1. Српске народне пјесме:

Књига прва, у којој су различне женске пјесме, Биоград 1891, 8°, стр. LXXX, 662 и три
стране нота; цена у тврдим корицама 4, у меким 3 динара.
Књига друга, у којој су пјесме јуначке најстарије (друго државно издање), Биоград 1895,
80, стр. VI и 648; цена у тврдим корицама 4, у меким 3 динара.

Књига трећа, у којој су пјесме јуначке средњијех времена, Биоград 1894, 80, стр. VI и 551;

ДРЖАВНО ИЗДАЊЕ ВУКОВИХ СПИСА

цена у тврдим корицама 3, у меким 2 динара.

Књига четврта, у којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу, Биоград
1896, 8o, ХLVI, 512; цена у тврдим корицама 3, у мекнм 2 динара.
Књига пета, у којој су различне женске пјесме, Биоград 1898, 80, стр. XXXIV и 032;
цена у тврдим корицама 4, у меким 3 динара.

--

За овом ће књигом ући у штампу:

Књига шеста и седма (последња), у којима ће бити јуначке песме разних времена, из Вукових рукописа, и црногорске песме, штампане као у књига после смрти Вукове.

II. Српске народне приповијетке, загонетке и пословице:

Књига прва, Српске народне приповијетке и загонетке, Биоград 1897, 8, стр. XVI и 423 ; цена (у меким корицама) 2 динара.

Спремљена је и још ове године ће ући у штампу:

Књига друга, Српске нар. пословице, с допунама из Вукових рукописа и из Срп. Рјечни

ника.

III. Скупљени граматички и полемичка списи :

Књига прва (год. 1814—1818), Београд 1894, 80, XV, 224; цена (у меким корицама) 3 дин. Књига друга, свеска 1. (год. 1818-1822), Београд 1894, 80, стр. 240; цена 3 динара. свеска 2. (год. 1824-1835), Београд 1895, 80, стр. XI и 241-511; цена 3 дин. Књига трећа, свеска 1. (год. 1836-1847), Београд 1896, 8o, стр. 256; цена 3 динара. свеска 2. (год. 1847-1864), Београд 1896, 89, стр. XI, 257-504, и једна таблица снимака; цена 3 динара.

――――

Спремљена је за штампу и изићи ће до краја ове године и последња:

Књига четврта, у којој ће бити допуне и регистар.

Спремљена је и одмах ће се за овом књигом дати у штампу и:

Књига друга, у којој ће бити краћи историјски чланци и полемика;
Књига трећа и четврта (последња): Етнографски и географски списи.

Као завршетак Вукових списа штампаће се:

VI. Вукова преписка с домаћим и туђим књижевницима.

«

IV. Српски рјечник, истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима. Треће (државно) издање, поправљено и умножено. Биоград 1898. Вел. (лекс.) 80, стр. XLIV и 880.

V. Скупљени историјски и етнографски списи:

Књига прва, Грађа за српску историју нашега времена и животи најзнатнијих поглавица
Овога времена, Београд, 1898, вел. 80.

за њом ће се штампати :

Serbic. Croat. Bohem. Polon. Hungar. German. Ital.

6

r r 2

A A A

Th 6
E

B

KK

DiC

3 3 3

и и น

J j j

K

K

Ꮑ

λ

Ꮟ

Ꮟ

Ᏹ

M M M

H

H H

Hb Bb

0

0

II

P

C

T

VICINIORUM POPULARIUM ET ALIIS CULTIORIS EUROPAE ALPHABETIS PARALLELISMUS.

a

=

T T

Th h

K

II

p p

C C

16

0

u

y y y

Ф ф ф

X

x

Ч

II μ

зе

III III w

b b

*)

ALPHABETI SERBICI

a

b

č

dž [g]

Š

W

i

j

1

S

t

t'

*) Nil sonat, sed r literae, quae Serbis, sicut Bohemis, vel sola absque ulla vocali, syllabam facit, apponitur, ne eadem r litera ad praecedentem aut sequentem syllabam trahatur, e. g. умрыо lege u-mr-o. [Pro po in hac editione (III.) substituitur p.]

для русскихъ.

Буквы

уквы, употребляемыя Сербами, суть тѣже, какъ у Русскихъ, и имѣютъ тоже значеніе. О нѣкоторыхъ немногихъ особенностяхъ должно замѣтить слѣдующее:

1) Ђ (†, †) выражаетъ звукъ, котораго не существуетъ въ Русскомъ языкѣ. Онъ образуется изъ д, жд и иногда (въ чужестранныхъ словахъ) изъ г. Выговаривается еще мягче, чѣмъ по-русски дъжь ; н. п. дође произноси какъ додьжъэ; такъ и: међу, рођен (Церковно-Славянски: межд8, рождень); анђео (оть ангель).

2) Ћ (ћ, 4) также не существуетъ въ Русскомъ языкѣ. Оно происходить отъ т, шт (щ) и иногда (въ чужестранныхъ словахъ отъ к. Произносится еще мягче, нежели по-русски тѣчь ; н. п. доћи произноси какъ дотѣчьи; такъ и: ноћ, позлаћен (ЦС. ношь, позлащенъ); fивот (отъ uißwTós).

3) Џ (џ, 4) и въ Сербскомъ языкѣ употребляется большею частію въ чужестранныхъ словахъ. Произносится почти какъ Русское дж или чж; н. п. хома про

износи какъ ходжа или хочжа.

4) ь составлено изъ л и ѣ. Такъ вездѣ и произносится; н. п. земљом про

износи замльомъ.

5) Њ составлено изъ н и ь. Также и произносится; н. п. њему, њом произноси

ньому, ньомъ.

6) J (j) выговаривается вездѣ какъ Русское й; н. п. јој произноси йой, дјеца произноси деца, чују произноси чуйу.

7) Е (0) вездѣ и во всякомъ положеніи выговаривается какъ Русское э; н. П. ево произноси эво, идете произноси идәтә.

Всѣ прочія буквы выговариваются совершенно такъ, какъ у Русскихъ.