Page images
PDF
EPUB

}

тако је од пет значења (пето је из Вукова | поклапа с речју на коју се упућује, или одрукописа) речи како сада постало девет, јер говара само једном од њених значења: у се друго и треће види из друкчијег немач- таквим случајима је упућена реч стављана ког превода (jo mie e& ijt и mie eg ji) trift), | (у угл. загр. са знаком cf.) испред свих знаа седмо и осмо је истакнуто због упућивања чења наведене речи, као и кад се оне у Бод речи: 1 као 1 иючем 1; тако је, нај- свим значењима слажу; тако је, нпр., према после, реч тиква још у ІІ. издању имала 2 приjа vіdе прије код ове речи додатак четири значења и под 1) варијетете: а), б), 2 ирија стављен испред првог њеног знав), г), д), па је сада добила и 5. значење чења, за знак да је ирија = прије 1, 2 и 3; (bryonia alba L.), а због речи тиква и ње- стога и иjегаст vide ajeгaв означава да и них синонима и због других речи наведених чјегаст значи: 1) flеtіg и 2) јoтerflectig, те Бод тих синонима сада је и бундева добила је сада и стављено s. v. иjегав, а, о.... [ef. четири значења (место само једнога у п. иjегаст] испред 1), па је тако ту одмах доиздању), која су сва потврђена упућивањем | дана испред првог значења и реч абрашљив, на синониме наведене у ІІ. издању; јер се и она знаком vіdе упућује на иjегав

в) истицање значења појединих речи на | (премда би тој речи можда било место иза које треба упутити реч о којој се говори, првога значења, тј. да значи само flеtіg); ако оно није било у ІІ. издању означено ци- тако упућивање нравити се vіdе градити се Фром 1, 2 итд., сада је редовно додавано у значи да и прва реч има оба значења ове угластим заградама, као што се могло ви-друге, те је сада додатак (у угл. загр.) cf. дети и из примера до сада навођених и као градити се стављен испред 1) ji) зи еtmаg што стоји код речи: граба ... vіdе робија [2]; madjet, за знак да га треба везати и за 2) додијевати.... vіdе досађивати [2]; дрљача.... ....него се гради, jie jdurintft ji); али је још cf. брана [2]; жећи 2.... cf. [vide] палити [2]; веће питање да ли се свим значењима поду1. јасира.... cf. газета [1]; јарчина 2.... augm. дарају и речи: бостан и 1 трав 2, и ако ѕ. у. р. [1]јарак [1]; кашула.... cf. [vide 1] лук [2] 1 траи 2 стоји vidе бостан, јер може бити ИТД.; из последња два примера види се да трай у Конављу не значи и: 1) 22 el о и да је цифрама 1, 2, 3, итд. (у угластој пеngarten и 2) 22 elonen jetbjt и 3) врт, загради) испред речи означивана разлика али је сада s. v. бостан додатак cf. 1 траи 2 међу омонимима, јер су они на тај начин стављен одмах у почетку испред првога знаистицави иу азбучном реду, само што ту чења; тако је сада стављено: кожа, f. [ef. цифре нису стављане Тугасте заграде: да кожина, чаира 1] 1) бie Saut, cutis; 2) је сваки такав додатак сада нов, јасно је | Sag veli, pellis; 3) Sag Reдer, corium, кад се каже да у ІІ. издању нигде није било |јер и s. v. Кожина иѕ. T. чаира 1 стоји само ЦИФара 1, 2 итд. испред речи у азбучном vide кожа. реду, те се разлика морала хватати или по акценту: дк иак, аман и аман, веќе, веќе

6. Сем везивања синонима и разгранавања и веќе, браца и бріца; вёла, вала и вала, нових значења било је потребно многим регоспођица и госпођица, десни и десни, богин чима или додати превод (или објашњење) и fогин; ада и ада, без и без, дко, око и зато што га нису никако ни имале, или само око итд. или по другим облицима тих речи: поправити (или допунити) објашњење зато бры, f. и брња, т.; вар, т. и вар f.; Bйтор, што је било нетачно или непотпуно. Али да in. и витор, а, о; довести, ведём и довести, | не би одступање од II. издања било врло везём; домашњи, т. pl. и домашни, ња, ње; | велико, и ту је урађено само што је било забити (забијем) и забити (забудем) итд.; најпотребније : у преводе (немачке или ла

г) многа упућивања (најчешће знаком vide) тинске) обичних речи није дирано, и ако на речи с више значења остала су нејасна, би се на више места могао наћи можда и јер ни у ІІ. издању није било означено нити тачнији и лепши израз немачки (особито меје потписанима познато да ли се упућена сто неких аустријацизама) и латински (осореч (из азбучног реда) потпуно по значењу | бито место неких скованих речи латинских);

другда се није смео додавати нов превод диних речи у угл. загр. стављали, могу се ни зато, што у тумачењу често може одлу- | свести на ове три тачке : чивати и субјективно разумевање преводи а) исправке и допуне објашњења геоочево, те је гдешто можда или сам Вук реч графским именима, као што се може вибаш онако схватио (или од другога записао) | дети s. у. Асан-иашина паланка, баба 6, како је у речнику преведена, и ако би ко бања 2 и 4, Баточина, Дробњаци, Карановац, други исту реч друкчије схватио и превео. Палеж итд.; још су остале необјашњене

Све исправке и допуне у превођењу и речи (сем географских овде су и нека лична објашњивању, које су потписани код поје- | имена):

о

Варад 1
Васојев, а, о
1 Витор 2
Врбова
Вучево
Дервиш ?
доци
з драга 2
3 Дуга 2
Завија
Заравање
Звијезда 3
Зечево
Јањ 2
Јањина планина
Јергече
Јероглавац
Кестена планина
Кија-Осјек.лија
Клијенак
Ковачи
2 Крља 2
Крстаче

Крујанин
Кукуна
Кунара
Куновица
Кунор
Куши-Бидија
Лазарић
Леђан
љевишкі, а,
Малош
Међења греда
Мезево
Миш.љен ?
Млијечно Брдо
Московит
Надбарје
Назлобрзовић
Нак (и Наци)
Нестопоље
Ноздре Камене
обљуба
ођу бар-II.1анина
ођун.ija

Омлово
Осјеченица
Папуч
Пеак
Петка 3
Петрова
Петровица
Пишпек
ІІобјеник
Појезда
Прекоруп.ье
Равна
Ракита 3
Ракитно
Раовина
Ребљаник
Рикавац 2
Рикочица
Росалија
Самош
Сеинска Гора
Сервана
Сиринић

2 Ситница 4
Скробутача
Солило 3
Сомош
Стреканица
Ступчаница
Сухара
Теьига 2
Тепелен
Тијана
Тиса 2
Топтан
Тратор 2
Удбари
Урвина 2
Урбар
У типа
Хацијһи (Аријһи)
Челебијһ
Чобаница 2
Чулко
Шарац 3
IIироке

Овамо иду и допуне објашњењима неких | ца1 (а иб), оратак 1 и 2, памуклија, асмера (ока, грош итд.), туђих речи (агалук, квица, шеиељуга 1, прострeo 2, рогач1 и 2, чеантрешељ, збалда итд.) и др. (проха 4) итд. Ішља итд.; журица, зубатац, крагуј, мишар 3,

б) исправке превода или нов превод не- | млађа 2, иаструга, сврачак , слијеии миш, тачно или непотпуно преведеним именима улигањ, чигра 2 итд.; бадње (бадми), нузла, природних тела, особито ботаничких и зоо- | сакагија, труиац итд.; тако су објашњене и лошких, па и именима људских и сточних речи : илуг и волови, штанови (штаии, штаиболести; како је ту рађено, види се из при- ци) као имена звезданим јатима; ипак је мера: 2 ак, ариацик, ахтанод, жива трава, остао приличан број како имёна биљака и жутокора, зановијет1, зубача, 2 ва1, локвaњ животиња, тако и имёна болести и др. неаиб, лужњака, љутич1 и 2, магиња, метви- | преведен; то су поименце речи:

2 багра
баљешка
беча
бијело зење
бимберово грожђе
бјелушина
блавор (блавур)
бзор, блоруша
бодьика 2

братковина
1 бујан
видовача
во.yjapa
2 волу јарка 1
волак
врачји нокти
вратолом 2
гагула

гаштир
главобоља 3
глота 3
гонту нар
горска ружа
госпа 2
грабонос
грaбoнoсац
грохотуша

гусо мача дебелкоса де.Акушица дивижњица мала дилкушица дјетиња болест дланце дограм докољена ?

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

кравосица (краосица)
крател
2 крива
кривања
крилатица 2
крилача
2 крка 2
крмегуша
крсташ ?
кумрино грожђе
кратошија
крст 3
кршије.
курјачје јабучице
кучак?
кучица 3
левун
1 лисица 2
лончарица 2
лужать
лулар

[merged small][ocr errors][merged small]

стрж суторина 2 тамјаника тес.лар тичји нокти тресавица трпија турчин-цвијет Кукос hypтaук ук.љата употан, тна, тно ушатка ушивац Фрус, Фрусин христограње црвен 3 цркавица 2 црноре

раљак

зврст
здравињак
зеленика 3
зечја ступа
Зимолист
Златица 1
3.отрбица
зубац 3
иван-цвијет
иватье зеле
јайз
јалку ниһи
2 јаспра
јежина
Каврика
кадарум
карагу.
eLавац
Кнегиња 3
кобильњача
кормоні
корњачина трава
0смура
КОШтать
котреба
коштрике

2 пир

чамак

писка 2
пjегавица
Плавка ?
ІІ.yhњак
пЊуца
ІІypјак

Дупчац
малвасија 1
маруња
манаруша ?
2 месан
метање, металока 2
2 мигавац
Мирковача
мина
мјесечник
2 м.Лаква
модрице
мравич
мукавица

[blocks in formation]

чаровница
чесвиница
чквр
цура
шаба
шаја
шап ?
шибан
шишуња
шкарамбеч
штрока 2

в) објашњења или преводи речима никако да би и другима било лакше и видети сада непреведеним: осем речи под а) и б) требало предложено објашњење и пронаћи шта значе је превести и оне, код којих у ІІ. издању речи које су у речнику ипак остале необсамо стоји знак (п., f. итд.) да обележи пр- јашњене, све се оне овде исписују како иду сту, без икаквога превода или објашњења по азбучном реду (с напоменом да су речи (гдешто чак нема ни тога знака); колико | штампане положеним словима како тако пресе и како успело да ни ове речи не остану ведене, а без икаква додатка остале само необјашњене, видеће се у самом речнику, а речи, овде исписане усправим словима): аваница 1 бирлија

врачевска Молитва ерде.ије
бисер-парта
вријесло

ерелије
азташ
битевија
ву кокае

1 жуан
близанка
вуһалица

жуборика
алдашча
блијун
гарбин

завјетриније алем драги камен боланча

гладибрк

заводница alhepze.ter брадајага гуривредла

заворница 1 амбар

гурикало

завртака архи велуд дволетища

закрајак вођарка

заводјенуги бакшиш вража дозуации

заподјести безистен вражање дугобрче

заиодријети били-би.Бур вражати енције

запус

[ocr errors]

аламанка

веден

бази

[ocr errors]
[blocks in formation]

тойук
трескавац
трьан, а, о
трусовина
тумачење
тумачити
турмација
Тиверица
Кивер-коза
kurjuhatul

имлије
уводник
укатица
У.Ливак
урии буши
(уши буши)
урбан..ије (павте)
фет
финофесак
puhpupufi
Фруг, а, о
хаинство
харешли
хајзнак
хероглав
хероглавац
царевица
цкрли-мерцан
црнојка
Џамоглани
уеба
пуп
шаргизда
шаика

коната

конou.bак

отквасница
иревртљивост
иремизгивало
ириошинути
припијевка
присци
пријерка
пругао
ирч
раскуһа
расте.
растравити
раст рвити се
рибарина
рокот
руковомofi
санџак-алајбег
сайтуњав
сачмарица
свилница
сворница
сепетли сандук
cuja-jelek
сијаст 2
ситнице
сјеничар
сјеничарка
скрижалина
скужа
сој-срмали
стеть
страор
стражарити
стражарење
стри.Бивост
су Врњав, а, о
тамбуров
тамничарка
текелија
Teliu ce
тиндирік

Косоглав

палан дара
назијер
парта
пелинхор
пенга
иеңдевиш

неста

коштуница копље
крадимице
1 крива 2
кривац 2
крилна врата
кријеш
крстионица
2 куш
либра
листра
ловрање
ловрати
мунта
мави-пируз
мал-каду на
Мангура
манитура
маукава
мартолоз
меfашење

иињата
иобоја
иодбаран
подјенути
иодјести
под истати
иодруг.вивица
посвећивање
посвећивати се
посмртни
посоко Ти

ШваТЬa

шесторедица
шех (ше)
шибут
шикара

ІШИШкање

потег

[ocr errors]

7. У исправке се може уврстити н ,10,1ано Од овога мање знатног пропуштања треба (у угастој загради) обе. Те живање дија. с- раз. иковати непотпуност, која се у п. изката, које је на вишне места у другом из-дању зако може опазити у том, то су неке дању било пропуштено, као што се може | речи наведене само по једном, а неке само видети код речії: дјеверити, 40.љевак, жеро, | по два дијаекта, и ако је као правило пождребећи, залијегати, замеравање, засвије-| стављено да се речи наводе у сва три (управо тлети, мједењак, најприје, нега, неговање и сва четири) дијалекта према различном изнеговати, објести се, итд., али је и са да, осо- говору старога гласа ви према последибито у првим табацима, на вие места изо- цама у облику речи од таквога изговора. стао знак за дијалекат, понајчешће да је најчешће недостаје облик речи по западном реч по јужном или по југозападном дија- | дијалекту, те је највећи број случајева само лекту (тако је нпр. речима исповедити и јужнога или само јужнога (rsp. југозападисповједити се додан знак јуж., а речи одмах ног) и источног дијалекта; много је мањи за њима: шиовједни и испівједник остале број само по источном, најмањи пак само су неозначене).

по западном дијалекту; исто тако је врло

(0)

ма.10 случајева само по јужном и западном | (или сваки засебно или уз неодређени облик дијалекту. Међу таквим речима многе су | одмах и одређени, а често и компаратив), јамачно само у једном дијалекту стога, што као нпр.: злосрећан (злосретан), злосрећни се само у том крају говоре, али нема сумње | (злосретњи), а драг (драги; дражи); неки да је било и случајних омашака. Ова про- | пак само у неодређеном облику (таквих је пуштања сада нису попуњивана, али се овде већина), као нпр. јадан, дна, дно итд.; излаже (види стр. XXXII) све што је опа г) недоследно је гдешто и везивање дижено као непотпуно (јамачно је која реч јалекатских разлика: док се по правилу све остала у речнику превиђена).

речи по источном и по западном дијалекту

упућују на јужни или југозападни (и јужни 8. Већа је погрешка била у другом издању, се упућује на југозападни, кад се они међу што је често врста глаголске радње непра- собом разликују), дотле има и оваких слуви. Іно или непотпуно означена, те на много

чајева: његовати vidе неговати, задјевица места место знака е. impf. стављен знак е. | vide зађевица (и ако је : зађева vіdе заpf. и обрнуто, или код повратних глагола | дјева) итд.; — таква је недоследност и кад изостао знак r., неке су од ових неправил-| се неке речи ист. и зап. дијалекта упућују ности биле просте штампарске погрешке,

на речи јужног дијалекта (лисетина vide чем се човек може уверити кад упореди прво |љесетина; петлов vіdе шијетлов), неке опет издање (1818.) с другим. Оваке су непра- исте такве објашњују (лесетина, augm. b. Вилности сада све исправљене у угластим

| леса; петлиf dim. р. петао). заградама испред погрешке у ІІ. издању, као

Све су ове неједнакости остављене и у iпто се види код речӣ: видјети се, заиреко

овом трећем издању, јер нису много знавати, заштити, повјеровати, повлачити, иод- | чајне, а уједначивање и исправљање заузело барити, штенити се (према штенити) итд. |би доста места у књизи. Тако је, најпосле, При упућивању речӣ на дублете или других

остављено и: дијалеката на јужни и југозападни није ни

д) недоследно везивање глагола на би с стављан никакав знак за трајање глаг. радње

глаголимa нa -гнути, -кнути; док су нпр. (верити се, вирити се; делити, дилити итд.)| облици врќи, стићи; клећи, маќи били ознасада је то обележје додавано само у ретким | чени као правилнији, јер су на њих упућислучајима, где би могло бити сумње да ли | вани (знаком ride) облици : вргнути, стигје један глагол упућен на други истога трајања (као нпр. иоглеjати vidе иогледати, јер вођени на немачки и латински, — дотле су

нути; клекнути, макнути и само они преје 1 погледати у. impf., а 2 иогледати у. pf.).

| опет облици 1 швикнути се и пропукнути 9. Покрај других недоследности лако је оглашени као главни, јер је код њих ставсмотрити у П. издању неједнако поступање љен превод и на њих упућени облици наи у овим случајима:

вићи се и пропући; глаго.1 пак 2 уләкнути а) дәминутиви и аугментативи час се, као се и 2 улећи се преведен је на оба места; дублети, како и треба (и то је већином), дебља слова казују који се облик сада огласамо упућују на главне им речи (амамџик | шује као главни.

vide хамамџик, а ово је dіт. б. ахамам), час се опет и они преводе и објашњују (аље 10. Остали су без исправке (у угл. загр.)

аидт. б. аљина; аљиница dim. | облици придевски: каон, мисаон, насеон и б. а.вина, иако се то понавља и ѕ. у. ха- осион, премда би се с правом могли додати њетина и хаљиница);

правилнији облици: калан, мисалан, насеб) глаголске именице (verbalia) тако се лан и осилан, као што је уз реч збаоч сада исто час преводе (гицање n. Sag unruhige | додано: [збалач ?]. Bewege), час упућују на глаголе од којих постају (главање, п. verb. D. главати); 11. У исправке у овом издању иде и ново

в) придеви (описни) такође су недоследно додавање (у угл. загр.) звездица оним речима ношени у речник: неки (ређе) у оба обика које су упиле у српски језик из турскога или

TUHO

« PreviousContinue »