обзнанити додај: [cf. прогласити). повратити 1 исправи: [cf. узвратити 2]. обратити 2 исправи : cf. ударити [4]. погрђивати — исправи: cf. [vide] срамотити[1]. өгријатн 1 додај: [cf. одгријати).

погубити 1 још: [cf. спригати. одгајити исправи : [cf. 1 подићи ....2]. подвезица исправи: финдељ. одебљати 2 још: [cf. утовити се).

Подгор додај: [село у Метохији). одлазити 2 додај: [ef. ходити 2).

подграђe 1 додај: [cf. заграђе, предграђе). одлеви се исправи: cf. [1] разлећи се. подударити се још: [cf. ударити се 2). одмор додај: [vidе почивак].

поимати 1 исправи : vіdе узимати [1]. одморак — исправи: vide [почивав) одмор. поклати се још : [cf. склати (саклати) ce]. одомаћити се додај: [cf. удомаћити се). покуљати додај: [ef. прокуљати). одржати 4 додај: [cf. садржати).

поледица додај: [cf. разбигуз). дзобина – додај: [cf. шепурина (ширурина)1]. полудјети још: [cf. штукнути 2]. онењан, т. итд. све треба да је штампано полирача исправи : vide судоиера [1].

положеним словима (дебљим и тањим), јер порђати се додај: [cf. трудити ce 2]. је ријеч из Вукова рукописа (у његову руч- посуђе – још: [cf. суђе). ном примјерку с. Рј.).

1. потуцaти се исправи: [cf. скитати се 1]. 1. око 3 исправи: Базагур.

поштовање исправи и додај: [cf. стимање 1. ӧко 5 још: [cf. пријесјек).

(штимање), штовање). двомак још: [cf, шапурина, шепурина (ши- прае још: [cf. пурјан].

пурина)2); исправи: [cf. кочањ (чокањ)2]. прдоња 1 исправи: прдизвек. ёкупити 2 исправи: vide скупити [1]. пребивати још: [cf. сједити 2, становати). Оути. - додај: [село и развалине од твр- прејести се још: [cf. претоварити се). фавице, у Црној Горії, код Никшића). прекретање

исправи: прекрётање. дправити 1 додај: [ef. поградити 1]. претувач

исправи : cf. Ішку» [1]. опрашити 2 још : [cf. попршати).

прёшљен 2 додај: [cf. трепіљен). длупавити додај: [cf. подрасти 2]. прилика 4 додај: [cf. aлaлeм ). өруцкати још: [cf. смазати].

приспjети 1 додај: [cf. стасати, стићи 2]. Opògut — исправи: оребић; и додај: [cf. Pe- притка исправи: cf. тркља [1, розга 1]. бић).

пркос — још: [cf. ускос]. дејећати још: [cf. чути 2].

провиснути 2 — jопи: [cf. узбучати, узвиштати]. дејећи 1 још : [cf. укинути 3].

пролизати се – исправи: Surgerteben wеrbеп. өсоран, рна, рно – још: [cf. пршљив]. прометнути се 2 још: [cf. створити се). отвор додај: [vide прољевање 2].

пропустити 2 још : [cf. 2 унуштати]. отети додај: [cf. уграбити 2].

пропуфкати додај: [vide спискати 1]. отров додај: [cf. чемер).

протрчати додај: [cf. пројурити 2].

провохаш и се — додај: [cf. Жохати се]. навечера додај: [cf. иовечерак).

1.прснути додај: [cf. цpћи (цркнути) 2). палавра додај: [vide стокућанин]. путо исправи (мј. сапон 1): cиoнa 2. палучав додај: [cf. шикара). памет 2 додај: [cf. 1 ум 2].

раднӣ, а, о још: [cf. тежатни). иантљика – додај: [cf. 2 трак).

различак исправи: различак. авгуша, Г. итд. све треба да је штампано по- |1. рашак 1 још: [cf. шуљ 2].

ложения словима (дебљим и тањим), јер је | Pвашшина исправи: рвашшина и хрваштина. ријеч из Вукова рукописа.

рида — додај: [хрида). несковница додај: [cf. прашионица].

Ругова — додај: [покрајина, западно од Пећи, Пеt 3 исправи : у Турској Хрватској.

у Старој Србији). печити се – додај: [чепити се).

рўчица 3 исправи: кутао. ий! — додај: [cf. 2 пу]. пиљак — још: [cf. титра 1].

сапон 1 исправи: [cf, пути.10, спона 2, путо). пирјанити додај: [cf. тушити).

саса – још: [cf. шукундјед 2). Пиштети — додај: [извори: више Баица у сатјерати — додај: [стјерати].

Црној Гори, иу Херцеговини у Дубравама]. | сатјеривати додај: [етјеривати). 2. паäвити 1 додај: [cf. топити 2].

светлост

исправи: светлост. планина исправи: [cf. шума 1].

евирала 1 још: [cf. фрула). плашљив

додај: [vidе страшљив]. свитац 1 избриши ријеч : златна бубпца. длёие 1 додај: [cf. стежер).

сијевати 2 — додај: [cf. цијепати 3]. плодан — исправи и додај: cf. родан [1, родљив]. | ейла 2 — додај: [cf. страхота (страота), страпобйскати исправи: с. [....2] поискати. xoha]. лобјешњети још: [cf. узбијесити се). силацати се исправи: vide скитати се [2]. побщја — додај: [побој, m.?].

екобаљ – додај: [шкобаљ) и: [cf. іпљивар 2].

екулар — исправи: [vidе ученик]. .

цијепом и треска се њим, те се чује глас слободити - још: [cf. храбрити).

налик на цвркутање сјеница које долијећу служитељ треба да стоји испред служити. и хватају се на лијепак; трескавац је, расљёсти исправи : vіdе шљести.

зумије се, сакривен за граном или за жбуном). смицати 3 додај: [не зарађивати, губити]. | трёшљен исправи: [vide прешљен 2]. сӧфра — исправи : cf. трпеза [1].

тријем додај: [cf. шарапод). споречкати се исправи: [ист, и јуж.). орж додај: (2 стр.).

ўдика јоп: [cf. фудљика (фуљика)). стёжер – још: [cf. хасаба).

унивäч, итд. — све треба да је штампано постокућанин још : [cf. шалавра).

ложеним словима (дебљим и тањим), јер је страторов додај: [adj. р. стратор).

и та ријеч из Вукова рукописа. стрёш исправи: vіdе сријеш. Суводол додај: [село; cf. Биор].

хранити се 2 – додај: [vidе чувати се). хром

— још : [cf. шеnав).
тиеућа изостави : cf.
трескавац — додај: [m. 1) у Промини) онај цањав исправи : и без невоље.

што тресе новце у капи, кад се игра тре- цӣјел 1 додај: [cf. читав].
скавица ; 2) (у Котарима) онај што лови
сјенице: узме се мјехурић од бабине шумице червиз додај: [cf. 2 ак 2).
или од Божјега дрвца, умјехурић се стави
неколино зрна проса, мјехурић се држи про- 1 шӯъ 2 исправи: [vide 1 рашак 1].

[У првим табацима изостала је на вите места тачка испред углacтe заграде.]

ако

Остави.

а, 1) aber, at, vero: Ја га љубим, а он се | абонос, m. дрво што у води отврдне (уабоноси

отире; ја дођох, а он оде. [cf. 2 ја 3, на 1, се) као камен [benbols, ebenum].
али 1, но 1]. 2) unѕ, еt, ast: како он абравница, f. (у ц. г.) колад или мотка на
оком, а ја скоком; ја стојам, а ти сједиш; чему двојица што носе међу собом, Sie Brag=
ја радим, а ти спаваці; а шта он вели ? jtange, pertica роrtаtoria. [vidе обрамница 1].
3) аbеr аub, aeque et: има хљеба, а ино cf. oбрaвница.
ваца (доста). 4) а оно, invejje, sed: ја абрашљив, а, о, vide пjегав (н. п. коњ испод
мислим да је код куће, а оно га нема. репа).
5) јо, — : не ћеш, а ти пољуби, па абрдноша, т. vide xаброноша.

6) а? а) ? ain'? itane ? — 7) a! аваз, т. бie Ctimme, yox. cf. [vide] глас [1].
ab ! ah! cf. [vide) ax. 8) у пјесмама ка- | аваиз, т. vіdе ваиз.
што не значи ништа, него се додаје само да авај! interj. vide [jaox] јаој.
се испуни врста : Вала теби Кулин-капетане, авајлија[*], f. (у Уж. н.) некака јабука, 24rt (2Bin-
А на робљу и на дару твоме

ters] (pfel, mali genus [pirus malus L. var.]. aap, m. vide axap.

Авала [(Хавала)*), f. 1) Bebirge jilbijttih pon àóa,' f. das Aba-Tuch, panni crassissimi genus. Belgrad, mit Ruinen einer alten Burg des Ritters абаија,

f. die Schabrace, stragulum, stra Порча од Авале, поmеn mоntis: Покликабаја, (у Далм.); tum, ephiррium, cf. баја [2, нула пребијела вила Ca Авалс изнад Биабајлија, хаша (аша) 1): Па по седлу ограда — 2) градић у Турској Хрватској на 3.латну абаију

лијевом бријегу У не према Острвици, eine абање, п. vіdе хабање.

Festung in Türkisch-Kroatien, nomen arcis.

. абати, бам, vide хабати.

аван,* m. vіdе хаван.
абација, т. бer 24ba-Хиф-сфneiber, sartoris ge-| аваница[*], [1) m. Bijemit, nequam, зликовац,
nus. [cf. сабов, сурсабов, сурдомap]. Абације

2)] f. (Эaubpogel, aviѕ rарах, птица
граде највипіе гуњеве од гуњске крие, а и ловица): Долетиће кобац аваница, Одвести
друге различне хаљине од (простога) сукна ће сјеницу ћевојку —
и од најка.

авгутар, авгутара, т. сух рибљи [суха рибља] абацијин, а, о, без абација, той абација. мријест, који (која) се (понајвише у Скадру) абарӣјнски,

вади из рибе скакавице, 21rt ifelrogen, ova абацијски, 3 кa, кo, bеr абадије, Tбу абације.

piscium condita. Авгутар се једе и уз часни абацилук, m. Sаз фаnѕwеrt Se& aбaцијa, sarto пост сваки дан, као и хајвар. riae (vestificinae) genus.

åbnec,* m. die Abwaschung (des Türken) vor dem абен, а, о, 1) од абе, роп 21baХид , e panno Bebete, ablutio: узео авдес; Чисто Турски

aba dicto. 2) то је абено, живи абено, авдeс узимаше
т. ј. [2] зло, рђаво[1], јФlekt, mаlе (према авдесни, на, но, н. п. махрама, 2bmajФ., ab-

добру, као што је аба према правој чоси). lutionis.
абењак, абењака, т. капа од абе, eine Rüsе авдитор, авдитора, m. Ser 2usitor, cognitor са-
von Aba-Tuch, galerus e panno aba dicto: Re. usarum militarium.

.
лавој глави абењак кала.

авдиторов, а, о, без 21 usitors, judicis militaris. абер[*], m. yidе хабер.

авдиторовица, f. Sіе Дubitor@fra, uxor judicis абёрдак, абердака, m, vide хабердак.

militaris.

. абёрдар, aбeрдара m. vіdе хабердар. авдиторски, кa, кo, 24ubitors», judicum militaабернак, аберника, т. vіdе хаберник.

rium. aбeрњача, f. vіdе хаберњача.

авёљача, f. vіdе вељача.

1

НИТКОВ.