Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

преко турскога из кога другог источног је-|данас у коло Будљанско види још и s. зика. Као што се из књиге може видети, број | v. Араика, арбанаски, вериге, дечански, дреовако доданих знакова изишао је доста ве- |нопољски, крајина итд.

лики, а то је било прво стога што су у II.

издању многе такве речи остале неопажене; 13. Сем исправака или управо додатака и друго стога, што су махом дублети таквих | мањих промена, о којима је довде била реч речи упућивани на приличније облике, те под бр. 5.-8., 11. и 12. и које се све лако могу звездица стављана само код ових речи (види | видети и по њима сазнати како је што било нпр. атарџија vide хатарџија, и аџија vide у II. издању, требало је исправити и друге, хаџија, али аџилук* vide хаџилук); и треће | тако рећи очите, штампарске погрешке, чији стога, што је међу њима и доста изведених је број (сем оних које је Вук у II. издању речи, чија се основа или никако у народу и на страни XIII.—XIV. означио) много већи не чује или није ушла у речник, те ни код | него што се читаоцу на први поглед може њих није била стављана звездица, као што | учинити. Ове исправке нису сада ничим иссе по правилу не ставља ни код оних по- тицане (премда се неке могу видети, кад је србљених турцизама, чије су основе ушле у угласту заграду стављена испуштена реч, у речник и обележене као турске (кад је обично знаци за род : m., f. или скраћенице : абаџија обележен звездицом, није било по- | r., v. итд.), те је потребно и о њима рећи требно обележавати и абиџијин; абаџијнски, | коју. Сем обичних исправака појединих слова абаџијски; тако ни первазити нема звездице, | (нм. и, ш м. ж итд., солдатѳ s. v. сјакарити) јер је перваз обележен као турска реч; према исправљени су на више места: том су у ІІ. издању биле штампане без звез- а) знаци за род, као нпр. уз речи: риђан, дица и речи: испердашити, пореметити, по- трай, траскало, Цвитоје, цвитоња (било је хасити се, шалабазати, премда у речнику | п. место m.); сјечка (било т. место f.); нема њихових основа: пердаш-, ремет-, хас-, слушче, цриво (било т. место п.) итд.; шалабаз- итд.).

Нека је поменуто да су овом приликом понеке речи и означене (звездицом у угл. загр.) као турске, и преведене, као нпр.: аваница, алем, арамзада, бази, диба, хаинство, харешли итд.

б) очигледне погрешке у акцентима, којих је био такође доста велики број, као у речима: дукан (било дућан), задиркивало (задиркивало), заўзети (заузети), заўстављање (заўстављање), мркаљ (мркаљ); мува (мува), налевати (м. налевати), Нови Пазар (м. Нови Пазар), иливач (м. пливач), Саборна црква

12. Исправкама се може назвати и то, што | (м. Саборна), сӑмосталан (м. самосталӑн), су почетна слова речима у азбучном реду сада | смјерност (м. смјёрност), тёмёљан (м. тёмéштампана како је где требало (у II. издању љан), тура (м. тура), Курдија (м. Ћурдија), сва су слова тим речима била велика, те удурёчим се (м. удуречим се), умјестити (м. се разлика није могла ни видети); стога је | умјестити) итд.

сада не само: Дежева и дежмекаст, него и: Сем енклитика (савеза и неких предлога) 1 будимлија а 2 Будимлија, или Бугарин и које су по правилу писане неакцентоване Бугарија и бугарење и бугарити, па је тако | наћи ће се и других речи које су и у II. и у једном само чланку, нпр. s. v. бјелица, издању и сада остављене без акцента (неке тако написан облик остао само за прво зна- случајном омашком, а неке можда и зато, чење, а за друго (nom. propr.) додан у уг- што Вук није био поуздан какав им је акласту заграду облик Бјелица; тако су и при- ценат), као што су, нпр., речи (које би модеви изведени од имена места и народа сада жда овако требало написати): брӑт-регеписани у азбучном реду првим словом ма- |мента, натупијерка; него не; нефаљ; надно, лим, а у тексту је остављено непромењено | подно, удно итд. све како је било у II. издању (да се види

У ред мањих измена правописних иде и

како је Вук писао те придеве), те нпр. s. v. то, што је место ръ у II. издању сада упобудљански последњи стих гласи:, Што сам |требљен знак ї (кад је самогласно и без

акцента а пред којим другим самогласником 16. И показаним спајањем неких речи и или иза њега), што је стављана запета ис- | врло незнатним повећањем формата (сваки је пред петога падежа и иза њега, и што је стубац за по једно слово шири и за по једну на више места питање јели, јел' растављано | врсту дужи) поможено је да се ово ново изу је ли, је л'.

14. Још треба нагласити да је сада, јасности ради, у чланку школа уз реч сад (стр.

Дање ни величином (бројем табака) много не разликује од другога издања, при свем том (из Вукова рукописа унесених и из текста што је прилично велики и број нових речи повађених) и број додатака, исправака и допуна, посталих спреда описаним накнадним

871., в. 9. у П. ст.) додано у угластој загради 1850.; према том и у чланцима: војвода 4, 5 и 6, кмет 1, кнежина, кнез, иои и др. | објашњивањем и везивањем. Највећа се пак

речи: данас, сад, до сад значе време

око г. 1850., кад је II. издање речника било | уштеда у простору могла постићи тиме, што рађено. Стога је и s. v. претрести се иза су сада сви стихови који долазе у појединим речи преклани стављено у угл. загр. 1848. г. | чланцима штампани in continuo, док су у II. издању били сваки у засебној врсти. А да Тако је и s. v. поднос уз реч сад стављено би се они ипак јасно могли познати, ставу угласту заграду пређе, јер те речи сада | љана је у реду на крају свакога стиха узнема ни код господе; a s. v. рођо 2 сада је Дужна црта ради одвајања стиха од стиха додано (у угл. загр.) 1850. г., за знак да је (сваком је почетно слово опет остало велико, та реч само онда имала у Београду и то као и у ІІ. издању), као што се то може виДруго значење. дети код речи: бабине, болан 1 и 2, варица 1,

15. Гдешто је Вук по две или више речи | вјера 1, 2 и 3, вјерити се, војвода 1 и 5, змајистога значења, кад иду једна за другом, | огњени, кудјеља 3, мезе, метати се 2 и 3, мивезивао шареним заградама (кламарама) у лост 2 и 3, мора, итд. итд.

један чланак и све их од једном преводио

или на коју другу реч упућивао; то се види, IV. Треба рећи коју и о том, зашто је сада нпр., код речи: бабини јарци, баб. козлићи, наново приређен за штампу цео речник, кад баб. позајменици, баб. укови; водњикав, во- је још г. 1892. издата на свет једна свеска Дњикаст; грмљава, грмљавина; доживети, | (прва четвртина) његова под уредништвом доживити, доживјети, доживљети; којегде, пок. Јов. Бошковића. То се морало учинити којегди, којегдје, којегђе; несмелица, несми- | прво стога, што су потписани били уверења лица, несмјелица итд. Држећи се тога на- да ново, треће, издање Вукова речника треба чина, сада су потписани још на много ме- | спремити овако, како је оно сада спремљено ста таква спајања извршили и онде, где их | и у предњим тачкама објашњено, ако се хоће је Вук био пропустио, али, да би се разли-|да Вуков речник и у овом новом издању ковала од Вукових, за сва нова спајања | остане Вуков; друго, још и стога, што пок. употребљене су мало друкчије (јаче и мање | Бошковић, радећи друкчије од сада излоизвијене) шарене заграде, као што се може | женог начина рада, није ни био пре штамвидети код речӣ: аждаа, аждава, аждаја, пања приредио цео речник, него, спремајући аждаха (све су то управо дублети једне исте | табак по табак за штампу, исправљао у речи); бреша, брешакиња, брешка; запрњати | њему и уносио у угласте заграде само оно се, запрњицати се; издаждети се, издаж-| што је у његову предговору („Из поговора, “ дити се, издаждјети се, издажђети се; кру, стр. ХІІІ-ХХ) речено и онако како је у тој крув; Мостаранин, Мостарац, Мостарлија; | свесци урађено. Према томе, да су потпинадјенути, надјести, надјети; тако и: по- | сани и хтели, не би могли посао наставити бледети итд., понедељак итд.; највеће је та- онако како га је он био почео. Да су пак кво спајање речӣ: овде, овден, овдена, овди, | даље уређење наставили на свој начин одановдје, овдјека, овдјен, овдјена, овђе, овђен, де где је пок. Бошковић био стао, прва би овђена, овђенак (међу њима су опет начињене свеска у најглавнијим тачкама остала без засебне групе: прве три, 5.—8. и 9.-12.). | везе с даљим свескака; ове пак друге три

четвртине речника не би било могућно уре- ботаничке и зоолошке називе; за тумачења дити овако како су сада уређене, после свега | неких зоолошких назива задужио је потпионога што је пропуштено у првој свесци из- сане и г. Душан Стојићевић, професор; исто дања Бошковићева. На тај би се начин тако, за објашњење неких народних речи из имала два сасвим различна посла: један, | Далмације и Црне Горе хвала припада г. г. мањи, непотпун, с неким друкчијим дода- | Сими Матавуљу, књижевнику и Љ. Јованоцима (етимологије, уношење неких нових | вићу, професору и члану одбора за издавање речи изван Вукова речника и навођење си- | Вукових списа. За објашњење неких геононима, такође не Вукових и без везе с графских имена дужни су захвалити и проф. оним што је у самом речнику) и — други, д-ру Г. Цвијићу, а била им је од помоћи већи, који се, сем прештампавања Вукова и ваљана расправа арх. Н. Дучића, Црна текста, готово ни у чем не би слагао с Гора“ (у Скупљеним Списима књига II.); за првим. Сем тога морао би се штампати на- научне пак термине људских и сточних борочити додатак тој првој свесци, у који би лести збирка д-ра Милана Јовановића-Бабиле унесене све речи из Вукова ручнога тута „Грађа за медицинску терминологију“ примерка (добивенога истом г. 1894.), из (у књ. 146.-149., Летописа Српске Матице првога издања, из текста другога издања и засебно). За накнадно обележавање тури из пропуштених упућивања (види спреда | ских речи потписани су се помагали поглаодељак I. и II. и тачку 1., а и б. одељка III.). | вито списима: „Rječnik hrv. ili srpskog jeУштедама пак у простору, о којима је реч | zika“ (Zagreb, dio I.-IV.), „Etymologisches у т. 16. од. ІІІ., постигнуто је да цела књнга | Wörterbuch der slav. Sprachen" од Фр. Мисад изнесе готово онолико исто, колико би | клошића (Беч, г. 1886.) и „Турске и друге изнеле саме оне три остале четвртине, кад би | источанске речи у српском језику“ од Б. и оне биле продужене на начин како је била | Поповића (у 59. „Гласнику Срп. Уч. Друтехнички опремљена прва четвртина Бо-|штва“ и засебно).

шковићева, јер је сада цео речник, покрај Када је друго потписани службеним посвих додатака и допуна, само за тридесет | слом био изван Београда (у зиму 1896.-7. страна постао већи него што је био у дру- и у пролеће 1897. г.), замењивао га је у гом издању.

раду при сређивању рукописа и при читању коректура г. Сима Н. Томић, професор, а V. Потписани се користе приликом да и сада и члан одбора за издавање Вукових овде искажу особиту захвалност свој господи списа. При читању коректура (особито у пркоја их у раду, за минуле четири године, вим табацима) помагао је и млади, на жачим било помогоше. Та им је помоћ особито | лост рано преминули, д-р Б. С. Ђорђевић, била потребна у тумачењу непреведених или | професор и такође, неко време, члан Вукова непотпуно преведених речи у II. издању, те одбора.

се највише осећају захвални г. Живојину Ју- За лепу и особито јаку хартију, на којој ришићу, професору, који је превеликом броју се ово издање штампа, као и за чисту изсрпских речи за предмете из биљног и жи- раду штампарску, сва хвала припада садавотињског света нашао данашње научне (ла-|шњем издавачу свих Вукових списа, управи тинске, а у врло много случајева и немачке) | сраске краљевске државне штампарије.

О Петрову дне 1898.

у Београду.

П. П. Ђорђевић
Љуб. Стојановић

РИЈЕЧИ ИЗВАЂЕНЕ ИЗ ТЕКСТА
(Упитница у загради значи да акценат није поуздан)

[blocks in formation]
[blocks in formation]
« PreviousContinue »