ЖИВОТ И РАД ВУКА СТЕФ.КАРАЏИЋА (26. окт. 1787 † 26. јан. 1864). НАПИСАО ЉУБ. СТОЈАНОВИЋ 1924 ШТАМПАРИЈА ГРАФИЧКОГ ЗАВОДА «МАКАРИЈЕ« А. Д., БЕОГРАД- ЗЕМУН О ОВОЈ КЊИЗИ Вук неоспорно долази међу прве и најзнатније наше људе деветнаестог века. Академија Наука намеравала је свечаном седницом обележити стогодишњицу његове прве књиге у септембру 1914 године. Мени је било намењено да говорим о првим његовим радовима (до 1818 г.), а Државна Штампарија била је спремила стереотипно издање његове прве Пјеснарице. Али је дошао рат и све то омео. Клишети од Песнарици изгледа да су у штампарији пропали, а мој рукопис, који није још био готов, сачувао се у Академији. После рата ја сам тај рад продужио, и ево га сад као целине о Вукову животу и његову раду. Иако је Вук тако знатна појава у нашем културном и књи= жевном животу, иако је о њему и за живота, а нарочито после смрти му, написано много похвалних беседа и чланака, ми ни до данас, после 60 година од смрти му, немамо добро описана његова живота и рада. И данас је још о Вуку и раду му (поред све непотпуности и других неких недостатака) најбоље дело Пл. Кулаковског Вукъ Караджичъ, его дѣятельность и значеніе въ сербской литературѣ (Москва 1882). Ако овоме додамо изврстан чланчић Јагићев Zasluge Vuka Stefanovića Kara= džića za naš narodni jezik (Književnik IV, Zagreb 1864), расправу г. А. Белића О Вуковим погледима на српске диалекте и књижевни језик (у Гласу Акад. 82, 1910), и — ако хоћете мој говор приликом преноса костију му у Србију О његову раду на српском језику и правопису (у Гласу Акад. 55, 1897), онда је исцрпено све што је о Вуку оргинално и од вред= ности написано. Све остало махом су фразе и препричавање онога што је једном већ било речено. Уосталом било је и тешко писати о његову животу пре издања његове Преписке (изишло досад VII књига, а три још Бог зна кад ће Државна Штампарија бити у стању издати), јер готово све што о његову животу знамо, то је што је сам о себи овде онде у својим списима рекао, и што је по његову причању забележио И. И. Срезњевски (Московскій лит. и учен. Сбор= никъ 319-369, Москва 1846). Савременици нам нису оставили готово никаквих успомена о њему. Сад нам се тек у Преписци износи пред очи цела она средина у којој је живео и радио, и све оне чињенице које су му помагале или одмагале у послу. Само по тој аутентичној грађи (заједно са још неизданом) покушао сам дати целу слику његова живота и рада, и с тога се нисам обзирао на оно што је досад о њему писано, да бих избегао полемисање и опровргавање што је по непоузданим изворима о њему речено. Једино сам се више обзирао на Срез= њевског као на једини извор за прво доба његова живота, а за доцније време, откад почиње грађа из Преписке, критички сам се њим служио, јер је Вук њему причао ствари после 30—40 година откад су се догодиле, па се није могао тачно свега сећати. Иако је овај рад испао прилично велики, иако је рађен по обилној грађи, ја сам потпуно свестан да ће се у њему наћи можда и празнина или понеких непотпуности, а можда чак и нетачно схваћених понеких прилика, чему се не треба чудити, јер је ово после Кулаковског први покушај да се у целини представи рад човека који је педесет година радио на књижевности, и који је од почетка био најмаркантнија личност у њој, а под крај живота био њен центар (у колико се језика тиче). Можда ће неко замерити и плану по коме је овај посао израђен. Признајем да сам и сам био у забуни како да распо= редим грађу и удесим план излагања, па сам се напослетку одлучио да идем хронолошки, излажући упоредо и живот и рад. То сам учинио и зато, што је његов живот густо испреплетен с његовим књижевним радом, и обратно, књижевни рад јако је утицао на његов живот, тако да ако се хоће да разуме и једно и друго, не може се једно од другог одвојити и свако засебно излагати. У главном, он је свој живот много више подређивао књижевном раду, него рад животу. Да он од самога почетка није био потпуно свестан важности свога књижевног рада и правца, његов би живот био сасвим друкчији. Сем тога чинило ми се да ће овако јасније бити представљено под каквим је приликама и како је сам Вук растао и развијао се, и како је растао његов утицај,1 10 животу се говори у главама 1, 13, 14, 17, 20, 22, 23, 25, 26, 28, 30, 36, 47 и 48; о животу и о раду у гл. 5, 9, 16, 18, 29 и 35; о раду: 6-8, 10—12. 15, 19, 21, 24, 31, 33, 37-46 и 49; у гл. 2—4, 27, 34 и 50 говори се о другом којечему што је у јакој вези с Вуковим радом. Раније су објављене ове главе: друга, у Белићевој Споменици, тринаеста, у Прилозима П. Поповића (књ. I), осамнаеста и двадесет друга, у Годишници (34, 42); двадесет пета у С. К. Гласнику (1820 г. І, св. 6—8); двадесет девета у Југословенској Обнови Њиви (бр. 18 и 20 1820 г.); четрдесет девета у Јужнословенском филологу (св. 11) и (у изводу) у Просветном Гласнику (1821 г.); педесета (у изводу) у С. К. Гласнику (ІІ св. 8), и библиографија Вукових списа у Просветном Гласнику (1822 г.). Истина да се овако губи систематична прегледност његова рада као филолога, као етнографа и као историка, али су то задаци опширнијих студија, као што је н. пр. г. Белићева о његовим погледима на књижевни језик и диалекте. Таких специалних сту= дија о Вуку и о ономе што је с њим у вези има још много да се изради, н. пр. о развитку српског књижевног језика од Орфе= лина до шесетих година прошлог века и о Вуковој улози у томе; о развитку српског правописа грађанским словима опет од Орфе лина до шесетих година прошлога века када је завладао Вуков; о превођењу народних песама на словенске и друге језике, наро= чито на немачки, и о одзивима о њима; о савременим Вуку књи= жевницима, како противницима тако и пријатељима, и о Вукову утицају на њих; о његовим везама с другим, нарочито руским и немачким, књижевницима и научницима, и о распростирању међу њима знања о Србима уопште; и т. д. и т. д. О свему овоме има, истина, говора и у овој књизи, јер сам се старао да излажући његов живот и рад покажем и његов однос према бар главним личностима с којима је долазио у додир да се види и средина у којој се кретао и радио. Али све је то чињено укратко, једно, да књига сувише не нарасте, а друго, да се у опширности не расплине слика самога Вука и његова рада. Излажући идеје Вукове или његових пријатеља и противника најчешће сам пуштао да они сами говоре, јер ма како опширно да се проприча туђе схватање о нечему, никад се то тако јасно не види као из властитих речи. Колико сам уопште успео да представим слику Вукову и његова рада као и његове савреме= Нике нека суде читаоци. Али, држим, смем толико рећи да је овом књигом положена солидна основа за даље изучавање Вука и његова доба. Моја је жеља и намера да се овом књигом под= стакну млађе снаге на тај посао, и нико се више од мене не би радовао, ако би овај мој рад кроз неколике године био оглашен за застарео и несавремен. Приложена Вукова слика најстарија је која нам је очувана. Она је снимљена са слике масном бојом у Нар. Музеју коју је поклонио М. Миловук, син Вукова пријатеља Ј. Миловука, трговца из Пеште, и биће из доба око 1827 г. Била је још једна старија од пре 1817 године, али шта је с њом било, не зна се. (Преписка II, 199, 245, 250, 255, 256, 259, 264). Имају још три слике Вукове: из четрдесетих година, литографија Д. Јовановића, опет литографија, јамачно педесетих година, и најдоцнија слика из шесетих година која је често издавана по фотографији где се Вук сликао са женом. |