ДРЖАВНО ИЗДАЊЕ ВУКОВИХ СПИСА 1. Српске народне пјесме: Књига ирва, у којој су различне женске пјесме, Биоград 1891, 8°, стр. LXXX, 662 и три стране нота; цена у тврдим корицама 4, у меким 3 динара. Књига друга, у којој су пјесме јуначке најстарије (друго државно издање), Биоград 1895, 89, стр. ѴІ и 648; цена у тврдим корицама 4, у меким 3 динара. Књига трећа, у којој су пјесме јуначке средњијех времена, Биоград 1894, 8°, стр. VI и 551; цена у тврдим корицама 3, у меким 2 динара. Књига четврта, у којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу, Биоград 1896, 8, XLVI, 512; цена у тврдим корицама 3, у меким 2 динара. Књига лета, у којој су различне женске пјесме, Биоград 1898, 89, стр. XXXIV и 632; цена у тврдим корицама 4, у меким 3 динара. За овом ће књигом ући у штампу: Књига шеста и седма (последња), у којима ће бити јуначке несме разних времена, из Вукових рукописа, и црногорске песме, штампане као V књига после смрти Вукове. П. Српске народне приповијетке, загонетке и пословице: Књига прва, Српске народне приповијетке и загонетке, Биоград 1897, 89, стр. ХѴІ и 423; цена (у меким корицама) 2 динара. Спремљена је и још ове године ће ући у штампу: Књига друга, Српске нар. пословице, с допунама из Вукових рукописа и из „Срп. Рјечника. « Ш. Скупљени граматички и полемички списи : Књига ирва (год. 1814—1818), Београд 1894, 80, XV, 224; цена (у меким корицама) 3 дин. лица снимака; цена 3 динара. Спремљена је за штампу и изићи ће до краја ове године и последња: Књига четврта, у којој ће бити допуне и регистар. ІѴ. Српски рјечник, истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима. Треће (државно) издање, поправљено и умножено. Биоград 1898. Вел. (лекс.) 80, стр. XLIV и 880. V. Скупљени историјски и етнографски списи: Књига арва, Грађа за српску историју нашега времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, Београд, 1898, вел. 80. Спремљена је и одмах ће се за овом књигом дати у штампу и: Књига друга, у којој ће бити краћи историјски чланци и полемика; Као завршетак Вукових списа штампаће се: ѴІ. Вукова преписка с домаћим и туђим књижевницима. за њом ће се штампати: ALPHABETI SERBICI cum VICINIORUM POPULARIUM ET ALIIS CULTIORIS EUROPAE ALPHABETIS PARALLELISMUS. Serbic. Croat. Bohem. Polon. Hungar. German. Ital. *) Nil sonat, sed r literae, quae Serbis, sicut Bohemis, vel sola absque ulla vocali, syllabam facit, apponitur, ne eadem r litera ad praecedentem aut sequentem syllabam trahatur, e. g. умpыo lege u-mr-o. [Pro po in hac editione (III.) substituitur p.] ДЛЯ РУССКИХЪ. Буквы, употребляемый Сербами, суть тѣже, какъ у Русскихъ, и имѣютъ тоже значеніе. О пѣкоторыхъ немногихъ особенностяхъ должно замѣтить слѣдующее: 1) Б (†, 4) выражаетъ звукъ, котораго не существуетъ въ Русскомъ языкѣ. Онъ образуется изъ д, жд и иногда (въ чужестранныхъ словахъ) изъ г. Выговаривается еще мягче, чѣмъ по-русски дъжь; н. п. дође произноси какъ додьжьэ; такъ и: међу, рођен (Церковно-Славянски: межд$, рожденъ); анђео (отъ ангелъ). 2) Ћ (ћ, 4) также не существуетъ въ Русскомъ языкѣ. Оно происходить отъ т, шт (щ) и иногда (въ чужестранныхъ словахъ) отъ к. Произносится еще мягче, нежели по-русски тѣчь; н. п. доћи произноси какъ дотѣчьи; такъ и: нок, позлаћен (ЦС. ношь, позлашен); Кивот (отъ ßovós). 3) Џ (џ, 4) и въ Сербскомъ языкѣ употребляется большею частію въ чужестранныхъ словахъ. Произносится почти какъ Русское дж или чж; н. п. хоџа произноси какъ ходжа или хочжа. 4) Љ составлено изъ л и ъ. Такъ вездѣ и произносится; н. п. земљом про износи зэмльомъ. 5) Њ составлено изъ н и ъ. Также и произносится; н. п. њему, њом произноси ньэму, ньомъ. 6) 1 (j) выговаривается вездѣ какъ Русское й; н. п. јој произноси йой, дјеца произноси деца, чују произноси чуйу. 7) Е (0) вездѣ и во всякомъ положеніи выговаривается какъ Русское э; н. п. ево произноси эво, идете произноси идэтэ. Всѣ прочія буквы выговариваются совершенно такъ, какъ у Русскихъ. а* |