преко турскога из кога другог источног је данас у коло Будљанско —;" види још и s. зика. Као што се из књиге може видети, број | v. Араика, арбанаски, вериге, дечански, дреовако доданих знакова изишао је доста ве-нопољски, крајина итд. лики, а то је било прво стога што су у II. издању многе такве речи остале неопажене ; 13. Сем исправака или управо додатака и друго стога, што су махом дублети таквих мањих промена, о којима је довде била реч речи упућивани на приличније облике, те под бр. 5.-8., 11. и 12. и које се све лако могу звездица стављана само код ових речи (види видети и по њима сазнати како је што било нпр. атарџија vide хатарџија, и aџuja vide у II. издању, требало је исправити и друге, хаџија, али аџилук* vide хаџилук); и треће тако рећи очите, штампарске погрешке, чији стога, што је међу њима и доста изведених је број (сем оних које је Вук у II. издању речи, чија се основа или никако у народу и на страни XIII.-XIV. означио) много већи не чује или није ушла у речник, те ни код него што се читаоцу на први поглед може њих није била стављана звездица, као што учинити. Ове исправке нису сада ничим иссе по правилу не ставља ни код оних по-тицане (премда се неке могу видети, кад је србљених турцизама, чије су основе ушле у угласту заграду стављена испуштена реч, у речник и обележене као турске (кад је обично знаци за род : m., f. или скраћенице: абаџија обележен звездицом, није било по- r., . итд.), те је потребно и о њима рећи требно обележавати и абаџијин; абаџијнски, коју. Сем обичних исправака појединих слова абаџијски ; тако ни первазити нема звездице, (н м. и, щ м. ж итд., солдате s. V. сјакарити) јер је перваз обележен као турска реч; према исправљени су на више места : том су у II. издању биле штампане без звез- а) знаци за род, као нпр. уз речи : риђан, дица и речи: испердашити, пореметити, по-траи, траскало, Цвитоје, цвитоња (било је хасити се, шалабазати, премда у речникуп. место м.); сјечка (било т. место f.); нема њихових основа : пердаш-, ремет-, хас-, слушче, цриво (било м. место п.) итд.; шалабаз- итд.). б) очигледне погрешке у акцентима, којих Нека је поменуто да су овом приликом је био такође доста велики број, као у репонеке речи и означене (звездицом у угл.чима: дукан (било дућан), задиркивало (зазагр.) као турске, и преведене, као нпр.: диркивало), заўзêти (заузети), заўстављање аваница, алем, арамзада, бази, диба, хаин- (заустављање), мркаљ (мркаљ); мува (мува), ство, харешли итд. нӑлевати (м. налевати), Нови Пазар (м. Нови Пазар), пливач (м. пливач), Саборна црква 12. Исправкама се може назвати и то, што (м. Саборна), самосталан (м. самосталан), су почетна слова речима у азбучном реду сада смјерност (м. смјерност), тёмёлан (м. тёмéштампана како је где требало (у II. издању |љан), тўра (м. тура), кўрдија (м. Ћурдија), сва су слова тим речима била велика, те удурêчим се (м. ўдуречим се), ўмјестити (м. се разлика није могла ни видети); стога је мјестити) итд. сада не само: Дежева и дежмекает, него и: Сем енклитика (савеза и неких предлога) 1 будимлија а 2 Будимлија, или Бугарин и које су по правилу писане неакцентоване Бугарија а бугарење и бугарити, па је тако наћи ће се и других речи које су и у II. и у једном само чланку, нпр. S. v. бјелица, издању и сада остављене без акцента (неке тако написан облик остао само за прво зна- случајном омашком, а неке можда и зато, чење, а за другo (nom. propr.) додан у уг- што Вук није био поуздан какав им је акласту заграду облик Бјелица; тако су и при- ценат), као што су, нпр., речи (које би модеви изведени од имена места и народа сада жда овако требало написати): брӑт-регèписани у азбучном реду првим словом ма- мента, натупијерка ; него не; нефаљ; надно, лим, а у тексту је остављено непромењено подно, удно итд. све како је било у II. издању (да се види У ред мањих измена правописних иде и како је Вук писао те придеве), те нпр. s. v. то, што је место ръ у П. издању сада упобудљански последњи стих гласи: „Што сам /требљен знак ї (кад је самогласно и без акцента а пред којим другим самогласником 16. И показаним спајањем неких речи и или иза њега), што је стављана запета ис- врло незнатним повећањем формата (сваки је пред петога падежа и иза њега, и што је стубац за по једно слово шири и за по једну на више места питање јели, јел' растављано врсту дужи) поможено је да се ово ново изу је ли, је л'. дање ни величином (бројем табака) много не 14. Још треба нагласити да је сада, јас- разликује од другога издања, при свем том што је прилично велики и број нових речи (из Вукова рукописа унесених и из текста ности ради, у чланку школа уз реч сад (стр. 871., в. 9. у П. ст.) додано у угластој за- повађених) и број додатака, исправака и догради 1850.; према том и у чланцима: во пуна, посталих спреда описаним накнадним вода 4, 5 и 6, кмет 1, кнежина, кнез, пол и др. објашњивањем и везивањем. Највећа се пак речи: Данас, сад, до сад значе време око г. 1850., кад је II. издање речника било уштеда у простору могла постићи тиме, шт дужна црта ради одвајања стиха од стиха 15. Гдешто је Вук по две или више речи истога значења, кад иду једна за другом, везивао шареним заградама (кламарама) у један чланак и све их од једном преводио или на коју другу реч упућивао; то се види, IV. Треба рећи коју и о том, зашто је сада нпр., код речи: бабини јарци, баб. козлићи, наново приређен за штампу цео речник, кад баб. позајменици, баб. укови; водникав, во- је још г. 1892. издата на свет једна свеска дњикаст; грмљава, грмљавина; доживети, (прва четвртина) његова под уредништвом доживити, доживјети, доживљети; којегде, пок. Јов. Бошковића. То се морало учинити којегди, којегдје, којегђе; несмелица, несми-прво стога, што су потписани били уверења лица, несмјелица итд. Држећи се тога на- да ново, треће, издање Вукова речника треба чина, сада су потписани још на много ме- спремити овако, како је оно сада спремљено ста таква спајања извршили и онде, где их и у предњим тачкама објашњено, ако се хоће је Вук био пропустио, али, да би се разли-да Вуков речник и у овом новом издању ковала од Вукових, за сва нова спајања остане Вуков; друго, још и стога, што пок. употребљене су мало друкчије (јаче и мање | Бошковић, радећи друкчије од сада из10извијене) шарене заграде, као што се може❘жено начина рада, није ни био пре штамвидети код речи: аждаа, аждава, аждаја, пања приредио цео речник, него, спремајући иждаха (све су то управо дублети једне исте табак по табак за штампу, исправљао у речи); бреща, брешакиња, брешка; запрњати њему и уносио у угласте заграде само оно се, запрњицати се; издаждети се, издаж-што је у његову предговору („Из поговора, дити се, издаж дјети се, издажђети се; кру, стр. XIII-XX) речено и онако како је у тој крув; Мостаранин, Мостарац, Мостарлија; свесци урађено. Према томе, да су потпинадјенути, надјести, надјети; тако и: по-сани и хтели, не би могли посао наставити бледети итд., понедељак итд.; највеће је та- онако како га је он био почео. Да су пак кво спајање речи: овде, овден, овдена, овди, | даље уређење наставили на свој начин одановдје, овдјека, овдјен, овдјена, овђе, овђен, де где је пок. Бошковић био стао, прва би ивђена, овђенак (међу њима су опет начињене свеска у најглавнијим тачкама остала без засебне групе: прве три, 5.—8. и 9.—12.). | везе с даљим свескака; ове пак друге три " четвртине речника не би било могућно уре-ботаничке и зоолошке називе; за тумачења дити овако како су сада уређене, после свега неких зоолошких назива задужио је потпионога што је пропуштено у првој свесци из-сане и г. Душан Стојићевић, професор; исто дања Бошковићева. На тај би се начин тако, за објашњење неких народних речи из имала два сасвим различна посла: један, Далмације и Црне Горе хвала припада г. г. мањи, непотпун, с неким друкчијим дода- Сими Матавуљу, књижевнику и Љ. Јованоцима (етимологије, уношење неких нових вићу, професору и члану одбора за издавање речи изван Вукова речника и навођење си- Вукових списа. За објашњење неких геононима, такође не Вукових и без везе с графских имена дужни су захвалити и проф. оним што је у самом речнику) и - други, д-ру Ј. Цвијићу, а била им је од помоћи већи, који се, сем прештампавања Вукова и ваљана расправа арх. Н. Дучића, Црна текста, готово ни у чем не би слагао с Гора“ (у Скупљеним Списима књига II.); за првим. Сем тога морао би се штампати на- научне пак термине људских и сточних борочити додатак тој првој свесци, у који би лести збирка д-ра Милана Јовановића-Бабиле унесене све речи из Вукова ручнога тута „Грађа за медицинску терминологију примерка (добивенога истом г. 1894.), из (укњ. 146.-149. „Летописа Српске Матице првога] издања, из текста другога издања и засебно). За накнадно обележавање тури из пропуштених упућивања (види спреда скисани су се помагали поглаодељак I. и II. и тачку 1., а и б. одељка П.). вито списима: „Rječnik hrv. ili srpskog jeУштедама пак у простору, о којима је реч zika" (Zagreb, dio I.-IV.), „Etymologisches у т. 16. од. III., постигнуто је да цела књига Wörterbuch der slav. Sprachen" од фр. Muсад изнесе готово онолико исто, колико би клошића (Беч, г. 1886.) и „Турске и друге изнеле саме оне три остале четвртине, кад би источанске речи у српском језику“ од Б. и оне биле продужене на начин како је била Поповића (у 59. Гласнику Срп. Уч. Друтехнички опремљена прва четвртина Бо-штва и засебно). шковићева, јер је сада цео речник, покрај Када је друго потписани службеним посвих додатака и допуна, само за тридесет слом био изван Београда (у зиму 1896.-7. страна постао већи него што је био у дру- и у пролеће 1897. г.), замењивао га је у гом издању. раду при сређивању рукописа и при читању коректура г. Сима Н. Томић, професор, а 1. Потписани се користе приликом да и сада и члан одбора за издавање Вукових овде искажу особиту захвалност свој господи списа. При читању коректура (особито у пркоја их у раду, за минуле четири године, вим табацима) помагао је и млади, на жачим било помогоше. Та им је помоћ особито лост рано преминули, д-р Б. С. Ђорђевић, била потребна у тумачењу непреведених или професор и такође, неко време, члан Вукова непотпуно преведених речи у II. издању, те одбора. се највише осећају захвални г. Живојину Ју- За лепу и особито јаку хартију, на којој ришићу, професору, који је превеликом броју се ово издање штампа, као и за чисту изсрпских речи за предмете из биљног и жи- раду штампарску, сва хвала припада садавотињског света нашао данашње научне (ла-шњем издавачу свих Вукових списа, управи тинске, а у врло много случајева и немачке) српске краљевске државне штампарије. 0 Петрову дне 1898. П. П. Ђорђевић |