјеверити, дољевак, ждеро, по два дијалекта, и ако је као правило пождребећи, залијегати, замеравање, засвије- стављено да се речи наводе у сва три (управо тлити, мједењак, најприје, нега, неговање и сва четири) дијалекта према различном изнеговати, објести се, итд., али је и сада, осо-говору старога гласа Ѣ и према последибито у првим табацима, на више места изо-цама у облику речи од таквога изговора. стао знак за дијалекат, понајчешће да је Најчешће недостаје облик речи по западном реч по јужном или по југозападном дија- дијалекту, те је највећи број случајева само лекту (тако је нпр. речима исповједити и јужнога или само јужнога (rsp. југозападисидвједити се додан знак јуж., а речи одмах ног) и источног дијалекта ; много је мањи за њима: исповједни и исповједник остале број само по источном, најмањи пак само су неозначене). по западном дијалекту; исто тако је врло о мало случајева само по јужном и западном (или сваки засебно или уз неодређени облик дијалекту. Међу таквим речима многе су одмах и одређени, а често и компаратив), јамачно само у једном дијалекту стога, што као нпр.: злосрећан (злосретан), злосрећни се само у том крају говоре, али нема сумње (злосретњи), а драг (драги; дражи); неки да је било и случајних омашака. Ова про- пак само у неодређеном облику (таквих је пуштања сада нису попуњивана, али се овде већина), као нпр. jадан, дна, дно итд.; излаже (види стр. XXXII) све што је опа- г) недоследно је гдешто и везивање дижено као непотпуно (јамачно је која реч јалекатских разлика: док се по правилу све остала у речнику превиђена). речи по источном и по западном дијалекту упућују на јужни или југозападни (и јужни 8. Већа је погрешка била у другом издању, се упућује на југозападни, кад се они међу што је често врста глаголске радње непра- собом разликују), дотле има и оваких слувилно или непотпуно означена, те на много чајева: његовати vide неговати , задјевица места место знака v. impf. стављен знак г. vide зађевица (и ако је : зађева vide заpf. и обрнуто, или код повратних глагола дјева) итд.; таква је недоследност и кад изостао знак г.; неке су од ових неправил- се неке речи ист. и зап. дијалекта упућују ности биле просте штампарске погрешке, на речи јужног дијалекта (лисетина vide чем се човек може уверити кад упореди првољесетина; петлов vide пијетлов), неке опет издање (1818.) с другим. Оваке су непра-исте такве објашњују (лесетина, augm. b. вилности сада све исправљене у угластим леса; петлић dim. v. uerao). заградама испред погрешке у II. издању, као У што се види код речи: видјети се, заиреко- овом трећем издању, јер нису много знавати, заитити, повјеровати, повлачити, под-чајне, а уједначивање и исправљање заузело јарити, штенити се (према штенити) итд. би доста места у књизи. Тако је, најпосле, При упућивању речи на дублете или других дијалеката на јужни и југозападни није ни стављан никакав знак за трајање глаг. радње глаголима на -гнути, -кнути; док су нпр. д) недоследно везивање глагола на -fu с (верити се, вирити се; делити, дилити итд.); облици врћи, стићи; клећи, маки били ознасада је то обележје додавано само у ретким чени као правилнији, јер су на њих упућислучајима, где би могло бити сумње да ли вани (знаком ride) облици: вргнути, стигје један глагол упућен на други истога трајања (као нпр. поглејати vide погледати, јер нути; клекнути, макнути и само они превођени је 1 погледати v. impf., а 2 погледати v. pf.). опет облици 1 навикнути се и пропукнути 9. Покрај других недоследности лако је оглашени као главни, јер је код њих ставсмотрити у П. издању неједнако поступање љен превод и на њих упућени облици наи у овим случајима: вићи се и пропући; глагол пак 2 улекнути а) деминутиви и аугментативи час се, као се и 2улећи се преведен је на оба места; дублети, како и треба (и то је већином), дебља слова казују који се облик сада огласамо упућују на главне им речи (амамџик шује као главни. Све су ове неједнакости остављене и у остављено и: дотле су vide хамамџик, а ово је dim. v. хамам), час се опет и они преводе и објашњују (аље- 10. Остали су без исправке (у угл. загр.) Тина augm. b. aљина; аљиница dim. облици придевски: каон, мисаон, насеон и б. алина, и ако се то понавља и s. v. ха-осион, премда би се с правом могли додати љетина и хаљиница); правилнији облици: калан, мисалан, насеб) глаголске именице (verbalia) тако се лан и осилан, као што је уз реч збаоч сада исто час преводе (гицање п. аз unruhige додано: [збалач ?]. Bewegen), час упућују на глаголе од којих постају (главање, n. verb. ь. главати); 11. У исправке у овом издању иде и ново в) придеви (описни) такође су недоследно додавање (у угл. загр.) звездица оним речима уношени у речник : неки (ређе) у оба облика које су ушле у српски језик из турскога или |