Page images
PDF
EPUB

преко турскога из кога другог источног је- данас у коло Будљанско -“ види још и ѕ. зика. Као што се из књиге може видети, број | y. Араака, арбанаски, вериге, дечански, дреовако доданих знакова изишао је доста ве-нопољски, крајина итд. лики, а то је било прво стога што су у ІІ. издању многе такве речи остале неопажене ; 13. Сем исправака или управо додатака и друго стога, што су махом дублети таквих мањих промена, о којима је довде била реч речи упућивани на приличније облике, те под бр. 5.—8., 11. и 12. и које се све лако могу звездица стављана само код ових речи (види видети и по њима сазнати како је што било нпр. атариjа vide аатарџија, иациjа vіdе у ІІ. издању, требало је исправити и друге, зација, али ацилук* vide харилук); и треће тако рећи очите, штампарске погрешке, чији стога, што је међу њима и доста изведених је број (сем оних које је Вук у ІІ. издању речи, чија се основа или никако у народу и на страни XIII—XIV. означио) много већи не чује или није ушла у речник, те ни код него што се читаоцу на први поглед може њих није била стављана звездица, као што учинити. Ове исправке нису сада ничим иссе по правилу не ставља ни код оних по-тицане (премда се неке могу видети, кад је србљених турцизама, чије су основе ушле у угласту заграду стављена испуштена реч, у речник и обележене као турске (кад је обично знаци за род: т., f. или скраћенице : абација обележен звездицом, није било по- r., p. итд.), те је потребно и о њима рећи требно обележавати и абацијин; абацијнски, коју. Сем обичних исправака појединих слова абацијски; тако ни первазити нема звездице, | (нм. и, ш м. ж итд., солдате ѕ. у. сјакарити) јер је иерваз обележен као турска реч; према исправљени су на више места : том су у ІІ. издању биле штампане без звез

а) знаци за род, као нпр. уз речи : рибан, дица и речи: исисрдашити, пореметити, по- | трай, траскало, Цвитоје, цвитоња (било је хасити се, шалабазати, премда у речнику | п. место т.); сјечка (било т. место f.); нема њихових основа: пердаш-, ремет-, хас-, | слушче, цриво (било т. место п.) итд.; шалабаз- итд.).

б) очигледне погрешке у акцентима, којих Нека је поменуто да су овом приликом је био такође доста велики број, као урепонеке речи и означене (звездицом у угл. | чима: дубан (било дўћан), задиркивало (зазагр.) као турске, и преведене, као нпр.: диркивало), заўзёти (заузети), заустављање «виница, а.ем, арамзада, бази, диба, таин- (заўстављање), мрка» (Мркаљ); мува (мўва), ство, агареши итд.

налевати (м. налевати), Нови Пазар (м. Нови

Пазар), п.ливäч (м. Пайвач), Саборна црква 12. Исправкама се може назвати и то, што (м. Саборна), самосталан (м. самосталін), су почетна с.ова речима у азбучном реду сада смјерност (м. смјерност), темељан (м. тёмёштампана како је где требало (у ІІ. издању | љан), тура (м. тура), Курдија (м. ћурдија), сва су слова тим речима била велика, те удуречйм се . ўдурёчим се), умјестити (м. се разлика није могла ни видети); стога је умјестити) итд. са да не само : Дежева и gежмекает, него и: Сем енклитика (савеза и неких предлога) 1 буди.м. иja a 2 Будимлија, И. и Бугарин и које су по правилу писане неакцентоване Бугарија а бугарење и бугарити, па је тако наћи ће се и других речи које су и у ІІ. и у једном само ч.ланку, нпр. S. v. бјелица, | издању и сада остављене без акцента (неке тако написан облик остао само за прво зна- случајном оМашком, а неке можда и зато, чење, а за друго (noni. propr.) додан у уг- што Вук није био поуздан какав им је акласту заграду облик Бјелица; тако су и при- ценат), као што су, шр., речи (које би модеви изведени од имена места и народа сада жда овако требало написати): брат-регеписани у азбучном реду првим словом ма- мента, натуцијерка; ніго не ; нефиль; надно, лим, ау тексту је остављено непромењено подно, ўдно итд. све како је било у ІІ. издању (да се види Уред мањих измена правописних иде и како је Вук писао те придеве), те нпр. S. v. то, што је место ръ у ІІ. издању сада упобудљански последњи стих гласи: „ІІІто сам | требљен знак р (кад је самогласно р без

же в

акцента а пред којим другим самогласником 16. и показаним спајањем неких речи и или иза њега), што је стављана запета ис- врло незнатним повећањем формата (сваки је пред петога падежа и иза њега, и што је стубац за по једно слово шири и за по једну на више места питање јели, јел” растављано врсту дужи) поможено је да се ово ново изy je au, je n'.

дање ни величином (бројем табака) много не 14. Још треба нагласити да је сада, јас разликује од другога издања, при свем том

што је прилично велики и број нових речи ности ради, у чланку школа уз реч сад (стр.

(из Вукова рукописа унесених и из текста 871., в. 9. у п. ст.) додано у угластој загради 1850.; према том и у чланцима: вој повађених) и број додатака, исправака и до

пуна, посталих спрeдa описаним накнадним вода 4, бив, кмет 1, кнежина, кнез, иои и др. објашњивањем и везивањем. Највећа се пак

речи: данас, сад, до сад значе време око г. 1850., кад је II. издање речника било уштеда у простору могла постићи тиме, што рађено. Стога је и ѕ. Y. иретрести се иза су сада сви стихови који долазе у појединим

чланцима штампани in continuo, док су у ІІ. речи прекани стављено у угл. загр. 1848. г.

издању били сваки у засебној врсти. А да Тако је и ѕ. v. поднос уз реч сад стављено

би се они ипак јасно могли познати, ставУугасту заграду пређе, јер те речи сада

љана је у реду на крају свакога стиха узнема ни код господе; а ѕ. у. рођo2 сада је Додано (у уга. загр.) 1850. г., за знак да је дужна црта ради одвајања стиха од стиха

(сваком је почетно слово опет остало велико, та реч само онда имала у Београду и то

као и у ІІ. издању), као што се то друго значење.

дети код речӣ: бабине, болан1 и 2, варица 1, 15. Гдешто је Вук по две или више речи | вјера1, 2 и 3, вјерити се, војвода 1 и 5, змајистога значења, кад иду једна за другом, | огњени, кудјеља 3, мезе, метати се 2 и 3, мвезивао шареним заградама (кламарама) у лост 2 и 3, мора, итд. итд. један чланак и све их од једном преводио или на коју другу реч упућивао; то се види, IV. Треба рећи коју и о том, зашто је сада нпр., код речӣ : бабини јарци, баб. козлики, наново приређен за штампу цео речник, кад баб. позајменици, баб. укови; водњикав, во- |је још г. 1892. издата на свет једна свеска дњикаст; грмљава, грмљавина; доживети, | (прва четвртина) његова под уредништвом доживити, доживјети, доживљети; којегде, пок. Јов. Бошковића. То се морало учинити којегди, којегдје, којегђе; несмелица, несми- прво стога, што су потписани били уверења лица, несмјелица итд. Држећи се тога на- | да ново, треће, издање Вукова речника треба чина, сада су потписани још на много ме- | спремити овако, како је оно сада спремљено ста таква спајања извршили и oнде, где их и у предњим тачкама објашњено, ако се хоће је Вук био пропустио, али, да би се разли- | да Вуков речник и у овом новом издању ковала од Вукових, за сва нова спајања остане Вуков; друго, још и стога, што пок. употребљене су мало друкчије (јаче и мање Бошковић, радећи друкчије од сада из 10извијене) шарене заграде, као што се може | женог начина рада, није ни био пре штам видети код речӣ: аждаа, аждава, аждаја, пања приредио цео речник, него, спремајући аж даха (све су то управо дублети једне исте | табак по табак за штампу, исправљао у речи); бреша, брешакиња, брешка; заирњати њему и уносио у угласте заграде само оно се, заирњицати се; издaждети се, издаж- 1 што је у његову предговору („Из поговора,“ дити се, издаж дјети се, издажђети се; кру, 1 стр. XIII—XX) речено и онако како је у тој крув; Мостаранин, Мостарац, Мостарлија; свесци урађено. Према томе, да су потпинадјенути, надјести, надјети; тако и: ио- I caни и хтели, не би могли посао наставити бледети итд., ионедељак итд.; највеће је та- онако како га је он био почео. Да су пак кво спајање речӣ: овде, овден, овдена, овди, | даље уређење наставили на свој начин одановдје, овдјека, овдјен, овдјена, овқе, овқен , | де где је пок. Бошковић био стао, прва би овћена, овқенак (међу њима су опет начињене свеска у најглавнијим тачкама остала без засебне групе: прве три, 5.—8. и 9.—12.). | везе с даљим свескака; ове пак друге три

четвртине речника не би било могућно уре- ботаничке и зоолошке називе ; за тумачења дити овако како су сада уређене, после свега неких зоолошких назива задужио је потпионога што је пропуштено у првој свесци из- сане иг. Душан Стојићевић, професор; исто дања Бошковићева. На тај би се начин тако, за објашњење неких народних речи из имала два сасвим различна посла: један, Далмације и Црне Горе хвала припада г. г. мањи, непотпун, с неким друкчијим дода- Сима Матавуљу, књижевнику и Б. Јованоцима (етимологије, уношење неких нових | вићу, професору и члану одбора за издавање речи изван Вукова речника и навођење си- Вукових списа. За објашњење неких геононима, такође не Вукових и без везе с графских имена дужни су захвалити и проф. оним што је у самом речнику) и — други, д-py J. Цвијићу, а била им је од помоћи већи, који се, сем прeштампавања Вукова и ваљана расправа арх. Н. Дучића „Црна текста, готово ни у чем не би слагао с Гора“ (у Скупљеним Списима књига II.); за првим. Сем тога морао би се штампати на-научне пак термине људских и сточних борочити додатак тој првој свесци, у који би лести збирка д-ра Милана Јовановића-Бабиле унесене све речи из Вукова ручнога тута „Грађа за медицинску терминологију“ примерка (добивeнoгa иcтoм г. 1894.), из | (у књ. 146. —149. „Летописа Српске Матице“ првога) издања, из текста другога издања и засебно). За накнадно обележавање тури из пропуштених упућивања (види спреда ских речи потписани су се помагали поглаодељак І. и П. и тачку 1., аиб. одељка III.). вито списима: „Rječnik hry. ili srpskog je

Уштедама пак у простору, о којима је реч zika“ (Zagreb, dio I. —IV.), „Etymologisches ут. 16. од. III., постигнуто је да цела књнга | Wörterbuch der slav. Sprachen“ од Фр. Мисад изнесе готово онолико исто, колико би клошића (Беч, г. 1886.) и „Турске и друге изнеле саме оне три остале четвртине, кад би источанске речи у српском језику“ од Б. и оне биле продужене на начин како је била Поповића (у 59. „Гласнику Срп. Уч. Друтехнички опремљена прва четвртина Бо- | штва“ и засебно). шковићева, јер је сада цео речник, покрај Када је друго потписани службеним посвих додатака и допуна, само за тридесет | слом био изван Београда (у зиму 1896.-7. страна постао већи него што је био у дру- и у пролеће 1897. г.), за мењивао га је у том издању.

раду при сређивању рукописа и при читању

коректура г. Сима Н. Томић, професор, а У. ІПотписани се користе при.інком да и сада и члан одбора за издавање Вукових овде искажу особиту захвалност свој господи списа. При читању коректура (особито у пркоја их у раду, за минуле четири године, вим табацима) помагао је и млади, на жачим било помогоше. Та им је помоћ особито лост рано преминули, д-р В. С. Борђевић, била потребна у тумачењу непреведених или | професор и такође, неко време, члан Вукова непотпуно преведених речи у ІІ. издању, те і одбора. се највише осећају захвални г. Живојину Ју За лепу и особито јаку хартију, на којој ришићу, професору, који је превеликом броју се ово издање штампа, као и за чисту изсрпских речи за предмете из биљног и жи- раду штамінарску, сва хвала припада сада вотињског света нашао данашње научне (ла- шњем издавачу свих Вукових списа, управи тинске, а у врло много случајева и немачке) | сраске краљевске државне штампарије.

о Петрову дне 1898.

у Београду.

Л. Л. Ђорђевић
буд. Сшојановић

РИЈЕЧи изВА ВЕНЕ из ТЕКСТА (Упитница у загради значи да акценат није поуздан)

грёх гўстијерна

јефтин јефтиндћа јунчити, јўначим

барутна тиквица баталйјун батрљица батушка беванда бијел лук Бока бокељски брављетина бј ! бу ! бӯ ! бӯрши бўчад бўши

заклањати се, њам се залуду заљуљати се, заљу

љам се замјењивати, мјењу.

jêm занијемити, ийм задвиљаст запалити се, запалим

се засеље затребати, бам зацијелити, зaциje

пим зашкиьити, љйм заштикало згрчити, чим знатан, тна, тно

вајдисање вäкља

дажђење дакако даље дäљn дебели свäт дёдер 2 дива дивља проха дивљӣ першун дймишкиња динари дйрнути, дирнём дите дјевеница дјеверење Добринци добрйчанова трава догађање доклeгдд долаз ддлаф дотјерати се, рам се домйтати,доимӣ там драгоцјен драва Дрињача Дубоки поток

калиж канцелйјер кара-вранац кардан кäса кварити се, кварйм се керђа 2. кита кйтити се, тим се киһен клетвена бденија клипић клисара адзе кӧмани котроманац Коцељева кошеница крвнички крити се, јем се кромпир кру нити се, крӯ ним

ваља да

ваљушак васли ватрена жаба 1 Bà III 2. Велика велика ббља велика вддица вједдват вјетар од краја вјетрӯ шна вјетрушница водена тиква врајт 2 врг всёто вўра

се

изворчий йздјети, дјенем йздобила йзиршавити, вим изнебушице йлик йидје йскрзати се, зам се искривити се, искрії

вим се испокој испрдјети, дим испреплетати, пле

hêm испробијати, пробӣ

jäм Ису крст исцвјетати, там

крчажић Купянскӣ кӯт

фулстан Буро

жäлосно жива ҳбала

главӯшта глува недјеља гљивица говорити се, говорӣ

се гдмилица горјен Грабовица

лада лажица лакоман лётњи лијевање лијевати, лйјевам лијечник липше листом Ловрећ (?) логом луна

Загарач задјенути, нём задјети се, дјенём се за добивање за добивати, добивам

jäњица jåox јеленов, јербо

Његуш њёколико

љенорјечив љёшӣ љёшвӣ Љубинић (?) љуљати се, љуљам се

0

магареһӣ кäшаљ мађиона макљён мала въдица Малӣ Tiймов Маљен Марац маска мењати се, мёњам се мійловати се, лујем се мимоћи се, мимођем

обавјешћивање обавјешй вати, вје

hyjem дборценерао oбрашнавити се,

брашнавійм се обређивати се, обре

ђујем се овдјека оглобје огўлити се, оrўлим се длјести се, дјенём се одљевање одьевати, вам

жёжм се бјадити се, дям се олакшање бмеђити, фім оилово диршавити, вим дмршати, шам дво дпадник дианци дсилити се, лй се осрамотити се, осра

мотим се Остров Гӧл открити се, ӧткријем

погањап по године погорјелица подавати, подајем Подажёпље (?) пӧдалеко подгонити, подгоням пӧдебео пӧдоста пӧдубок пӧдугачак подў жити, пд дӯ жим позабавити се, він м

се Позатворати, рам позлиједити, позлпје

дйог поједритії, ріям показивати се, казу

јем се покварен покварити се, поква

рім се пдквасити се, сим се покўњити, идку њії м полуострво нӧљепші помаћін се,

идмакнём

ожећи се,

се

мйросање Михаило Михат Молдвин (2) Молунат Горњи мрвити се, вим се мрзити се, зім се му ком мућ

преблеђан прёвеликӣ превратити се, пре

вратім се преграда пређашњи презиђивати, зйђује прекрасан прёксјутра ирекуван прелијен прёмален премно препилити, преийлим препун прёучен привидјети се, види

се привиђати се, прії

Bîhà ce пригњечити се, пp ii

гњечіни се придестн, денём призренски ийнитол, пријеплет прикрадати се, трій

крадам се прикрити се, при кри

jêu ce примирисати, приміі

ришем приноси припјев припојасница иришітўнути се, прії

шту нём се ирње прњйцање провлачити се, про

влачим се промахнути се, про

Mâxnêm ce просўити се, про

сӯшӣ и се прохлађивање преине пурка

се

се

отресан отрчати, чим дуаков

вам

набрекивати се, бре

кујем се иä вечер нагарити се, рим се надносити се, надно

сим се нaйлaзити, зим наја највољети, најволям најпрви наљеше наљутити, наљутим наметан намјерење начин наоружати, жам напабіірчити, чим нашањетковати, ку

jêm нашрёздан натъкнути, натакнём натоварити се, рим се нахладити се, нахла

дим се нaчетворонбжити се,

рдножим се недјело нема НерадЙН неугледан новски

пање Пањевац пaњeгa пармак пасёрка Пасковац (2) патрол иёнда шётели петровскӣ, кa, ко Петровци пЙbан, ијат пламтјети, тим Плäцкі плёна плйскавица плӧена тиква побоље побўрати се, побу

рам се шӧвише поврг

помијенати се, поми

јентам се помједити, помједім помоћи се, помогнем

се помагьати, помрљам им учно пониже поникнути, кнём понудити се, дім се подрасти, стём попита ндпливати, пӧполак пӧполе поприкўчити се, при

кўчім се попузнути се, нём се попуњавати, пуњавам посвратити, посвра

TÌM Поситан посједјети, дим посмијенино потура идтхватити се, тим се почек почитељски пӧширок пратор ирёбијели

развити се, развијем

се

разлијелити се, раз

дијелім се разминути се, ра: мії

hêm ce разобъдати се, дам се раскухати се, xам се распустити се, тим се растањйвати, тању

jём растурити се, рим се

« PreviousContinue »